Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za septembar 2017. godine

ГЛАМ Србије: Министарство културе и Викимедија Србије заједно у представљању културног наслеђа на интернету

Министарство културе и информисања и Викимедија Србије организују радионице уређивања Википедије и других вики пројеката за представнике институција културе – архиве, музеје и библиотеке. Радионице ће се одржати 2, 4. и 6. октобра у Министарству културе, са циљем оспособљавања запослених за допринос представљању културно-историјског наслеђа на интернету, али и подршке дигитализацији културне баштине.

 

 

Викимедија Србије, као званични огранак Задужбине Викимедија, у Србији спроводи глобални програм ГЛАМ (Galeries, Libraries, Archieves, Museums), са циљем остваривања двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. У складу са политиком очувања културне баштине, Министарство културе и информисања пружило је пуну подршку развоју ГЛАМ програма у нашој земљи и заједничким напорима ће се у наредном периоду радити на успостављању стабилне и дугорочне сарадње институција културе и Викимедије Србије, у циљу представљања колекција и установа на Википедији и другим вики пројектима.

 

Прва радионица за запослене у архивима биће одржана 2. октобра, представници музеја ће се упознати са могућностима рада у вики окружењу 4. октобра, док је 6. октобар резервисан за представнике библиотека у Србији.

 

Програм:

Презентације Презентер Сатница
Уводна реч Министарство културе 10:00 — 10:10
Википедија и Викимедија Ивана Маџаревић, Викимедија Србије 10:10 — 10:30
Установе културе — ГЛАМ Ивана Гусларевић, Викимедија Србије 10:30 — 11:00
Слободне лиценце Драган Сатарић, Creative Commons 11:00 — 11:30
Пауза—освежење 11:30 — 12:00
Обука уређивања Википедије и Оставе Небојша Ратковић, Викимедија Србије 12:00 — 12:30
Практична радионица Викимедија Србије 12:30 — 14:00

 

Запослени у установама културе могу добити више информација око регистрације за присуствовање радионици на број телефона 011/303-2222.


Напомена о ауторским правима: Ауторка позивне фотографије за радионицу Весна Шљивић, Министарство културе и информисања.

Share Button

Приказ глиненог модела зрна пшенице под слободном лиценцом на Вики остави

Музеј у Трстенику омогућио је ексклузивно фотографисање глиненог модела зрна пшенице који се чува у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, за потребе ширења знања на вики пројектима. Зрно је старо око 8000 година и верује се да је на његовој полеђини урезан најстарији урбанистички план на свету.

 

План на глиненом моделу зрна пшенице, пронађен у Благотину, 6000 година п.н.е

 

Глинени модел зрна пшенице пронађен је приликом археолошких ископавања неолитског насеља Благотин у селу Пољнa, у општини Трстеник. Димензија је око 7 цм, и на полеђини се налазе уцртане необичне геометријске шаре. Архелог који је руководио истраживањима Благотина, др Светозар Станковић Нани, дао је оцену да је у питању план насеља Благотин чиме би то био најстарији урбанистички план неког насеља на свету. С друге стране, француски археолог Емилија Масон процењује да урезане представе на полеђини овог зрна пшенице представљају карту неба над Благотином (Месец, Сунце и звезде), чиме био то била најстарија астрономска карта неба у људској историји – прича историчарка Јелена Вукчевић из Музеја у Трстенику.

Будући да се овај археолошки предмет чува у збирци Филозофског факултета и није доступан јавности, Викимедија Србије је добила ексклузивно право да га фотографише под слободном лиценцом и тако омогући да се шири знање о овом културном благу наше земље. Наши волонтери Википедијанци су са полетом дочекали ову могућност, па је тако Марија Гајић подробно фотографисала овај модел зрна, а Милош Тодоровић је  написао чланак о њему на Википедији на српском језику.

 

    

       

 

Дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

На овај начин смо, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећали видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

 

Јелена Вукчевић, историчарка и руководилац Музеја у Трстенику, каже да дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

 Овај модел зрна, који је ископан на архелошком налазишту Благотин, дат је на чување деведесетих година прошлог века Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, заједно са осталим важним ископаним артефактима са овог локалитета. Од тада, последњих двадесет година, грађанство Трстеника је само два пута имало прилике да ужива у овом свом културном благу кроз приређене изложбе у Трстенику. Наиме, ови вредни археолошки налази, међу којима се налази и зрно пшенице су похрањени у Археолошкој збирци и тако недоступни широј јавности — каже Јелена и додаје да је Музеј на овај начин, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећао видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

— Чланак на Википедији о глиненом моделу зрна пшенице, као и о археолошком налазишту Благотин ће јавности бити представљени најпре преко Фејсбук странице Музеј Трстеник – Muzej Trstenik“, а потом ће за поменуте чланке бити дати линкови и на сајту Народног универзитета Трстеник. Како трстенички Музеј нема простора за сталну поставку, дигитализација музејске грађе за нашу установу представља важан корак ка представљању похрањеног културно-историјског блага. У том смислу биће чињени напори да се још више материјала и експоната дигитализује закључује историчарка Вукчевић.

Са Музејем у Трстенику планира се интезивна сарадња у наредној години, кроз дигитализацију колекција ове установе и друге моделе сарадње ГЛАМ програма.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима:
Ауторка фотографија модела зрна пшенице – Марија Гајић. Фотографије су под CC BY-SA 4.0 и преузете су са Викимедијине мултимедијине оставе, из категорије Model of a grain of wheat.

Share Button

Знањем против трговине људима

Викимедија Србије, УНИТАС фонд, Црвени Крст Србије и Универзитетска библиотека Светозар Марковић” обележиће Европски дан борбе против трговине људима радионицом уређивања Википедије на ову тему. Радионица ће се одржати 18. октобра у Универзитетској библиотеци  „Светозар Марковић”, од 10 до 15 сати.

 

Dannielle Blumenthal, CC BY 2.0

 

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Број жртава на глобалном нивоу у 2016. години био је 40.3 милиона жртава, а зарада је била 150 милијарди долара.  

Унитас Фонд се бави борбом против трговине људима путем едукације и превенције, посебно кроз пројекат „Превенција ризика од трговине људима, деце и младих у Србији”, као и подизањем свести путем документано-играног филма Посматрачи”, који је базиран на истинитим причама. Црвени крст Србијe своју улогу у борби против трговине људима заснива на едукацији појединаца и група да препознају проблем a који се обучавају да у својим срединама даље шире знања о опасностима које ова појава носи и последицама које изазива у друштву. У сарадњи са ове две организације, Викимедија Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” даће своју подршку борби против трговине људима реализовањем тренинга за уређивање Википедије, односно увећањем садржаја српске језичке варијанте ове енциклопедије.

 

Радионица је намењена студентима и студенткињама државних и приватних факултета који желе да стекну и унапреде знање о борби против трговине људима, критичко размишљање, вештине писања и читања, комуникационе вештине, информатичку писменост.

Циљ тренинга је да се студенти и студенткиње на занимљив и интерактиван начин упознају са темом борбе против трговине људима и предностима Вики пројеката. Учесници ће имати прилику да прођу бесплатно предавање о борби против трговине људима, а затим и двочасовну обуку и радионицу о уређивању Википедије, након чега ће бити у обавези да напишу чланак на Википедији на српском језику на неку од предложених тема.

 

Програм:

10:00 – 11:30 Предавање о борби против трговине људима

11:30 – 12:00 Википедија и Викимедија

12:00 – 12:15 Пауза и освежење

12:15 – 13:00 Радионица о уређивању Википедије

13:00 – 15:00 Писање чланака на Википедији

 

Број места је ограничен, а пријаве можете слати до 8. октобра 2017. године у 23:59 часова, на мејл nebojsa.ratkovic@vikimedija.org. У пријави је потребно навести:

  • Име и презиме
  • Факултет који студирате и годину студија
  • У неколико реченица објасните разлог и мотивацију зашто се пријављујете

 

Само учесници који истог дана успешно заврше све предвиђене активности добиће потврду о успешно завршеној радионици, а аутора најбоље написаног чланка очекује и награда – блутут звучник.

 

Аутори: Ивана Гусларевић и Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Извори: Трговина људима, Википедија на српском језикуalliance87 

Напомена о ауторским правима: Stop Human Trafficking, аутор Dannielle Blumenthal, под CC BY 2.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедијанац стажиста у Историјском архиву Суботице

Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

 

Директор Историјског архива у Суботици Стеван Мачковић, менаџерка комуникација и ГЛАМ координаторка Викимедије Србије Ивана Гусларевић и Википедијанац Владимир Нимчевић

 

Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

 

Градски статут из 1745.

Списак војника који су служили у војном шанцу Суботица, 18. век

Рексрипт који је Угарска краљевска комисија издала Суботичанима 1744. године

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

 

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

 

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

 

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

 

             

 

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

 

                   

 

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

     

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

 

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

 

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

 

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста


Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Научницима је место на Википедији

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, организује уређивачки маратон на коме ће уредници Википедије допуњавати и писати биографије знаменитих научника. Маратон се одржава симболично за Ноћ истраживача, 29. септембра од 19:30 до 22 часа у библиотеци Гете института.

 

 

Сарадња Викимедије Србије у оквиру ReFocus пројекта, ове године остварена је на више нивоа. Имајући у виду тему овогодишње Ноћи истраживача, најпре је организовано такмичење на Википедији на тему Народи света које је почело 22. августа и траје до 22. септембра. Учесници такмичења обогаћују садржај на Википедији о разним народима, њиховим културама, историјским темама, као и темама из етнологије. Проглашење победника и уручење награда резервисано је управо за Ноћ истраживача, чиме ће отпочети уређивачки маратон.

Догађај ће се одржати у библиотеци Гете института и трајаће од 19:30 до 22 сата. Гете институт је обезбедио пријатан амбијент у коме ће волонтери обогатити Википедију биографијама истакнутих научника. Библиотека ће понудити и литературу којом се учесници могу послужити.

Идеја Ноћи истраживача је демистификација науке и приближавање научних концепата и начина размишљања ширем делу популације, као и упознавање са истраживачима и њиховим радом. Пројекат координише и води тим из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, а у пројекту учествују Центар за промоцију науке (Београд), Природно математички факултет (Ниш) и Завод за заштиту споменика културе (Крагујевац). Викимедија Србије другу годину заредом учествује у Ноћи истраживача и заједно са организаторима доприноси развоју овог пројекта, али и промоцији Википедије, као слободне енциклопедије која може бити обогаћена информацијама из света науке.

Посетиоци Ноћи истраживача у Нишу, Пироту, Крагујевцу, Ваљеву (Петница) и Пожаревцу имаће прилику да посете Вики ћошак и виде како могу допринети Википедији. Са волонтерима Викимедије Србије могу попричати о актуелним пројектима и занимљивостима.

Ако желите да учествујете у уређивачком маратону, можете се пријавити на страни догађаја на Википедији или слањем мејла на kancelarija@vikimedija.org. Уколико нисте у Београду 29. септембра, маратону можете допринети и онлајн. Можете написати или допунити чланке о математичарима, историчарима, физичарима и сл, а затим их евидентирати у табели са написаним и допуњеним чланцима.

 

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Researcher looking through microscope.jpg, аутора Rhoda Baer (Photographer), у јавном власништву са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button