Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедијанци ширили знање у Београду

Уредници највеће онлајн ризнице знања на свету – Википедије и њене српске језичке верзије окупили су се пети пут у Београду како би разменили знања, мишљења и идеје о томе како да нам Википедија буде још боља и квалитетнија. Ипак, у фокусу дводневне конференције Википедијанаца било је дружење и међусобно умрежавање, обојено јаким вики духом, који подразумева жељу за дељењем знања са свима на планети.

Групна фотографија учесника конференције Викилајв 2019
Аутор: Миомир Магдевски, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Дружење Википедијанаца почело је још у петак, окупљањем у просторијама Викимедије Србије – месту где су свим уредницима и онима који то желе да постану увек отворена врата. Учесници су поделили своје узбуђење предстојећом конференцијом и изнели своја очекивања о темама које ће чути. Укратко су им представљене планиране активности, а ово слободно вече су посветили међусобном упознавању, као и представљању наше престонице гостима из региона.

Филип Маљковић

Субота, 20. април био је дан званичног почетка конференције. Викилајв 2019 отворио је председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који се захвалио учесницима на великом одзиву, представивши им програм конференције, истовремено их позивајући да поштују политику пријатељског простора, али и подржао да буду активни и изнесу своја мишљења на конференцијске теме.

Ивана Маџаревић

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, истакла је најзначајније активности и постигнућа како организације, тако и саме Википедије на српском језику у последњих годину дана. Међу њима су поменути и глобални вики процеси, попут израде нове стратегије којом ће се водити читав Викимедијин покрет у свету, али и техничке новотарије, као што су парцијално блокирање корисника или могућност креирања нацрта чланка пре његовог објављивања на Википедији. Ивана је приказала и на који начин програми Викимедије Србије утичу на обогаћивање садржаја на Википедији, као и остварене сарадње са образовним институцијама и институцијама културе. Тако је сарадња са Високом школом електотехнике и рачунараства донела и 11 нових видео туторијала уређивања Википедије, а напоре у спровођењу ГЛАМ програма наградило је и Министарство културе и информисања Републике Србије специјалном захвалницом. У оквиру ове презентације, истакнути су и Википедијанци који су, користећи садржај Википедије, уз друге изворе, написали чак и књиге. Један од њих је Марко Станојевић, дугогодишњи уредник Википедије, који је објавио књигу Баточина између два светска рата, која је проглашена за најбољом у Шумадијском округу.

Након овог прегледа, део публике имао је прилику да учествује на јавном часу уређивања Википедије, који је одржала волонтерка и Вики амбасадорка Теодора Лукић.

У исто време, у главној сали се причало о тешкоћама на које наилазе нови уредници, о чему је говорио Мирослав Лоци. Многи се плаше да направе прве измене, али и само окружење на Википедији им неретко не буде од помоћи. Мирослав је изнео интересантан, али и забрињавајући податак да се чак 94% нових уредника не враћа на Википедију. Најчешћи разлози су техничке потешкоће, рад у вики синтакси, конфликти међу уредницима, али и недовољно разумевање како Википедија заправо функционише. Закључено је да о овој теми треба још да се дискутује и то управо на Википедијином тргу.

Ђорђе Стакић

Будући да су обуке уређивања Википедије често основног карактера и временски  ограничене, током њих је тешко приказати виши ниво уређивања. Викилајв конференција је била право место за темељнију обраду ове теме, а Ђорђе Стакић, администратор на Википедији и дугогодишњи уредник, био је права особа за то. Кроз своје излагање је приказао примере како чак и искусни уредници могу правити грешке и како их могу отклонити. Ђорђе се осврнуо на правилну структуру чланка, на праг значаја када пишемо о особама, а нарочито о поштовању правила писања на Википедији.

Зорана Матићевић и Сања Јечменица

Акредитоване семинаре за наставнике – једну од окосница образовног програма представиле су управо професорке које Википедију примењују у настави, као и Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Зорана Матићевић  и Сања Јечменица говориле су о потешкоћама са којима се сусрећу код примене Википедије у образовању, али и предностима уређивања Википедије као активних и иновативних делова наставе. Обе професорке су за подухвате са Википедијом у настави добиле награде – Сања Јечменица, професорка у школи Јован Стерија Поповић, добила је награду Дигитални час, док је Зорана Матићевић, професорка социологије у две београдске школе, добила награду Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Википедијанци стажисти и ГЛАМ координаторка

Паралелно са овом сесијом, у другој сали се одржавао ГЛАМ округли сто, који је модерирала Ивана Гусларевић. Ове године је био намењен програмима стажирања, те су главни учесници били Википедијанци стажисти. Активно се дискутовало о томе како програми могу да се унапреде, а стажисти су међусобно поделили своја искуства у сарадњи са институцијама културе. Ивана је појаснила да је Викимедија усвојила скоро све досадашње сугестије стажиста, али да ипак и даље сви морамо да изнађемо решење да се понекад неповољне ситуације у самим институцијама спрече, или решавају благовремено.

Викимедија Србије веома полаже на децентрализацију активности и стога подржава бројне пројекте ван Београда. Знање – заједничко богатство је један од таквих пројеката и представљен је у оквиру Викилајва. Јелена Петровић и Марина Ћирић, професорке на Филозофском факултету у Нишу, приказале су рад са студентима и чињеницу да Википедија мења однос према знању у односу на традиционално схватање знања. Успешно су показале студентима како да на прави начин користе Википедију и како да јој доприносе.

Како многи Википедијанци наилазе на недоумице које фотографије смеју да поставе на Викимедијину оставу, једна сесија била је резервисана за причу о ауторским правима. Марко Поповић, мастер правник, дао је учесницима информације из прве руке и кроз примере објаснио шта је дозвољено, а шта не када је интелектуална својина у питању. Марко је одговарао на питања публике која се тичу објављивања фотографија уметничких дела, фотографија начињених од стране запослених у институцијама културе, као и наслеђивања права. Будући да је дигитализација све више актуелна у свету културе, разговар се водио и о скенирању књига. Учесници су сазнали да ли могу да скенирају фотографију која је у јавном власништву, а налази се у књизи која је под ауторским правом, да ли је могуће дељење књига којима су истекла ауторска права, а скениране су од стране јавних институција и многе друге сличне ствари. Осим примера у Србији, у презентацији су нашли место занимљиви примери из других земаља.

О томе како се пише и подноси пројекат за који Викимедија може одобрити средства за реализацију, и које су честе грешке, говорила је Ивана Маџаревић. Након приказаних најчешћих омашки, присутни посетиоци су учествовали у врло занимљивом интерактивном квизу, нашавши се у улози Комисије за одлучивање. Ова сесија је, по мишљењу многих учесника, била једна од најдинамичнијих.

Заједница Википедије на српском и Викимедије Србије део је ширег, глобалног покрета који се тренутно налази у процесу израде нове стратегије. Филип Маљковић је говорио о значају овог процеса. Желимо да наше знање буде на услузи бесплатно и слободно, као и правично знање. У овом тренутку девет радних група активно се бави задатим проблемима проналазећи тактичне начине за преусмеравање идеја у остваривање циљева. Филип је позвао све да учествују у овом процесу будући да ће учесници у изради стратегије у јулу прикупљати мишљења из целог света.

Александра Поповић

Александра Поповић, вођа пројекта Вики-библиотекар и начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке у Београду, представила је резултате кампање 1либ1реф на глобалом и локалном нивоу, у којој су учествовали библиотекари ове установе, као и Библиотеке града Београда. Скоро 11 хиљада измена је направљено од стране 708 учесника, на 47 језика. У Србији, 26 уредника обогатило је Википедију на српском са чак 1672 референце. Александра је нарочито истакла успех који је остварио један од наших активних Википедијанаца. Дарко Гајић био је најбољи у Србији, а у свету је заузео друго место.

Милица Буха

Једна од вредних библиотекарки Библиотеке града Београда, активна волонтерка Викимедије Србије и посвећена уредница Википедије Милица Буха представила је нови, занимљив пројекат који је покренула – Вики сениор. Милица, са својим колегама из Библиотеке града Београда, сада обучава наше најстарије суграђане, пензионере, да уређују Википедију и тако своје животно знање и искуство оставе будућим поколењима. У пројектне активности је укључен и професионални фотограф Миомир Магдевски који је донирао своје фотографије настале од почетка 70-их па до данас. Викимедијина остава је тиме обогаћена ретким фотографијама као што је прослава осам векова Студенице или портретима наших познатих глумаца и фото записима значајних концерата.

Крај првог дана конференције био је резервисан за доделу награда учесницима такмичења Велико пролећно спремање Оставе. Ивана Гусларевић је победницима уручила ваучере за куповину техничке робе, као и ваучере за куповину књига.

Иако је формални део конференције био завршен, вики дружење првог дана је настављено шетњом по Београдској тврђави, али и изласком у један београдски клуб, где је организован и квиз за Википедијанце. Са много смеха и позитивне енергије, уредници Википедије су се такмичили између себе, користећи своје знање, а посебно оно прикупљено током година рада на Википедији.

Други дан је започет блоком сесија које су биле техничког карактера. Најпре је Филип Маљковић показао низ алата који могу да олакшају рад волонтерима, али и другим корисницима. Уредницима који преферирају превод чланака рад може бити пријатнији уз алат за директно превођење. Онима који организују уређивачке маратоне или радионице, користан може бити алат Event metrics. Филип је истакао да алати нису намењени само за уреднике и волонтере већ и за представнике медија који, помоћу њих, могу наћи интересантне статистике у погледу најчитанијих чланака, броја написаних чланака у одређеном периоду или количине унетог садржаја. Ништа мање битна није напредна Вики синтакса, о којој је било речи након презентованих алата. Прављење шаблона, комплекснијих табела само су неке од ствари које су учесници могли да науче током радионице.

Још једна у низу техничких радионица, али у паралелној сесији, била је презентација SPARQL упитног језика. Присутни су имали прилику да виде како овај језик функционише и да се опробају у његовом коришћењу.

Марко Адам: Вандализми

Након ове сесије, уследила је тема која је увек у фокусу шире јавности – вандализми на чланцима. Марко Адам је појаснио какви све типови вандала и вандализама постоје, како је најбоље борити се са њима, а у дискусији присутних је закључено да сви треба да обратимо пажњу на овакве недобронамерне измене, а посебно на проверљивост извора које наводимо у чланцима. “Википедију свако може да уређује, али свако може и да је упропасти”, закључио је Филип Маљковић.

Познато је да на интернету, па тако и на Википедији, писано комуницирање може да изазове неочекиване реакције примаоца поруке. Конфликти међу уредницима су на Википедији чести, а у расправама се неретко пређе праг добронамерности, што посебно одбија нове уреднике. Јелена Марушић и Дубравка Ђорђевић, консултаткиње у области људских ресурса, лајф коучеви и тренери, потрудиле су се да прикажу због чега долази до неразумевања у писаном комуницирању, како га је најбоље превазићи, износивши начине за разрешавање конфликата. Предавање је било обогаћено и занимљивим тимским активностима, где су учесници били део демонстрације колико наше предрасуде могу да измене контекст комуницирања.

Такмичења у писању и допуњавању чланака на Википедији Викимедија Србије организује три пута годишње, а Мирослав Лоци се потрудио да појасни све кораке, али и да подстакне дискусију како их унапредити. Учесници су давали своје идеје, попут увођења такмичења у сређивању Википедије, такмичења за тимове, али су изнели и критике као што је пракса неких уредника да за уређивачке маратоне обезбеде себи предност спремајући чланке унапред. Мирослав је изнео и занимљив податак да је током година такмичења у писању чланака Википедија на српском језику обогаћена за 5135 нових и допуњених чланака.

Осим такмичења која се дешавају онлајн, важне активности су и уређивачки маратони о којима је говорила Теодора Лукић. Теодора је објаснила значај маратона и то не само у виду доприноса Википедији, већ и међусобног дружења и бољег упознавања. Будући да се у оквиру њих организује и обука уређивања Википедије, погодни су за новајлије и све оне који би желели активно да пишу чланке. Истакнути су најбољи резултати у претходној години, који су остварени за уређивачки маратон поводом Међународног дана жена, као и страна на Википедији где волонтери могу пратити када ће бити организован наредни маратон.

Викимедијина остава, глобална ризница слободних датотека, има у свом садржају више од 50 милиона фајлова. Међутим, добар део тих датотека није правилно означен, категоризован и описан. Милица Буха, која је врло активна и у уређивању Оставе, појаснила је учесницима зашто је важно да се датотеке правилно категоришу, износећи примере лоше означених фотографија. Поведена је и дискусија о лиценцама које се примењују на овој вики платформи, али је остало и отворено питање о преводу нове верзије Кријејтив комонс лиценце на српски језик и њеној примени у нашој замљи.

Уједно је ово била и званично последња сесија Викилајв конференције 2019, што је значило да је дошао и тренутак да се сумирају утисци, али и прогласни овогодишњи добитник Награде Бранислав Јовановић.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије подсетио је да  је ову награду Викимедија Србије установила 2016. године, у част прерано преминулог потпредседника Викимедије Србије Бранислава Бранета Јовановића, који је много допринео читавом вики покрету ширења слободног знања. Стога су ових година лауреати били управо уредници који су делили Бранетову енергију и посвећеност Викимедијиној мисији. Тако је и овога пута Управни одбор Викимедије Србије донео одлуку да се награда додели посвећеном викимедијанцу –  Горану Обрадовићу. Горан је, како је Филип рекао, уз Викимедију од самог њеног почетка и својом позицијом председника наше организације је много допринео развоју организације, програма и пројеката који се реализују.

Горан Обрадовић, добитник Награде Бранислав Јовановић за 2019. годину

И више него изненађени Горан се захвалио на награди, иако, како је рекао, не придаје велики значај наградама.

“Ово је леп гест, хвала вам. Надам да није покушај да ми се награда додели за животно дело, јер још не намеравам да одем са Википедије”, рекао је Горан у шаљивом тону и насмејао све присутне.

Овом церемонијом је званично завршена локална конференција уредника Википедије – Викилајв 2019. Сви учесници су изразили задовољство програмом, али и сугерисали шта би могло да се унапреди, како би нам ови дани дружења били још кориснији и плодоноснији. Издвајамо утиске неких од гостију:

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Викилајв 2019 ми је био корисно искуство у многим аспектима. Стекла сам утисак да сви запослени и волонтери у Викимедији Србије имају племениту мисију и верују у оно што раде и покушавају да испуне своје задатке. Током читавог догађаја, створила се позитивна клима у којој су се разлике међу нама на свим основама чиниле небитне и као да су нестале. Заправо, сви смо  примили и узели са нама позитиван дух овог Викилајва.

Највише ми се свидело гостопримство домаћина и њихов професионализам. Сам догађај је имао добар концепт да је држање предавања након предавања надограђивало на боље и важније информације и теме. За сваку тему изабрани су  одлични предавачи који су на најбољи начин остварили свој циљ. Подршку коју су предавачи пружали једни другима својим додацима била је снажан начин да се покаже одлична сарадња и мислим да је то веома важно.

Оно што је овај догађај учинило посебним је била интеракција током сесија, као и на паузама. Слобода коју смо имали као учесници да коментаришемо, постављамо питања и стварамо закључке био је занимљив начин за свакога да подели своја искуства и добру праксу на дату тему.

Лично, за мене, неколико ствари је било корисно, као што су примери добре праксе у образовању и како стићи до знања као заједничког богатства, како добити ауторска права за слање фотографија и како их правилно категорисати. Научила сам више о вандализмима и то је оно на што би обратила више пажње у нашем пројекту Вики клуб. Оно што је дефинитиво јако користно је што су нам  показали како правилно писати пројекте и користити неке од алатке које нуди Википедија. Сазнали смо да је комуникација и даље најважнија за постизање сваког циља, тако да је дефинитивно тренинг комуникација био корисан за све нас. Хвала и срдачан поздрав свима!

Милица Пелоза-Мојсиловић (први пут међу уредницима Википедије)

Милица Пелоза-Мојсиловић

Хвала целој заједници на пријатној атмосфери. Позвана сам на конференцију захваљујући Википедијанцу који ми је притекао у помоћ и упутио на Ивану Маџаревић за више информација о окупљањима заједнице… и тако… ето мене! Програм конференције је динамичан, обухвата различите теме – како за искусне, тако за новајлије. Условно речено, примедба би се односила на трајање сесија – предлажем продужетке! Генерални утисак је сјајан а свака нова информација у бури информација је драгоцена. Супер сте екипа, нема сујете, класних, генерацијских разлика и то ми се јако допада. Осим конференције, радо ћу посећивати и месечна окупљања заједнице.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима на активном учешћу у конференцији, конструктивним предлозима за побољшање вики пројеката, али и саме конференције. Посебну захвалност упућујемо СКИП центру који нам је уступио простор, свим члановима нашег волонтерског тима: Горани Гомирац, Тамари Јанковић, Милошу Вучковићу и Зорани Милосављевић, као и програмском тиму који je обликоваo програм пете по реду конференције уредника Википедије – Викилајв 2019. Видимо се сви и следеће године!



Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Документацију на конференцији водила Горана Гомирац.

Аутори фотографија: Дарко Гајић, Миомир Магдевски, Мирослав Лоци, Зорана Милосављевић, Милош Вучковић, Бранка Вучковић Вучићевић.
Све фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2019.

Share Button

Ostavi odgovor