Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Задужбина Викимедије

Одржана конференција уредника Википедије из Средње и Источне Европе у Београду

У Београду је од 11. до 13. октобра одржана конференција уредника Википедије и волонтера Викимедије из Средње и Источне Европе коју су организовали Викимедија Србије и Задужбина Викимедија. Конференцију су отворили Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, Валери Да Коста, шефица тима за ангажовање заједнице Задужбине Викимедија, Ирини Рељин, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација и Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије и организаторка конференције.

Учесници ЦЕЕ конференције 2019

Филип Маљковић је у уводном обраћању подсетио да је прва оваква конференција одржана 2012. године у Београду и истакао је да се на овај начин шири и јача значај региона Средње и Источне Европе. Ирини Рељин је потом указала на значај подршке Министарства трговине, туризма и телекомуникација оваквим догађајима и инцијативама, нарочито имајући у виду што се Министарство бави пројектима заштите људи на интернету.

Ове године се конференција одржала под слоганом Broaden Your Capacity! Конференција је обрађивала теме попут Википедије и осталих Викимедијиних пројеката, слободног знања, доступних алата, али и међусобне сарадње волонтера из овог дела Европе. Догађај је окупио близу 100 учесника из више од 30 земаља.

Поред главног програма, део публике учествовао је у претконференцијском дану, који је био намењен унапређивању њихових вештина. Тренинг је држао Асаф Бартов из Задужбине Викимедија, а исти се фокусирао на мотивацију и ретенцију волонтера, као и на управљање конфликтима. 

Програм конференције је био подељен у три сале и то у зависности од тога које теме покривају. Тако су првог дана учесници имали прилику да чују кроз какве пројекте заједнице из Средње и Источне Европе повећавају садржај на Вики пројектима, које алате користе како би садржај био квалитетнији и како улажу у мотивацију волонтера. Викимедијин покрет тренутно ради на стварању стратегије за 2020-2030, па је једна сесија била посвећена свеобухватном процесу израде стратегије. Будући да је један од основних циљева окупљања дељење искуства у циљу имплементације различитих модела сарадње у ЦЕЕ афилијацијама, учесници су приређени “муњевити” говори. Идеја оваквог вида презентације је да већи број људи, а у овом случају чак једанаесторо, кроз неколико минута подели искуство из заједнице из које долази и прикаже другима како могу применити управо тај модел сарадње. Осим тога, пажња је добрим делом посвећена темама о смањењу родног јаза на Вики пројектима и могућностима веће инклузије путем различитих догађаја и пројеката. Поред интерактивних предавања и панел дискусија, део програма чиниле су радионице, од који се може издвојити радионица о коришћењу Википодатака. 

Милена Миленковић

За конференцију сам се пријавила како бих упознала што више људи наравно а и како бих сазнала нешто ново. На тај начин сам добила информације о томе шта раде Википедијанци у другим земљама, који су проблеми са којима се суочавају и какве пројекте покрећу. Заједно смо разменили искуства што је наравно и идеја конференције. Највише су ми се допале сесије које се тичу родног јаза, сесије о диверзитету и његовог места на Википедији, као и радионице како задржати новајлије на Википедији. Тако сам добила неке нове идеје о пројектима које желим да имплементирам у својој заједници ускоро, а тичу се диверзитета међу уредницима. Не планирам ту да се зауставим већ да и урадим нешто што су већ други Википедијанци урадили у њиховој заједници, а тиче се новајлија. Пошто ми је ово прва конференција на којој учествујем, надам се да неће ово бити последњи пут и да ћу наредних година бити још активнија на конференцијама као и у заједници.

Милена Миленковић, једна од учесница конференције из локалне заједнице

Другог дана конференције учесницима су представљени начини на које могу успоставити партнерства и како кроз ова умрежавања могу постићи боље резултате. Добар део дана био је посвећен заједници која чини срж покрета. Ове сесије биле су подељене у неколико целина: здрава радна атмосфера, ангажовање волонтера и доступни ресурси. Учесници су учили о здравој радној атмосфери у заједници кроз округле столове и предавања о ретенцији уредника, мотивисању и координацији волонтера, као и повезивању различитих заједница кроз коришћење нове платформе Wikimeda Space. У оквиру ангажовања заједнице представљени су другачији приступи волонтерима, за које су такође представљени онлајн и офлајн ресурси. Ови ресурси би требало да олакшају рад волонтера, као и да им унапреде техничке и софт скил вештине. О техничким вештинама учесници су могли да чују у блоку сесија о Википодацима, али и на радионици о поменутом пројекту. На крају другог дана, говорило се о будућности ЦЕЕ покрета у Викимедијином свету, а дружење се наставило кроз градску туру и вечеру и познатом делу Београда – Скадарлији.

Мирослав Лоци

Изузетно сам задовољан одзивом учесника и предавача, као и уиграношћу целог тима волонтера, који су уложили много труда како би конференција протекла у најбољем реду. Ово је највећи скуп који је Викимедија Србије до сада организовала и доказали смо да можемо бити лидери у ЦЕЕ региону, и да смо спремни да растемо и још више ширимо капацитете.

Мирослав Лоци, члан организационог и програмског тима ЦЕЕ конференције.

Кирил Симеоновски

Ова конференција је сваке године одлична могућност за дељење искустава и идеја у оквиру широког круга људи из земаља које се истовремено одликују са многим сличним и различитим стварима, али сви имају за крајни циљ промовисање и раширивање Викимедијиног покрета кроз постојано учење и заједничку сарадњу. Као председник програмског одбора поносим се својим тимом за стварање свеобухватног програма који је био позитивно прихваћен од стране учесника и успео је да задовољи све потребе њихових заједница. Својим предавањима сам поделио своје знање на једноставан и практичан начин, а мислим да сам успео да подстакнем и усмерим учеснике да размишљају отвореније и креативније за будућност регионалне сарадње и конференције. Ствар која ми се можда највише свидела је позив за експериментисање са новим идејама у сврху мотивисања и задржавања активних корисника на Викимедијиним пројектима. Све у свему, организатори конференције уз драгоцену помоћ волонтера су поставили висок стандард за будуће организаторе.

Кирил Симеоновски, председник Програмског одбора ЦЕЕ конференције

Током трећег дана конференције прожимале су се неке од најзанимљивих тема. У разноликом покрету као што је Викимедијин, волонтери се сусрећу са различитим изазовима када је квалитет садржаја на Вики пројектима у питању. Један од таквих је различито категорисање због родова које постоје, односно не постоје у неким језицима. Без обзира на различите баријере, заједнице из Средње и Источне Европе и даље настављају са сарадњом, нарочито када је у питању сада већ познато такмичење ЦЕЕ Пролеће. Током једне сесије разматрани су иновације које могу бити уведене у оквиру такмичења. Говорећи о иновацијама, не може се заобићи презентација о измени визуелног идентитета Викимедије који се очекује у наредним годинама. Презентација је изазвала занимљиву дискусију међу заједницом. Осим ње, велику пажњу је привукла сесија о селекцији чланова Управног одобра Задужбине. Поред презентација и дискусија, једна од најинтерактивнијих радионица тицала се мапирања различитих радњи које се обављају ради бољег уходавања нових уредника и волонтера. Уходавање нових волонтера ради се великим делом кроз Образовни програм, који је током овог дана представљен кроз Вики клубове у Јерменије или видео туторијале у Србији.

Ивана Маџаревић

Било ми је велико задовољство да организујем једну овакву конференцију, заједно са тимом волонтера Викимедије Србије. Будући да су учесници из земаља Средње и Источне Европе, сви смо повезани сличном културом или историјом. Ово нам омогућава да се умрежимо и да заједно осмислимо начине на које можемо сарађивати и тако остваримо много већи утицај него што бисмо га остварили индивидуално. Управо је ово идеја осмог ЦЕЕ окупљања – да проширимо наше капацитете, не само кроз размену знања и деловањем појединачних организација, већ кроз заједнички рад и коришћење доступних ресурса у различитим земљама. Процес организације је трајао годину дана и иако смо се сусретали са различитим изазовима, успех се исплатио када смо на крају конференције имали задовољне учеснике, пуне идеја и енергије да те идеје покрену.

Ивана Маџаревић, организаторка ЦЕЕ конференције
Организациони тим и волонтери на ЦЕЕ конференцији 2019

Партнери конференције су били Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Тесла вода, Телеком Србија, Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду, КарГо, Туристичка организација Београда и Туристичка организација Србије.


Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторским правима: Wikimedia CEE Meeting 2019 participants 0.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 19.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 1.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 0 – Pre-conference Day 12.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 224.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 203.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 165.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 167.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 159.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 104.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 087.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 067.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 039.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 045.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 008.jpg, кропована фотографија Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 176.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 41.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 38.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 35.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 2 – 18.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 189.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 Day 1 – 131.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 23.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 03.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 01.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 12.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 21.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 34.jpg, Wikimedia CEE Meeting 2019 day 3 – 44.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Миомира Магдевског, Wikimedia CEE Meeting 2019 Learning Days Group Photo 1.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Magioladitis, Erzia and Bashkortostan CEE 2019 participants.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Visem, Wikimedia CEE Meeting 2019 17.jpg, под cc by sa-4.0, аутора Миљана Симоновића, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Стратегија Задужбине Викимедија – Позив за учешће у консултацијама

Задужбина Викимедија позива све чланове заједнице да дају своје мишљење поводом дугорочне стратегије рада организације. Фокус је на домету који се постиже пројектима и активностима, заједници и знању. Консултације трају до 15. фебруара.

.

Током 2015. године Задужбина Викимедија је истраживала начине одређивања приоритета како би на најбољи начин подржала циљеве покрета који су постављени, али нису испуњени стратешким планом за период 2010-2015.

Ослањајући се на визију Задужбине, консултације из 2010. и 2015. године, као и на истраживања спољашних утицаја, одређена су три подручја важна за Задужбину: домет који се постиже, заједница и знање.

Наш задатак је да помогнемо да се одреди којим стратегијама треба дати приоритет у оквиру ове три области како би најбоље служиле нашој визији.  

Ваше мишљење можете поделити на страници намењеној овим консултацијама.

Овај стратешки план ће помоћи у одређивању приоритета послова Задужбине у периоду од две године, почев од јула 2016.

Извори

Share Button

Википедија прославила 15. рођендан

Википедијанци широм света прославили су јуче 15. година од настанка Википедије. Рођендан ове највеће енциклопедије у људској историји обележен је и у Србији.

 

Рођенданска торта

 

У просторијама Викимедије Србије окупили су се дугогодишњи уредници Википедије, али и вође других пројеката Викимедије Србије и Задужбине Викимедија, као и новинари и други гости који су дошли да заједнички прославе овај велики јубилеј.

 

 

 

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је да су Википедију основали Џими Вејлс и Лари Сенгер 2001. године као подршку британској Нупедији, и да се она јако брзо развијала – већ у првој години настала је на 18 језика. Данас постоји на 288 језика, има више од 37 милиона чланака, а највећа је Википедија на енглеском језику са више од пет милиона чланака. Ипак је више од 85 одсто чланака на другим језицима, истакао је Маљковић.

– Википедија на српском језику, која ће у фебруару прославити 13 година од настанка, прелази 330 хиљада чланака, има 174 хиљаде регистрованих корисника, 1705 уредника, око 60 нових чланака дневно и више од 45 хиљада измена месечно – нагласио је Маљковић.

 

Марко Адам, члан Управног одбора Викимедије Србије и дугогодишњи уредник Википедије, говорио је о најпосећенијим чланцима на Википедији у 2015. години, као и чланцима са највише измена, што на Википедији на енглеском језику, тако и на Википедији на српском језику.

 

  

 

На прослави је емитован и видео који су креирали волонтери Википедије широм света, а који представља преглед највише уређиваних чланака и тема у 2015. години на Википедији. Окупљени су чули и поруку Џимија Вејсла, оснивача Википедије, поводом овог значајног јубилеја.

 

Истакнуто је и да је Википедијанац године за 2015, кога је изгласала заједница Википедијанаца, господин Раденко Ђоковић, који под корисничким именом “CarRadovan” уређује чланке на Википедији на српском језику, од Викимедије Србије добио годишње чланске карте Народне библиотеке и Библиотеке града Београда, а уступио их је Википедијанцу Бојану Пејовићу.

 

Посебно је похваљена и уредница Википедије Јована Милошевић (“ImperatorkA”) која је у последњих сто дана на Википедији на српском језику написала тачно сто чланака.

 

 

 

Рођендан Википедије прослављен је у огранцима Задужбине Викимедија широм света, а Википедија на српском језику ће у фебруару обележити 13 година од настанка.

 

Извори

Share Button

Википедија на енглеском језику прославља 15. рођендан

 

Википедија на енглеском језику – највећа онлајн енциклопедија на свету коју свако може да уређује, 15. јануара обележиће пуних 15 година од настанка.

Од 2001. године до данас више десетина хиљада волонтера написало је преко 35 милиона чланака, желећи да поделе своје знање са целим светом.

 

Пре 15 година оваква енциклопедија је могла да кошта хиљаде и хиљаде долара, стабала и стабала дрвећа, великих количина воде и мастила, а и било би веома тешко преместити је с једног места на друго.

Данас имамо приступ милионима референцираних чланака, слика, илустрација, извора и дефиниција речи са било ког места на којем има интернета.

 

.

Википедија је настала 15. јануара 2001. године са јасном визијом: направити свет у којој свака особа на планети има приступ и може слободно да подели целокупно људско знање. У то време, идеја да људи широм света могу заједно да стварају енциклопедију  (бесплатно) деловала је прилично невероватно. Међутим, Википедија је нарасла у енциклопедију са више од 35 милиона чланака на стотинама језика, коју користи стотине милиона људи широм планете. Википедију и даље стварају добровољци широм света: сваког месеца 80 хиљада уредника-волонтера доприноси овој енциклопедији.

 

Данас 28 процената људи на планети не зна за свет без Википедије.

 

Обележавањем овог јубилеја не слави се само рођендан Википедије, већ и настанак целог Викимедијиног покрета. Википедија је сестрински пројекат Задужбине Викимедија, која представља глобални, стално растући извор и заједницу слободног знања.

 

  • Википедија је започета 2001. године на енглеском језику, али је брзо настала и на другим језицима – у првој години на 18, да би данас постојала на 288 језика.
  • Волонтери константно уређују и унапређују Википедију. Сваког сата скоро 15 хиљада промена се направи на Википедији. Сваког дана се напише 7000 нових чланака.
  • Википедија је постала један од топ 10 сајтова на свету 2007. године, и једини непрофитни сајт у врху посећености.
  • Постоји још 11 других Викимедијиних пројеката слободног знања, укључујући Викимедијину Оставу, као и Викиречник, Викицитати, Викиврсте и други пројекти.
  • Вики воли споменике, глобални фото конкурс са циљем прикупљања фотографија споменика културе, 2011. године проглашен је највећим фото такмичењем на свету. Из овог пројекта произашла су и друга слична фото такмичења, попут Вики воли Земљу, Вики воли Африку…
  • Волонтери широм света успоставили су и изградили стотине партнерстава са галеријама, библиотекама, музејима и архивима како би колекције ових установа биле доступне и преко интернета.

 

.

Овим јубилејом не прославља се само рођендан Википедије, већ и сви пројекти, партнерства, догађаји и задовољства проистекла из стварања базе слободног знања. Викимедијина заједница уредника широм света организују забаве, конференције и друге догађаје како би заједно прославили овај значајан јубилеј.

 

Викимедија Србије вас позива на окупљање 15. јануара у 18 сати, у нашим просторијама – Булевар краља Александра 20, 5. спрат, на коме ћемо заједно прославити рођендан најзначајнијег колаборативног пројекта у људској историји.  

 

Добродошли!

 

Извори

Share Button

Википедија на енглеском језику достигла пет милиона чланака

Након скоро 15 година пружања свету, бесплатног, слободног знања, Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака.

Јубиларни чланак описује врсту жбуна “Persoonia terminalis”, а написао га је корисник  Cas Liber, аустралијски уредник који је написао скоро 1500 чланака на Википедији на енглеском језику, у више од 140.000 измена. “Persoonia terminalis” се придружује клубу екслузиваца са “Jordanhill railway station”, “El Hormiguero”, “Beate Eriksen”, и “Izbat al-Burj”— свим претходним јубиларним милионитим чланцима.

Питали смо Либера шта чини Википедију посебном, и рекао нам је да у свету преплављеним информацијама, „Википедија пружа могућност да буде глас разума у том хаосу”. И више, служи као „сјајан мост између пружања информација за лаике и прецизних научних података за ентузијасте и професионалце”, са утицајем на образовање великог броја читалаца.

Заједница Википедије на енглеском језику написала је групну изјаву поводом јубилеја, позивајући потенцијалне уреднике да помогну да се побољшају многи чланци, од пет милиона, колико их сада има. Садржи широку палету извора за нове уреднике, укључујући савет како почети са уређивањем, са линковима ка упутствима.

Википедија је једини сајт који води непрофитна организација, међу 35 најпопуларнијих сајтова. Обим Википедије је мало мањи од 30 терабајта.

Процена је да чланци на Википедији упућују на минимум 18 милиона референци, и обухватају више од 2.5 милијарде речи; то је светски центар референци, који достиже више од пола милијарде прегледа сваког дана.

Данас, Википедија покрива све више тема и перспектива него било који други образовни приручник на планети. То је најдужа енциклопедија у светској историји, која је премашила чувену “Yongle Encyclopedia” из 1408. године, са 22,937 поглавља, величине 40 кубних метара.

Википедију на енглеском језику ствара милион волонтера са свих страна света – са више од осам милиона корисничких налога и небројеним анонимним ауторима – који пишу и шире своје знање о разним стварима, од тема као што су сврха живота и природни феномени, до музичара и села.

Све то је потпуно слободно за свакога на свету да користи, дели и мења.

Википедија је расла брзо након њеног оснивања 15. јануара 2001. године, и до новембра исте године објављена је њена чувена прва страница. Двомилионити чланак на Википедији на енглеском језику је написан 2007, тромилионити 2009, а бројка од четири милиона чланака достигнута је 2012. године.

Наша мисија, да пружимо свету сво људско знање, остаје непрекидан посао.

Упркос достизању цифре од пет милиона чланака, Википедија на енглеском језику је и даље посао који се не зауставља, као што су чланови ове заједнице приметили у саопштењу. Један од волонтера тврди да укупан број чланака који би покрио целокупно људско знање је најмање 100 милиона.

Тренутно, многи чланци на Википедији на енглеском језику су кратки, са основним информацијама, а избор тема наклоњен западном, посебно англофоном садржају. Либер каже да „имамо још доста изазова”, али ако ова достигнућа испиришу људе да „уређују и посматрају свет око себе, тим боље”.

Заједница је, с друге стране, преузела иницијативу да се побољша покривеност пројеката маргинализованих тема, попут програма о женама научницама и Вики воли Африку.

Викимедија Србије се радује достизању овог јубиларног броја чланака и охрабрује уреднике Википедије на српском језику да своје знање пренесу и другима кроз овај највећи колаборативни пројекат на свету.


Саопштење заједнице Википедије на енглеском језику поводом петомилионитог чланка

 

Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака, јубиларним чланком о врсти жбуна Persoonia terminalis, а написао га је корисник  Cas Liber, 1. новембра 2015.

“Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо. ” –  Џими Вејлс, суоснивач Википедије

Википедија је основана 2001. године као скица онлајн енциклопедије слободног садржаја и слободног приступа. До данас, ослањајући се на доприносе волонтера, Википедија је прерасла у највећу енциклопедију икада створену, која обухвата више од пет милиона чланака на енглеском језику.

Заједница Википедије на енглеском језику се захваљује милионима уредника који су више од 14 година својим доприносима Википедији омогућили овај изванредан подвиг.

 

Кратка историја

Википедија је званично пуштена у рад 15. јануара 2001. године, са Џимијем Вејлсом и Леријем Сингером као оснивачима, на једном самосталном компјутерском серверу, као наследница Нупедије. Прво веће медијско извешавање о Википедији било је у “Њујорк Тајмсу” 20. септембра 2001. године. У првој години постојања унешено је више од 20 хиљада енциклопедијских података  – око 1500 месечно. Од тада, верзије Википедије створене су на више од 200 језика, као и доста додатних пројеката слободног садржаја, попут Викимедијине Оставе.

У марту 2006. године, Википедија на енглеском језику достигла је милион чланака. До јула 2012. унето је четири милиона текстова. Према сајту Аlexa (систему који рангира сајтове према посећености), Википедија је тренутно седми сајт по посећености, са осам милијарди прегледа месечно. Достигли смо пет милиона чланака 1. новембра 2015. године.

 

Непрестани посао

Иако је Википедија постигла невероватан успех и постоје бројне стратегије за коришћење овог знања, она и даље остаје пројекат на којем се непрестано ради. Постоје и даље велике празнине у њеној покривености и милиони важних тема недостаје на њеним страницама.

Многи чланци, чак и они од виталне важности, још увек нису врхунског квалитета. Од пет милиона чланака само неколико десетина хиљада прошли су гласање за „Добар” или „Сјајан“ чланак, а више од половине су тзв. клице или чланци у зачетку.

Постоји такође више од 200 Википедија на другим језицима којима су потребни волонтери. Другим речима, има још много тога да се уради – и ви можете да помогнете!

 

Како можете да помогнете 

Википедију пишу њени корисници. Свако, без обзира на искуство, може допринети стварању енциклопедије. Не морате чак ни да се региструјете (иако постоје добри разлози да то урадите). Уколико пронађете чланак који можете побољшати, уредите га, како би подаци у њему били тачни и корисни другима. На свакој страници постоји дугме који омогућава ове промене моментанлно. Свако побољшање, од тога да се исправе словне грешке до писања потпуно новог чланка, веома се цени.

 

Википедија вреднује смелост и тежњу за консензусом. Немојте се плашити разочарења ако ваши први уноси буду поништени – Википедија је колаборативни пројекат, што значи да понекад има неслагања. То је у реду. Свака страница/чланак на Википедији има страницу за разговор, на којој се дискутује о побољшањима, а колегe уредници имају своју страницу за разговор где можете посебно да их контактирате.

Добродошли!


Извори

Share Button