Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za avgust 2017. godine

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

 

Студија за слику „Сеоба Срба“, Паја Јовановић, 1896. година

 

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

 

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

 

 

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

 

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

 

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

 

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

 

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

 

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

 

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Студија за слику „Сеоба Срба“; Паја Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Истражи народе и освоји награде

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, организује такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику. Тема овог пута су народи света, а такмичење ће трајати од 22. августа до 22. септембра. Сви заинтересовани ће моћи да пишу о разним темама из области историје, етнологије, културе и језика разних народа, а за најбоље су обезбеђене награде.

 

Идеја Ноћи истраживача је демистификација науке и приближавање научних концепата и начина размишљања ширем делу популације, као и упознавање са истраживачима и њиховим радом. Пројекат координише и води тим из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, а у пројекту учествују Центар за промоцију науке (Београд), Природно математички факултет (Ниш) и Завод за заштиту споменика културе (Крагујевац). Викимедија Србије другу годину заредом учествује у Ноћи истраживача и заједно са организаторима доприноси развоју овог пројекта, али и промоцији Википедије, као слободне енциклопедије која може бити обогаћена информацијама из света науке.

Овогодишња Ноћ истраживача ће бити одржана 29. септембра под темом Народи. Управо се на ову тему одржава и такмичење на Википедији на српском језику од 22. августа до 22. септембра. Такмичари ће моћи да пишу о различитим културама, језицима, као и темама из етнологије и историје. Чланови жирија, Geologicharka, BokicaK, JustUser, прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5 а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка.

За победнике, који ће бити проглашени у Ноћи истраживача, обезбеђене су  следеће награде:

  1. награда: Историја човечанства – Средњи век (Издање Моно и Мањана, Превод, ИСБН 978-86-7804-174-7)
  2. награда: Сретен Петровић – Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу (Издање Дерета, ИСБН 978-86-7346-993-5)
  3. награда: стручно астрономско осматрање на Народној опсерваторији и стручно вођење кроз Ботаничку башту

Вредни учесници који ниси освојили прва три места, али су дали већи допринос такмичењу, добиће похвале у виду улазнице за јавни акваријум, издања ЦПН-а Шта биљка зна и две биљке у епрувети.

У самој Ноћи истраживача биће организован и уређивачки маратон на ком ће учесници писати и допуњавати биографије научника.

Више о правилима такмичења и начину пријаве можете прочитати на страни такмичења на Википедији или нам се можете обратити путем мејла kancelarija@vikimedija.org.

Срећно! 🙂

Ауторка: Ивана Маџаревић


Напомена о ауторским правима: Schoolgirls in Bamozai.jpg, аутора Capt. John Severns, U.S. Air Force у јавном домену, Wikimedia-Serbia.png, аутора Саше Стефановића, под cc by-sa-3.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе; лого Ноћи истраживача преузет са званичне интернет странице.

Share Button

Вики-ћошак и Вики воли Земљу на Нишвил џез фестивалу

Трећу годину за редом, посетиоци Нишвил џез фестивала имаће прилику да се упознају са активностима ширења слободног знања које спроводи Викимедије Србије у нашој земљи.  Од 10 – 13. августа на зидинама Нишке тврђаве биће постављена изложба најбољих радова са овогодишњег фото-конкурса Вики воли Земљу, док ће Вики-ћошак бити отворен за све оне који желе да сазнају нешто више о Википедији или о неком другом вики пројекту, као и програмима Викимедије Србије.

 

 

Фото-конкурс Вики воли Земљу и ове године је привукао бројне такмичаре који су желели да допринесу увећању слободног садржаја фотографијама заштићених природних добара. Од преко 1500 фотографија, у јакој конкуренцији, чак две фотографије Нишлије Бранислава Стојковића освојиле су награде (друго и треће место). Тако ће изложба на Нишвилу бити сјајна прилика да награђене радове виде на платнима и суграђани г. Стојковића, али и сви други посетиоци овог интернационалног џез фестивала.

    

Као и прошле године, током три дана трајања фестивала, простор поред Пашиног конака биће резервисан и за Вики-ћошак – место где ће сви заинтересовани моћи да добију одговоре на питања о највећој светској енциклопедији, слободним лиценцама, стварању, умножавању и дељењу слободног садржаја, као и свим другим питањима из вики света.

 

       

 

Изложба Вики воли Земљу и Вики-ћошак на Нишвилу су само део активности које Викимедија Србије спроводи у овом делу земље кроз програме подршке заједници, прикупљања слободног садржаја и доделе грантова. На овај начин пружена је подршка волонтерским пројектима ширења слободног знања, попут пројеката Дивљи вики паркови, Вики Југ, Југоисток кроз објектив, који су допринели увећању садржаја Википедије на српском језику и Викимедијине оставе.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Фотографије: Ivana Guslarevic, под CC-BY-SA 4.o, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button