Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za mart 2019. godine

Пролеће нам доноси још једно такмичење на Википедији

Пролеће стиже, а са њим још једно ЦЕЕ Пролеће такмичење на Википедији. Такмичење се истовремено организује у бројним огранцима из Средње и Источне Европе и симболично почиње 21. марта, а траје до 31. маја. Учесници који остваре најбоље резултате и заузму прва три места биће награђени ваучерима за куповину технике у износима од 20, 10 и 5 хиљада динара. Посебне награде у виду ваучера за куповину књига биће уручене најбољем новајлији и уреднику/ци који/а напише најбољи чланак.

ЦЕЕ Пролеће (CEE Spring) је пето по реду такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о земљама Источне и Средње Европе, као и разноврсним темама које су на одређен начин повезане са овим земљама (историја, музика, наука, спорт, економија и сл). Пројекат је настао након ЦЕЕ конференције у Кијеву, 2014. године, када су волонтери разматрали на који начин заједнице могу сарађивати. Дошли су на идеју да уче једни о другима тако што пишу чланке о разним темама из ЦЕЕ региона.

Позивамо све уреднике да се прикључе такмичењу, заједно раде на обогаћивању Википедије, уче од својих сарадника и тако освоје награде. На такмичењу могу учествовати и они који до сада нису уређивали Википедију. Помоћ могу наћи у брошурама за уређивање Википедије на Остави или видео туторијалима. Новим учесницима препоручујемо уређивање преко Визуелног уређивача.

Правила и смернице:

  • Сви регистровани корисници и кориснице могу да учествују у такмичењу.
  • Учесници се за такмичење могу пријавити на страни такмичења на Википедији.
  • Пријаве су отворене све време трајања такмичења.
  • Такмичари имају слободу у избору тема чланака о којима ће писати. Земље о којима се може писати су: Албанија, Аустрија, Азербејџан, Башкортостан, Белорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грузија, Грчка, Естонија, Јерменија, Крим, Летонија, Литванија, Мађарска, Македонија, Молдавија, Немачка, Пољска, Република Српска, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Србија, Татарстан, Турска, Украјина, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Швајцарска.
  • Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора.
  • Током трајања такмичења или након завршетка истог сви такмичари и такмичарке прилажу списак чланака које су написали у креираној евиденцији.
  • У евиденцији је потребно нагласити када такмичар/ка заврши са писањем чланка (нпр. урађено, завршено) како би чланови жирија током такмичења могли да дају оцене. Такође, пожељно је обележити да ли је у питању нов или допуњен чланак.
  • Чланови жирија који дају оцене и доносе одлуку о победницима су дугогодишњи уредници и одабрани су од стране организатора. Ове године жири чине: Mickey Mystique, Lotom и Lackope.
  • Чланови жирија прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5 а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка. Чланци за које се утврди да нису тема такмичења биће изузети из оцењивања. Право на награду добијају прва три корисника са највише бодова, а доделиће се и две похвале за најбољег новајлију и најбољи чланак.
  • Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор потребно је унети шаблон {{ЦЕЕ пролеће 2019}}.
  • Број чланака није ограничен. Чланци се не шаљу Викимедији Србије већ се директно постављају на Википедију.

Шта није дозвољено?

  • Будући да је ово такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака, неће бити признати чланци пребачени са хрватске, бошњачке или српскохрватске Википедије, или написани ботовима.
  • Дозвољено је писање и допуна чланака искључиво од 21. марта до 31. маја. Чланци који су написани ван тог периода неће бити признати.
  • Тамичење се односи на писање и допуну чланака, па шаблони и спискови неће бити признати. Чланци у којима је више од половине садржаја списак или табела, биће дисквалификовани (дискографије, династије…).

За сва додатна питања у вези са одабиром теме, референцама и сл, слободно пишите на имејл адресу Викимедије Србије kancelarija@vikimedija.org.

Срећно! 🙂


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:CEE Spring Logo vertical-t.svg од аутора Aktron, под cc by-3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Нови пројекат за старије генерације — Вики сениор

Милица Буха, библиотекарка Библиотеке града Београда, истакнута Википедијанка и волонтерка Викимедије Србије, покренула је нови пројекат који је подржала наша организација. Ради се о обукама уређивања Википедије за старије људе који су у пензији, који би на овај начин поделили своје знање, али и испунили своје слободно време.

Вики-сениор радионица

Пројекат је започет волонтерски крајем прошле године, да би на управо завршеном конкурсу за микрогрантове био и званично одобрен, што значи да ће бити реализован током целе 2019. Милица нам прича да јој се ова идеја родила гледајући истакнуте Википедијанце-пензионере попут др Милорада Димића и Дарка Гајића, који су своје слободно време посветили уређивању највеће онлајн ризнице знања и огромним доприносима пружили бројне информације о разним појмовима и темама из живота.

—  Посматрала сам др Димића, а пошто имамо 400.000 пензионера у Београду, размишљала сам да постоји бар 10 људи попут њега, који кад заврше свој радни век желе да и даље буду активни и ментално здрави. Њих још увек их држи нека своја, професионална прича о којој имају доста да кажу. Ово им је идеалан начин да одрже своје ментално здравље, да остану у професији, али и да се друже и имају разне друге активности – прича нам Милица и појашњава како су радионице почеле.

Милица Буха

— С обзиром да се у библиотеци „Драган Лукић” већ осам година одржава основна обука коришћења рачунара за пензионере, колегеница која то ради, а која нам се придружила и на Вики-библиотекару прошле године, рекла ми је да је кроз тај њен семинар прошло око 2000 људи за осам година. Будући да они на том курсу уче само неке основе, питале смо се да ли би могли да раде и на Википедији, па смо решили да направимо пробну радионицу – прича Милица.

Међутим, будући да су после прве радионице наступили празници, на другој радионици је Милица схватила да ће ове обуке морати чешће да се одржавају, јер полазници ипак, због година, у међувремену забораве научено.

— Решили смо да радионице буду организоване сваког петка, како би они могли више да вежбају. Проблем је у томе што су они врло несигурни, што за сада морамо да пратимо сваки њихов корак и да им помажемо. Немају још увек слободу ни код куће да мало вежбају, али верујем да ће то за ових годину дана да се промени. Само за ових месец дана рада се осећа велики напредак, с обзиром да нису знали ништа. Највећи проблем им је, чини ми се, координација покрета руку, па треба научити како се држи миш, покреће лево-десно…

Људе који нису знали ни да претражују интернет, Милица је стрпљењем и вољом успела да научи принципима Википедије, па су тако само за месец дана већ написали пет нових чланака.

— Сконцетрисали смо се на нематеријално културно наслеђе Србије, јер сам приметила да на Википедији нема груписано све то, а интересантно им је. Оно што је им је мало компликованије и теже јесу појмови где нема извора, као и убацивање референци, али зато смо ми ту за њих, да то поправимо и да их тако научимо. Ипак су то старији људи, најстарији полазник нам је 1934. годиште, али, кад идеш с њима постепено, усвајају знање, само им треба мало више времена – запажа Буха.

Миличине речи потврђују и све присутне вики-сениорке.

— Све у овим средњим годинама може, ако имате пуно љубави, као што ми имамо, а воље још више. Запињемо, пошто се ту мешају и наша друга интересовања, али петак посвећујемо Викпедији. Редовни смо и надам се да ће моји чланци бити баш добар поклон од мене за наш град – каже 65-годишња Зорка Вишњић, Галеникин пензионер.

Зорка Вишњић

Зорка је написала чланак о отиску спора, генетском запису гљиве, јер јој је ова област тренутно преокупација и обрађује је и са извиђачима, са којима редовно обилази природу Србије.

— Прелистала сам Википедију и видела да о размножавању гљива нема много написано. Онда сам покушала са Милицом да нађем литературу, да би смо то проширили. Успели смо да направимо поприлично нов извештај о томе на Википедији. Био ми је ово баш леп изазов. Није тешко уређивати Википедију, али треба само да се преусмеримо на њу. Планирам још чланака да пишем, хтела сам да се усмерим на писање чланка о Цркви Ћирило и Методије на Бановом брду, али то ћемо полако, отом-потом – каже ова енергична пензионерка.

Мирјана Прокић

Слично нам прича и 73-годишња Мирјана Прокић, дипломирана инжењерка технологије и текстилног инжењерства и професорка у пензији. Она је пошла на иницијални курс како би савладала основе рада на рачунару, јер је спознала да та вештина може да јој помогне у свакодневном животу.

— Пре пар година сам сматрала да ме компјутери не интересују, јер сам мислила да нећу савладати тај рад. С друге стране, са нашом српском пензијом нисам била у могућности да купим било какав уређај тога типа. Пошто немам уређај, не могу на њему ни да учим, ни да радим, јер кад учим и дођем код куће немам на чему да вежбам. Тако да је прошло доста времена које сам узалудно потрошила, а нисам савладала нову технологију за коју сам мислила да мени као пензионеру није потребна. Сада, у овом периоду, видим да без компјутера не могу чак ни да идем на годишњи одмор, да нађем неки јефтинији смештај или да резервишем карту.

Мирјана је редовно долазила на курс са жељом да научи рад на компјутеру, а самим тим и на новим, паметним телефонима, кад је стигао и позив да се укључе на рад на Википедији.

— Није ми било уопште тешко први пут, било ми је интересантно зато што сам осетила да то за мене није компликовано – како ћу да уђем у Википедију, како ћу да прочитам нешто, шта могу да применим, да нешто напишем што је интересантно и да оставим неки траг и ја у тој Википедији – каже Мирјана, која је већ написала један чланак и сад ради на другом.

— Првобитан чланак је био о једној гљиви, јер смо тако били заинтересовани када је колегеница (Зора прим.а) изнела своју љубав према гљивама, па сам се и ја тако заинтересовала и онда смо тако добили неку литературу и нашли смо једну гљиву која није постојала на Википедији, па сам је ја обрадила. То је мој први рад. Ово ми је други рад, пишем о стапарском ћилимарству, и веома ми је интересантно зато што припада текстилству. То је делимично у мојој струци и интересује ме, па смо то одабрали да би неки рад написали – прича Мирјана и потврђује Миличине речи да доза страха ипак постоји.

— Сматрам да нисам довољно савладала рад на компјутеру колико бих ја волела да знам, да бих у својој приватности могла да га користим за све оно што мене интересује. Ја то још увек не знам да урадим, имам једну дозу страха, зато што је то електронски уређај, а немам никог у ближој околини ко може да ми помогне, ако негде запне. Сматрам да је Википедија један шлаг на неком десерту. Ја десерт могу да поједем без шлага, а кад се стави шлаг онда је то права ствар – закључује госпођа Прокић.

Анђа Нинковић, која има 64 године, каже да је имала мука на почетку рада са Википедијом, па чак и главобоље.

Анђа Нинковић

— Кад сам дошла први дан, морам признати да сам се изнервирала, јер ми ништа није било јасно и све ми је звучало компликовано. Чак ме је и глава заболела у једном тренутку, а мене глава никад не боли. Јер, имала сам страх и код куће да се бавим основним стварима, само погледам на интернет шта ми треба и одем. Међутим, кад сам дошла кући и испричала ћерки, она ме је јако охрабрила. Појаснила ми је да је то дивна ствар и да би било јако лепо да савладам. Тако сам наставила да долазим. Још увек немам храбрости да радим без помоћи, али као идеја ми је супер – прича Анђа и појашњава о чему је писала на Википедији.

— Писала сам прво о косовском везу, пошто везем, затим о грокталицама, јер сам о томе доста знала још из детињства, а трећи чланак је о певању уз гусле, пошто сам ја гуслар цео живот, од малена.

Анђино певање и свирање уз гусле Милица Буха планира и да сними како би на тај начин још боље илустровала чланак о овој извођачкој уметности, али је Анђа и ту мало несигурна.

— Импонује ми да се то нађе на Википедији, али морам још да извежбам за снимак (смех). Занимљиво је ово све на Википедији, али ћу ипак ћерку додатно морати да измучим за основе, како бих добро упамтила. Заборавим где да треба да кликнем, не може, године су то…

Милица Буха своју енергију и вољу у раду на вики пројектима, сада и са нашим времешним суграђанима, објашњава као саставни део свог библиотечког посла.

— Википедију видим и схватам као заиста део нашег библиотечког посла, јер је наше званично звање библиотекар-информатичар. Значи, нама је у основи позива информација, а Википедија је информација. Наш посао је такав да га некад има много, али постоје и мирнији дани. Тада ја пишем чланке на Википедији и то ми је јако забавно, јер храни моју личну радозналост. Док напишем један чланак, сазнам успут још хиљаду ствари. Ово све са пензионерима уноси и мени живост у мој посао, а опет мислим да је неки вид осавремењавања библиотека. Билиотека као библиотека је одавно превазишла књигу – закључује Милица и најављује следеће кораке у раду са вики-сениорима.

— Планирали смо једном месечно и посету неком од оближњих музеја, тако да им  то буде као нека мала излет-шетња, да бисмо се и мало дружили, али и прикупили фотографије за чланке на Википедији. Они су сви јако заинтересовани за ове радионице, и да им кажемо да долазе сваки дан, они би долазили, да мало пишу и да се друже, односно да прекрате своје време и унесу нешто ново у своје животе.

Милици и њеној новоокупљеној екипи вики-сениора желимо успешан пројекат са доста нових чланака, али и лепу атмосферу дружења и окупљања, што је такође један од циљева наше заједнице. Верујемо да ће доста допринети својим знањем, али и проширити своје хоризонте, јер, као што нам је рекла госпођа Зорка: „Пензионери не стају! Идемо даље! 105, па опет!”

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Workshop in project Viki Senior in the Belgrade city Library 01.jpg, ауторка Милица Буха, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 14.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 10.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 09.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 18.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

  1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
  2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
  3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

  1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
  2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредник има своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
  3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
  4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично.

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Велико пролећно сређивање Оставе

Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији.

Кампања почиње 15. марта и трајаће до 15. априла, а акција ће почети уређивачком радионицом, која ће бити организована у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, од 11 до 16 сати. У оквиру радионице биће одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена.

Правила учествовања: 

  1. Учесник кампање се постаје уписивањем на страници пројекта
  2. Уколико желе да се такмиче, учесници морају уређивати датотеке само из датих категорија. Уређивање других фотографија на Остави подржавамо и охрабрујемо, али се оне неће рачунати као доприноси у овој кампањи.
  3. Учесници сами рачунају и уписују своје поене у табели на страници према следећим пропозицијама:

ИзменаБрој поена
Додавање натписа (Caption)2 поена по језику
Додавања описа фотографије (Description)2 поена по језику
Уређивање/проширивање описа фотографије1 поен по фотогра-
фији
Додавање категорија2 поена по катего-
рији
Повезивање категорије са ставком на Википодацима1 поен
Креирање нове поткатегорије1 поен по катего-
рији
Додавање фотографије у чланак (илустро-
вање)
5 поена по фотогра-фији
Предлагање новог, разумнијег назива фото-
графије
2 поена

Награде

  1. Ваучер за куповину технике у вредности од 5000,00
  2. Ваучер за куповину технике у вредности од 4000,00
  3. Ваучер за куповину технике у вредности од 3000,00
  4. Набољи новајлија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
  5. Највише искоришћених фотографија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00

Напомена: Учесницима ван Србије нисмо у могућности да пошаљемо награде. Али, сви из иностранства који учествују у овој кампањи, добиће разгледницу сачињену од неке од фотографија које су уредили у овој акцији. 🙂

Фотографије за уређивање:

ГЛАМ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Content donations by Museum in Vrbas100344
Content donations by Theatre Museum of Vojvodina82.7172
Content donations by Historical Archives in Pančevo82.2253
Content donations by Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia81.9528
Historical Archives of Belgrade77.431
Content donations by Museum of Vojvodina73.8291
Content donations by Museum in Smederevo64.957
Fragments of the past5898
Content donations by Museum of Yugoslavia52.7823
Photo Museum45.411
Content donations by Museum of Science and Technology Belgrade44.6121
Content donations by Museum of vojvodinian Slovaks35.365
Content donations by Historical Archive in Pirot27.1351
Terazije Theatre19.4293
Wiki Team Trstenik – Museum in Trstenik17.5816
Digitization of collections from the National Museum of Zrenjanin5.3167
Content donations by Historical Archive of Jagodina5.158

ФОТО-ТАКМИЧЕЊА

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број фотографија у категорији
Images from Wiki Loves Earth 2014 in Serbia15.7796
Images from Wiki Loves Earth 2015 in Serbia35.9829
Images from Wiki Loves Earth 2016 in Serbia9.71,608
Images from Wiki Loves Monuments 2012 in Serbia29.33,760
Images from Wiki Loves Monuments 2013 in Serbia19.92,691
Images from Wiki Loves Monuments 2014 in Serbia23.62,643
Images from Wiki Loves Monuments 2016 in Serbia11.72,209

ДРУГИ ПРОЈЕКТИ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Jestive ili ne upoznajmo ih sve63.1312
Projekat BGB o BGD631265
Wikiproject Southeast through the lens62.9758
World War I – Serbia57.528
Wiki voli panonske slatine59286
Viki škola-naša škola48.5239
Projekat Kolubara i Podgorina u slici43.41064
Projekat Na granici Panonije i Dinarida35.21036
Sacred Trees Serbia34.217903
Projekat Kulturno nasleđe Mačve i Pocerine33.85651
Projekat Upoznajmo geomorfologiju Srbije30.8514
Wikiproject Southeast through the lens 201826.8600
Divlji Viki Parkovi26.51724
Wiki South25.1762
Valjevo Mountains Through the Lens24.51012
Projekat Upoznajmo Frušku goru20.95746
Projekat Kulturno nasleđe Zapadne Srbije20.18893
Wiki South 201718.92128
Wikiproject Roadside memorials and tombstones in Serbia17.74781
Wiki Serbia biodiversity project14.51572
Jedna slika – hiljadu reči, Put oko Pirota13.2505
Wiki Loves Dragonflies12.2147
Рашка у долини векова10.33349
Projekat Slike i reči Smederevske Palanke92347
Wikiproject Traditional crafts of Serbia5.6317
Wikiproject Srpska Sveta Gora u 4 godišnja doba4.81900
Discovering Pešter1.33241
Projekat Brzansko Moravište07584

Практична радионица

Поводом ове кампање одржаћемо уводну радионицу, у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, на којој ћемо покушати да приближимо свим новајлијама основне принципе Викимедијине оставе и начине њеног коришћења.

Предавање о Викимедијиној остави

  • Викимедијина остава основни појмови
  • Претрага на Остави
  • Категорије; прављење категорија; Хот Кет
  • Постављање фотографија; описи – метаподаци
  • Илустровање

Предавање о основама ауторских права на Остави

  • ЦЦ и ЈВ основе
  • Шта сме на Оставу, шта не
  • Избор лиценце
  • Шаблони за лиценце, ОТРС пендинг
  • Слање дозвола за ослобађање материјала (ВП:ПВ)
  • Пребацивање фотографија са слободних сајтова на Оставу

Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици.

За све информације и консултације можете контактирати Ивану на мејл ivana.guslarevic@vikimedija.org.

Срећно! 🙂

Share Button

Отворен позив за стипендије у оквиру Викилајв 2019 конференције

Пета јубиларна конференција уредника Википедије, Викилајв, ове године одржаће се 20. и 21. априла у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Као и претходних година Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за особе које нису из Београда. Стипендија покрива трошкове пута, хране и смештаја током конференције. Заинтересовани се могу пријавити путем формулара, до 25. марта, 23:59.


Викилајв је локална конференција која окупља бројне уреднике Википедије и волонтере Викимедије Србије са циљем умрежавања и даље сарадње на пројектима. Програм претходних конференција обухватао је разноврсне теме, од предавања која су прилагођена почетницима, преко тема о коришћењу Википедије у настави, програмима стажирања до приче о Википодацима, масовним уносима и коришћењу разних алата. Присутни су учествовали на бројним радионицама које су охрабривале тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Викилајв је много више од окупљања, то је размена знања, то је место где можете испољити своје идеје и замисли, а највише је то место где можете стећи сараднике и пријатеље.

У циљу повећања разноликости и децентрализације, Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за људе који нису из Београда, а желели би да учествују на предавањима и радионицама које конференција пружа. Стипендија обухвата путне трошкове, трошкове смештаја и хране током конференције. Сви учесници биће смештени у Хабитат хостелу. Сви учесници којима стипендија буде одобрена могу учествовати у изналажењу нових начина за решавање проблема, могу чути успешне приче из разних пројеката, испробати корисне алате, проћи тренинг комуникације или дискутовати са сарадницима из региона. Поред едукативног дела, важно нам је и дружење па ће учесници уживати у организованим турама и неформалним догађајима.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем једноставног формулара за стипендисте. У вашој пријави истакните шта вас је највише мотивисало да се пријавите и да ли сте до сада, на неки начин, доприносили Вики пројектима. Уколико сте из Београда, или вам није потребно покривање поменутих трошкова, можете се регистровати за учешће на конференцији на овом линку.

Посебну подршку пројекту пружио је Српско-корејски информатички приступни центар у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, у коме ће се одржати конференција.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Mmmilan92, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

_________________________________________________________________________

Share Button