Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Окупљања

Одржана конференција уредника Википедије из Средње и Источне Европе у Београду

У Београду је од 11. до 13. октобра одржана конференција уредника Википедије и волонтера Викимедије из Средње и Источне Европе коју су организовали Викимедија Србије и Задужбина Викимедија. Конференцију су отворили Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, Валери Да Коста, шефица тима за ангажовање заједнице Задужбине Викимедија, Ирини Рељин, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација и Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије и организаторка конференције.

Учесници ЦЕЕ конференције 2019

Филип Маљковић је у уводном обраћању подсетио да је прва оваква конференција одржана 2012. године у Београду и истакао је да се на овај начин шири и јача значај региона Средње и Источне Европе. Ирини Рељин је потом указала на значај подршке Министарства трговине, туризма и телекомуникација оваквим догађајима и инцијативама, нарочито имајући у виду што се Министарство бави пројектима заштите људи на интернету.

Ове године се конференција одржала под слоганом Broaden Your Capacity! Конференција је обрађивала теме попут Википедије и осталих Викимедијиних пројеката, слободног знања, доступних алата, али и међусобне сарадње волонтера из овог дела Европе. Догађај је окупио близу 100 учесника из више од 30 земаља.

Поред главног програма, део публике учествовао је у претконференцијском дану, који је био намењен унапређивању њихових вештина. Тренинг је држао Асаф Бартов из Задужбине Викимедија, а исти се фокусирао на мотивацију и ретенцију волонтера, као и на управљање конфликтима. 

Програм конференције је био подељен у три сале и то у зависности од тога које теме покривају. Тако су првог дана учесници имали прилику да чују кроз какве пројекте заједнице из Средње и Источне Европе повећавају садржај на Вики пројектима, које алате користе како би садржај био квалитетнији и како улажу у мотивацију волонтера. Викимедијин покрет тренутно ради на стварању стратегије за 2020-2030, па је једна сесија била посвећена свеобухватном процесу израде стратегије. Будући да је један од основних циљева окупљања дељење искуства у циљу имплементације различитих модела сарадње у ЦЕЕ афилијацијама, учесници су приређени “муњевити” говори. Идеја оваквог вида презентације је да већи број људи, а у овом случају чак једанаесторо, кроз неколико минута подели искуство из заједнице из које долази и прикаже другима како могу применити управо тај модел сарадње. Осим тога, пажња је добрим делом посвећена темама о смањењу родног јаза на Вики пројектима и могућностима веће инклузије путем различитих догађаја и пројеката. Поред интерактивних предавања и панел дискусија, део програма чиниле су радионице, од који се може издвојити радионица о коришћењу Википодатака. 

Милена Миленковић

За конференцију сам се пријавила како бих упознала што више људи наравно а и како бих сазнала нешто ново. На тај начин сам добила информације о томе шта раде Википедијанци у другим земљама, који су проблеми са којима се суочавају и какве пројекте покрећу. Заједно смо разменили искуства што је наравно и идеја конференције. Највише су ми се допале сесије које се тичу родног јаза, сесије о диверзитету и његовог места на Википедији, као и радионице како задржати новајлије на Википедији. Тако сам добила неке нове идеје о пројектима које желим да имплементирам у својој заједници ускоро, а тичу се диверзитета међу уредницима. Не планирам ту да се зауставим већ да и урадим нешто што су већ други Википедијанци урадили у њиховој заједници, а тиче се новајлија. Пошто ми је ово прва конференција на којој учествујем, надам се да неће ово бити последњи пут и да ћу наредних година бити још активнија на конференцијама као и у заједници.

Милена Миленковић, једна од учесница конференције из локалне заједнице

Другог дана конференције учесницима су представљени начини на које могу успоставити партнерства и како кроз ова умрежавања могу постићи боље резултате. Добар део дана био је посвећен заједници која чини срж покрета. Ове сесије биле су подељене у неколико целина: здрава радна атмосфера, ангажовање волонтера и доступни ресурси. Учесници су учили о здравој радној атмосфери у заједници кроз округле столове и предавања о ретенцији уредника, мотивисању и координацији волонтера, као и повезивању различитих заједница кроз коришћење нове платформе Wikimeda Space. У оквиру ангажовања заједнице представљени су другачији приступи волонтерима, за које су такође представљени онлајн и офлајн ресурси. Ови ресурси би требало да олакшају рад волонтера, као и да им унапреде техничке и софт скил вештине. О техничким вештинама учесници су могли да чују у блоку сесија о Википодацима, али и на радионици о поменутом пројекту. На крају другог дана, говорило се о будућности ЦЕЕ покрета у Викимедијином свету, а дружење се наставило кроз градску туру и вечеру и познатом делу Београда – Скадарлији.

Мирослав Лоци

Изузетно сам задовољан одзивом учесника и предавача, као и уиграношћу целог тима волонтера, који су уложили много труда како би конференција протекла у најбољем реду. Ово је највећи скуп који је Викимедија Србије до сада организовала и доказали смо да можемо бити лидери у ЦЕЕ региону, и да смо спремни да растемо и још више ширимо капацитете.

Мирослав Лоци, члан организационог и програмског тима ЦЕЕ конференције.

Кирил Симеоновски

Ова конференција је сваке године одлична могућност за дељење искустава и идеја у оквиру широког круга људи из земаља које се истовремено одликују са многим сличним и различитим стварима, али сви имају за крајни циљ промовисање и раширивање Викимедијиног покрета кроз постојано учење и заједничку сарадњу. Као председник програмског одбора поносим се својим тимом за стварање свеобухватног програма који је био позитивно прихваћен од стране учесника и успео је да задовољи све потребе њихових заједница. Својим предавањима сам поделио своје знање на једноставан и практичан начин, а мислим да сам успео да подстакнем и усмерим учеснике да размишљају отвореније и креативније за будућност регионалне сарадње и конференције. Ствар која ми се можда највише свидела је позив за експериментисање са новим идејама у сврху мотивисања и задржавања активних корисника на Викимедијиним пројектима. Све у свему, организатори конференције уз драгоцену помоћ волонтера су поставили висок стандард за будуће организаторе.

Кирил Симеоновски, председник Програмског одбора ЦЕЕ конференције

Током трећег дана конференције прожимале су се неке од најзанимљивих тема. У разноликом покрету као што је Викимедијин, волонтери се сусрећу са различитим изазовима када је квалитет садржаја на Вики пројектима у питању. Један од таквих је различито категорисање због родова које постоје, односно не постоје у неким језицима. Без обзира на различите баријере, заједнице из Средње и Источне Европе и даље настављају са сарадњом, нарочито када је у питању сада већ познато такмичење ЦЕЕ Пролеће. Током једне сесије разматрани су иновације које могу бити уведене у оквиру такмичења. Говорећи о иновацијама, не може се заобићи презентација о измени визуелног идентитета Викимедије који се очекује у наредним годинама. Презентација је изазвала занимљиву дискусију међу заједницом. Осим ње, велику пажњу је привукла сесија о селекцији чланова Управног одобра Задужбине. Поред презентација и дискусија, једна од најинтерактивнијих радионица тицала се мапирања различитих радњи које се обављају ради бољег уходавања нових уредника и волонтера. Уходавање нових волонтера ради се великим делом кроз Образовни програм, који је током овог дана представљен кроз Вики клубове у Јерменије или видео туторијале у Србији.

Ивана Маџаревић

Било ми је велико задовољство да организујем једну овакву конференцију, заједно са тимом волонтера Викимедије Србије. Будући да су учесници из земаља Средње и Источне Европе, сви смо повезани сличном културом или историјом. Ово нам омогућава да се умрежимо и да заједно осмислимо начине на које можемо сарађивати и тако остваримо много већи утицај него што бисмо га остварили индивидуално. Управо је ово идеја осмог ЦЕЕ окупљања – да проширимо наше капацитете, не само кроз размену знања и деловањем појединачних организација, већ кроз заједнички рад и коришћење доступних ресурса у различитим земљама. Процес организације је трајао годину дана и иако смо се сусретали са различитим изазовима, успех се исплатио када смо на крају конференције имали задовољне учеснике, пуне идеја и енергије да те идеје покрену.

Ивана Маџаревић, организаторка ЦЕЕ конференције
Организациони тим и волонтери на ЦЕЕ конференцији 2019

Партнери конференције су били Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Тесла вода, Телеком Србија, Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду, КарГо, Туристичка организација Београда и Туристичка организација Србије.


Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторским правима: Wikimedia CEE Meeting 2019 participants 0.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 19.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 1.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 12.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 224.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 203.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 165.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 167.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 159.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 104.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 087.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 067.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 039.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 045.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 008.jpg, кропована фотографија Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 176.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 41.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 38.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 35.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 18.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 189.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 131.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 03.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 01.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 12.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 21.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 34.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 44.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Миомира Магдевског, Wikimedia CEE Meeting 2019 Learning Days Group Photo 1.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Magioladitis, Erzia and Bashkortostan CEE 2019 participants.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Visem, Wikimedia CEE Meeting 2019 17.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Миљана Симоновића, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Августовско окупљање Википедијанаца

У среду, 28. августа, организујемо окупљање Википедијанаца. Окупљање се организује у канцеларији Викимедије Србије, а почиње у 18 часова. Овакви догађаји су намењени свим добровољцима који свакодневно доприносе Википедији, свим волонтерима који учествују у пројектима и дешавањима Викимедије Србије или имају жељу да се активно укључе. Позивамо све заинтересоване да нам се придруже.

Викимедија Србије је волонтерска организација која чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.Можете се пријавити на страни догађаја на Википедији.


Share Button

Википедијанци ширили знање у Београду

Уредници највеће онлајн ризнице знања на свету – Википедије и њене српске језичке верзије окупили су се пети пут у Београду како би разменили знања, мишљења и идеје о томе како да нам Википедија буде још боља и квалитетнија. Ипак, у фокусу дводневне конференције Википедијанаца било је дружење и међусобно умрежавање, обојено јаким вики духом, који подразумева жељу за дељењем знања са свима на планети.

Групна фотографија учесника конференције Викилајв 2019
Аутор: Миомир Магдевски, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Дружење Википедијанаца почело је још у петак, окупљањем у просторијама Викимедије Србије – месту где су свим уредницима и онима који то желе да постану увек отворена врата. Учесници су поделили своје узбуђење предстојећом конференцијом и изнели своја очекивања о темама које ће чути. Укратко су им представљене планиране активности, а ово слободно вече су посветили међусобном упознавању, као и представљању наше престонице гостима из региона.

Филип Маљковић

Субота, 20. април био је дан званичног почетка конференције. Викилајв 2019 отворио је председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који се захвалио учесницима на великом одзиву, представивши им програм конференције, истовремено их позивајући да поштују политику пријатељског простора, али и подржао да буду активни и изнесу своја мишљења на конференцијске теме.

Ивана Маџаревић

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, истакла је најзначајније активности и постигнућа како организације, тако и саме Википедије на српском језику у последњих годину дана. Међу њима су поменути и глобални вики процеси, попут израде нове стратегије којом ће се водити читав Викимедијин покрет у свету, али и техничке новотарије, као што су парцијално блокирање корисника или могућност креирања нацрта чланка пре његовог објављивања на Википедији. Ивана је приказала и на који начин програми Викимедије Србије утичу на обогаћивање садржаја на Википедији, као и остварене сарадње са образовним институцијама и институцијама културе. Тако је сарадња са Високом школом електотехнике и рачунараства донела и 11 нових видео туторијала уређивања Википедије, а напоре у спровођењу ГЛАМ програма наградило је и Министарство културе и информисања Републике Србије специјалном захвалницом. У оквиру ове презентације, истакнути су и Википедијанци који су, користећи садржај Википедије, уз друге изворе, написали чак и књиге. Један од њих је Марко Станојевић, дугогодишњи уредник Википедије, који је објавио књигу Баточина између два светска рата, која је проглашена за најбољом у Шумадијском округу.

Након овог прегледа, део публике имао је прилику да учествује на јавном часу уређивања Википедије, који је одржала волонтерка и Вики амбасадорка Теодора Лукић.

У исто време, у главној сали се причало о тешкоћама на које наилазе нови уредници, о чему је говорио Мирослав Лоци. Многи се плаше да направе прве измене, али и само окружење на Википедији им неретко не буде од помоћи. Мирослав је изнео интересантан, али и забрињавајући податак да се чак 94% нових уредника не враћа на Википедију. Најчешћи разлози су техничке потешкоће, рад у вики синтакси, конфликти међу уредницима, али и недовољно разумевање како Википедија заправо функционише. Закључено је да о овој теми треба још да се дискутује и то управо на Википедијином тргу.

Ђорђе Стакић

Будући да су обуке уређивања Википедије често основног карактера и временски  ограничене, током њих је тешко приказати виши ниво уређивања. Викилајв конференција је била право место за темељнију обраду ове теме, а Ђорђе Стакић, администратор на Википедији и дугогодишњи уредник, био је права особа за то. Кроз своје излагање је приказао примере како чак и искусни уредници могу правити грешке и како их могу отклонити. Ђорђе се осврнуо на правилну структуру чланка, на праг значаја када пишемо о особама, а нарочито о поштовању правила писања на Википедији.

Зорана Матићевић и Сања Јечменица

Акредитоване семинаре за наставнике – једну од окосница образовног програма представиле су управо професорке које Википедију примењују у настави, као и Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Зорана Матићевић  и Сања Јечменица говориле су о потешкоћама са којима се сусрећу код примене Википедије у образовању, али и предностима уређивања Википедије као активних и иновативних делова наставе. Обе професорке су за подухвате са Википедијом у настави добиле награде – Сања Јечменица, професорка у школи Јован Стерија Поповић, добила је награду Дигитални час, док је Зорана Матићевић, професорка социологије у две београдске школе, добила награду Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Википедијанци стажисти и ГЛАМ координаторка

Паралелно са овом сесијом, у другој сали се одржавао ГЛАМ округли сто, који је модерирала Ивана Гусларевић. Ове године је био намењен програмима стажирања, те су главни учесници били Википедијанци стажисти. Активно се дискутовало о томе како програми могу да се унапреде, а стажисти су међусобно поделили своја искуства у сарадњи са институцијама културе. Ивана је појаснила да је Викимедија усвојила скоро све досадашње сугестије стажиста, али да ипак и даље сви морамо да изнађемо решење да се понекад неповољне ситуације у самим институцијама спрече, или решавају благовремено.

Викимедија Србије веома полаже на децентрализацију активности и стога подржава бројне пројекте ван Београда. Знање – заједничко богатство је један од таквих пројеката и представљен је у оквиру Викилајва. Јелена Петровић и Марина Ћирић, професорке на Филозофском факултету у Нишу, приказале су рад са студентима и чињеницу да Википедија мења однос према знању у односу на традиционално схватање знања. Успешно су показале студентима како да на прави начин користе Википедију и како да јој доприносе.

Како многи Википедијанци наилазе на недоумице које фотографије смеју да поставе на Викимедијину оставу, једна сесија била је резервисана за причу о ауторским правима. Марко Поповић, мастер правник, дао је учесницима информације из прве руке и кроз примере објаснио шта је дозвољено, а шта не када је интелектуална својина у питању. Марко је одговарао на питања публике која се тичу објављивања фотографија уметничких дела, фотографија начињених од стране запослених у институцијама културе, као и наслеђивања права. Будући да је дигитализација све више актуелна у свету културе, разговар се водио и о скенирању књига. Учесници су сазнали да ли могу да скенирају фотографију која је у јавном власништву, а налази се у књизи која је под ауторским правом, да ли је могуће дељење књига којима су истекла ауторска права, а скениране су од стране јавних институција и многе друге сличне ствари. Осим примера у Србији, у презентацији су нашли место занимљиви примери из других земаља.

О томе како се пише и подноси пројекат за који Викимедија може одобрити средства за реализацију, и које су честе грешке, говорила је Ивана Маџаревић. Након приказаних најчешћих омашки, присутни посетиоци су учествовали у врло занимљивом интерактивном квизу, нашавши се у улози Комисије за одлучивање. Ова сесија је, по мишљењу многих учесника, била једна од најдинамичнијих.

Заједница Википедије на српском и Викимедије Србије део је ширег, глобалног покрета који се тренутно налази у процесу израде нове стратегије. Филип Маљковић је говорио о значају овог процеса. Желимо да наше знање буде на услузи бесплатно и слободно, као и правично знање. У овом тренутку девет радних група активно се бави задатим проблемима проналазећи тактичне начине за преусмеравање идеја у остваривање циљева. Филип је позвао све да учествују у овом процесу будући да ће учесници у изради стратегије у јулу прикупљати мишљења из целог света.

Александра Поповић

Александра Поповић, вођа пројекта Вики-библиотекар и начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке у Београду, представила је резултате кампање 1либ1реф на глобалом и локалном нивоу, у којој су учествовали библиотекари ове установе, као и Библиотеке града Београда. Скоро 11 хиљада измена је направљено од стране 708 учесника, на 47 језика. У Србији, 26 уредника обогатило је Википедију на српском са чак 1672 референце. Александра је нарочито истакла успех који је остварио један од наших активних Википедијанаца. Дарко Гајић био је најбољи у Србији, а у свету је заузео друго место.

Милица Буха

Једна од вредних библиотекарки Библиотеке града Београда, активна волонтерка Викимедије Србије и посвећена уредница Википедије Милица Буха представила је нови, занимљив пројекат који је покренула – Вики сениор. Милица, са својим колегама из Библиотеке града Београда, сада обучава наше најстарије суграђане, пензионере, да уређују Википедију и тако своје животно знање и искуство оставе будућим поколењима. У пројектне активности је укључен и професионални фотограф Миомир Магдевски који је донирао своје фотографије настале од почетка 70-их па до данас. Викимедијина остава је тиме обогаћена ретким фотографијама као што је прослава осам векова Студенице или портретима наших познатих глумаца и фото записима значајних концерата.

Крај првог дана конференције био је резервисан за доделу награда учесницима такмичења Велико пролећно спремање Оставе. Ивана Гусларевић је победницима уручила ваучере за куповину техничке робе, као и ваучере за куповину књига.

Иако је формални део конференције био завршен, вики дружење првог дана је настављено шетњом по Београдској тврђави, али и изласком у један београдски клуб, где је организован и квиз за Википедијанце. Са много смеха и позитивне енергије, уредници Википедије су се такмичили између себе, користећи своје знање, а посебно оно прикупљено током година рада на Википедији.

Други дан је започет блоком сесија које су биле техничког карактера. Најпре је Филип Маљковић показао низ алата који могу да олакшају рад волонтерима, али и другим корисницима. Уредницима који преферирају превод чланака рад може бити пријатнији уз алат за директно превођење. Онима који организују уређивачке маратоне или радионице, користан може бити алат Event metrics. Филип је истакао да алати нису намењени само за уреднике и волонтере већ и за представнике медија који, помоћу њих, могу наћи интересантне статистике у погледу најчитанијих чланака, броја написаних чланака у одређеном периоду или количине унетог садржаја. Ништа мање битна није напредна Вики синтакса, о којој је било речи након презентованих алата. Прављење шаблона, комплекснијих табела само су неке од ствари које су учесници могли да науче током радионице.

Још једна у низу техничких радионица, али у паралелној сесији, била је презентација SPARQL упитног језика. Присутни су имали прилику да виде како овај језик функционише и да се опробају у његовом коришћењу.

Марко Адам: Вандализми

Након ове сесије, уследила је тема која је увек у фокусу шире јавности – вандализми на чланцима. Марко Адам је појаснио какви све типови вандала и вандализама постоје, како је најбоље борити се са њима, а у дискусији присутних је закључено да сви треба да обратимо пажњу на овакве недобронамерне измене, а посебно на проверљивост извора које наводимо у чланцима. “Википедију свако може да уређује, али свако може и да је упропасти”, закључио је Филип Маљковић.

Познато је да на интернету, па тако и на Википедији, писано комуницирање може да изазове неочекиване реакције примаоца поруке. Конфликти међу уредницима су на Википедији чести, а у расправама се неретко пређе праг добронамерности, што посебно одбија нове уреднике. Јелена Марушић и Дубравка Ђорђевић, консултаткиње у области људских ресурса, лајф коучеви и тренери, потрудиле су се да прикажу због чега долази до неразумевања у писаном комуницирању, како га је најбоље превазићи, износивши начине за разрешавање конфликата. Предавање је било обогаћено и занимљивим тимским активностима, где су учесници били део демонстрације колико наше предрасуде могу да измене контекст комуницирања.

Такмичења у писању и допуњавању чланака на Википедији Викимедија Србије организује три пута годишње, а Мирослав Лоци се потрудио да појасни све кораке, али и да подстакне дискусију како их унапредити. Учесници су давали своје идеје, попут увођења такмичења у сређивању Википедије, такмичења за тимове, али су изнели и критике као што је пракса неких уредника да за уређивачке маратоне обезбеде себи предност спремајући чланке унапред. Мирослав је изнео и занимљив податак да је током година такмичења у писању чланака Википедија на српском језику обогаћена за 5135 нових и допуњених чланака.

Осим такмичења која се дешавају онлајн, важне активности су и уређивачки маратони о којима је говорила Теодора Лукић. Теодора је објаснила значај маратона и то не само у виду доприноса Википедији, већ и међусобног дружења и бољег упознавања. Будући да се у оквиру њих организује и обука уређивања Википедије, погодни су за новајлије и све оне који би желели активно да пишу чланке. Истакнути су најбољи резултати у претходној години, који су остварени за уређивачки маратон поводом Међународног дана жена, као и страна на Википедији где волонтери могу пратити када ће бити организован наредни маратон.

Викимедијина остава, глобална ризница слободних датотека, има у свом садржају више од 50 милиона фајлова. Међутим, добар део тих датотека није правилно означен, категоризован и описан. Милица Буха, која је врло активна и у уређивању Оставе, појаснила је учесницима зашто је важно да се датотеке правилно категоришу, износећи примере лоше означених фотографија. Поведена је и дискусија о лиценцама које се примењују на овој вики платформи, али је остало и отворено питање о преводу нове верзије Кријејтив комонс лиценце на српски језик и њеној примени у нашој замљи.

Уједно је ово била и званично последња сесија Викилајв конференције 2019, што је значило да је дошао и тренутак да се сумирају утисци, али и прогласни овогодишњи добитник Награде Бранислав Јовановић.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије подсетио је да  је ову награду Викимедија Србије установила 2016. године, у част прерано преминулог потпредседника Викимедије Србије Бранислава Бранета Јовановића, који је много допринео читавом вики покрету ширења слободног знања. Стога су ових година лауреати били управо уредници који су делили Бранетову енергију и посвећеност Викимедијиној мисији. Тако је и овога пута Управни одбор Викимедије Србије донео одлуку да се награда додели посвећеном викимедијанцу –  Горану Обрадовићу. Горан је, како је Филип рекао, уз Викимедију од самог њеног почетка и својом позицијом председника наше организације је много допринео развоју организације, програма и пројеката који се реализују.

Горан Обрадовић, добитник Награде Бранислав Јовановић за 2019. годину

И више него изненађени Горан се захвалио на награди, иако, како је рекао, не придаје велики значај наградама.

“Ово је леп гест, хвала вам. Надам да није покушај да ми се награда додели за животно дело, јер још не намеравам да одем са Википедије”, рекао је Горан у шаљивом тону и насмејао све присутне.

Овом церемонијом је званично завршена локална конференција уредника Википедије – Викилајв 2019. Сви учесници су изразили задовољство програмом, али и сугерисали шта би могло да се унапреди, како би нам ови дани дружења били још кориснији и плодоноснији. Издвајамо утиске неких од гостију:

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Викилајв 2019 ми је био корисно искуство у многим аспектима. Стекла сам утисак да сви запослени и волонтери у Викимедији Србије имају племениту мисију и верују у оно што раде и покушавају да испуне своје задатке. Током читавог догађаја, створила се позитивна клима у којој су се разлике међу нама на свим основама чиниле небитне и као да су нестале. Заправо, сви смо  примили и узели са нама позитиван дух овог Викилајва.

Највише ми се свидело гостопримство домаћина и њихов професионализам. Сам догађај је имао добар концепт да је држање предавања након предавања надограђивало на боље и важније информације и теме. За сваку тему изабрани су  одлични предавачи који су на најбољи начин остварили свој циљ. Подршку коју су предавачи пружали једни другима својим додацима била је снажан начин да се покаже одлична сарадња и мислим да је то веома важно.

Оно што је овај догађај учинило посебним је била интеракција током сесија, као и на паузама. Слобода коју смо имали као учесници да коментаришемо, постављамо питања и стварамо закључке био је занимљив начин за свакога да подели своја искуства и добру праксу на дату тему.

Лично, за мене, неколико ствари је било корисно, као што су примери добре праксе у образовању и како стићи до знања као заједничког богатства, како добити ауторска права за слање фотографија и како их правилно категорисати. Научила сам више о вандализмима и то је оно на што би обратила више пажње у нашем пројекту Вики клуб. Оно што је дефинитиво јако користно је што су нам  показали како правилно писати пројекте и користити неке од алатке које нуди Википедија. Сазнали смо да је комуникација и даље најважнија за постизање сваког циља, тако да је дефинитивно тренинг комуникација био корисан за све нас. Хвала и срдачан поздрав свима!

Милица Пелоза-Мојсиловић (први пут међу уредницима Википедије)

Милица Пелоза-Мојсиловић

Хвала целој заједници на пријатној атмосфери. Позвана сам на конференцију захваљујући Википедијанцу који ми је притекао у помоћ и упутио на Ивану Маџаревић за више информација о окупљањима заједнице… и тако… ето мене! Програм конференције је динамичан, обухвата различите теме – како за искусне, тако за новајлије. Условно речено, примедба би се односила на трајање сесија – предлажем продужетке! Генерални утисак је сјајан а свака нова информација у бури информација је драгоцена. Супер сте екипа, нема сујете, класних, генерацијских разлика и то ми се јако допада. Осим конференције, радо ћу посећивати и месечна окупљања заједнице.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима на активном учешћу у конференцији, конструктивним предлозима за побољшање вики пројеката, али и саме конференције. Посебну захвалност упућујемо СКИП центру који нам је уступио простор, свим члановима нашег волонтерског тима: Горани Гомирац, Тамари Јанковић, Милошу Вучковићу и Зорани Милосављевић, као и програмском тиму који je обликоваo програм пете по реду конференције уредника Википедије – Викилајв 2019. Видимо се сви и следеће године!



Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Документацију на конференцији водила Горана Гомирац.

Аутори фотографија: Дарко Гајић, Миомир Магдевски, Мирослав Лоци, Зорана Милосављевић, Милош Вучковић, Бранка Вучковић Вучићевић.
Све фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2019.

Share Button

Пета конференција уредника Википедије – Викилајв 2019

Пета по реду годишња конференција уредника Википедије „Викилајв” (WikiLive) биће одржана 20. и 21. априла у Српско-корејском Информатичко приступном центру. Конференција има за циљ окупљање, умрежавање и размену знања међу уредницима највеће онлајн енциклопедије на Балкану.


Током два дана искусни уредници и администратори, али и новајлије на слободним вики пројектима, разговараће о свим битним стварима везаним за највећу енциклопедију у људској историји. Програмски део је резервисан за актуелна питања и дешавања на Википедији и другим вики пројектима, попут гафова у ТВ квизовима, вандализама на чланцима, ауторским правима када су у питању фотографије са Википедије и Викимедијине оставе… Наставници средњих школа и факултетски професори говориће о свом искуству примене Википедије у настави, али чућемо и како се људи старијег доба сналазе на овој енциклопедији.

Предавања су прилагођена почетницима, а они који никад нису уређивали Википедију, могу да се опробају у томе на јавном часу уређивања Википедије, који је отворен и бесплатан за све заинтересоване. Потребно је само пријавити се путем једноставног формулара. Поред предавања, конференција ће бити богата и интерактивним презентацијама и практичним радионицама. Идеја је да се кроз програм охрабрује тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Како би заједница радила као тим и остваривала добре резултате, неопходна је добра комуникација. Учесници конференције проћи ће тренинг комуникације, на коме ће усвајати технике решавања конфликата и продуктивне дискусије.

Уредницима који су највише допринели на последњим такмичењима на Википедији биће додељене награде, али обележје Викилајв конференције је уручивање годишње награде „Бранислав Јовановић”, намењене уреднику Википедије који је остварио посебне доприносе када је у питању развој ове енциклопедије у Србији, као и целом Викимедијином покрету ширења слободног знања.

Предавања почињу од 10 сати, а комплетан програм конференције се може наћи на Википедији. Сви заинтересовани се могу регистровати путем линка. Подршку догађају дао је Српско-корејски Информатичко приступни центар у оквиру Министарства локалне управе и државне самоуправе.

О Викимедији Србије:

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Задужбина Викимедија је међународна непрофитна организација која координира активностима независних националних огранака са којима дели исте циљеве и одржава Википедију и друге вишејезичке вики пројекте: Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викизворник, Викицитате, Викиверзитет и Викимедијину оставу.


Ауторке: Ивана Гусларевић, Ивана Маџаревић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Милана Спасића, под cc by-sa-4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторке Иване Гусларевић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе; приватна архива Марка Поповића (измене извршио Небојша Ратковић).

Share Button

Отворен позив за стипендије у оквиру Викилајв 2019 конференције

Пета јубиларна конференција уредника Википедије, Викилајв, ове године одржаће се 20. и 21. априла у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Као и претходних година Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за особе које нису из Београда. Стипендија покрива трошкове пута, хране и смештаја током конференције. Заинтересовани се могу пријавити путем формулара, до 25. марта, 23:59.


Викилајв је локална конференција која окупља бројне уреднике Википедије и волонтере Викимедије Србије са циљем умрежавања и даље сарадње на пројектима. Програм претходних конференција обухватао је разноврсне теме, од предавања која су прилагођена почетницима, преко тема о коришћењу Википедије у настави, програмима стажирања до приче о Википодацима, масовним уносима и коришћењу разних алата. Присутни су учествовали на бројним радионицама које су охрабривале тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Викилајв је много више од окупљања, то је размена знања, то је место где можете испољити своје идеје и замисли, а највише је то место где можете стећи сараднике и пријатеље.

У циљу повећања разноликости и децентрализације, Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за људе који нису из Београда, а желели би да учествују на предавањима и радионицама које конференција пружа. Стипендија обухвата путне трошкове, трошкове смештаја и хране током конференције. Сви учесници биће смештени у Хабитат хостелу. Сви учесници којима стипендија буде одобрена могу учествовати у изналажењу нових начина за решавање проблема, могу чути успешне приче из разних пројеката, испробати корисне алате, проћи тренинг комуникације или дискутовати са сарадницима из региона. Поред едукативног дела, важно нам је и дружење па ће учесници уживати у организованим турама и неформалним догађајима.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем једноставног формулара за стипендисте. У вашој пријави истакните шта вас је највише мотивисало да се пријавите и да ли сте до сада, на неки начин, доприносили Вики пројектима. Уколико сте из Београда, или вам није потребно покривање поменутих трошкова, можете се регистровати за учешће на конференцији на овом линку.

Посебну подршку пројекту пружио је Српско-корејски информатички приступни центар у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, у коме ће се одржати конференција.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Mmmilan92, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

_________________________________________________________________________

Share Button