Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Питали смо осниваче…

Током свих ових година рада Викимедија Србије постала је препознатљива организација која се посвећено и квалитетно бави образовним делатностима, слободним знањем, повећавањем доступности културног наслеђа на интернету, укључивањем Википедије у образовни систем, обогаћивањем мултимедијалне оставе (Wikimedia Commons). За десет година постојања остварене су бројне сарадње са институцијама културе и образовним установама, организовано је више фото такмичења, такмичења у писању чланака на Википедији, међународних конференција, радионица и трибина о слободном знању и слободним садржајима. Овом приликом причамо са Гораном Обрадовићем, Филипом Маљковићем и Ђорђем Стакићем, неким од оснивача и најстаријих чланова Викимедије Србије.

Зашто сте постали и остали Википедијанац/Википедијанка?

405514_10151015309912807_1520221772_n

Горан Обрадовић, један од оснивача Викимедије Србије и бивши председник

Горан: Чим сам 2003. прочитао чланак који је у „Свету компјутера“ о Википедији написао Никола Смоленски, знао сам да је то пројекат за мене. И даље сам подједнако фасциниран концептом и успешношћу ове идеје као што сам био тад.

Филип: Википедију сам прво почео да уређујем, јер сам, као вероватно и многи, схватио да нешто фали и да ја то могу да допуним. Прво су то биле ситније ствари, као и фотографије, а онда сам почео да пишем целе чланке. Кад сам се придружио Википедији на српском језику, 2005. године, она је имала тек нешто више од 13 хиљада чланака и ту је било доста места за поправку, тако да ми је то био велики изазов и вредно сам радио на попуњавању садржаја. У последње време, више се фокусирам на идентификацији и поништавању вандализама и праћењу нових доприноса. И даље сматрам Википедију једном од најмоћнијих алата на интернету и драго ми је што сам део ње већи део њеног постојања, али и што је она заузела добар део мог живота.

Ђорђе: У мају 2004. сам начинио прву измену на Википедији на српском језику која је тада имала мање од хиљаду чланака, већином клица. Када сам запазио да у чланку о Иви Андрићу има свега неколико реченица у два мала пасуса, и да нису набројани ни његови романи, нисам одолео и додао сам ту информацију. Сам тренутак да се тако једноставно чине измене које су свима одмах видљиве било је нешто до тада незамислимо, нарочито када у томе могу да учествују сви посетиоци интернета. Та тежња да мењамо и поправљамо ствари је сигурно била пресудна. Овакав заједнички пројекат је имао велику могућност да на једном месту сакупимо много значајних и вредних сазнања и мислим да ме то највише привукло да останем на Википедији.

Који пројекат ВМРС вам је био најзанимљивији?

Горан: Конференције које смо током година организовали су свакако биле врло занимљиве и као организационо искуство и као догађаји забавни за учествовање. Сам организациони део је увек помало стресан и напоран, али на крају се исплати.

Филип: Најзабавнији пројекат на ком сам учествовао је био Вики Сафари, где смо путовали по Србији и фотографисали насељена места, која нису била раније покривена фотографијама на Остави. Та врста краћег путовања по руралном делу Србије ми је увек представљала забаву.

Ђорђе: Викимедија Србије је од оснивања покушавала да осмисли пројекте који ће целу идеју покрета учинити што занимљивијом и привлачнијом широј популацији, како би што већи број људи открио да Википедија постоји, како функционише, и да је заиста слободна за уређивање.  У првим годинама је свакако био најзанимљивији образовни програм Викимедије Србије и сарадња која је тада успостављена са више факултета. На тај начин су многи студенти и касније ученици прошли обуке и приближена им је Википедија из прве руке од људи који годинама на њој уређују чланке. У међувремену су се развили и многи други програми и пројекти у склопу Викимедије Србије, тако да она сада има за сваког понешто. И због те слободе и флексибилности може и даље да се развија у многим правцима који се слажу са њеном мисијом.

Какви су вам били мотиви када сте оснивали ВМРС?

Горан: Мотиви су били да будемо значајан део овог битног глобалног покрета који је тад убрзано хватао замах. Заједнице из великих и богатих држава су почеле да оснивају своје огранке и ми смо сматрали да ако могу они, можемо и ми.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије

Филип: Нисмо имали представу у шта ће то тачно израсти, али јесмо имали визију која нам је служила на неки начин као водиља. Идеја је била за почетак формализовати наша дружења и направити неки оквир, који би нам можда отворио нека врата, јер је група грађана једна ствар, а организација са јаким брендом иза себе нешто сасвим друго.

Ђорђе: Најзаслужнији за оснивање Викимедије Србије је свакако Милош Ранчић који је био и наш први председник. Осим њега био је ту цео тим младих људи, Википедијанаца, ентузијаста, који су у томе видели један начин да као организација можемо да постигнемо више него као појединци. И свакако озбиљније звучи када иза тога што радите стоји формирана организација са јасним правилима, статутом, циљевима. Било је ту доста састанака уживо на којима су се преплитале теме са Википедије, идеје, планирања. Тих првих година сама организација није имала велику снагу, и практично сви ми смо били и Википедијанци и Викимедијанци. Ни новинари нису баш умели да разликују Википедију и Викимедију, па смо им сваком приликом објашњавали шта је шта. Као посебан мотив да истрајемо у овоме што смо почели је била и посета оснивача Википедије Џимија Вејлса Београду у мају 2005. године. То нас је негде у тим нашим почетним окупљањима учврстило у мишљењу да радимо праву ствар и да смо на добром путу. Верујем да нас је то негде и охрабрило да оснујемо Викимедију Србије која је тада била пети основани огранак у свету.

Која је разлика између ВМРС пре 10 година и сада?

Горан: Најзначајнија разлика је у свеукупном капацитету, људском, логистичком и организационом, финансијском. Циљ нам је био да професионализујемо организацију. Кад смо то коначно успели, дошле су нове могућности и нови изазови. Као кад у фудбалу тим пређе у вишу лигу или кад у игрици пређете на виши ниво. Могућности су веће али ствари постаје компликованије. 

Филип: Организација је непрепознатљива у односу на време оснивања. Тада смо сви били само волонтери. Било нас је далеко мање, па је и било практично да се сви питају око свега. Како смо расли, то је постало неодрживо, па је Управни одбор (раније Извршни одбор) кретао да добија све већу и већу улогу између две Скупштине. Сада је Управни одбор веома значајно тело које се стара о организацији на стратешком нивоу. Такође, пре 10 година нисмо могли ни да помислимо о канцеларији и запосленима, а реалност је таква да имамо четворо запослених и буџет од око 100.000€, што доста говори о томе да се за неколико година ствари могу драстично променити.

Ђорђе: Првих неколико година Викимедија Србије је функционисала слично, била су окупљања, неке активности мањег интензитета и без икаквог буџета. У тим првим годинама се највише развијао образовни програм који такође није захтевао никаква средства. Дом омладине нам је давао простор за окупљања, а пре тога смо се окупљали
код наших чланова Милоша, Горана, Гаје. Почетком 2012. је била скупштина на којој је почето много тога, формиран је УО пред који су стављени задаци да се оснује канцеларија у Београду, изнајми простор, запосли једна особа. То је драстично велика промена у дотадашњем необавезном функционисању. Те активности су почете у тренутку када је Горан Обрадовић био председник организације, и тај позитиван раст је настављен све до данас. Канцеларија је почела да ради 1. новембра 2012. а данас Викимедија Србије има 4 запослене особе. Приметан је раст и у активностима, великом броју пројеката. Дошли смо у ситуацију да Викимедија Србије сада не може лако да се заустави и не зависи само од ентузијазма и времена 1 или 2 човека. Оно што је остало исто то су наши циљеви, мисија, а свакако да смо гледали да кроз сво ово време задржимо и континуитет организације.Од почетног састава тадашњег Извршног одбора Викимедије Србије и Црне Горе 3.12.2005, до данашњег састава Управног одбора Викимедије Србије, за ових десетак година, наш садашњи председник Филип Маљковић и ја смо ту били све време. И многи други који су учествовали у оснивању организације су активни и сада кроз бројне активности у Викимедији, на Википедији и слично. Наравно придружило нам се и много нових чланова, и Викимедија Србије је увек отворена по том питању.

Како сте видели ВМРС за 10 година када је настајала?

Ђорђе Стакић, члан Управног одбора и председник Академског одбора Викимедије Србије

Ђорђе Стакић, члан Управног одбора и председник Академског одбора Викимедије Србије

Горан: Мислим да смо имали прилично грандиозне идеје али да нисмо били баш убеђени да ћемо заиста моћи да их реализујемо. Многе и нисмо реализовали, али да нам је тад неко рекао да ће ВМРС данас бити овде где јесте, мислим да бисмо били пресрећни.

Филип: Мислим да се нико није усуђивао да размишља на тако далеке стазе. Било је битније живети у садашњости и радити на стварима које су биле тада временски блиске.

Ђорђе: Ја сам увек био за реалније визије у смислу шта да нам буде следећи корак, шта можемо да урадимо сада. Нисмо могли тада да знамо да ће се десити револуција брзог интернета, да ће сада практично свако имати рачунар и то са брзим интернетом и моћи одакле год хоће да уређује Википедију, и са својих мобилних телефона. Тадашње стање ствари је да смо имали рачунаре са врло спорим дајл ап интернетом, па када одемо на интернет укућани не могу да причају телефоном. Осим тога рачунара је било значајно мање, као и уопште интернет садржаја.  Трудили смо се да нађемо начине да Википедију приближимо људима, да је учинимо бољом и запаженијом. Да ми је неко тада рекао да ћемо за десет година имати канцеларију у центру Београда са четворо запослених, са оволиким учинком на пољу образовног програма где имамо акредитован семинар за обуку наставника, и други акртедитован за обуку библиотекара, да ће се Википедија изучавати у школама и ући у уџбенике, ја то никако не бих могао да поверујем. Мислим да толику смелост у прогнозама није имао ни наш тадашњи председник  Милош Ранчић који је иначе познат по великим и футуристичким идејама, али ово је стварно превазишло сва наша очекивања. У суштини можда је и боље тако, да не очекујемо превише а дамо све од себе, па ако добрих резултата буде то је само плус.

Где видите ВМРС за 10 година?

Горан: Поново бих имао неке грандиозне идеје и планове које вероватно није баш могуће испунити, али надам се да ћемо и за 10 година кад се осврнемо уназад бити бар подједнако задовољни постигнутим као што смо сад.

Филип: Немам представу где би Викимедија Србије могла бити за 10 година. Могли бисмо да имамо много веће канцеларије са (два)десетак запослених, а могли бисмо и да смањимо активности. Везани смо за Википедију и интернет уопште и, како се ствари у том свету могу врло брзо мењати, све је могуће.

Ђорђе: Будућност се не може сасвим предвидети, никада се не зна шта околности могу ново да донесу. Вероватно има више могућих сценарија који нису потпуно под нашом контролом него се тичу правца којим наша земља и друштво у целини иде. ВМРС би могла да буде стожер многих активности које се тичу слободног знања, образовања, то је негде њена природна улога. Искрено бих волео да наше друштво крене тим путем, да постане друштво знања, да такве ствари добију већи замах у наредном периоду и да Викимедија Србије нађе у њима своје место. Има добрих назнака да би се могло ићи у том смеру и кроз сарадње са факултетима, библиотекама, архивима, музејима, да се заједничким трудом знање које имамо представи и учини доступним свима на Вебу.

Share Button

Komentari su onemogućeni.