Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za мај 2019. godine

Отворена регистрација за ЦЕЕ конференцију 2019

Викимедија Србије вас позива да се пријавите за ЦЕЕ конференцију 2019, која ће бити одржана од 11. до 13. октобра 2019, у Београду. Поред волонтера из огранака и заједница из Централне и Источне Европе, неколико стипендија за учешће на конференцији намењено је уредницима Википедије на српском и онима који доприносе Викимедијином покрету у Србији. Пријаве трају до 3. августа.


ЦЕЕ конференција је међународна годишња конференција Википедијанаца и Викимедијанаца из Централне и Источне Европе. Ове године организује се под слоганом Broaden Your Capacity! Програм окупљања тиче се Викимедијиних пројеката, слободног знања, доступних алата, али и међусобне сарадње волонтера из овог дела Европе. Прва ЦЕЕ конференција одржана је управо у Београду 2012. године. Данас, након седам година, Викимедија Србије опет преузима улогу организатора. Догађај ће се одржати у Хотелу М, у коме ће одседати сви учесници.


У нади да ћемо ову конференцију учинити што продуктивнијом, издвојили смо средства за стипендије за иностране госте, али и за локалну заједницу. Један од кључних циљева конференције је успостављање и јачање међусобне сарадње између заједница, због чега је веома значајно да уредници Википедије и волонтери Викимедије Србије учествују на овом скупу.


Заинтересовани се могу пријавити попуњавањем формулара до 3. августа. Од учесника се очекује активно учешће и укљученост у циљу размене искуства. Будући да је програм конференције на енглеском, од пријављених волонтера се очекује виши ниво познавања језика. Одабраним учесницима биће покривени трошкови хране, смештаја и превоза.


Уколико вам се ова прилика чини као идеална да представите локални пројекат/сарадњу и тако покажете ЦЕЕ заједници који модел сарадње и сами могу имплементирати, поднесите презентацију до 10. августа.


За све додатне информације можете посетити страну конференције на мети или послати питања на ceem2019@vikimedija.org.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Wikimedia CEE meeting 2019 01.jpg, ауторке Мине Симић под cc by-sa 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Пријави се за Еду Вики камп 2019!

Викимедија Србије вас позива на четврти Еду Вики камп! Камп ће се одржати у Кладову од 15. до 18. јула 2019. Камп окупља добровољце који имају жељу да активно доприносе развоју образовног програма Викимедије Србије. Током четвородневног програма учесници ће проћи низ обука како би увидели на који начин Википедија може бити коришћена као наставно средство. Радећи заједно, у тимском духу, унапређиваће вештине за будући рад у организацији.

Википедија, највећи колаборативни пројекат на свету, спроводи се на око 300 језика. Будући да смо сви окупљени око исте идеје слободни приступ знању и образовању, заједнички спроводимо Викимедијине пројекте са истим ентузијазмом.

Викимедија Србије већ 13 година развија Образовни програм са циљем да се студенти и ученици упознају са Википедијом и другим Вики пројектима слободног знања и активно раде на њиховом обогађивању. Остали циљеви су: техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању и представљање Википедије у академским круговима. Поред образовних пројеката, Викимедија Србије реализовала је два интернационална кампа са Викимедијанцима и Википедијанцима из Мађарске и из Бугарске.

Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће фото-туре, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавање формулара који се може наћи на овом линку, до 16. јуна 2019. За оне који буду одабрани, биће покривени трошкови превоза, смештаја и хране.

Време: 15 – 18. јул 2019.

Место организовања: Хотел Ђердап, Кладово

У оквиру кампа научићете:

  • како самостално да уређујете Википедију
  • како да илуструјете чланке на Википедији
  • како да увећате број слободних фотографија природних и културних добара на Викимедијиној остави
  • која корисничка права постоје на Википедији
  • која је улога Викимедије Србије у ширењу слободног знања и како се ви можете укључити
  • све о Вики амбасадорима и како можете да им се придружите
  • које алате можете користити приликом реализације образовног програма

Ко може да се пријави?

Догађаји Викимедије Србије су отворени за све добровољце, али будући да је камп посвећен учесницима који намеревају да се укључе у тим образовног програма, предност ће имати ученици завршне године средњих школа и студенти. Од учесника се очекује активно учешће.

Политика пријатељског простора

Догађаји Викимедије Србије организују се у духу добре комуникације, сарадње и креативности. У том смислу се претпоставља добра намера свих учесника којом се ствара пријатељски простор. Сви учесници кампа дужни су да поштују Политику пријатељског простора Викимедије Србије.

Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Edu Viki kamp logo.png, под cc by-sa-4.0, аутора Милана Спасића са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button