Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za septembar 2017. godine

Википедијанац стажиста у Историјском архиву Суботице

Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

 

Директор Историјског архива у Суботици Стеван Мачковић, менаџерка комуникација и ГЛАМ координаторка Викимедије Србије Ивана Гусларевић и Википедијанац Владимир Нимчевић

 

Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

 

Градски статут из 1745.

Списак војника који су служили у војном шанцу Суботица, 18. век

Рексрипт који је Угарска краљевска комисија издала Суботичанима 1744. године

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

 

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

 

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

 

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

 

             

 

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

 

                   

 

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

     

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

 

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

 

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

 

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста


Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Научницима је место на Википедији

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, организује уређивачки маратон на коме ће уредници Википедије допуњавати и писати биографије знаменитих научника. Маратон се одржава симболично за Ноћ истраживача, 29. септембра од 19:30 до 22 часа у библиотеци Гете института.

 

 

Сарадња Викимедије Србије у оквиру ReFocus пројекта, ове године остварена је на више нивоа. Имајући у виду тему овогодишње Ноћи истраживача, најпре је организовано такмичење на Википедији на тему Народи света које је почело 22. августа и траје до 22. септембра. Учесници такмичења обогаћују садржај на Википедији о разним народима, њиховим културама, историјским темама, као и темама из етнологије. Проглашење победника и уручење награда резервисано је управо за Ноћ истраживача, чиме ће отпочети уређивачки маратон.

Догађај ће се одржати у библиотеци Гете института и трајаће од 19:30 до 22 сата. Гете институт је обезбедио пријатан амбијент у коме ће волонтери обогатити Википедију биографијама истакнутих научника. Библиотека ће понудити и литературу којом се учесници могу послужити.

Идеја Ноћи истраживача је демистификација науке и приближавање научних концепата и начина размишљања ширем делу популације, као и упознавање са истраживачима и њиховим радом. Пројекат координише и води тим из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, а у пројекту учествују Центар за промоцију науке (Београд), Природно математички факултет (Ниш) и Завод за заштиту споменика културе (Крагујевац). Викимедија Србије другу годину заредом учествује у Ноћи истраживача и заједно са организаторима доприноси развоју овог пројекта, али и промоцији Википедије, као слободне енциклопедије која може бити обогаћена информацијама из света науке.

Посетиоци Ноћи истраживача у Нишу, Пироту, Крагујевцу, Ваљеву (Петница) и Пожаревцу имаће прилику да посете Вики ћошак и виде како могу допринети Википедији. Са волонтерима Викимедије Србије могу попричати о актуелним пројектима и занимљивостима.

Ако желите да учествујете у уређивачком маратону, можете се пријавити на страни догађаја на Википедији или слањем мејла на kancelarija@vikimedija.org. Уколико нисте у Београду 29. септембра, маратону можете допринети и онлајн. Можете написати или допунити чланке о математичарима, историчарима, физичарима и сл, а затим их евидентирати у табели са написаним и допуњеним чланцима.

 

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Researcher looking through microscope.jpg, аутора Rhoda Baer (Photographer), у јавном власништву са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уређивачки маратон „Вики воли прајд”

Викимедија Србије, у сарадњи са организацијом Civil Rights Defenders и удружењем Парада поноса Београд, организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости. Маратон ће се одржати 14. септембра, а у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 11. до 17. септембра.

 

 

Викимедијин покрет широм света води се основном мисијом да сви људи на свету имају приступ слободном знању. Милиони добровољаца широм планете доприносе повећању садржаја на 290 језичких верзија Википедије и другим вики пројектима, како самосталним доприносом уређивања, тако и кроз пројекте Задужбине, огранака и корисничких група. Један од таквих пројеката је и „Wiki Loves Pride”, глобална кампања са циљем повећања садржаја о ЛГБТ+ темама на бројним вики пројектима.

Сходно глобалној акцији, али и као подршка равноправности, различитости и поштовању људских права, Викимедија Србије позива уреднике Википедије (и све оне који то желе да постану), волонтере и све друге заинтересоване да допринесу повећању садржаја овим темама на Википедији на српском језику, али и садржају Викимедијине оставе фотографијама са саме параде.

Маратон ће се одржати у четвртак, 14. септембра, од 10 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Обуци могу сви да се придруже, независно од учешћа на маратону. Искусни уредници Википедије биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

Организација Civil Rights Defenders обезбедила је неколико примерака збирке текстова о хомосексуалности „Међу нама”, као могући извор за чланке. Основна идеја је да се напишу чланци који недостају на Википедији на српском језику, а поред предложених тема, учесници су слободни да изаберу и предложе писање и допуњавање чланака са другом, сличном тематиком.

Такође, позивамо и све ауторе који су фотографисали неку од претходних Парада поноса, а вољни су да под слободном лиценцом донирају те фотографије за Викимедијину оставу, да нам се обрате и тиме помогну илустровање чланака.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org  или се уписати на страницу на Википедији.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: EuroPride 2010 (4819096121), аутора Kuba Bożanowski,  под Creative Commons Attribution 2.0 Generic, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

299. окупљање Википедијанаца

Ново окупљање Википедијанаца и Викимедијанаца биће организовано у уторак, 12. септембра у канцеларији Викимедије Србије. Ово предјубиларно дружење намењено је свим уредницима Википедије и других вики пројеката, али и осталим волонтерима који желе да се умреже и заједно шире идеју о слободном знању.

Викимедија Србије од оснивања удружења организује овакве догађаје у циљу међусобног бољег упознавања свих добровољаца који свакодневно доприносе Википедији, свих волонтера који учествују у пројектима и дешавањима Викимедије Србије или имају жељу да се активно укључе. Већ 298. пута су Википедијанци и Викимедијанци на овај начин заједно дошли до нових идеја о побољшању рада и садржаја једне од највећих јужнословенских Википедија.

 

Овога пута, теме окупљања биће предстојећи уређивачки маратони и такмичење о народима света које је у току. Причаћемо о изазовима са којима се сусрећемо, о оствареним успесима и о томе како се волонтери могу додатно укључити.  

 

За оне који нису из Београда, а волели би да присуствују окупљању, обезбедили смо одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем кратког формулара. Пријаве трају закључно са недељом,  10. септембром, а дан после ће свима којима је рефундација одобрена бити потврђено. Имајте у виду да су средства ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве.

 

Пратите нас и на страници догађаја на Википедији.


Ауторке: Ивана Маџаревић и Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторском праву: WikiLive 2017 – first day 124.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button