Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Vikipedija, enciklopedija svih nas!

(Ovaj post je prvobitno objavljen 13. januara u Los Anđeles Tajmsu. U utorak, 15. januara obeležava se Dan Vikipedije i 12. godišnjica osnivanja Vikipedije u 2001.)

Vikipedija je enciklopedija koju svako može pisati i izmeniti (da, čak i ti!), ali većina ljudi ne misli mnogo o tome ko obavlja te zadatke. A zaista bi trebalo, s obzirom na to da se pola milijarde ljudi širom sveta oslanja na Vikipediju za informacije.

Logo Vikipedije

Više od 1,5 miliona ljudi u gotovo svakoj zemlji doprineli su Vikipedijinom spisku od 23 miliona članaka. Zapravo, taj poslednji broj nije u potpunosti tačan, jer se više od 12.000 novih unosa stvara svaki dan. Osam članaka je napisano u poslednjem minutu. Autori su pesnici i profesori, konobari i mladi i stari, bogati i siromašni.

To je ludo. Enciklopedija je jedan od veličanstvenih pokazatelja zajedničkih napora čovečanstva, i Vikipedija podiže saradnju na novi nivo, sa saradnicima prilično svih nacionalnosti, državljanstva, socio-ekonomskih pozadina, političkih ideologija, religija, seksualne orijentacije i roda. Najmlađi Vikipedijanac kog sam imala priliku da upoznao imao je sedam godina, dečak u Tel Avivu, koji pravi male izmene članaka o životinjama i knjigama za decu. Najstariji kog sam upoznala bio je sedamdesettrogodišnji penzionisani inženjer koji piše o istoriji Filadelfije, gde je živeo pola veka.

Poslednji taksista koji me je vozio u San Francisku, sredovečni momak za kog mislim da je iz istočne Evrope, rekao mi je da unosi izmene, mada ne znam na koje teme. Ja ne znam sličan kolektivni napor, veću raznolikost ljudi koji se skupljaju, u miru, zarad jednog cilja.

Ali ispod te površine različitosti je zajednica zasnovana na zajedničkim vrednostima. Jezgro Vikipedija uređivačke zajednice – oni koji su veoma, veoma aktivni – broji oko 12.000 ljudi. Upoznala sam hiljade njih lično, i oni zbilja imaju mnogo toga zajedničkog.

Ono što je najviše definiše Vikipedijance jeste, gotovo bez izuzetka, činjenica da su vrlo pametni- kao što ste možda očekivali od ljudi koji, zabave radi, pišu enciklopediju u svoje slobodno vreme. Imam teoriju da su još u školi Vikipedijanci bili najpametnija deca u razredu, deca koje nije bilo briga šta je u trendu ili kul, već su provodili vreme čitajući, ili u debatnom klubu, šah timu, ili u kompjuterskoj laboratoriji . Postoji lajtmotiv u Vikipediji o urednicima prepubertetskog doba čija su mišljenja i ideje bili omalovažavani zbog njihovih godina tokom celoh njihovog života, ali su iuprkos tome našli svoj put do pozicija realnog autoriteta o Vikipediji. Oni strasno vole Vikipediju, jer je meritokratija: jedino mesto u njihovim životima, gde njihova starost nije važna.

Vikipedijanci su zaluđenici. Oni to moraju biti ako žele da nauče sintaksu viki koju je potrebno izmeniti, a to znači da je većina urednika tip ljudi koji smatraju učenje tehnologije zabavnim. (To je takođe zato što Vikipedija ima svoje korene u pokretu slobodnog softvera, što je deo „geek“ supkulture, subkulture zaluđenika internetom i tehnologijom.) Uspon dot-com milionera i značaj usluga kao što su Gugl, Fejsbuk i Vikipedija učinili su „geek“ zajednicu društveno prihvatljivom. Ali zaluđenici su i dalje suštinski autsajderi, sa tendencijom da budu društveno neprilagođeni, duboko zainteresovani za mračne teme, introvertni i još ponekad pričljivi, tupi, nezgrapni i manje čulno orijentisani od drugih ljudi.

Devet od 10 Vikipedijanaca su muškarci. Mi ne znamo tačno zašto. Moja teorija je da Vikipedija uređivanje je manjinski ukus, a neki od konstelacije karakteristika koje kombinuju da stvori Vikipedijanca – giki, orijentisan na tehnologiju, intelektualno samopouzdan, debele kože i polemičan, uz spremnost i sposobnost da upuštati u usamljeni hobi – lakše će ovaplotiti muškarac.

Iako pojedini Vikipedijanci dolaze iz širokog spektra društveno-ekonomskih sredina, živimo u bogatim delovima sveta i time smo relativno privilegovani. Većina nas ima pouzdanu internet vezu i pristup pristojnim bibliotekama i knjižarama, raspolažemo prenosivim i stonim računarima, a mi smo proizvod pristojnih obrazovnih sistema, i imamo luksuz slobodnog vremena.

Vikipedijanci isu mladi i često su studenti, koncentrisani na više obrazovanje, takozvani „postsecondarz level“ . To vrlo ima smisla: Studenti provode vreme čitajući, razmišljanje, tražeći izvore, ocenjivanju i sumiranju svega što znaju, dakle, u suštini iste veštine koje su potrebne za pisanje enciklopedije.

Kao bibliotekari i verovatno svi profesionalni referenti, Vikipedijanci su formalisti opsednuti detaljima. Mi možemo beskrajno raspravljati da li je japanska Tsushima Island je jedno ostrvo ili trio ostrva. Da li glavni lik u „Grand Theft Auto IV“ je srpske, slovačke, bosanske, hrvatske ili ruske nacionalnosti. Da li Baltimor ima „nekoliko“ vejavica godine ili „par“, da li je slanina u irskom doručku pržena ili kuvana, da li je povredu zgloba koju je DŽon Keri pretrpeo u 1968 bolje opisati kao slabu ili jesdnostavno ostaviti ćlanak nepromenjen. Ništa od ovoga što nas čini zabavnim na žurkama, ali nas zato čini dobrim u pisanju enciklopedije.

Kako priliči enciklopediji koju svako može menjati, Vikipedijanci imaju tendenciju da budu ispitivački nastrojeni i radoznali. Vikipedija je mesto gde je rasprava oblik igre i ljudi su u potrazi u dobroj veri za odgovor koji je najbliži istini. Mi smo akreditivni agnostici: Želimo da dokažemo ono što tvrdite, ne idemo protiv vere (i članak o „veri“ ima dovoljno fusnote). Mi smo proizvodi prosvetiteljstva i deca Spinoze, Loka i Voltera. Mi se protivimo praznoverju, iracionalizmu i netrpeljivosti, mi verujemo u nauku i razum i napredak.

Najspornija tema na Vikipediji ista su kao I oni u ostatku sveta, kao što su izraelsko-palestinski sukob, globalno zagrevanje, „inteligentni dizajn“, rat protiv terorizma i ljudi poput Adolfa Hitlera, Ejn Rand i Dika Čejnija. Mi verujemo da nije naš posao da izmenite Vikipediju, tako da odražava naše lične stavove, već nastojimo da budemo fer prema svim stranama. Unose treba neutralno navoditi, učiniti ih proverljivim, dobro dokumentovati. Urednici su zamoljeni da izbegnu da izražavaju stav i mišljenja kao činjenice, umesto toga, mi ih pripisuju njihovom izvoru. Težimo nediskriminativnom jeziku: Mi smo izbegli naduvavanja reči kao što su „legendarni“ i „proslavljeni“ i sporne reči kao što je „rasista“ ili “terorista”. Ukoliko ne znamo sa sigurnošću šta je istina, mi smo reći sve, i pripisati tvrdnje različitim stranama.

Da li to znači da je Vikipedija savršena? Naravno da ne. Članci su najslabiji na opskurnim temama, gde suptilna pristrasnost i male greške mogu ponekad trajati mesecima ili čak godinama. Ali Vikipedijanci su žestoki čuvari kvaliteta, i oni imaju tendenciju da izazove i uklanjanjaju predrasuda i netačnosti čim ga vide.

Članak o Baraku Obami je odličan primer za to. Zato što je mnogo čita i često menja, tokom godina je postao sveobuhvatan, objektivan i salepo navedenim izvorima.

Što se članak više čita,to bolje. To je osnovna premisa Vikipedije, i to objašnjava zašto Vikipedija funkcioniše.

I zbilja funkcioniše. 17. decembra 2001, urednik imenu Ed Loše počeo je članak pod nazivom „Arapsko-izraelski sukob“ sa jedinom rečenicom: „Arapsko-izraelski konflikt je dugotrajan, naizgled nerešiv spor na Bliskom istoku uglavnom oko statusa Izraela i njegovih odnosa sa arapskim narodima i nacijama „Danas je taj članak 10.000 reči dug, sa dve mape i šest drugih slika i 138 fusnota.. . Uređen je više od 5.000 puta od strane 1.800 ljudi u desetinama zemalja, uključujući Izrael, Liban, Egipat, Dansku, Nemačku, Australiju, Kanadu, Velike Britaniju, Sjedinjene Američke Države i Rusiju.

Od kako je osnovana pre 12 godina ove nedelje, Vikipedija je postala nezaobilazan deo informatičke infrastrukture na svetu. To je neka vrsta javnog preduzeća: Vi pustite česmeui voda izlazi. Uneseš podatak u internet pretragu i Vikipedija odgovara na tvoje pitanje. LJudi ne razmišljaju mnogo o tome ko ga stvara, ali to bi trebalo da radiš upravo ti. Jer smo mi to uradili za tebe, s ljubavlju.

Sju Gardner, izvršni direktor fondacije Vikimedia

Sa engleskog prevela Sanja Dojkić
 

Izvori

15 million free media files on Wikimedia Commons, блог Задужбине Викимедије

Share Button

Komentari su onemogućeni.