Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za februar 2017. godine

Отворен позив за стипендије у оквиру WikiLive 2017 конференције

Трећа локална конференција уредника Википедије, WikiLive 2017, ове године биће одржана 8. и 9. априла у Стартит центру у Београду. Викимедија Србије припремила је дводневни програм који има за циљ представљање актуелних тема из Вики света, а у наредном периоду доделиће 20 стипендија за заинтересоване уреднике који нису из Београда. Позив за стипендије отворен је до 19. марта, 23:59.

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, које делује као Викимедијин огранак у Србији, са циљем промоције и подржавања стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

 

Током 2015. и 2016. године одржане су две WikiLive конференције на којима је присуствовало преко 100 уредника Википедије и нових волонтера. Циљ Вики Лајв конференције јесте умрежавање Википедијанаца у циљу остваривања заједничке идеје – идеје о слободном знању. Оно што ову конференцију чини другачијом од осталих је то да ће учесници имати прилику да се, пре свега, на један интерактиван начин  упознају са радом заједнице на Википедији, али и уређивањем Вики пројеката и тако допринесу мисији ширења знања.

 

WikiLive конференција учеснике може, у великој мери, заинтересовати за уређивање највеће слободне интернет енциклопедије, али и других пројеката као што су Викимедијина остава, Викиречник, Викизворник, Викивести и други вики пројекти.

 

Оно што нас посебно радује је чињеница да се велики број чланова заједнице први пут са причом о Викимедији сусрео на догађајима које је организовала Викимедија Србије, где су кроз интерактивне квизове, али и остале активности, стекли основно знање из области уређивања пројеката, слободних лиценци и сл, што их је инспирисало их да постану део Вики света.

 

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем једноставног формулара за стипендисте. У вашој пријави истакните шта вас је највише мотивисало да се пријавите и да ли сте до сада, на неки начин, доприносили Вики пројектима. Стипендија обухвата покривање трошкова превоза, смештаја и хране. Уколико сте из Београда, или вам није потребно покривање поменутих трошкова, можете се регистровати за учешће на конференцији на овом линку.

Посебну подршку пројекту пружио је Стартит центар, у коме ће се одржати конференција.

Радујемо се новим Википедијанцима, јесте ли ви један од њих?

 


Ауторке: Марија Браловић, Ивана Маџаревић, лектура Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским првима: WikiLive logo 2 rgb.png, аутора Милана Спасића под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Прослављен 14. рођендан Википедије на српском језику

Уредници Википедије, волонтери, практиканти, чланови удружења и други гости окупили су се у канцеларији Викимедије Србије да обележе 14 година постојања Википедије на српском језику.

 

Рођенданска торта

 

.

У слављеничкој атмосфери разговарало се о почецима, тренутном развоју, али и будућности ове језичке верзије Википедије. Развој Википедије на српском био је интересантан и припадницима медија, који су интервјуисали дугогодишње уреднике.

 

Посебно су похваљени сви волонтери који су дали свој допринос развоју Википедије, али и других вики пројеката. Рад једне волонтерке је нарочито истакнут, а ради се о Ани Душанић, практиканткињи ИТС – Високе школе струковних студија за информационе технологије која је уложила велики труд и исказала максималну посвећеност у изради новог сајта Викимедије Србије. Филип Маљковић, председник Викимедије Србије уручио је Ани захвалницу и пригодан поклон.

 

Миљану Симоновићу, википедијанцу 2016. године, намењена је књига Уметност и стварање српским очима”, ауторке Светлане Ракић.

 

Окупљени су се сложили да је развој Википедије и даље у рукама уредника – волонтера који одвајају своје време да обогате једну од највећих јужнословенских Википедија.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским првима: Рођенданска торта, аутора Филипа Маљковића; 14th Birthday of Serbian Wikipedia, аутора Небојше Ратковића, под CC BY-SA-4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику слави 14. рођендан

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 14 година од настанка. Од скромних почетака, али са великим ентузијазмом, уредници ове језичке верзије онлајн вики енциклопедије су до данас написали више од 345 хиљада чланака. Викимедија Србије обележиће овај рођендан у петак, 17. фебруара, од 18 сати, у канцеларији у Дечанској бр. 4.

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак. Само три године касније имала је 100 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно. Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.

 

Викимедија Србије своје активности усмерава на пружање подршке развоју Википедије кроз бројне програме и пројекте: организовањем наградних такмичења у писању чланака, кроз образовни програм (писање семинарских радова на Википедији, акредитовани семинари за наставнике, ЕдуВики кампови за студенте), радионице уређивања Википедије, уређивачке маратоне, годишње и микро грантове…

 

Обележавањем 14 година од настанка Википедије на српском језику прослављају се и сви успешни пројекти, партнерства, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања базе слободног знања. Управо због тога упућујемо посебан позив Википедијанцима који су дали свој допринос развоју Википедије на српском језику, али и волонтерима, партнерима и другим пријатељима енциклопедије и организације да заједно обележимо 14 година залагања у мисији ширења слободног знања.

Добродошли!

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 13th birthday of Serbian Wikipedia, аутора Ivana Guslarevic, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Образовни програм Викимедије Србије на конференцији „Нове технологије у образовању 2017”

На четвртој по реду конференцији „Нове технологије у образовању” Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, представио је концепт примене Википедије у класичној настави.

 

Одржана радионица, као новина на конференцији, привукла је велику пажњу окупљених учитеља, наставника и професора. Небојша је у сат времена просветне раднике упутио у могућности Образовног програма Викимедије Србије и примени Википедије у класичној настави. У практичном делу радионице, наставници су, подељени у групама, осмишљавали како би применили Википедију у настави.

Занимљиво је да су наставници, поред интересовања да укључе Википедију као регуларно наставно средство, изнели доста креативних идеја за примену највеће онлајн енциклопедије у учењу.

– Оволико интересовање, количина идеја и питања наставника, само нас охрабрује да са још већом енергијом и ентузијазмом приступимо спровођењу Образовног програма. Када наставници сами истакну колико им Википедија као алатка освежава наставу и процес учења код деце, знамо да смо на правом путу и да имамо подршку просветних радника да спроведемо нашу мисију ширења слободног знања – каже Ратковић.

Следеће предавање заказано је за суботу, 11. фебруар, у сали Инсерт БелЕкспо центра, са почетком у 13:30 часова. Радионица је планирана за 15 сати, када ће нова група просветних радника учествовати у осмишљавању примене Википедије као подршке у настави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: Петар Огризовић

Share Button