Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Две одлуке немачких судова у корист слободног знања

Немачки судови су овог лета изрекли две одлуке које представљају значајне правне победе Викимедијине заједнице и целог покрета слободног знања у Немачкој. Окружни суд у Тибингену у случају проф. др Ашеа против Викимедија фондације, а Окружни суд у Швајнфурту у случају Петер Дег против Задужбине Викимедија донели су обе пресуде у корист Задужбине Викимедије. Први случај се односио на немачко право личности живог лица, други у питању пост-мортем права личности. Обе одлуке садрже неколико проницљивих правних запажања о праву личности онлајн, које осећамо да вреди нагласити и поделити са викимедијанском заједницом.

 

Аше против Задужбине Викимедија

 

У јуну 2012, професор Матијас Аше је поднео тужбу против Викимедије,  приговарајући на садржај чланка у немачкој Википедији пожаливши се да крши његова лична права. Конкретно, он је желео да елиминише било какво помињање његовог чланства у неколико католичких студентских удружења.

Аше је понудио да повуче тужбу ако Фондација уклони садржај који он сматра непримереним, и да се на тај начин избегне судски процес. Нисмо могли да пристанемо на поравнање које би поставило преседан цензурисања законитог и тачног садржаја, јер су чланови заједнице већ навикнути на високе стандарде осетљивости, истинитости и неутралности коју поседује Википедија када је у питању политика „Биографија живих лица“ („БЛП“). Такође је неспорно да информације које су у питању биле и прецизне и слободно доступне на неколико других сајтова под овлашћењем професора Ашеа.

Овом тужбом, право појединаца и правних лица да објављују и шире истините биографске податке на Интернету нашао се на мети. Мисија фондације је да олакша размену идеја и информација, а још даље од тога да обезбеди глобални неометан приступ слободном знању. Тако, уместо да правимо компромис доводећи у питање основне принципе покрета, определили смо се да бранимо право наше заједнице да наводи тачне информације у биографским чланцима.

Немачко Право личности је шири концепт од америчког права личности. Амерички закон забрањује неовлашћену комерцијалну употребу имена појединца, али немачки закон иде даље у обезбеђивању аутономне области приватног живота појединца, без обзира на комерцијалност. У том смислу Немачка штити право на информационо самоодређење, односно право појединца да одлучи када и колико лични подаци треба да се објаве. Аше тврди да је, према немачком закону, било незаконито да се садржај у вези појединца, без претходне изричите сагласности тог појединца, стави на располагање упркос доступности исте информације на Интернету.

Међутим, Фондација је истрајала и суд је на крају утврдио да право личности у Немачкој није апсолутно. Ипак, интерес појединца и његовог информационог самоодређења мора бити одмерен против интереса Викимедијиних корисника и шире јавности.

Како је немачки Савезни уставни суд раније пресудио, у одсуству заиста убедљивог оправдања, појединац мора да толерише нежељене последице које проистичу из трећих реакција на објављивање истинитих чињеница. „Убедљива“ оправдања могу укључити дискриминацију појединца у питању друштвеног искључења и изолације, као и вероватноћу распрострањеног утицаја. Такви аргументи нису били присутни у овом случају.

Осим тога, суд је заузео став да би крута примена права личности неминовно угрозила заједничку мисију викимедијанског покрета, која се између осталог састоји у стварању слободне енциклопедије. Суд је утврдио да јавност има значајан интерес када је у питању „слободна енциклопедија“ и свеобухватан и слободно доступни извор знања, такође и Викимедија има интерес у доступности истинитих чињеница. Суд је утврдио да је овај јавни интерес и потреба да се сачува слобода штампе и доступност информацијама представља суштински важне интересе који надмашују Ашеово право личности.

Тако је суд пресудио у корист наше заједнице и ширег викимедијанског покрета, да однос интереса фаворизује Фондацију и да је садржај који је у питању морао да неометано остане у чланку.

 

Петер Дег против Задужбине Викимедија

 

Зграда суда у Швајнфурту
Аутор: Dr. Volkmar Rudolf, GFDL, cc-by-sa-3.0

Друга недавна одлука односи се на немачко право личности преминулог појединца. У овом случају, тужитељ Петер Дег је тврдио да је затражио од Задужбине да избрише неке биографске податке о његовом преминулом оцу на немачкој Википедији. Ради се о приговору на изјаву у чланку да је његов отац  поново примљен у правну струку 1952. Тужитељ је такође тврдио да је његов отац напустио НСДАП (Националсоцијалистичка немачка радничка партија) раније него што је у чланку писало. Тужитељ је поднео тужбу у којој се захтевало да се читав чланак обрише.

Задужбина Викимедија је одлучила да заступа тужену страну у име немачке викимедијанске заједнице. Окружни суд је закључио да није било повреде пост мортем права личности и одбио је тужбени захтев у делу којим се захтева принудно уклањање чланка са Википедије.

Позитивно право Немачке предвиђа да пост мортем право личности штити од неистинитих тврдњи, понижења и штетних изјава о животу и достигнућима покојника. Међутим, овако посматрано право личности за живота је много ширег домашаја од истог права после смрти, које потом бива много уже по предмету заштите. Сродници у првој линији могу забранити изјаве о покојнику само у случају да такве изјаве представљају кршење норми кривичног права или у изузетној мери одступају од чињеница.

Суд је сматрао да чак и ако, као што тужилац тврди, постоје неке наводно нетачне изјаве, чланак у целини не представља нарушавање чињеница о животу и достигнућима субјекта. Суд је пресудио да чланак о оцу тужитеља не садржи било какве изјаве које крше пост-мортем права личности.

Закључак

Задужбина Викимедија наставља да брани права наше заједнице широм света да ствара, учи, подучава и инспирише. Надамо се да ова два случаја недавних правних победа дају увид у врсте изазова и могућности са којима се суочава мисија наше заједнице мисију на фронту покрета слободног знања.

Мишел Полсон, Правни саветник

Рубина Квон, Правни приправник

 

Са немачког превела: Тања Младеновић

Лекторисали: Јулија Војиновић и Горан Обрадовић

Извори

Share Button

Komentari su onemogućeni.