Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија на српском језику слави 14. рођендан

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 14 година од настанка. Од скромних почетака, али са великим ентузијазмом, уредници ове језичке верзије онлајн вики енциклопедије су до данас написали више од 345 хиљада чланака. Викимедија Србије обележиће овај рођендан у петак, 17. фебруара, од 18 сати, у канцеларији у Дечанској бр. 4.

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак. Само три године касније имала је 100 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно. Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.

 

Викимедија Србије своје активности усмерава на пружање подршке развоју Википедије кроз бројне програме и пројекте: организовањем наградних такмичења у писању чланака, кроз образовни програм (писање семинарских радова на Википедији, акредитовани семинари за наставнике, ЕдуВики кампови за студенте), радионице уређивања Википедије, уређивачке маратоне, годишње и микро грантове…

 

Обележавањем 14 година од настанка Википедије на српском језику прослављају се и сви успешни пројекти, партнерства, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања базе слободног знања. Управо због тога упућујемо посебан позив Википедијанцима који су дали свој допринос развоју Википедије на српском језику, али и волонтерима, партнерима и другим пријатељима енциклопедије и организације да заједно обележимо 14 година залагања у мисији ширења слободног знања.

Добродошли!

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 13th birthday of Serbian Wikipedia, аутора Ivana Guslarevic, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Образовни програм Викимедије Србије на конференцији „Нове технологије у образовању 2017”

На четвртој по реду конференцији „Нове технологије у образовању” Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, представио је концепт примене Википедије у класичној настави.

 

Одржана радионица, као новина на конференцији, привукла је велику пажњу окупљених учитеља, наставника и професора. Небојша је у сат времена просветне раднике упутио у могућности Образовног програма Викимедије Србије и примени Википедије у класичној настави. У практичном делу радионице, наставници су, подељени у групама, осмишљавали како би применили Википедију у настави.

Занимљиво је да су наставници, поред интересовања да укључе Википедију као регуларно наставно средство, изнели доста креативних идеја за примену највеће онлајн енциклопедије у учењу.

– Оволико интересовање, количина идеја и питања наставника, само нас охрабрује да са још већом енергијом и ентузијазмом приступимо спровођењу Образовног програма. Када наставници сами истакну колико им Википедија као алатка освежава наставу и процес учења код деце, знамо да смо на правом путу и да имамо подршку просветних радника да спроведемо нашу мисију ширења слободног знања – каже Ратковић.

Следеће предавање заказано је за суботу, 11. фебруар, у сали Инсерт БелЕкспо центра, са почетком у 13:30 часова. Радионица је планирана за 15 сати, када ће нова група просветних радника учествовати у осмишљавању примене Википедије као подршке у настави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: Петар Огризовић

Share Button

Позив за волонтирање на трећој Вики Лајв конференцији

Викимедија Србије ће у априлу 2017. организовати трећу локалну конференцију уредника Википедије – WikiLive 2017. Конференција је намењена свим уредницима Википедије као и онима који желе да се укључе се у глобални волонтерски покрет и упознају добровољце који доприносе највећој онлајн, слободној енциклопедији. Упућујемо позив свим младим и вредним људима који желе да се укључе у организовање ове конференције и стекну искуство у области реализације и медијске промоције догађаја.

Циљ конференције је боље умрежавање уредника и популаризација Вики пројеката, кроз разноврсни програм и бројне теме из Вики света попут коришћења ботова, слободних лиценци, масовних уноса, повећање квалитета чланака и сл. Конференција ће имати разноврстан програм и омогућиће активно учешће присутних, како искусних Википедијанаца, тако и новајлија жељних да се опробају у Вики свету.

Задужења волонтера:

Група од 10 волонтера, биће распоређена у три тима. Број волонтера у тиму, време и врста ангажовања биће дефинисани за сваки тим. Волонтери треба да назначе за који тим су заинтересовани.

Тимови су:

Промо тим

Промо тим биће задужен за промовисање окупљања, анимирање учесника и предавача. Од волонтера у овом тиму очекује се да приступе задацима креативно и дају сопствени допринос повећању видљивости догађаја. У сарадњи са менаџером комуникација Викимедије Србије, волонтери би учествовали и у писању блог постова и најава за јавност, организовању и логистичкој помоћи у медијским представљањима догађаја, промовисању конференције на друштвеним мрежама итд. Добродошли су и волонтери за дизајн промотивног материјала.

Тим за комуникацију са учесницима

Тим за комуникацију са учесницима ће блиско сарађивати са Промо тимом и менаџером пројеката у циљу што веће посећености. За 20 учесника биће обезбеђен смештај и трошкови превоза, па ће главне активности тима за комуникацију са учесницима бити отварање пријава за стипендију, селекција и координисање учесника, као и организација неформалних дружења.

Тим за логистику

Тим за логистику ће бити највише ангажован за време одржавања окупљања и све послове ће вршити заједно са менаџером канцеларије Викимедије Србије. Њихова помоћ се очекује код техничких ствари, кетеринга, постављања опреме, у организацији неформалних дружења и сл.

Време ангажовања:

Предвиђено време ангажовања је од пријаве волонтера, до реализације догађаја. Коначно време ангажовања зависи од интересовања волонтера и активности групе у коју су укључени.

Рок и начин пријављивања:

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем упитника до 20. фебруара 2017.

Предности волонтирања на ВикиЛајв конференцији:

  • искуство у организовању догађаја
  • искуство рада у невладиној организацији
  • унапређивање вештина комуникације са представницима институција и медија
  • дружење са локалним Википедијанцима и другим волонтерима
  • упознавање са пројектним активностима Викимедије Србије

Сви волонтери ће добити Сертифкат о волонтирању.

За сва питања и информације о Викимедији Србије и волонтерском програму, можете се обратити на:kancelarija@vikimedija.org.

Организатор програма: НВО Викимедија Србије

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, које делује као Викимедијин огранак у Србији, са циљем промоције и подржавања стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Задужбина Викимедија је међународна, непрофитна организација, која се стара о Википедији и другим вишејезичким вики пројектима у које спадају: Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викизворник,Викицитати,Викиврсте и Викимедијина остава.


Извор: Позив за волонтере за другу Вики Лајв конференцију

Напомена о ауторским правима: Wikilive logo2 rgb.png, аутора Милана Спасића, под cc-by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Медицина на Википедији

Један од најактивнијих уредника Википедије др Милорад Димић (Корисник:Intermedichbo) покренуо је пројекат Вики пројекат медицина на Википедији на српском језику и тако и уреднике у нашој земљи уврстио у ред оних који ће водити рачуна о развоју тема из ове области на највећој јужнословенској Википедији.

 

.

 

WikiProject Med (WPMEDF) је непрофитна организација основана у децембру 2012, ради промовисања развоја и ширења слободног садржаја о медицини на Викимедијиним пројектима. Поред доприноса Википедији и другим Вики пројектима, организација сарађује Светском здравственом организацијом и другим медицинским установама, али и са универзитетима – кроз организацију предавања и омогућавањем бољег приступа медицинској литератури Википедијанцима. Чланови који учествују у пројекту воде се идејом слободног приступа свом знању о медицини на њиховом језику. Од фебруара 2016. Wikiproject Medicine спроводи се на 38 језика.

Википројекат медицина на српском језику члан je Википедијиног пројекта Wiki Project Med/Membership који тренутно обухвата 30 земаље са 157 регистрованих чланова.

др Милорад Димић

др Милорад Димић

Господин Милорад Димић, доктор специјалне ваздухопловне и хипербаричне медицине, годинама већ доприноси Википедији чланцима из ове области да би, како каже, стао на пут бројним дезинформацијама и надрилекарству, у бројним часописима и на странама интернета из области популарне медицине, које су биле у сталној експанзији.

Сада, као иницијатор овог пројекта у Србији, позива све уреднике Википедије да учествују, без обзира на степен образовања, немедицинске или медицинске струке.

Како можете помоћи у пројекту:

  • Уређивањем нових страница из области медицине, фармације, историје медицине, медицинског права, медицинске етике, менаџмента у медицини и других сличних  области;
  • Уносом слика, шема и табела чији сте Ви аутор или су доступне за објављивање под слободном лиценцом прво на Викимедијину оставу, или у већ уређене странице;
  • Допуном неког од започетих чланака из области медицине или фармације;
  • Сређивању наслова и поднаслова тако да се они уклопе у правила Википедије;
  • Уносом инфокутија или шаблона у чланак и правилним попуњавањем предвиђених ставки у инфокутији или шаблону;
  • Додавање извора или спољашњих веза за пронађене информације у већ уређиваном чланку;
  • Додавањем недостајућих вики веза и исправљањем неодговарајућих међувики веза;
  • Категоризирацијом чланка у најниже постојеће нивое, један или више (највиши ниво је Категорија: Медицина);
  • Пружањем помоћи некима од уредника који се баве писањем чланака из области медицине и фармације;
  • Пружањем помоћи у преводима или лектури написаних страница.

Сви који имају жељу да се укључе у пројекат могу то урадити кроз регистрацију на страни пројекта, а од искусних Википедијанаца добиће сву неопходну помоћ и подршку. Активни су и канали на друштвеним мрежама Твитер и Фејсбук.


Аутори: Ивана Гусларевић, Ивана Маџаревић, др Милорад Димић

Извори: Wiki Project MedВикипедија:Википројекат медицина

Напомена о ауторским првима: Wiki Project Med Logo, аутора Abhishek Suryawanshi primarilly, под CC BY-SA 4.0; др Милорад Димић, аутора Zblagojevic, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине оставе.

Share Button