Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Резултати конкурса за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије за 2020. годину

Викимедија Србије је расписала конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс је трајао од 2. јула до 5. августа 2019. и био је отворен за све појединце, представнике организација, институција културе и образовања. На конкурс је пристигло 17, а одобрено је 7 пројеката који ће званично бити увршћени у годишњи план Викимедије Србије.


Комисија, коју су чинили Миљан Симоновић, Бојан Цветановић, Небојша Ратковић и Ивана Маџаревић, је спровела два круга селекције. Након тога Управни одбор донео је одлуку о прихватању пројеката и подносиоци пројеката обавештени су о коначним резултатима конкурса.

Пројекти који су прихваћени у оквиру области образовања су:

  • Коришћење википодатака за проналажење информација, обележавање ентитета и унапређење садржаја на вебу (Рударско-геолошки факултет, Ранка Станковић) – У оквиру пројекта биће реализована предавања и радионице о различитим могућностима повезаних отворених података и њихове улоге у семантичком вебу, са акцентом на Википодатке. Планирана предавања и радионице ће бити отвореног типа и биће намењени студентима (првенствено) различитих профила. Циљ пројекта је да се развије интегрисано знање између будућих инжењера, филолога, информатичара, и других заинтересованих, како би се заједнички истражиле могућности примене повезаних отворених података. Током целе кампање ће се унапредити првенствено садржај Википодатака, али и садржај постојећих веб страница уметањем динамичких карата и повезивањем ентитета са Википодацима.
  • Школарци раде на занимљивом Вики чланку  (ОШ „Јован Стерија Поповић”, Сања Јечменица) има за циљ да се ученицима омогући да кроз учешће на пројекту стекну искуство у раду и примене знање које су научили на часу Информатике и рачунарства. Ученици ће научити правила писања чланака на Википедији и моћи ће практично да виде и сазнају шта значи ауторско право.

Пројекти који су прихваћени у оквиру области сарадње са институцијама културе су:

  • Вики-библиотекар (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Александра Поповић) је пројекат чије су циљне групе радници у библиотечко- информационој делатности, истраживачи, студенти Катедре за библиотекарство и информатику и сви други заинтересовани корисници библиотека. Идеја је да се кроз пројектне активности ради на оспособљавању циљних група за рад на Википедији и Викимедијиној остави. У том смислу се пре свега библиотекари едукују за коришћење модерних платформи у свом раду. Велики акценат је стављен на дигитализацију и постављање библиотечког садржаја (публикације, фотографије, разгледнице и сл) на Викимедијину оставу, Викиизворник или Викикњиге са поштовањем свих ауторских права.
  • Књига за све, зашто да не? (Арапски културни центар, Ена Поповић) – Идеја је покренута од стране Арапског културног центра и подразумева дигитализацију књига на арапском језику, које постоје у библиотекама у Србији и постављање истих на Викимедијине пројекте. Књиге на арапском језику су прилично ретке, тако да је студентима тешко да набаве примерак одређене књиге за себе. Организациони тим ће дигитализовати и пописати најзначајнија дела арапске књижевности на арапском језику и њихове преводе на српски језик, чиме ће свима, а посебно студентима арапског језика и књижевности и дипломираним филолозима, омогућити бесплатан приступ тим књигама. Арапски културни центар отвара и сопствену библиотеку, тако да ће пројекат обухватити и књиге које се налазе у фундусу библиотеке. Овај пројекат подразумева сарадњу са институцијама попут Народне библиотеке Србије, Филолошког факултета, Библиотеке Града Београда, као и других, мањих и приватних библиотека. Фокус ће бити на књигама од великог значаја за књижевност, језик, културу, науку, уметност… 

Пројекти који су прихваћени у оквиру области подстицања волонтеризма су:

  • Пројекат Градови Војводине (Дарко Гајић) ће обухватити посете и обиласке градова на територији Аутономне Покрајине Војводине, повећање броја фотографија, допуна и израда нових страница на Википедији на српском језику и то о: грађевинама и трговима са архитектонским и споменичким наслеђем, манифестацијама од културног и туристичког значаја, спортским објектима, индустријским објектима, установама културе (музеји, библиотеке, културни центри…), установама образовања (школе и високошколске установе), верским објектима свих конфесија…
  • Пројекат Вики воли стрижибубе (Хабипрот, Бојана Надаждин) има за циљ обогаћивање Википедије чланцима, фотографијама и мапама распрострањења о стрижибубама у Србији. Такође, један од циљева је и подизање нивоа знања студената о стрижибубама и оспособљавање за рад на Википедији и Викимедијиној остави. Реализацијом ове идеје анимирају се студенте ради промоције слободног знања, тако што им се пре свега преносе знања и искуства стечена дугогодишњим радом на терену и показају колико је битна доступност информација у развоју научне заједнице.
  • Пројекат Википедија је женског рода (Теодора Лукић) има за циљ повећање знања о женама које су допринеле култури, науци и уметности у Србији и онима које то још увек чине, као и њихова афирмација и повећање свести о важности жена у друштву и интелектуалној заједници. Такође, циљ пројекта је и повећање свести о улози жене у друштву, заједници и религији, као и дестигматизација разних тема везаних за жене, женско тело и женску улогу уопште. Пројекат ће се бавити битним проблемом који се тиче шире масе. Активности које ће бити обухваћене пројектом су радионице о уређивању Википедије, затим само сређивање и додавање чланака о женама и женским темама у Србији, те постављање фотографија жена, њихових дела, достигнућа и доприноса на Викимедијиној остави, као и евентуална дигитализација књижевних дела у вези са темом пројекта. Активности су планиране у Суботици, Новом Саду, Београду, Новом Пазару, Пироту и Нишу. Цео пројекат је намењен како женама, тако и мушкарцима, ученицима и студентима и свим члановима заједнице. 

Захваљујемо се свим подносиоцима који су учествовали на конкурсу и честитамо онима којима су пројекти одобрени. Верујемо да ћемо имати успешну сарадњу. 


Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17, Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Југо фудбал акција донела Википедији преко милион и по бајтова

Трећа по реду акција уредника Википедије на српском језику трајала је од 30. августа до 15. септембра 2019. године. Циљ акције био је прављење и проширивање чланака о фудбалским репрезентативцима и тренерима Југославије, свим осталим југословенским фудбалерима и фудбалским тренерима, као и чланцима везаним за југословенски фудбал.

Правила акције била су:

  • Учесници акције морају бити регистровани корисници.
  • Чланци који улазе у евиденцију морају бити о југословенским фудбалским репрезентативцима, фудбалским тренерима репрезентације Југославије или уопштено о југословенским фудбалерима и југословенском фудбалу.
  • Споменицу добијају сви учесници који напишу 5 или више чланака, односно прошире 10 или више са минимум 2500 бајтова.
  • Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор унети шаблон {{Југо фудбал акција}}.
  • Акција траје од 30. августа до 15. септембра 2019. године, а чланци у евиденцији рачунаће се само ако су направљени или проширени током трајања акције.

У акцији је укупно учествовало 17 корисника, направљено је 240 чланака, а постављено 1.575.840 бајтова. Највише чланака направио је корисник Soundwaweserb, укупно 77. За њим следе корисници MareBG са 52 и Вукан Ц, који је направио 50 чланака. 

Прави успех акције огледа се у томе што су направљени сви чланци који су недостајали о југословенским фудбалским репрезентативцима на Светским првенствима од 1930. до 1990. године, као и чланци о југословенским фудбалерима на Европским првенствима од 1960. до 2000. године и југословенским фудбалским олимпијцима од 1920. до 1988. године. Одрађено је 6 чланака о утакмицама репрезентације Југославије и чланци о свим фудбалским селекторима Југославије. Ажурирани су постојећи и направљени сви чланци који су фалили о сезонама Купа Југославије и Купа Србије и Црне Горе у фудбалу. Осим чланака, током трајања акције Википедија је обогаћена за 77 фотографија југословенских фудбалера.

Марко Лилић, десно

Идеја да организујем  „Југо фудбал акцију” развила се након што смо корисник Soundwaweserb и ја приметили да на Википедији на српском језику недостаје велики број чланака о југословенским фудбалским репрезентативцима, нарочито оних који су учествовали на Светским и Европским првенствима, као и на Олимпијским играма. Акцију је подржало доста корисника и у исту се укључило, па смо заједно одрадили све оне фудбалере који су фалили. Писањем чланака  у овој акцији знатно је обогаћена тема југословенског и историје српског фудбала. Највише чланака током трајања акције написао је корисник Soundwaweserb, а посебно бих похвалио новајлије Вукан Ц који је написао 50 чланака и корисницу Николину Шепић која је допринела акцији кроз писање 9 чланака.

Марко Лилић, иницијатор акције

Сви који су заинтересовани да прате и учествују у акцијама, могу се пријавити путем стране на Википедији: Обавештења за такмичења и акције

Тренутно је у току акција чишћења чланака која траје од 16. до 30. септембра. Главни циљ акције је смањење броја почетничких чланака и чланака за чишћење.


Аутори: Марко Лилић, Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Лого Фудбалског савеза Југославије, коришћен за илустровање чланка под поштеном употребом, 15th Birthday of Serbian Wikipedia, 20.jpg, аутора Mickey Mystique, под cc by-sa-4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уредници Википедије обогатили чланке фотографијама

Завршена је још једна у низу акција коју су покренули уредници Википедије у жељи да обогате фотографијама највећу бесплатну енциклопедију на српском језику. Википедија омогућује илустровање сваког чланка, убацивањем фотографије са Викимедијине Оставе, чиме се ова енциклопедија додатно обогаћује. Илустровање на Википедији није обавезно, због чега су овакве акције важне како бисмо добили што већи број илустрованих чланака.

Николина Шепић

Акција је трајала од 14. до 31. августа 2019. године и током ње је уређено 1078 чланака.  Акцију је покренула група вредних уредника Википедије који су увидели потребу да се Википедија обогати фотографијама. Акцији се одазвало 15 уредника Википедије на српском језику, а победница акције је Николина Шепић чији доприноси чине чак 39% укупних доприноса акције. Она је илустровала 418 чланака. “Акција ,,Обогатите Википедију фотографијама“ привукла је моју пажњу јер сам се и раније трудила да улепшам странице, такође, одушевило ме је колико је чланака илустровано за само неколико дана. Сматрам да су овакве акције корисне за Википедију, чланци добијају више вредности и лакши су за читање и разумевање. Драго ми је да сам могла да допринесем ширењу слободног знања на Википедији, заједно са осталим Википедијанцима, упркос разликама у мишљењу, идеологији, узрасту и искуству и да смо се заједничким снагама изборили са великим бројем неилустрованих чланака и оних којима недостају додатне фотографије. Захваљујем се организатору акције који ми је стрпљиво одговорио на свако питање, с’ обзиром да је ово прва акција у којој сам учествовала”, рекла је Николина Шепић. Николина је започела са уређивањем Википедије као учесница пројекта Вики-студент. Она је прво прошла радионицу о уређивању Википедије на Филозофском факултету у Београду у сарадњи Викимедије Србије са УНИТАС фондом и Црвеним крстом Србије. Након показаног интересовања за Вики пројекте, била је једна од учесница програма праксе током школске 2018/2019. године као студенткиња која се посебно истакла успешним резултатима и својом посвећеношћу.

Правила такмичења су, између осталог, налагала да сви регистровани уредници Википедије могу да узму учешће у постављању фотографија, као и да могу да користе постојеће, као и сопствене слике. Чланак којем је додато највише референци је Град Шабац са 39 нових фотографија, а њих је такође додала уредница Николина Шепић.

Иницијатор целе акције је уредник Александар Живковић који је покренуо још две акције. Тренутно се на Википедији на српском језику одржава Југо фудбал акција, а следи Акција чишћења чланака. Југо фудбал акција траје од 30. августа до 15. септембра, док акција чишћења траје од 16. септембра до 30. септембра

 Свим учесницима акције захваљујемо на учешћу.


  • Аутор: Небојша Ратковић
  • Напомена о ауторским правима: P Photography.png, под  GNU Free Documentation License


Share Button

Уређивачки маратон – Вики воли прајд 2019

Викимедија Србије, у сарадњи са Организационим одбором Београд прајда, по трећи пут организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости. Маратон ће се одржати у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 9. до 15. септембра.

Београдска парада поноса 2018. године

Викимедијин покрет широм света води се основном мисијом да сви људи на свету имају приступ слободном знању. Милиони добровољаца широм планете доприносе повећању садржаја на 294 језичких верзија Википедије и другим вики пројектима, како самосталним доприносом уређивања, тако и кроз пројекте Задужбине, огранака и корисничких група. Један од таквих пројеката је и Вики воли прајд (Wiki Loves Pride), глобална кампања са циљем повећања садржаја о ЛГБТ+ темама на бројним вики пројектима.

Сходно глобалној акцији, али и као подршка равноправности, различитости и поштовању људских права, Викимедија Србије позива уреднике Википедије (и све оне који то желе да постану), волонтере и све друге заинтересоване да допринесу повећању садржаја овим темама на Википедији на српском језику, али и садржају Викимедијине оставе фотографијама са саме параде.

Маратон ће се одржати у уторак, 10. септембра, од 10 сати, у просторијама канцеларије Иницијативе младих за људска права (Добрачина 4). На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Обуци могу сви да се придруже, независно од учешћа на маратону. Искусни уредници Википедије биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

Учесницима ће бити обезбеђена литература која може послужити као извор за писање чланака. Основна идеја је да се напишу чланци који недостају на Википедији на српском језику, а поред предложених тема, учесници су слободни да изаберу и предложе писање и допуњавање чланака са другом, сличном тематиком.

Такође, позивамо и све ауторе који су фотографисали неку од претходних Парада поноса, а вољни су да под слободном лиценцом донирају те фотографије за Викимедијину оставу, да нам се обрате и тиме помогну илустровање чланака.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org или се уписати на страницу на Википедији.

Због позитивног односа према ЛГБТ популацији у Србији и организације уређивачког маратона Вики воли прајд, Викимедија Србије је номинована за награду Дуга за 2017/18. годину. Награду „Дуга“ је установила Геј стрејт алијанса (ГСА) 2013. године и она се сваке године додељује поводом 17. маја – Међународног дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије.


Аутори: Бојан Цветановић, Небојша Ратковић

Напомена о ауторским правима: Belgrade Pride Parade 2018, 035.jpg, аутора Mickey Mystique,  Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 Unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Такмичење у писању чланака на Википедији на тему глуме

Септембар нам доноси још једно у низу такмичење на Википедији. Овог пута, учесници ће имати прилику да се такмиче у писању чланака на тему глуме и то од 2. септембра до 2. октобра. За прва три места су обезбеђени ваучери за куповину технике, а такође су обезбеђене и специјалне награде у виду карата за позориште.

Урнебесна трагедија, драма СНП, Марија Меденица и Михаило Јанкетић

Викимедија Србије на Википедији на српском језику организује такмичење у писању нових/допуњавању постојећих чланака на тему глуме. Такмичење траје од 2. септембра до 2. октобра, а неке од тема о којима учесници могу да размишљају су филмови, серије, позоришне представе, биографије, награде и признања и многе друге. Осим стварања нових, учесници могу да допуњује постојеће чланке новим информацијама и тако увећати количину слободног садржаја на интернету. Охрабрује се и превођење чланака са других језичких верзија Википедије.

Чланци могу да се пишу искључиво за време трајања такмичења. Након завршетка, чланови жирија ће у року од 10 до 15 дана да прегледају и да оцене чланке. Чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што, између осталог, подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора. Током трајања такмичења или након завршетка истог сви такмичари прилажу списак чланака које су написали. По завршетку такмичења, жири у саставу искусних Википедијанаца, који неће имати могућност учествовања у такмичењу, прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5.

Пријаве су отворене све време током трајања такмичења.

За сва додатна питања у вези са одабиром теме, референцама и сл, слободно пишите на мејл kancelarija@vikimedija.org.


Извори

Аутор: Небојша Ратковић

Напомена о ауторским правима: Urnebesna tragedija, Drama SNP, Marija Medenica, Mihailo Janketić, foto M. Polzović.jpg, аутора Миомира Ползовића,  Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Августовско окупљање Википедијанаца

У среду, 28. августа, организујемо окупљање Википедијанаца. Окупљање се организује у канцеларији Викимедије Србије, а почиње у 18 часова. Овакви догађаји су намењени свим добровољцима који свакодневно доприносе Википедији, свим волонтерима који учествују у пројектима и дешавањима Викимедије Србије или имају жељу да се активно укључе. Позивамо све заинтересоване да нам се придруже.

Викимедија Србије је волонтерска организација која чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.Можете се пријавити на страни догађаја на Википедији.


Share Button

Завршена акција референцирања чланака

Последње организована акција на Википедији на српском језику допринела је смањењу броја чланака који немају или им недостају извори. Акција је трајала од 18. до 31. јула 2019. године и током ње унето је 1.083 референце, а уређено је 404 чланка. 

Референце на Википедији су важне за проверу података и за информисање читалаца, с тога је веома битно уносити их у чланке на Википедији, а овакве акције свакако чине веома битан допринос. Акцију референцирања чланака покренула је група вредних уредника Википедије који су увидели потребу да се Википедија обогати изворима ради боље проверљивости. Акцији се одазвао 21 уредник Википедије на српском језику, а победница акције је Марина Симић чији доприноси чине 31% укупних доприноса акције.

Марина Симић

„Акција референцирања чланака привукла је моју пажњу јер сам се и раније борила са чланцима без извора, а додатно ме одушевило колико је заправо чланака добило изворе за само неколико дана акције. Сматрам да је овакав вид активности веома користан за Википедију, чланци добијају више вриједности када су поткријепљени изворима, а Википедијанци показују да се, упркос разликама у мишљењима и идеологијама, могу заједничким снагама изборити са овом врстом „проблема“ приликом ширења слободног знања на Википедији”, рекла је Марина Симић, победница акције.

Правила такмичења су, између осталог, налагала да сви регистровани уредници Википедије могу да узму учешће у постављању извора, као и да треба да приложе списак референцираних чланака с бројком додатих референци у њима. Чланак којем је додато највише референци је Асенсион са 60 нових референци, а њих је додала уредница Valentinita10.

Иницијатор целе акције, уредник Александар Живковић, рекао је да није помишљао да ће се акција овако добро показати. “Захваљујући вредним википедијанцима, она се може поредити с неким много већим такмичењима одржаним на пројекту. Драго ми је што смо заједно организовали сређивање нереференцираних чланака и надам се успешној реализацији будућих акција”, додао је Александар. 

 Честитамо свим учесницима акције и захваљујемо им се на учешћу.



Share Button

Еду Вики камп 2019: Знање за будућност

Завршен је још један Еду Вики камп, четврти по реду, током ког су учесници имали прилику да се упознају са програмима и пројектима Викимедија Србије, али и да усаврше своје вештине које ће им помоћи у даљем волонтерском ангажовању у Викимедији Србије. На кампу, који је одржан од 15. до 18. јула у Кладову, учествовало је 17 студената из различитих делова Србије. 

Учесници Еду Вики кампа 2019. године

Овогодишњи камп је проширио своје капацитете чиме смо били у прилици да на камп поведемо већи број учесника него претходних година. То је била прилика да заинтересовани студенти стекну знања о Вики пројектима, али и да науче како могу да реализују Вики активности у свом окружењу, пре свега на факултетима које студирају. Овогодишњи тим су, поред водитеља радионица, менаџера образовног програма Небојше Ратковића, менаџерке пројеката и заједнице Иване Маџаревић и вики амбасадора Немање Антанасијевић и Теодоре Лукић, чинили и кампери: Лука Јовичић, Исидора Лазовић, Јована Николић, Сања Станковић, Тина Луковац, Кристина Станојевић, Јована Стошић, Јована Милић, Вања Тошић, Тамара Милић, Миљана Матић, Мирјана Илић, Милош Вучковић, Петар Јоцковић, Никола Хајдер, Милица Миловановић и Ивана Јоловић.

Приликом планирања кампа смо желели да предавања и радионице смислено повежемо у веће целине чиме смо у фокус ставили три пројекта – Википедију, Викимедијину Оставу и Википодатке, а четврту целину су чиниле интерактивне радионице на тему писања пројеката, остваривања партнерстава са образовним институцијама и асертивна комуникација. Пошто је Еду Вики камп осмишљен са идејом да учесници након завршеног кампа раде на ширењу информација о слободном знању и представљању Вики пројеката у академским круговима, настојали смо да током свих радионица подстакнемо интерактивност учесника и да их мотивишемо да предлажу решења која ће довести до ширења Образовног програма Викимедије Србије.

Само сат времена по поласку, кампери су имали прилику да направе енциклопедијске фотографије у Народном музеју у Пожаревцу и Етно парку Тулба које су током кампа постављали на Викимедијину Оставу. Програм кампа је настављен доласком у Кладово где су учесници имали прилику да чују нешто више о активностима Викимедије Србије којима могу да се придруже. Други дан кампа је започет презентацијом Образовног програма и презентацијом о уређивању Википедије помоћу визуелног уређивача, након чега су учесници имали прилику да пишу чланке на Википедији. Предавачи су присутне такође упознали и са појмом уређивачких маратона, алатком Дешборд али и са корисничким правима на Википедији. 

Учесници кампа на крстарењу Дунавом

Трећи дан кампа је у фокусу имао Викимедијину Оставу, а планиране активности смо употпунили крстарењем Дунавом, које је камперима пружило јединствено искуство и прилику да виде Трајанову таблу, лик дачанског краља Децебала уклесан у стену са румунске стране Ђердапа, манастир Мракониа и балон станицу Варница која је некада служила за регулисање пловидбе. У наставку дана су учесници направљене фотографије постављали на Викимедијину Оставу, затим су њима илустровали чланке на Википедији, а предавачи су им том приликом објаснили и шта су ЦЦ лиценце.

Еду Вики Камп 2019 је успео да се дефинитивно издвоји у односу на све друге курсеве, програме и обуке које сам до сада похађао. Мислим да иза тога стоји неколико разлога: одлична организација са до танчина разрађеним и добро избалансираним планом, одабир учесника који су дошли са намером да буду посвећени и озбиљни, у почетку установљена правила односно заједничке вредности које су биле непрестано дељене током самог програма. Уживао сам у предавањима, уређивачком маратону, дружењу са другим учесницима и рекреативним активностима. Одговорно тврдим да је Еду Вики камп јединствено искуство из којег можете само изаћи као бољи уредник и особа (може зазвучати клишеично, али не, није ни најмање).

Милош Вучковић, учесник Еду Вики кампа 2019. године
Милош Вучковић и Небојша Ратковић

Током осталих предавања, учесници су се упознали са Википодацима, а имали су прилику и да усаврше своје вештине које могу да им помогну у даљем ангажовању у Викимедији Србије. Надамо се да су учесници са кампа понели лепо искуство које ће их мотивисати и охрабрити да у будућности буду сарадници Викимедије Србије. 



Share Button

Конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије 2020

Викимедија Србије расписује конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс траје од 2. јула до 5. августа 2019. и отворен је за све појединце, представнике организација, институција културе и образовања. Предлози морају бити у складу са Стратегијом Викимедије Србије.

Викимедија Србије је непрофитна, невладина организација која ради на ослобађању и дигитализацији културно-историјских садржаја, сакупљању фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисању идеје о сакупљању и дељењу слободног знања. Сврха овог позива јесте подстицање младих али и искусних ентузијаста да имплементирају Викимедијине пројекте у циљу промовисања слободног знања.

TЕМЕ КОНКУРСА

Викимедија Србије обавља своју делатност у складу са званичном стратегијом организације. Стратегија обухвата фокусирање на три области које су уједно и теме овог конкурса и на које се предлагачи могу позвати приликом подношења пројеката:

Образовање – у оквиру ове теме ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Под овим се подразумевају:

  • организовање предавања и радионица о уређивању Википедије у оквиру одређених предмета у средњим, вишим школама и факултетима
  • осмишљавање нових модела сарадње са образовним институцијама формалног или неформалног образовања
  • умрежавање више организација и/или институција ради заједничке сарадње на пројектима већих обима 

Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове теме потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Неки од модела сарадње могу бити:

  • дигитализација и ослобађање садржаја културног и историјског наслеђа из институција културе (ГЛАМ – галерије, библиотеке, архиви, музеји…)
  • организација уређивачких маратона у ГЛАМ институцијама – догађаја на којима волонтери уређују Википедију на одређену тему током једном дана
  • организовање и/или реализовање програма стажирања у ГЛАМ институцијама који подразумева ангажовање уредника Википедије у некој од институција културе приликом чега се ради на дигитализацији и ослобађању садржаја које институција поседује, као и на обуци запослених у установи културе за рад на Вики пројектима.
  • остваривање нових модела сарадње са институцијама културе

Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације.  У оквиру овога спада:

  • покретање пројекта са циљем пружања подршке заједници волонтера окупљене око Википедије на српском језику и Викимедије Србије
  • едукација и обука волонтера за уређивање Википедије и других Вики пројеката и представљање могућности повећања слободног садржаја на интернету
  • активно ширење мреже волонтера заинтересованих за рад на Вики пројектима
  • активирање група људи у циљу покретања заједничких вики-пројеката у више градова Србије
  • рад на Вики пројектима са маргинализованим групама

Ко може да аплицира?

Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије, о којима можете више прочитати у Стратегији Викимедије Србије. Ако до сада нисте писали предлоге, представници Викимедије Србије вам могу у томе помоћи. Важно је да имате јасну идеју и замисао како бисте могли да је реализујете.

Како да пошаљем предлог?

Пријавни формулар можете преузети овде. Потребно је да преузмете формулар и пошаљете га на kancelarija@vikimedija.org. ВАЖНО: Образац се не попуњава онлајн. Подносиоци пројеката могу да поднесу више од једног предлога. Имајте у виду да подржавамо пројекте у износима од 100 до 5000 евра. Предност ће имати иновативни пројекти са оригиналним и свежим идејама, као и добро образложеним буџетом.

Трајање пројекта

Сви пројекти који буду одобрени улазе у годишњи план Викимедије Србије. Период реализације је календарска 2020. година. Пројекти не морају нужно да трају годину дана али се морају реализовати у временском периоду од јануара до децембра 2020. године.

До када могу да пошаљем предлог пројекта?

Све предлоге треба доставити до 5. августа 2019. на kancelarija@vikimedija.org или их можете доставити лично у канцеларију Викимедије Србије (Дечанска 4/3, Београд). За све додатне информације обратите нам се путем електронске поште или на бројеве телефона: 011/33-48-468, 060/74-54-773 (Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице)

Временски оквир реализације:

  • 5. август – Рок за слање пројектних предлога и почетак селекције;
  • 19. август – Први круг селекције;
  • 26. август  – Рок за ревидирање пројеката;
  • 2. септембар – Коначна одлука о укључивању пројеката у годишњи план Викимедије Србије;
  • јануар 2020 – Потписивање уговора и уплата средстава;
  • од фебруара 2020 – Почетак реализације пројеката;
  • 31.12.2020 – Крајњи рок за завршетак пројеката;
  • јануар 2021 – Писање завршних извештаја.

Очекујемо ваше предлоге и надамо се успешној сарадњи!


Ауторка: Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17, Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Проглашени победници ЦЕЕ Пролећа 2019

Такмичење на Википедији у писању чланака о земљама Средње и Источне Европе ове године донело нам је 475 чланака о разноразним темама. Током два и по месеца, колико је такмичање трајало, унето је скоро 9 милиона бајтова на Википедију на српском језику. Прво место освојио је корисник Stefantene, друго место заузео је Konkvistador, док ће трећу награду добити Vilena66.

ЦЕЕ Пролеће је међународно такмичење у писању и допуњавању чланака како о земљама Средње и Источне Европе, тако и о свим темама из ових земаља – музици, књижевности, спорту, кухињи и сл. На Википедији на српском се одржава четврти пут заредом. У свакој од заједница постоје правила такмичења у оквиру којих је дефинисан систем оцењивања, право учешћа, а неки су чак одредили и минималан број бајтова које сваки чланак мора имати.

ЦЕЕ Пролеће 2019 је на Википедији на српском реализовано од 21. марта до 31. маја. Током овог периода учесници су написали 429 чланака, а допунили 46. У оквиру овогодишњег такмичења, учесници су унели 8.781.383 бајта. Иако је број чланака мањи у односу на прошлу годину (740 у 2018, 475 у 2019), разлика у бајтовима није велика (11 милиона у 2018, скоро 9 милиона у 2019) што указује на чињеницу да су такмичари посветили више времена садржајнијим и обимнијим чланцима.

Корисник Stefantene је са унетих скоро 2.038.239 бајтова однео победу и тако освојио ваучер од 20.000 РСД за куповину технике. На другом месту се нашао корисник Konkvistador због чега је награђен ваучером од 10.000 РСД за куповину технике, док је трећенаграђена Vilena66 освојила ваучер од 5.000 РСД за куповину технике. Осим прве три награде, Викимедија Србије додељује две посебне награде у виду ваучера од 2.000 РСД за куповину књига Марини Симић за најбољи чланак и корисници Shiny за чланак са највише референци.

У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 5, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Жири су чинили искусни уредници Википедије: Mickey Mystique, Lackope и Lotom.

Можемо се похвалити и успехом на међународном такмичењу. Међу првих 20 најдужих чланака на међународном такмичењу, нашло се седам чланака са такмичења ЦЕЕ Пролеће 2019 на Википедији на српском. Такмичење је резултирало са 11884 чланака (11403 нова и 481 допуњен).

Stefantene, прво место на такмичењу ЦЕЕ Пролеће 2019

Што се такмичења тиче могу да кажем да сам задовољан организацијом и правилима. Посебно ми се допало што тема, осим регионалног ограничења, није била ограничена на одређену област, тако да су такмичари могли да пишу о ономе што их посебно занима а мене конкретно историјски чланци. Времена за писање је било сасвим довољно, сматрам да не треба да се крати јер би утицало на број чланака. Мислим да је одзив такмичара био мали, и да је можда ово такмичење мање успешније у односу на ранија такмичења (2018, 2017). Желим да се захвалим жирију и честитам осталим такмичарима на учешћу.
Корисник Konkvistador

Konkvistador, друго место на такмичењу ЦЕЕ Пролеће 2019


Такмичење ЦЕЕ Пролеће привукло ме је, како ове, тако и претходних година, због широког опсега тема о којима се може писати. У поређењу са другим такмичењима на Википедији на којима сам узео учешћа, ово пружа највише могућности избора теме чланака. Као студент историје, обрађивао сам теме искључиво из те тематике, приметивши да о појединим периодима српске историје чланци или не постоје или су се састојали од неколико реченица. Ове године сам се одлучио да допуним оне чланке из шаблона: Историја Србије, који су се састојали од неколико реченица. У те чланке спада, између осталих, и чланак „Историја Србије у Османском царству“, који је био садржајнији на појединим Википедијама на страним језицима, него на српској. Такође сам се трудио да напишем нове или допуним постојеће чланке о мање познатим припадницима династије Немањића, као и догађајима из српске средњовековне историје, којима и поред свог значаја није поклањана нарочита пажња до сада. Стога сматрам да ови чланци, иако невелики по обиму, имају већу вредност од оних које сам преводио са страних Википедија, јер садрже информације које су биле недоступне на другим местима. Такође ми је драго што сам се после дужег времена овим такмичењем вратио уређивању Википедије које сам, због приватних обавеза, прекинуо на неколико месеци. Драго ми је што су се и остали такмичари претходних месеци бавили уређењем историјских догађаја, који нису у оквирима мојих интересовања, те је највише квалитетних чланака везано управо за моју науку.
Корисница Vilena66

Vilena66, треће место на такмичењу ЦЕЕ Пролеће 2019

Испрва нисам имала намеру да учествујем на такмичењу али сам почела да пишем  чланке о Пироту и онда сам схватила да они могу да буду део ЦЕЕ Пролећа 2019. Иако сам се касно укључила у такмичење, нисам се демотивисала и писала сам чланке свакодневно. Најзанимљивије ми је било да пишем о Јеврејима у европским државама и о њиховој историји и најпоноснија сам на те чланке. Ово такмичење сматрам за једно од најнеизвеснијих у којима са учествовала због великог броја такмичара и чланака који су написани. Драго ми је што се такмичење одржава сваке године и што расте број чланака јер је ово одличан начин да се мотивишу чланови заједнице. Сматрам да је подједнако важно писати чланке и у току и ван такмичења о овим темама  и позивам уреднике да што више допринесу Википедији.

Захваљујемо се и осталим учесницима који су допринели повећању броја нових чланака и допунили постојеће на Википедији на српском језику, а надамо се да ћемо заједно наставити рад на побољшању квалитета највеће јужнословенске енциклопедије.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: CEE Spring Logo CEE-t2.svg, аутора Aktron, под cc by-3.0, Edit-a-thon Sport, Belgrade 04.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Учествуј на уређивачком маратону на тему спорта

Викимедија Србије вас позива на уређивачки маратон на тему спорта који се одржава у уторак, 11. јуна у Српско-корејском Информатичко приступном центру у оквиру Министарства локалне управе и самоуправе. Идеја догађаја је увећање слободног садржаја о спортистима, спортским дисциплинама, спортским такмичењима и другим релевантним појмовима на Википедији на српском језику.


Уређивачки маратони су једнодневна окупљања уредника Википедије са циљем писања и допуне што већег броја чланака на одређену тему. Овог пута учесници ће моћи да увећају садржај о различитим врстама спорта, да допуне важне информације о оствареним резултатима спортиста из Србије, али и света, као и да ажурирају постојеће информације о освојеним наградама. Заинтересовани могу сами одабрати теме, а у оквиру предлога могу видети шта је заступљено, а шта не на Википедији. Охрабрује се и превођење чланака са других језичких верзија Википедије.

Маратон ће се одржати 11. јуна, у Српско-корејском Информатичко приступном центру у оквиру Министарства локалне управе и самоуправе (Добрињска 11) од 10 до 17 часова. На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Искусни уредници биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org или се уписати на страницу на Википедији. За оне који нису из Београда, а имају жељу да учествују на маратону, обезбеђена су одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани могу да се пријаве за рефундацију путем мејла kancelarija@vikimedija.org.

О Викимедији Србије

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Flickr – tpower1978 – Aeon Cup (2).jpg, аутора Tsutomu Takasu,под cc by-2.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Отворена регистрација за ЦЕЕ конференцију 2019

Викимедија Србије вас позива да се пријавите за ЦЕЕ конференцију 2019, која ће бити одржана од 11. до 13. октобра 2019, у Београду. Поред волонтера из огранака и заједница из Централне и Источне Европе, неколико стипендија за учешће на конференцији намењено је уредницима Википедије на српском и онима који доприносе Викимедијином покрету у Србији. Пријаве трају до 3. августа.


ЦЕЕ конференција је међународна годишња конференција Википедијанаца и Викимедијанаца из Централне и Источне Европе. Ове године организује се под слоганом Broaden Your Capacity! Програм окупљања тиче се Викимедијиних пројеката, слободног знања, доступних алата, али и међусобне сарадње волонтера из овог дела Европе. Прва ЦЕЕ конференција одржана је управо у Београду 2012. године. Данас, након седам година, Викимедија Србије опет преузима улогу организатора. Догађај ће се одржати у Хотелу М, у коме ће одседати сви учесници.


У нади да ћемо ову конференцију учинити што продуктивнијом, издвојили смо средства за стипендије за иностране госте, али и за локалну заједницу. Један од кључних циљева конференције је успостављање и јачање међусобне сарадње између заједница, због чега је веома значајно да уредници Википедије и волонтери Викимедије Србије учествују на овом скупу.


Заинтересовани се могу пријавити попуњавањем формулара до 3. августа. Од учесника се очекује активно учешће и укљученост у циљу размене искуства. Будући да је програм конференције на енглеском, од пријављених волонтера се очекује виши ниво познавања језика. Одабраним учесницима биће покривени трошкови хране, смештаја и превоза.


Уколико вам се ова прилика чини као идеална да представите локални пројекат/сарадњу и тако покажете ЦЕЕ заједници који модел сарадње и сами могу имплементирати, поднесите презентацију до 10. августа.


За све додатне информације можете посетити страну конференције на мети или послати питања на ceem2019@vikimedija.org.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Wikimedia CEE meeting 2019 01.jpg, ауторке Мине Симић под cc by-sa 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Пријави се за Еду Вики камп 2019!

Викимедија Србије вас позива на четврти Еду Вики камп! Камп ће се одржати у Кладову од 15. до 18. јула 2019. Камп окупља добровољце који имају жељу да активно доприносе развоју образовног програма Викимедије Србије. Током четвородневног програма учесници ће проћи низ обука како би увидели на који начин Википедија може бити коришћена као наставно средство. Радећи заједно, у тимском духу, унапређиваће вештине за будући рад у организацији.

Википедија, највећи колаборативни пројекат на свету, спроводи се на око 300 језика. Будући да смо сви окупљени око исте идеје слободни приступ знању и образовању, заједнички спроводимо Викимедијине пројекте са истим ентузијазмом.

Викимедија Србије већ 13 година развија Образовни програм са циљем да се студенти и ученици упознају са Википедијом и другим Вики пројектима слободног знања и активно раде на њиховом обогађивању. Остали циљеви су: техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању и представљање Википедије у академским круговима. Поред образовних пројеката, Викимедија Србије реализовала је два интернационална кампа са Викимедијанцима и Википедијанцима из Мађарске и из Бугарске.

Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће фото-туре, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавање формулара који се може наћи на овом линку, до 16. јуна 2019. За оне који буду одабрани, биће покривени трошкови превоза, смештаја и хране.

Време: 15 – 18. јул 2019.

Место организовања: Хотел Ђердап, Кладово

У оквиру кампа научићете:

  • како самостално да уређујете Википедију
  • како да илуструјете чланке на Википедији
  • како да увећате број слободних фотографија природних и културних добара на Викимедијиној остави
  • која корисничка права постоје на Википедији
  • која је улога Викимедије Србије у ширењу слободног знања и како се ви можете укључити
  • све о Вики амбасадорима и како можете да им се придружите
  • које алате можете користити приликом реализације образовног програма

Ко може да се пријави?

Догађаји Викимедије Србије су отворени за све добровољце, али будући да је камп посвећен учесницима који намеревају да се укључе у тим образовног програма, предност ће имати ученици завршне године средњих школа и студенти. Од учесника се очекује активно учешће.

Политика пријатељског простора

Догађаји Викимедије Србије организују се у духу добре комуникације, сарадње и креативности. У том смислу се претпоставља добра намера свих учесника којом се ствара пријатељски простор. Сви учесници кампа дужни су да поштују Политику пријатељског простора Викимедије Србије.

Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Edu Viki kamp logo.png, под cc by-sa-4.0, аутора Милана Спасића са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button

Википедијанци ширили знање у Београду

Уредници највеће онлајн ризнице знања на свету – Википедије и њене српске језичке верзије окупили су се пети пут у Београду како би разменили знања, мишљења и идеје о томе како да нам Википедија буде још боља и квалитетнија. Ипак, у фокусу дводневне конференције Википедијанаца било је дружење и међусобно умрежавање, обојено јаким вики духом, који подразумева жељу за дељењем знања са свима на планети.

Групна фотографија учесника конференције Викилајв 2019
Аутор: Миомир Магдевски, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Дружење Википедијанаца почело је још у петак, окупљањем у просторијама Викимедије Србије – месту где су свим уредницима и онима који то желе да постану увек отворена врата. Учесници су поделили своје узбуђење предстојећом конференцијом и изнели своја очекивања о темама које ће чути. Укратко су им представљене планиране активности, а ово слободно вече су посветили међусобном упознавању, као и представљању наше престонице гостима из региона.

Филип Маљковић

Субота, 20. април био је дан званичног почетка конференције. Викилајв 2019 отворио је председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који се захвалио учесницима на великом одзиву, представивши им програм конференције, истовремено их позивајући да поштују политику пријатељског простора, али и подржао да буду активни и изнесу своја мишљења на конференцијске теме.

Ивана Маџаревић

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, истакла је најзначајније активности и постигнућа како организације, тако и саме Википедије на српском језику у последњих годину дана. Међу њима су поменути и глобални вики процеси, попут израде нове стратегије којом ће се водити читав Викимедијин покрет у свету, али и техничке новотарије, као што су парцијално блокирање корисника или могућност креирања нацрта чланка пре његовог објављивања на Википедији. Ивана је приказала и на који начин програми Викимедије Србије утичу на обогаћивање садржаја на Википедији, као и остварене сарадње са образовним институцијама и институцијама културе. Тако је сарадња са Високом школом електотехнике и рачунараства донела и 11 нових видео туторијала уређивања Википедије, а напоре у спровођењу ГЛАМ програма наградило је и Министарство културе и информисања Републике Србије специјалном захвалницом. У оквиру ове презентације, истакнути су и Википедијанци који су, користећи садржај Википедије, уз друге изворе, написали чак и књиге. Један од њих је Марко Станојевић, дугогодишњи уредник Википедије, који је објавио књигу Баточина између два светска рата, која је проглашена за најбољом у Шумадијском округу.

Након овог прегледа, део публике имао је прилику да учествује на јавном часу уређивања Википедије, који је одржала волонтерка и Вики амбасадорка Теодора Лукић.

У исто време, у главној сали се причало о тешкоћама на које наилазе нови уредници, о чему је говорио Мирослав Лоци. Многи се плаше да направе прве измене, али и само окружење на Википедији им неретко не буде од помоћи. Мирослав је изнео интересантан, али и забрињавајући податак да се чак 94% нових уредника не враћа на Википедију. Најчешћи разлози су техничке потешкоће, рад у вики синтакси, конфликти међу уредницима, али и недовољно разумевање како Википедија заправо функционише. Закључено је да о овој теми треба још да се дискутује и то управо на Википедијином тргу.

Ђорђе Стакић

Будући да су обуке уређивања Википедије често основног карактера и временски  ограничене, током њих је тешко приказати виши ниво уређивања. Викилајв конференција је била право место за темељнију обраду ове теме, а Ђорђе Стакић, администратор на Википедији и дугогодишњи уредник, био је права особа за то. Кроз своје излагање је приказао примере како чак и искусни уредници могу правити грешке и како их могу отклонити. Ђорђе се осврнуо на правилну структуру чланка, на праг значаја када пишемо о особама, а нарочито о поштовању правила писања на Википедији.

Зорана Матићевић и Сања Јечменица

Акредитоване семинаре за наставнике – једну од окосница образовног програма представиле су управо професорке које Википедију примењују у настави, као и Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Зорана Матићевић  и Сања Јечменица говориле су о потешкоћама са којима се сусрећу код примене Википедије у образовању, али и предностима уређивања Википедије као активних и иновативних делова наставе. Обе професорке су за подухвате са Википедијом у настави добиле награде – Сања Јечменица, професорка у школи Јован Стерија Поповић, добила је награду Дигитални час, док је Зорана Матићевић, професорка социологије у две београдске школе, добила награду Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Википедијанци стажисти и ГЛАМ координаторка

Паралелно са овом сесијом, у другој сали се одржавао ГЛАМ округли сто, који је модерирала Ивана Гусларевић. Ове године је био намењен програмима стажирања, те су главни учесници били Википедијанци стажисти. Активно се дискутовало о томе како програми могу да се унапреде, а стажисти су међусобно поделили своја искуства у сарадњи са институцијама културе. Ивана је појаснила да је Викимедија усвојила скоро све досадашње сугестије стажиста, али да ипак и даље сви морамо да изнађемо решење да се понекад неповољне ситуације у самим институцијама спрече, или решавају благовремено.

Викимедија Србије веома полаже на децентрализацију активности и стога подржава бројне пројекте ван Београда. Знање – заједничко богатство је један од таквих пројеката и представљен је у оквиру Викилајва. Јелена Петровић и Марина Ћирић, професорке на Филозофском факултету у Нишу, приказале су рад са студентима и чињеницу да Википедија мења однос према знању у односу на традиционално схватање знања. Успешно су показале студентима како да на прави начин користе Википедију и како да јој доприносе.

Како многи Википедијанци наилазе на недоумице које фотографије смеју да поставе на Викимедијину оставу, једна сесија била је резервисана за причу о ауторским правима. Марко Поповић, мастер правник, дао је учесницима информације из прве руке и кроз примере објаснио шта је дозвољено, а шта не када је интелектуална својина у питању. Марко је одговарао на питања публике која се тичу објављивања фотографија уметничких дела, фотографија начињених од стране запослених у институцијама културе, као и наслеђивања права. Будући да је дигитализација све више актуелна у свету културе, разговар се водио и о скенирању књига. Учесници су сазнали да ли могу да скенирају фотографију која је у јавном власништву, а налази се у књизи која је под ауторским правом, да ли је могуће дељење књига којима су истекла ауторска права, а скениране су од стране јавних институција и многе друге сличне ствари. Осим примера у Србији, у презентацији су нашли место занимљиви примери из других земаља.

О томе како се пише и подноси пројекат за који Викимедија може одобрити средства за реализацију, и које су честе грешке, говорила је Ивана Маџаревић. Након приказаних најчешћих омашки, присутни посетиоци су учествовали у врло занимљивом интерактивном квизу, нашавши се у улози Комисије за одлучивање. Ова сесија је, по мишљењу многих учесника, била једна од најдинамичнијих.

Заједница Википедије на српском и Викимедије Србије део је ширег, глобалног покрета који се тренутно налази у процесу израде нове стратегије. Филип Маљковић је говорио о значају овог процеса. Желимо да наше знање буде на услузи бесплатно и слободно, као и правично знање. У овом тренутку девет радних група активно се бави задатим проблемима проналазећи тактичне начине за преусмеравање идеја у остваривање циљева. Филип је позвао све да учествују у овом процесу будући да ће учесници у изради стратегије у јулу прикупљати мишљења из целог света.

Александра Поповић

Александра Поповић, вођа пројекта Вики-библиотекар и начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке у Београду, представила је резултате кампање 1либ1реф на глобалом и локалном нивоу, у којој су учествовали библиотекари ове установе, као и Библиотеке града Београда. Скоро 11 хиљада измена је направљено од стране 708 учесника, на 47 језика. У Србији, 26 уредника обогатило је Википедију на српском са чак 1672 референце. Александра је нарочито истакла успех који је остварио један од наших активних Википедијанаца. Дарко Гајић био је најбољи у Србији, а у свету је заузео друго место.

Милица Буха

Једна од вредних библиотекарки Библиотеке града Београда, активна волонтерка Викимедије Србије и посвећена уредница Википедије Милица Буха представила је нови, занимљив пројекат који је покренула – Вики сениор. Милица, са својим колегама из Библиотеке града Београда, сада обучава наше најстарије суграђане, пензионере, да уређују Википедију и тако своје животно знање и искуство оставе будућим поколењима. У пројектне активности је укључен и професионални фотограф Миомир Магдевски који је донирао своје фотографије настале од почетка 70-их па до данас. Викимедијина остава је тиме обогаћена ретким фотографијама као што је прослава осам векова Студенице или портретима наших познатих глумаца и фото записима значајних концерата.

Крај првог дана конференције био је резервисан за доделу награда учесницима такмичења Велико пролећно спремање Оставе. Ивана Гусларевић је победницима уручила ваучере за куповину техничке робе, као и ваучере за куповину књига.

Иако је формални део конференције био завршен, вики дружење првог дана је настављено шетњом по Београдској тврђави, али и изласком у један београдски клуб, где је организован и квиз за Википедијанце. Са много смеха и позитивне енергије, уредници Википедије су се такмичили између себе, користећи своје знање, а посебно оно прикупљено током година рада на Википедији.

Други дан је започет блоком сесија које су биле техничког карактера. Најпре је Филип Маљковић показао низ алата који могу да олакшају рад волонтерима, али и другим корисницима. Уредницима који преферирају превод чланака рад може бити пријатнији уз алат за директно превођење. Онима који организују уређивачке маратоне или радионице, користан може бити алат Event metrics. Филип је истакао да алати нису намењени само за уреднике и волонтере већ и за представнике медија који, помоћу њих, могу наћи интересантне статистике у погледу најчитанијих чланака, броја написаних чланака у одређеном периоду или количине унетог садржаја. Ништа мање битна није напредна Вики синтакса, о којој је било речи након презентованих алата. Прављење шаблона, комплекснијих табела само су неке од ствари које су учесници могли да науче током радионице.

Још једна у низу техничких радионица, али у паралелној сесији, била је презентација SPARQL упитног језика. Присутни су имали прилику да виде како овај језик функционише и да се опробају у његовом коришћењу.

Марко Адам: Вандализми

Након ове сесије, уследила је тема која је увек у фокусу шире јавности – вандализми на чланцима. Марко Адам је појаснио какви све типови вандала и вандализама постоје, како је најбоље борити се са њима, а у дискусији присутних је закључено да сви треба да обратимо пажњу на овакве недобронамерне измене, а посебно на проверљивост извора које наводимо у чланцима. “Википедију свако може да уређује, али свако може и да је упропасти”, закључио је Филип Маљковић.

Познато је да на интернету, па тако и на Википедији, писано комуницирање може да изазове неочекиване реакције примаоца поруке. Конфликти међу уредницима су на Википедији чести, а у расправама се неретко пређе праг добронамерности, што посебно одбија нове уреднике. Јелена Марушић и Дубравка Ђорђевић, консултаткиње у области људских ресурса, лајф коучеви и тренери, потрудиле су се да прикажу због чега долази до неразумевања у писаном комуницирању, како га је најбоље превазићи, износивши начине за разрешавање конфликата. Предавање је било обогаћено и занимљивим тимским активностима, где су учесници били део демонстрације колико наше предрасуде могу да измене контекст комуницирања.

Такмичења у писању и допуњавању чланака на Википедији Викимедија Србије организује три пута годишње, а Мирослав Лоци се потрудио да појасни све кораке, али и да подстакне дискусију како их унапредити. Учесници су давали своје идеје, попут увођења такмичења у сређивању Википедије, такмичења за тимове, али су изнели и критике као што је пракса неких уредника да за уређивачке маратоне обезбеде себи предност спремајући чланке унапред. Мирослав је изнео и занимљив податак да је током година такмичења у писању чланака Википедија на српском језику обогаћена за 5135 нових и допуњених чланака.

Осим такмичења која се дешавају онлајн, важне активности су и уређивачки маратони о којима је говорила Теодора Лукић. Теодора је објаснила значај маратона и то не само у виду доприноса Википедији, већ и међусобног дружења и бољег упознавања. Будући да се у оквиру њих организује и обука уређивања Википедије, погодни су за новајлије и све оне који би желели активно да пишу чланке. Истакнути су најбољи резултати у претходној години, који су остварени за уређивачки маратон поводом Међународног дана жена, као и страна на Википедији где волонтери могу пратити када ће бити организован наредни маратон.

Викимедијина остава, глобална ризница слободних датотека, има у свом садржају више од 50 милиона фајлова. Међутим, добар део тих датотека није правилно означен, категоризован и описан. Милица Буха, која је врло активна и у уређивању Оставе, појаснила је учесницима зашто је важно да се датотеке правилно категоришу, износећи примере лоше означених фотографија. Поведена је и дискусија о лиценцама које се примењују на овој вики платформи, али је остало и отворено питање о преводу нове верзије Кријејтив комонс лиценце на српски језик и њеној примени у нашој замљи.

Уједно је ово била и званично последња сесија Викилајв конференције 2019, што је значило да је дошао и тренутак да се сумирају утисци, али и прогласни овогодишњи добитник Награде Бранислав Јовановић.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије подсетио је да  је ову награду Викимедија Србије установила 2016. године, у част прерано преминулог потпредседника Викимедије Србије Бранислава Бранета Јовановића, који је много допринео читавом вики покрету ширења слободног знања. Стога су ових година лауреати били управо уредници који су делили Бранетову енергију и посвећеност Викимедијиној мисији. Тако је и овога пута Управни одбор Викимедије Србије донео одлуку да се награда додели посвећеном викимедијанцу –  Горану Обрадовићу. Горан је, како је Филип рекао, уз Викимедију од самог њеног почетка и својом позицијом председника наше организације је много допринео развоју организације, програма и пројеката који се реализују.

Горан Обрадовић, добитник Награде Бранислав Јовановић за 2019. годину

И више него изненађени Горан се захвалио на награди, иако, како је рекао, не придаје велики значај наградама.

“Ово је леп гест, хвала вам. Надам да није покушај да ми се награда додели за животно дело, јер још не намеравам да одем са Википедије”, рекао је Горан у шаљивом тону и насмејао све присутне.

Овом церемонијом је званично завршена локална конференција уредника Википедије – Викилајв 2019. Сви учесници су изразили задовољство програмом, али и сугерисали шта би могло да се унапреди, како би нам ови дани дружења били још кориснији и плодоноснији. Издвајамо утиске неких од гостију:

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Викилајв 2019 ми је био корисно искуство у многим аспектима. Стекла сам утисак да сви запослени и волонтери у Викимедији Србије имају племениту мисију и верују у оно што раде и покушавају да испуне своје задатке. Током читавог догађаја, створила се позитивна клима у којој су се разлике међу нама на свим основама чиниле небитне и као да су нестале. Заправо, сви смо  примили и узели са нама позитиван дух овог Викилајва.

Највише ми се свидело гостопримство домаћина и њихов професионализам. Сам догађај је имао добар концепт да је држање предавања након предавања надограђивало на боље и важније информације и теме. За сваку тему изабрани су  одлични предавачи који су на најбољи начин остварили свој циљ. Подршку коју су предавачи пружали једни другима својим додацима била је снажан начин да се покаже одлична сарадња и мислим да је то веома важно.

Оно што је овај догађај учинило посебним је била интеракција током сесија, као и на паузама. Слобода коју смо имали као учесници да коментаришемо, постављамо питања и стварамо закључке био је занимљив начин за свакога да подели своја искуства и добру праксу на дату тему.

Лично, за мене, неколико ствари је било корисно, као што су примери добре праксе у образовању и како стићи до знања као заједничког богатства, како добити ауторска права за слање фотографија и како их правилно категорисати. Научила сам више о вандализмима и то је оно на што би обратила више пажње у нашем пројекту Вики клуб. Оно што је дефинитиво јако користно је што су нам  показали како правилно писати пројекте и користити неке од алатке које нуди Википедија. Сазнали смо да је комуникација и даље најважнија за постизање сваког циља, тако да је дефинитивно тренинг комуникација био корисан за све нас. Хвала и срдачан поздрав свима!

Милица Пелоза-Мојсиловић (први пут међу уредницима Википедије)

Милица Пелоза-Мојсиловић

Хвала целој заједници на пријатној атмосфери. Позвана сам на конференцију захваљујући Википедијанцу који ми је притекао у помоћ и упутио на Ивану Маџаревић за више информација о окупљањима заједнице… и тако… ето мене! Програм конференције је динамичан, обухвата различите теме – како за искусне, тако за новајлије. Условно речено, примедба би се односила на трајање сесија – предлажем продужетке! Генерални утисак је сјајан а свака нова информација у бури информација је драгоцена. Супер сте екипа, нема сујете, класних, генерацијских разлика и то ми се јако допада. Осим конференције, радо ћу посећивати и месечна окупљања заједнице.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима на активном учешћу у конференцији, конструктивним предлозима за побољшање вики пројеката, али и саме конференције. Посебну захвалност упућујемо СКИП центру који нам је уступио простор, свим члановима нашег волонтерског тима: Горани Гомирац, Тамари Јанковић, Милошу Вучковићу и Зорани Милосављевић, као и програмском тиму који je обликоваo програм пете по реду конференције уредника Википедије – Викилајв 2019. Видимо се сви и следеће године!



Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Документацију на конференцији водила Горана Гомирац.

Аутори фотографија: Дарко Гајић, Миомир Магдевски, Мирослав Лоци, Зорана Милосављевић, Милош Вучковић, Бранка Вучковић Вучићевић.
Све фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2019.

Share Button

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста” (Неготин и Зрењанин)

Викимедија Србије расписује јавни позив за ангажовање две особе, из Неготина и Зрењанина, на привремним пословима у оквиру пројекта „Википедијанац стажиста”.  Пројекат подразумева ангажовање уредника/це Википедије у институцији културе како би та особа радила на дигитализацији одређених дела, постављању материјала на одговарајуће вики пројекте и едукацији запослених о Викимедијином покрету, Википедији и Викимедији Србије, али и на успостављању других облика сарадње са установама културе.

Отворена су два радна места: за стажирање у Историјском архиву у Неготину и за стажирање у Народном музеју у Зрењанину. Предвиђено трајање ангажмана је два месеца.

Википедијанци стажисти 2018, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0

Википедијанац стажиста:

  • Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл)
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе
  • Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Посредује између Викимедије Србије и институције културе
  • Промовише идеју Викимедијиног покрета у  установи културе где је ангажован
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Потребне квалификације:

  • Минимум IV степен стручне спреме
  • Основно познавање енглеског језика
  • Напредно коришћење MS Office пакета и интернета; основно познавање рада са Google Drive документима

Потребне вештине:

  • Способност брзог учења
  • Вештине добре организације и планирања у циљу испуњења рокова
  • Оријентисаност на детаље и аналитичност у приступу
  • Висок степен одговорности
  • Презентационе вештине
  • Тимски дух

Предности:

  • Искуство у уређивању Википедије (познавање вики синтаксе)
  • Искуство у раду са институцијама културе

Начин и услови рада:

  • Википедијанац стажиста обавља свој посао у институцији кулутуре у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно) током два месеца
  • Са стажистом Викимедија Србије закључује Уговор о привременим и повременим пословима. Предвиђена месечна нето зарада је 49.540,00 РСД
  • Програм је интезиван, са унапред јасно дефинисаним метрикама и активностима које треба испунити
  • Стажистима ће бити пружена (бесплатна) обука за рад на Википедији и другим вики пројектима. Трошкови превоза до Београда зарад обуке биће рефундирани.
  • Стажисти ће тесно сарађивати и извештавати о свом раду координатора Викимедије Србије.

Уколико сматрате да сте права особа за овај посао, молимо Вас пошаљите Вашу радну биографију на имејл kancelarija@vikimedija.org. Рок за конкурисање је 10. мај 2019.

Share Button

Пета конференција уредника Википедије – Викилајв 2019

Пета по реду годишња конференција уредника Википедије „Викилајв” (WikiLive) биће одржана 20. и 21. априла у Српско-корејском Информатичко приступном центру. Конференција има за циљ окупљање, умрежавање и размену знања међу уредницима највеће онлајн енциклопедије на Балкану.


Током два дана искусни уредници и администратори, али и новајлије на слободним вики пројектима, разговараће о свим битним стварима везаним за највећу енциклопедију у људској историји. Програмски део је резервисан за актуелна питања и дешавања на Википедији и другим вики пројектима, попут гафова у ТВ квизовима, вандализама на чланцима, ауторским правима када су у питању фотографије са Википедије и Викимедијине оставе… Наставници средњих школа и факултетски професори говориће о свом искуству примене Википедије у настави, али чућемо и како се људи старијег доба сналазе на овој енциклопедији.

Предавања су прилагођена почетницима, а они који никад нису уређивали Википедију, могу да се опробају у томе на јавном часу уређивања Википедије, који је отворен и бесплатан за све заинтересоване. Потребно је само пријавити се путем једноставног формулара. Поред предавања, конференција ће бити богата и интерактивним презентацијама и практичним радионицама. Идеја је да се кроз програм охрабрује тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Како би заједница радила као тим и остваривала добре резултате, неопходна је добра комуникација. Учесници конференције проћи ће тренинг комуникације, на коме ће усвајати технике решавања конфликата и продуктивне дискусије.

Уредницима који су највише допринели на последњим такмичењима на Википедији биће додељене награде, али обележје Викилајв конференције је уручивање годишње награде „Бранислав Јовановић”, намењене уреднику Википедије који је остварио посебне доприносе када је у питању развој ове енциклопедије у Србији, као и целом Викимедијином покрету ширења слободног знања.

Предавања почињу од 10 сати, а комплетан програм конференције се може наћи на Википедији. Сви заинтересовани се могу регистровати путем линка. Подршку догађају дао је Српско-корејски Информатичко приступни центар у оквиру Министарства локалне управе и државне самоуправе.

О Викимедији Србије:

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Задужбина Викимедија је међународна непрофитна организација која координира активностима независних националних огранака са којима дели исте циљеве и одржава Википедију и друге вишејезичке вики пројекте: Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викизворник, Викицитате, Викиверзитет и Викимедијину оставу.


Ауторке: Ивана Гусларевић, Ивана Маџаревић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Милана Спасића, под cc by-sa-4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторке Иване Гусларевић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе; приватна архива Марка Поповића (измене извршио Небојша Ратковић).

Share Button

Пролеће нам доноси још једно такмичење на Википедији

Пролеће стиже, а са њим још једно ЦЕЕ Пролеће такмичење на Википедији. Такмичење се истовремено организује у бројним огранцима из Средње и Источне Европе и симболично почиње 21. марта, а траје до 31. маја. Учесници који остваре најбоље резултате и заузму прва три места биће награђени ваучерима за куповину технике у износима од 20, 10 и 5 хиљада динара. Посебне награде у виду ваучера за куповину књига биће уручене најбољем новајлији и уреднику/ци који/а напише најбољи чланак.

ЦЕЕ Пролеће (CEE Spring) је пето по реду такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о земљама Источне и Средње Европе, као и разноврсним темама које су на одређен начин повезане са овим земљама (историја, музика, наука, спорт, економија и сл). Пројекат је настао након ЦЕЕ конференције у Кијеву, 2014. године, када су волонтери разматрали на који начин заједнице могу сарађивати. Дошли су на идеју да уче једни о другима тако што пишу чланке о разним темама из ЦЕЕ региона.

Позивамо све уреднике да се прикључе такмичењу, заједно раде на обогаћивању Википедије, уче од својих сарадника и тако освоје награде. На такмичењу могу учествовати и они који до сада нису уређивали Википедију. Помоћ могу наћи у брошурама за уређивање Википедије на Остави или видео туторијалима. Новим учесницима препоручујемо уређивање преко Визуелног уређивача.

Правила и смернице:

  • Сви регистровани корисници и кориснице могу да учествују у такмичењу.
  • Учесници се за такмичење могу пријавити на страни такмичења на Википедији.
  • Пријаве су отворене све време трајања такмичења.
  • Такмичари имају слободу у избору тема чланака о којима ће писати. Земље о којима се може писати су: Албанија, Аустрија, Азербејџан, Башкортостан, Белорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грузија, Грчка, Естонија, Јерменија, Крим, Летонија, Литванија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Немачка, Пољска, Република Српска, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Србија, Татарстан, Турска, Украјина, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска.
  • Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора.
  • Током трајања такмичења или након завршетка истог сви такмичари и такмичарке прилажу списак чланака које су написали у креираној евиденцији.
  • У евиденцији је потребно нагласити када такмичар/ка заврши са писањем чланка (нпр. урађено, завршено) како би чланови жирија током такмичења могли да дају оцене. Такође, пожељно је обележити да ли је у питању нов или допуњен чланак.
  • Чланови жирија који дају оцене и доносе одлуку о победницима су дугогодишњи уредници и одабрани су од стране организатора. Ове године жири чине: Mickey Mystique, Lotom и Lackope.
  • Чланови жирија прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5 а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка. Чланци за које се утврди да нису тема такмичења биће изузети из оцењивања. Право на награду добијају прва три корисника са највише бодова, а доделиће се и две похвале за најбољег новајлију и најбољи чланак.
  • Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор потребно је унети шаблон {{ЦЕЕ пролеће 2019}}.
  • Број чланака није ограничен. Чланци се не шаљу Викимедији Србије већ се директно постављају на Википедију.

Шта није дозвољено?

  • Будући да је ово такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака, неће бити признати чланци пребачени са хрватске, бошњачке или српскохрватске Википедије, или написани ботовима.
  • Дозвољено је писање и допуна чланака искључиво од 21. марта до 31. маја. Чланци који су написани ван тог периода неће бити признати.
  • Тамичење се односи на писање и допуну чланака, па шаблони и спискови неће бити признати. Чланци у којима је више од половине садржаја списак или табела, биће дисквалификовани (дискографије, династије…).

За сва додатна питања у вези са одабиром теме, референцама и сл, слободно пишите на имејл адресу Викимедије Србије kancelarija@vikimedija.org.

Срећно! 🙂


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:CEE Spring Logo vertical-t.svg од аутора Aktron, под cc by-3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Нови пројекат за старије генерације — Вики сениор

Милица Буха, библиотекарка Библиотеке града Београда, истакнута Википедијанка и волонтерка Викимедије Србије, покренула је нови пројекат који је подржала наша организација. Ради се о обукама уређивања Википедије за старије људе који су у пензији, који би на овај начин поделили своје знање, али и испунили своје слободно време.

Вики-сениор радионица

Пројекат је започет волонтерски крајем прошле године, да би на управо завршеном конкурсу за микрогрантове био и званично одобрен, што значи да ће бити реализован током целе 2019. Милица нам прича да јој се ова идеја родила гледајући истакнуте Википедијанце-пензионере попут др Милорада Димића и Дарка Гајића, који су своје слободно време посветили уређивању највеће онлајн ризнице знања и огромним доприносима пружили бројне информације о разним појмовима и темама из живота.

—  Посматрала сам др Димића, а пошто имамо 400.000 пензионера у Београду, размишљала сам да постоји бар 10 људи попут њега, који кад заврше свој радни век желе да и даље буду активни и ментално здрави. Њих још увек их држи нека своја, професионална прича о којој имају доста да кажу. Ово им је идеалан начин да одрже своје ментално здравље, да остану у професији, али и да се друже и имају разне друге активности – прича нам Милица и појашњава како су радионице почеле.

Милица Буха

— С обзиром да се у библиотеци „Драган Лукић” већ осам година одржава основна обука коришћења рачунара за пензионере, колегеница која то ради, а која нам се придружила и на Вики-библиотекару прошле године, рекла ми је да је кроз тај њен семинар прошло око 2000 људи за осам година. Будући да они на том курсу уче само неке основе, питале смо се да ли би могли да раде и на Википедији, па смо решили да направимо пробну радионицу – прича Милица.

Међутим, будући да су после прве радионице наступили празници, на другој радионици је Милица схватила да ће ове обуке морати чешће да се одржавају, јер полазници ипак, због година, у међувремену забораве научено.

— Решили смо да радионице буду организоване сваког петка, како би они могли више да вежбају. Проблем је у томе што су они врло несигурни, што за сада морамо да пратимо сваки њихов корак и да им помажемо. Немају још увек слободу ни код куће да мало вежбају, али верујем да ће то за ових годину дана да се промени. Само за ових месец дана рада се осећа велики напредак, с обзиром да нису знали ништа. Највећи проблем им је, чини ми се, координација покрета руку, па треба научити како се држи миш, покреће лево-десно…

Људе који нису знали ни да претражују интернет, Милица је стрпљењем и вољом успела да научи принципима Википедије, па су тако само за месец дана већ написали пет нових чланака.

— Сконцетрисали смо се на нематеријално културно наслеђе Србије, јер сам приметила да на Википедији нема груписано све то, а интересантно им је. Оно што је им је мало компликованије и теже јесу појмови где нема извора, као и убацивање референци, али зато смо ми ту за њих, да то поправимо и да их тако научимо. Ипак су то старији људи, најстарији полазник нам је 1934. годиште, али, кад идеш с њима постепено, усвајају знање, само им треба мало више времена – запажа Буха.

Миличине речи потврђују и све присутне вики-сениорке.

— Све у овим средњим годинама може, ако имате пуно љубави, као што ми имамо, а воље још више. Запињемо, пошто се ту мешају и наша друга интересовања, али петак посвећујемо Викпедији. Редовни смо и надам се да ће моји чланци бити баш добар поклон од мене за наш град – каже 65-годишња Зорка Вишњић, Галеникин пензионер.

Зорка Вишњић

Зорка је написала чланак о отиску спора, генетском запису гљиве, јер јој је ова област тренутно преокупација и обрађује је и са извиђачима, са којима редовно обилази природу Србије.

— Прелистала сам Википедију и видела да о размножавању гљива нема много написано. Онда сам покушала са Милицом да нађем литературу, да би смо то проширили. Успели смо да направимо поприлично нов извештај о томе на Википедији. Био ми је ово баш леп изазов. Није тешко уређивати Википедију, али треба само да се преусмеримо на њу. Планирам још чланака да пишем, хтела сам да се усмерим на писање чланка о Цркви Ћирило и Методије на Бановом брду, али то ћемо полако, отом-потом – каже ова енергична пензионерка.

Мирјана Прокић

Слично нам прича и 73-годишња Мирјана Прокић, дипломирана инжењерка технологије и текстилног инжењерства и професорка у пензији. Она је пошла на иницијални курс како би савладала основе рада на рачунару, јер је спознала да та вештина може да јој помогне у свакодневном животу.

— Пре пар година сам сматрала да ме компјутери не интересују, јер сам мислила да нећу савладати тај рад. С друге стране, са нашом српском пензијом нисам била у могућности да купим било какав уређај тога типа. Пошто немам уређај, не могу на њему ни да учим, ни да радим, јер кад учим и дођем код куће немам на чему да вежбам. Тако да је прошло доста времена које сам узалудно потрошила, а нисам савладала нову технологију за коју сам мислила да мени као пензионеру није потребна. Сада, у овом периоду, видим да без компјутера не могу чак ни да идем на годишњи одмор, да нађем неки јефтинији смештај или да резервишем карту.

Мирјана је редовно долазила на курс са жељом да научи рад на компјутеру, а самим тим и на новим, паметним телефонима, кад је стигао и позив да се укључе на рад на Википедији.

— Није ми било уопште тешко први пут, било ми је интересантно зато што сам осетила да то за мене није компликовано – како ћу да уђем у Википедију, како ћу да прочитам нешто, шта могу да применим, да нешто напишем што је интересантно и да оставим неки траг и ја у тој Википедији – каже Мирјана, која је већ написала један чланак и сад ради на другом.

— Првобитан чланак је био о једној гљиви, јер смо тако били заинтересовани када је колегеница (Зора прим.а) изнела своју љубав према гљивама, па сам се и ја тако заинтересовала и онда смо тако добили неку литературу и нашли смо једну гљиву која није постојала на Википедији, па сам је ја обрадила. То је мој први рад. Ово ми је други рад, пишем о стапарском ћилимарству, и веома ми је интересантно зато што припада текстилству. То је делимично у мојој струци и интересује ме, па смо то одабрали да би неки рад написали – прича Мирјана и потврђује Миличине речи да доза страха ипак постоји.

— Сматрам да нисам довољно савладала рад на компјутеру колико бих ја волела да знам, да бих у својој приватности могла да га користим за све оно што мене интересује. Ја то још увек не знам да урадим, имам једну дозу страха, зато што је то електронски уређај, а немам никог у ближој околини ко може да ми помогне, ако негде запне. Сматрам да је Википедија један шлаг на неком десерту. Ја десерт могу да поједем без шлага, а кад се стави шлаг онда је то права ствар – закључује госпођа Прокић.

Анђа Нинковић, која има 64 године, каже да је имала мука на почетку рада са Википедијом, па чак и главобоље.

Анђа Нинковић

— Кад сам дошла први дан, морам признати да сам се изнервирала, јер ми ништа није било јасно и све ми је звучало компликовано. Чак ме је и глава заболела у једном тренутку, а мене глава никад не боли. Јер, имала сам страх и код куће да се бавим основним стварима, само погледам на интернет шта ми треба и одем. Међутим, кад сам дошла кући и испричала ћерки, она ме је јако охрабрила. Појаснила ми је да је то дивна ствар и да би било јако лепо да савладам. Тако сам наставила да долазим. Још увек немам храбрости да радим без помоћи, али као идеја ми је супер – прича Анђа и појашњава о чему је писала на Википедији.

— Писала сам прво о косовском везу, пошто везем, затим о грокталицама, јер сам о томе доста знала још из детињства, а трећи чланак је о певању уз гусле, пошто сам ја гуслар цео живот, од малена.

Анђино певање и свирање уз гусле Милица Буха планира и да сними како би на тај начин још боље илустровала чланак о овој извођачкој уметности, али је Анђа и ту мало несигурна.

— Импонује ми да се то нађе на Википедији, али морам још да извежбам за снимак (смех). Занимљиво је ово све на Википедији, али ћу ипак ћерку додатно морати да измучим за основе, како бих добро упамтила. Заборавим где да треба да кликнем, не може, године су то…

Милица Буха своју енергију и вољу у раду на вики пројектима, сада и са нашим времешним суграђанима, објашњава као саставни део свог библиотечког посла.

— Википедију видим и схватам као заиста део нашег библиотечког посла, јер је наше званично звање библиотекар-информатичар. Значи, нама је у основи позива информација, а Википедија је информација. Наш посао је такав да га некад има много, али постоје и мирнији дани. Тада ја пишем чланке на Википедији и то ми је јако забавно, јер храни моју личну радозналост. Док напишем један чланак, сазнам успут још хиљаду ствари. Ово све са пензионерима уноси и мени живост у мој посао, а опет мислим да је неки вид осавремењавања библиотека. Билиотека као библиотека је одавно превазишла књигу – закључује Милица и најављује следеће кораке у раду са вики-сениорима.

— Планирали смо једном месечно и посету неком од оближњих музеја, тако да им  то буде као нека мала излет-шетња, да бисмо се и мало дружили, али и прикупили фотографије за чланке на Википедији. Они су сви јако заинтересовани за ове радионице, и да им кажемо да долазе сваки дан, они би долазили, да мало пишу и да се друже, односно да прекрате своје време и унесу нешто ново у своје животе.

Милици и њеној новоокупљеној екипи вики-сениора желимо успешан пројекат са доста нових чланака, али и лепу атмосферу дружења и окупљања, што је такође један од циљева наше заједнице. Верујемо да ће доста допринети својим знањем, али и проширити своје хоризонте, јер, као што нам је рекла госпођа Зорка: „Пензионери не стају! Идемо даље! 105, па опет!”

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Workshop in project Viki Senior in the Belgrade city Library 01.jpg, ауторка Милица Буха, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 14.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 10.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 09.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 18.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

  1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
  2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
  3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

  1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
  2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредник има своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
  3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
  4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично.

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Велико пролећно сређивање Оставе

Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији.

Кампања почиње 15. марта и трајаће до 15. априла, а акција ће почети уређивачком радионицом, која ће бити организована у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, од 11 до 16 сати. У оквиру радионице биће одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена.

Правила учествовања: 

  1. Учесник кампање се постаје уписивањем на страници пројекта
  2. Уколико желе да се такмиче, учесници морају уређивати датотеке само из датих категорија. Уређивање других фотографија на Остави подржавамо и охрабрујемо, али се оне неће рачунати као доприноси у овој кампањи.
  3. Учесници сами рачунају и уписују своје поене у табели на страници према следећим пропозицијама:

ИзменаБрој поена
Додавање натписа (Caption)2 поена по језику
Додавања описа фотографије (Description)2 поена по језику
Уређивање/проширивање описа фотографије1 поен по фотогра-
фији
Додавање категорија2 поена по катего-
рији
Повезивање категорије са ставком на Википодацима1 поен
Креирање нове поткатегорије1 поен по катего-
рији
Додавање фотографије у чланак (илустро-
вање)
5 поена по фотогра-фији
Предлагање новог, разумнијег назива фото-
графије
2 поена

Награде

  1. Ваучер за куповину технике у вредности од 5000,00
  2. Ваучер за куповину технике у вредности од 4000,00
  3. Ваучер за куповину технике у вредности од 3000,00
  4. Набољи новајлија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
  5. Највише искоришћених фотографија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00

Напомена: Учесницима ван Србије нисмо у могућности да пошаљемо награде. Али, сви из иностранства који учествују у овој кампањи, добиће разгледницу сачињену од неке од фотографија које су уредили у овој акцији. 🙂

Фотографије за уређивање:

ГЛАМ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Content donations by Museum in Vrbas100344
Content donations by Theatre Museum of Vojvodina82.7172
Content donations by Historical Archives in Pančevo82.2253
Content donations by Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia81.9528
Historical Archives of Belgrade77.431
Content donations by Museum of Vojvodina73.8291
Content donations by Museum in Smederevo64.957
Fragments of the past5898
Content donations by Museum of Yugoslavia52.7823
Photo Museum45.411
Content donations by Museum of Science and Technology Belgrade44.6121
Content donations by Museum of vojvodinian Slovaks35.365
Content donations by Historical Archive in Pirot27.1351
Terazije Theatre19.4293
Wiki Team Trstenik – Museum in Trstenik17.5816
Digitization of collections from the National Museum of Zrenjanin5.3167
Content donations by Historical Archive of Jagodina5.158

ФОТО-ТАКМИЧЕЊА

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број фотографија у категорији
Images from Wiki Loves Earth 2014 in Serbia15.7796
Images from Wiki Loves Earth 2015 in Serbia35.9829
Images from Wiki Loves Earth 2016 in Serbia9.71,608
Images from Wiki Loves Monuments 2012 in Serbia29.33,760
Images from Wiki Loves Monuments 2013 in Serbia19.92,691
Images from Wiki Loves Monuments 2014 in Serbia23.62,643
Images from Wiki Loves Monuments 2016 in Serbia11.72,209

ДРУГИ ПРОЈЕКТИ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Jestive ili ne upoznajmo ih sve63.1312
Projekat BGB o BGD631265
Wikiproject Southeast through the lens62.9758
World War I – Serbia57.528
Wiki voli panonske slatine59286
Viki škola-naša škola48.5239
Projekat Kolubara i Podgorina u slici43.41064
Projekat Na granici Panonije i Dinarida35.21036
Sacred Trees Serbia34.217903
Projekat Kulturno nasleđe Mačve i Pocerine33.85651
Projekat Upoznajmo geomorfologiju Srbije30.8514
Wikiproject Southeast through the lens 201826.8600
Divlji Viki Parkovi26.51724
Wiki South25.1762
Valjevo Mountains Through the Lens24.51012
Projekat Upoznajmo Frušku goru20.95746
Projekat Kulturno nasleđe Zapadne Srbije20.18893
Wiki South 201718.92128
Wikiproject Roadside memorials and tombstones in Serbia17.74781
Wiki Serbia biodiversity project14.51572
Jedna slika – hiljadu reči, Put oko Pirota13.2505
Wiki Loves Dragonflies12.2147
Рашка у долини векова10.33349
Projekat Slike i reči Smederevske Palanke92347
Wikiproject Traditional crafts of Serbia5.6317
Wikiproject Srpska Sveta Gora u 4 godišnja doba4.81900
Discovering Pešter1.33241
Projekat Brzansko Moravište07584

Практична радионица

Поводом ове кампање одржаћемо уводну радионицу, у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, на којој ћемо покушати да приближимо свим новајлијама основне принципе Викимедијине оставе и начине њеног коришћења.

Предавање о Викимедијиној остави

  • Викимедијина остава основни појмови
  • Претрага на Остави
  • Категорије; прављење категорија; Хот Кет
  • Постављање фотографија; описи – метаподаци
  • Илустровање

Предавање о основама ауторских права на Остави

  • ЦЦ и ЈВ основе
  • Шта сме на Оставу, шта не
  • Избор лиценце
  • Шаблони за лиценце, ОТРС пендинг
  • Слање дозвола за ослобађање материјала (ВП:ПВ)
  • Пребацивање фотографија са слободних сајтова на Оставу

Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици.

За све информације и консултације можете контактирати Ивану на мејл ivana.guslarevic@vikimedija.org.

Срећно! 🙂

Share Button

Нећу ружу, хоћу чланак

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство за државну управу и локалну самоуправу и Викимедија Србије организују уређивачки маратон поводом Међународног дана жена. Српско-корејски Информатичко приступни центар ће у петак, 8. марта од 9 до 17 часова бити место где ће волонтери писати чланке на Википедији о српским знаменитим женама из области у којима делује Унеско – образовање, наука, култура, уметност, информисање и комуникација.

Уређивачким маратоном Србија се прикључује међународној Унесковој акцији повећања видљивости жена. Циљ догађаја је повезати наслеђе жена које су се избориле за значајно место у историји и учинити их видљивима. Волонтери Викимедије Србије, уредници Википедије и запослени у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће током маратона допринети Википедији на српском кроз увећање биографија знаменитих жена. На овај начин се промовишу значајне жене у Унеско областима, које би биле узор будућим генерацијама које ће можда једног дана бити уписане у Википедију. Учеснике маратона ће посетити представници министарства. Истог дана у Паризу одржава се међународни уређивачки маратон на коме ће се заједничким снагама радити на повећању присуства жена на Википедији.

Поред уређивачког маратона, истог дана биће отворена изложба „8. март у Србији, Србија је део света“ у 10 часова у Свечаној сали Скупштине Града Београда, коју партнерски организују Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и кабинет градоначелника Града Београда. На изложби ће бити представљено 20 жена, чије се биографије већ налазе на Википедији, а које су дале допринос у областима у којима делује Унеско – у образовању, науци, култури, уметности, информисању и комуникацијама.

Позивамо све заинтересоване да се прикључе догађају и потврде своје учешће на страни догађаја на Википедији. На страни се такође могу наћи информације о агенди и предложеним темама. Ако нисте из Београда, а желите да учествујете на маратону, можете се пријавити за рефундацију путних трошкова путем мејла kancelarija@vikimedija.org.



Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Извор: Информације о изложби преузете су од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Напомена о ауторским правима: Wiki-women-logo-transparent (cropped).png, аутор Ibrahim.ID,под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Позив за подношење тема за конференцију Викилајв 2019

Викимедија Србије објављује отворен позив за подношење тема за предстојећу Викилајв 2019 конференцију. Сви заинтересовани могу конкурисати до 10. марта.

Викилајв, локална конференција уредника Википедије, и ове године наставља са редовним окупљањем уредника Википедије, са циљем додатног умрежавања, упознавања, размена идеја, виђења и мишљења, у сврху унапређења највеће онлајн слободне енциклопедије на Балкану.

Позив је намењен свим уредницима Википедије, волонтерима Викимедије, као и онима који су дали допринос Вики пројектима а желе да уз квалитетно дружење пренесу своје знање и искуство на годишњем окупљању Википедијанаца.

Сам догађај траје два дана и то 20-21. априла, а одржаће се у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Ради остварења богатијег и разноврснијег програма који ће покрити што шири спектар тема са Википедије, позивамо све чланице и чланове заједнице да пријаве тему коју би волели да представе на петој Викилајв конференцији. Можете предложити предавање о актуелним темама на Википедији или представити резултате ваше акције/пројекта. Поред стандардних предавања, охрабрујемо вас да предложите радионице као и друге видове излагања који ће подстаћи тимски рад и дух.

Ваше излагање може се тицати конкретних проблема и актуелних дешавања на Википедији, те односити на локалне или регионалне акције које се могу покренути у циљу оснаживања заједнице волонтера Вики пројеката. Саветујемо вам да што подробније и јасније опишете тему коју предлажете како бисте повећали шансе да иста буде прихваћена.

Начин пријављивања тема ваших презентације јесте путем кратког формулара, са роком до 10. марта, док ћемо одлуку о селектованим темама објавити до 20. марта. Уколико имате жељу да обликујете програм Викилајва и иза себе носите искуство које ће допринети разноврсности догађаја, пријавите се на kancelarija@vikimedija.org и будите део Програм тима.

Сугеришемо вам да погледате програме претходних конференција (2015, 2016, 2017, 2018) како не би дошло до понављања. Уколико сте несигурни по питању уклапања предложене теме у програм догађаја или имате других питања, пишите нам на – kancelarija@vikimedija.org.

Аутори: Ивана Маџаревић, Милош Вучковић


Напомена о ауторским правима: Freies Wissen Fellow Presentation.jpg, аутор Ralf Rebmann, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Позоришна уметност Војводине на Википедији

Програм стажирања уредника Википедије у установама културе реализован је 14. пут по реду у нашој земљи, али први пут у једном позоришном музеју. Позоришни музеј Војводине отворио је своја врата за нашу стажисткињу, као и своје архиве фотографија и других материјала који описују развој позоришта у Војводини за све заљубљенике у ову врсту уметности и оне који би више да науче о томе.

Дунђерсково позориште, 1900.

Стажирање је почело 20. децембра и трајало је до 1. фебруара. За то време, стажисткиња Јелена Латов-Папић предано је истраживала доступну музејску литературу, како би написала 10 нових и допунила три чланка на Википедији на српском језику који говоре о бројним позоришним личностима и дешавањима у Војводини.

Тако су своје прве странице на Викпедији добили Станоје Душановић, чувени глумац и управник Српског народног позоришта, Станислава Стана Јатић, костимографкиња, Шандор Хартиг, свестрани уметник, Влада Поповић,  еминентни културни и позоришни радник, али и сам Позоришни музеј Војводине, као и чувено Дунђерсково позориште.

Поред тога Позоришни музеј Војводине ослободио је 170 ретких архивских фотографија глумаца, позоришних радника, представа, плаката… Сада цео свет може да види фотографије представа с почетка 20. века, заборављене лутке Шандора Хартига, глумце на пробама, глумице у занимљивим костимима…

Више од 40 чланака на Википедији на српском језику илустровано је овим фотографијама, а искоришћене су и у чланцима о Новом Саду на Википедијама на грчком и енглеском језику. Фотографије су употребљаване и на другим вики пројектима, тако да је њихова укупна искоришћеност чак 83 одсто.
У току стажирања дигитализована је и Монографија Позоришног музеја Војводине, издата поводом 30 година рада овог музеја, која је сада, под слободном лиценцом,  доступна свима у електронском облику.

Захваљујемо се Позоришном музеју Војводине на донираним материјалима и плодоносној сарадњи. Верујемо да ћемо у будућности наставити заједнички рад на упознавању јавности са важним личностима и догађајима из позиршне прошлости Војводине.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.

Напомена о ауторским правима: Dundjerskovo pozorište, razglednica, avers, 1900, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Foto lepeza izrađena povodom otvaranja zgrade Dunđerskovog pozorišta u Novom Sadu i poklonjena upravniku Antoniju Hadžiću.jpg, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Uobraženi bolesnik, SNP, NS, 1933.jpg, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милка Марковић у костиму Керистане, 1895, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из опере Травијата, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из представе Зона Замфирова, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Danica Vasiljević u kostimu Kate, 1902, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Draga Spasić kao Koštana, 1914, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милорад Душановић као Фаун, 1925, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Andra Lukic u kostimu Živka, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dimitrije Ružić, Kralj Lir, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ljubica Levak Krasić i Petar Matić, 1933, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dragutin Vrbanjac – Tri Devojcice, SNP, NS, 1922, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ivica I Marica, lutke Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Dugouško u TV emisiji „Dugouško i Lažljivko“, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Saksofonista, lutka Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Konstantin Kostjukov kao Aleksis Zorbas, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0.
Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Рођендан Википедије на српском језику

Википедија на српском језику, највећа јужнословенска онлајн енциклопедија, 16. фебруара слави 16 година постојања. Викимедија Србије поводом овог рођендана у уторак, 19. фебруара организује посету Википедијанки стажисткињи у Музеју науке и технике. Након посете уследиће дружење у просторијама Викимедије Србије.

Навршава се 16 година од како је настала Википедија на српском језику. Она тренутно има 615.351 чланак, али се тај број повећава из дана у дан. Из дана у дан све је више уредника и корисника који раде на увећању слободног садржаја о најразноврснијим темама из области историје, уметности, културе, спорта… Овим подухватима се све чешће придружују институције културе које могу да понуде богату литературу, као и дигитализовану грађу из својих архива. Као један од успешних примера где се Викимедијини пројекти, а у највећој мери Википедија, користе у повећању видљивости културне грађе јесте Музеј науке и технике. Због тога смо одлучили да онима који буду увеличали нашу прославу, понудимо посету овом музеју, у коме тренутно стажира Теодора Лукић, сада већ искусна уредница Википедије.

Њен рад се заснива на дигитализацији и повећању видљивости слободног материјала из области науке и технике. Уредници и волонтери који се придруже прослави имаће прилику да завире иза сцене и виде како изгледа једно стажирање и каква се спона на тај начин може направити између Викимедијиних пројеката и институција културе. Теодора ће описати како изгледа њен радни дан, на којин начин се успоставља сарадња са запосленима и како најједноставније превазићи препреке током рада.

Посетиоци ће имати прилику да се упознају са богатим фондом музеја који укључује више од 400 експоната. Осим сталне поставке која је подељена у четири целине и која сведочи о технолошком развоју и његовом утицају на човека, посетићемо и новоотворену изложбу под називом – Гојко Варда, 60 година посвећених дизајну.

Посета музеју резервисана је за 16 и трајаће до 17:30 часова након чега ће се дружење наставити у просторијама удружења уз освежење и торту. Сви они који не стижу у музеј, могу нам се придружити од 18 часова у Дечанској 4.

За све оне који нису из Београда, обезбедили смо одређена средства за покривање путних трошкова. Заинтересовани се могу пријављивити слањем мејла на kancelarija@vikimedija.org.

Ауторка: Ивана Маџаревић, Теодора Лукић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

  • Wikipedia 17 in Serbia 21.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Кампања #1lib1ref 2019 остварила сјајне резулате у Србији!

Глобална кампања уређивања референци #1lib1ref сврстала је Србију у сам врх вики заједница које су унеле највећи број референци поводом Википедијиног рођендана. Укупно 28 уредника Википедије на српском језику унело је чак 1672 референце у чланке где су оне недостајале! Апсолутни победник ове акције је корисник Ванилица, који је бриљирао са чак 653 унете референце, чиме се пласирао на друго место на свету!

Радионица уређивања референци у УНИЛИБ-у 2019.
Ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

На другом месту у Србији нашао се корисник Ziva73 који је унео 252 референце, следи га корисница Ojce са 189 уноса, Draganapopovic са 107, и корисница BuhaM која је унела тачно 100 референци. То је уједно и првих пет учесника акције који ће бити награђени ваучерима за куповину књига, од 2000 и 1000 динара.

Доприноси осталих учесника Википедији на српском језику изгледају овако:

Андријана – 52, 11sasapus11 –  46, Djordjes – 46, Intermedichbo – 40, Milas123 – 36, БиблиотекаЈД – 25, Antioksidans – 21, Зорица Јовичић – 19, БиблиотекаЛКМБЈД – 16, Jelenaandonovski – 12, Draganast – 11, Jeja13 – 11, Lotom – 7, NemanjaAnt – 7, Милан Животић – 5, Ivana Guslarevic – 5, Bnikolic.092 – 4, Liki27 – 4, Sanjageni – 3, Nikolaj Filipović – 1.

На глобалном нивоу испред Википедије на српском језику су само Википедија на енглеском и француском језику. На француској језичкој верзији Википедије унето је 3685 референци, док је на највећој светској верзији – Википедији на енглеском језику унето 2863 нових извора. Овим је успех наших уредника још значајнији, јер смо се, као мања заједница, пласирали на треће место у свету.

Глобалне статистиске 2019
Извор: 1lib1ref@Twitter

У знак захвалности свим учесницима који су додајући референцу у чланак унапредили релавантност Википедије на српском језику, Викимедија Србије, Универзитетска библиотека и Библиотека града Београда организоваће дружење у УНИЛИБ-у, на коме ће учесницима бити уручени ваучери и поклон пакетићи.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Share Button

Кампања уређивања референци #1lib1ref 2019

Викимедија Србије, Универзитетска библиотека Светозар Марковић и Библиотека града Београда покрећу нову кампању уређивања референци на Википедији на српском језику  – #1Lib1Ref. Акција почиње 15. јануара и трајаће до 5. фебруара.

Кампања је глобалног карактера и спроводи се у бројним земљама широм света у склопу прославе рођендана Википедије на енглеском језику. Циљ је да се мотивишу библиотекари да дају свој професионални допринос највећој енциклопедији у људској историји. Идеја је да се у чланке на Википедији унесе што више извора и референци где они недостају. На тај начин се омогућава да све информације буду проверљиве, а тиме је Википедија поузданија.

Кампања почиње 15. јануара и траје до 5. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Такође, многе локалне библиотеке широм света су се прикључиле овој акцији.

У Србији ће ова акција поново бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”, која већ четврту годину за редом реализује пројекат „Вики-библиотекар”, као и са Библиотеком града Београда, учесницима ГЛАМ пројекта, која је током 2018. реализовала пројекат Београдски библиотекари о Београду.

Прошле године београдски библиотекари су бриљирали током кампање са уносом референци, те је Србија заузела 4. место са 786 унетих референци и 540 измењених страница, а највреднији библиотекари су награђени и похваљени.

Оја Кринуловић, награђена учесница прошлогодишње кампање

Пет учесника који током ове три недеље буду највреднији и додају највише референци у оквиру кампање, биће награђени ваучерима за куповину књига. Учесник који дода највише референци добиће ваучер у вредности од 2000 динара, док ће четворо учесника са највећим бројем унетих референмци бити награђени са ваучерима од по 1000 динара.

Овим поводом биће одржане две радионице уређивања референци у УНИЛИБ-у, 17-ог и 24. јануара. Сви који су заинтересовани да се придруже и науче како се квалитативно може унапредити Википедија, слободни су да дођу, јер ће бити одржана и краћа обука за ову активност. Своје учешће у акцији можете потврдити уписивањем на страницу на Википедији.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 1lib1ref, аутор BFlores (WMF)CC0; 15th Birthday of Serbian Wikipedia, 14, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons.

Share Button