Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za novembar 2015. godine

Викимедија Србије обележава јубилеј: Десет година ширења слободног знања у Србији

12234856_1197939563554953_5784275466749331627_n

 

„Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо” – Џими Вејлс, суоснивач Википедије

 

Викимедија Србије, невладина, нестраначка и непрофитна организација, која има за циљ развој и промоцију слободног знања, 3. децембра прославља 10 година успешног рада.

Аматерско удружење, које је 2005. године окупило неколицину ентузијаста око Википедије – највеће онлајн енциклопедије, данас броји преко 100 чланова који се воде мисијом Задужбине Викимедија – да сви људи на свету имају једнак приступ знању и образовању.

Током ове деценије Викимедија Србије је подржавала и развијала пројекте које реализује Задужбина Викимедија на глобалном нивоу, у циљу промоције и подржавања стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја искључиво на непрофитан начин.

Најпознатији и највећи пројекат је Википедија на српском језику, али са једнаком пажњом се развијају и пројекти Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викиизворник, Викицитати, као и Образовни програм, фото-конкурси, такмичења у писању чланака на Википедији, али и сарадње са бројним институцијама културе: библиотекама, музејима, архивима, галеријама и другим организацијама.

Викимедија Србије била је носилац локализације и интегрисања слободних лиценци (Creative Commons) у међународно признат систем, међународних окупљања, регионалних конференција, фестивала културе, трибина, семинара и радионица о слободним садржајима.

Позивамо вас да заједно са нама прославите успешних 10 година ширења слободног знања у Србији.

Свечану прославу организујемо у среду, 2. децембра, у 18 сати, уз подршку СтартИт центра, у њиховим просторијама у Савској улици број 5.

О настанку и развоју удружења на конференцији за медије говориће председник Викимедије Србије Филип Маљковић, као и оснивачи и чланови Управног и Академског одбора Милош Ранчић, Ђорђе Стакић, Горан Обрадовић и Јелена Продановић.

На прослави ће бити уручене Захвалнице за допринос промоцији слободног знања дугогодишњим партнерима и сарадницима, уредницима Википедије, волонтерима. Програм ће бити употпуњен пројекцијом најбољих фотографија са фото-конкурса „Вики воли Земљу”.

Дођите да отворимо ново поглавље у развоју организације у које ступамо са великим амбицијама.

Добродошли!

Share Button

Питали смо осниваче…

Током свих ових година рада Викимедија Србије постала је препознатљива организација која се посвећено и квалитетно бави образовним делатностима, слободним знањем, повећавањем доступности културног наслеђа на интернету, укључивањем Википедије у образовни систем, обогаћивањем мултимедијалне оставе (Wikimedia Commons). За десет година постојања остварене су бројне сарадње са институцијама културе и образовним установама, организовано је више фото такмичења, такмичења у писању чланака на Википедији, међународних конференција, радионица и трибина о слободном знању и слободним садржајима. Овом приликом причамо са Гораном Обрадовићем, Филипом Маљковићем и Ђорђем Стакићем, неким од оснивача и најстаријих чланова Викимедије Србије.

Зашто сте постали и остали Википедијанац/Википедијанка?

405514_10151015309912807_1520221772_n

Горан Обрадовић, један од оснивача Викимедије Србије и бивши председник

Горан: Чим сам 2003. прочитао чланак који је у „Свету компјутера“ о Википедији написао Никола Смоленски, знао сам да је то пројекат за мене. И даље сам подједнако фасциниран концептом и успешношћу ове идеје као што сам био тад.

Филип: Википедију сам прво почео да уређујем, јер сам, као вероватно и многи, схватио да нешто фали и да ја то могу да допуним. Прво су то биле ситније ствари, као и фотографије, а онда сам почео да пишем целе чланке. Кад сам се придружио Википедији на српском језику, 2005. године, она је имала тек нешто више од 13 хиљада чланака и ту је било доста места за поправку, тако да ми је то био велики изазов и вредно сам радио на попуњавању садржаја. У последње време, више се фокусирам на идентификацији и поништавању вандализама и праћењу нових доприноса. И даље сматрам Википедију једном од најмоћнијих алата на интернету и драго ми је што сам део ње већи део њеног постојања, али и што је она заузела добар део мог живота.

Ђорђе: У мају 2004. сам начинио прву измену на Википедији на српском језику која је тада имала мање од хиљаду чланака, већином клица. Када сам запазио да у чланку о Иви Андрићу има свега неколико реченица у два мала пасуса, и да нису набројани ни његови романи, нисам одолео и додао сам ту информацију. Сам тренутак да се тако једноставно чине измене које су свима одмах видљиве било је нешто до тада незамислимо, нарочито када у томе могу да учествују сви посетиоци интернета. Та тежња да мењамо и поправљамо ствари је сигурно била пресудна. Овакав заједнички пројекат је имао велику могућност да на једном месту сакупимо много значајних и вредних сазнања и мислим да ме то највише привукло да останем на Википедији.

Који пројекат ВМРС вам је био најзанимљивији?

Горан: Конференције које смо током година организовали су свакако биле врло занимљиве и као организационо искуство и као догађаји забавни за учествовање. Сам организациони део је увек помало стресан и напоран, али на крају се исплати.

Филип: Најзабавнији пројекат на ком сам учествовао је био Вики Сафари, где смо путовали по Србији и фотографисали насељена места, која нису била раније покривена фотографијама на Остави. Та врста краћег путовања по руралном делу Србије ми је увек представљала забаву.

Ђорђе: Викимедија Србије је од оснивања покушавала да осмисли пројекте који ће целу идеју покрета учинити што занимљивијом и привлачнијом широј популацији, како би што већи број људи открио да Википедија постоји, како функционише, и да је заиста слободна за уређивање.  У првим годинама је свакако био најзанимљивији образовни програм Викимедије Србије и сарадња која је тада успостављена са више факултета. На тај начин су многи студенти и касније ученици прошли обуке и приближена им је Википедија из прве руке од људи који годинама на њој уређују чланке. У међувремену су се развили и многи други програми и пројекти у склопу Викимедије Србије, тако да она сада има за сваког понешто. И због те слободе и флексибилности може и даље да се развија у многим правцима који се слажу са њеном мисијом.

Какви су вам били мотиви када сте оснивали ВМРС?

Горан: Мотиви су били да будемо значајан део овог битног глобалног покрета који је тад убрзано хватао замах. Заједнице из великих и богатих држава су почеле да оснивају своје огранке и ми смо сматрали да ако могу они, можемо и ми.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије

Филип: Нисмо имали представу у шта ће то тачно израсти, али јесмо имали визију која нам је служила на неки начин као водиља. Идеја је била за почетак формализовати наша дружења и направити неки оквир, који би нам можда отворио нека врата, јер је група грађана једна ствар, а организација са јаким брендом иза себе нешто сасвим друго.

Ђорђе: Најзаслужнији за оснивање Викимедије Србије је свакако Милош Ранчић који је био и наш први председник. Осим њега био је ту цео тим младих људи, Википедијанаца, ентузијаста, који су у томе видели један начин да као организација можемо да постигнемо више него као појединци. И свакако озбиљније звучи када иза тога што радите стоји формирана организација са јасним правилима, статутом, циљевима. Било је ту доста састанака уживо на којима су се преплитале теме са Википедије, идеје, планирања. Тих првих година сама организација није имала велику снагу, и практично сви ми смо били и Википедијанци и Викимедијанци. Ни новинари нису баш умели да разликују Википедију и Викимедију, па смо им сваком приликом објашњавали шта је шта. Као посебан мотив да истрајемо у овоме што смо почели је била и посета оснивача Википедије Џимија Вејлса Београду у мају 2005. године. То нас је негде у тим нашим почетним окупљањима учврстило у мишљењу да радимо праву ствар и да смо на добром путу. Верујем да нас је то негде и охрабрило да оснујемо Викимедију Србије која је тада била пети основани огранак у свету.

Која је разлика између ВМРС пре 10 година и сада?

Горан: Најзначајнија разлика је у свеукупном капацитету, људском, логистичком и организационом, финансијском. Циљ нам је био да професионализујемо организацију. Кад смо то коначно успели, дошле су нове могућности и нови изазови. Као кад у фудбалу тим пређе у вишу лигу или кад у игрици пређете на виши ниво. Могућности су веће али ствари постаје компликованије. 

Филип: Организација је непрепознатљива у односу на време оснивања. Тада смо сви били само волонтери. Било нас је далеко мање, па је и било практично да се сви питају око свега. Како смо расли, то је постало неодрживо, па је Управни одбор (раније Извршни одбор) кретао да добија све већу и већу улогу између две Скупштине. Сада је Управни одбор веома значајно тело које се стара о организацији на стратешком нивоу. Такође, пре 10 година нисмо могли ни да помислимо о канцеларији и запосленима, а реалност је таква да имамо четворо запослених и буџет од око 100.000€, што доста говори о томе да се за неколико година ствари могу драстично променити.

Ђорђе: Првих неколико година Викимедија Србије је функционисала слично, била су окупљања, неке активности мањег интензитета и без икаквог буџета. У тим првим годинама се највише развијао образовни програм који такође није захтевао никаква средства. Дом омладине нам је давао простор за окупљања, а пре тога смо се окупљали
код наших чланова Милоша, Горана, Гаје. Почетком 2012. је била скупштина на којој је почето много тога, формиран је УО пред који су стављени задаци да се оснује канцеларија у Београду, изнајми простор, запосли једна особа. То је драстично велика промена у дотадашњем необавезном функционисању. Те активности су почете у тренутку када је Горан Обрадовић био председник организације, и тај позитиван раст је настављен све до данас. Канцеларија је почела да ради 1. новембра 2012. а данас Викимедија Србије има 4 запослене особе. Приметан је раст и у активностима, великом броју пројеката. Дошли смо у ситуацију да Викимедија Србије сада не може лако да се заустави и не зависи само од ентузијазма и времена 1 или 2 човека. Оно што је остало исто то су наши циљеви, мисија, а свакако да смо гледали да кроз сво ово време задржимо и континуитет организације.Од почетног састава тадашњег Извршног одбора Викимедије Србије и Црне Горе 3.12.2005, до данашњег састава Управног одбора Викимедије Србије, за ових десетак година, наш садашњи председник Филип Маљковић и ја смо ту били све време. И многи други који су учествовали у оснивању организације су активни и сада кроз бројне активности у Викимедији, на Википедији и слично. Наравно придружило нам се и много нових чланова, и Викимедија Србије је увек отворена по том питању.

Како сте видели ВМРС за 10 година када је настајала?

Ђорђе Стакић, члан Управног одбора и председник Академског одбора Викимедије Србије

Ђорђе Стакић, члан Управног одбора и председник Академског одбора Викимедије Србије

Горан: Мислим да смо имали прилично грандиозне идеје али да нисмо били баш убеђени да ћемо заиста моћи да их реализујемо. Многе и нисмо реализовали, али да нам је тад неко рекао да ће ВМРС данас бити овде где јесте, мислим да бисмо били пресрећни.

Филип: Мислим да се нико није усуђивао да размишља на тако далеке стазе. Било је битније живети у садашњости и радити на стварима које су биле тада временски блиске.

Ђорђе: Ја сам увек био за реалније визије у смислу шта да нам буде следећи корак, шта можемо да урадимо сада. Нисмо могли тада да знамо да ће се десити револуција брзог интернета, да ће сада практично свако имати рачунар и то са брзим интернетом и моћи одакле год хоће да уређује Википедију, и са својих мобилних телефона. Тадашње стање ствари је да смо имали рачунаре са врло спорим дајл ап интернетом, па када одемо на интернет укућани не могу да причају телефоном. Осим тога рачунара је било значајно мање, као и уопште интернет садржаја.  Трудили смо се да нађемо начине да Википедију приближимо људима, да је учинимо бољом и запаженијом. Да ми је неко тада рекао да ћемо за десет година имати канцеларију у центру Београда са четворо запослених, са оволиким учинком на пољу образовног програма где имамо акредитован семинар за обуку наставника, и други акртедитован за обуку библиотекара, да ће се Википедија изучавати у школама и ући у уџбенике, ја то никако не бих могао да поверујем. Мислим да толику смелост у прогнозама није имао ни наш тадашњи председник  Милош Ранчић који је иначе познат по великим и футуристичким идејама, али ово је стварно превазишло сва наша очекивања. У суштини можда је и боље тако, да не очекујемо превише а дамо све од себе, па ако добрих резултата буде то је само плус.

Где видите ВМРС за 10 година?

Горан: Поново бих имао неке грандиозне идеје и планове које вероватно није баш могуће испунити, али надам се да ћемо и за 10 година кад се осврнемо уназад бити бар подједнако задовољни постигнутим као што смо сад.

Филип: Немам представу где би Викимедија Србије могла бити за 10 година. Могли бисмо да имамо много веће канцеларије са (два)десетак запослених, а могли бисмо и да смањимо активности. Везани смо за Википедију и интернет уопште и, како се ствари у том свету могу врло брзо мењати, све је могуће.

Ђорђе: Будућност се не може сасвим предвидети, никада се не зна шта околности могу ново да донесу. Вероватно има више могућих сценарија који нису потпуно под нашом контролом него се тичу правца којим наша земља и друштво у целини иде. ВМРС би могла да буде стожер многих активности које се тичу слободног знања, образовања, то је негде њена природна улога. Искрено бих волео да наше друштво крене тим путем, да постане друштво знања, да такве ствари добију већи замах у наредном периоду и да Викимедија Србије нађе у њима своје место. Има добрих назнака да би се могло ићи у том смеру и кроз сарадње са факултетима, библиотекама, архивима, музејима, да се заједничким трудом знање које имамо представи и учини доступним свима на Вебу.

Share Button

Азијски мeсeц на Википедији

Wikipedia Asian Month November 2015

На Википедији на српском језику у току је уређивачки маратон “Азијски мeсeц на Википедијичији је циљ успостављање разумeвања и сарадње измeђу азијских википeдијанских зајeдница. Маратон се одржава током новембра месеца.

 

Азијски мeсeц на Википедији јe онлајн вишeјeзични урeђивачки маратон са циљем побољшања квантитeта и квалитeта чланака о азијским зeмљама и рeгијама.

У маратону могу учествовати сви регистровани корисници Википедије који до 30. новембра напишу нове или допуне постојеће чланке о културним, географским, политичким и другим одликама било које азијске државе, регије или територије.

Као симбол пријатeљства измeђу азијских Викимeдијиних зајeдница, сваки учeсник који допринесе писањем најмањe пeт чланака који испуњавају критeријуме ћe добити Азијску споменицу.

Википeдијанац који допринeсe са највишe чланака на Википeдији на српском језику добиће титулу „Википeдијин азијски амбасадор“.

Више о правилима маратона можете прочитати на страници на Википедији.

Учешће у овом маратону до сада је потврдило више од 30 Википедија на другим језицима.
Срећно!

 

Извори

Share Button

Википедија на енглеском језику достигла пет милиона чланака

Након скоро 15 година пружања свету, бесплатног, слободног знања, Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака.

Јубиларни чланак описује врсту жбуна “Persoonia terminalis”, а написао га је корисник  Cas Liber, аустралијски уредник који је написао скоро 1500 чланака на Википедији на енглеском језику, у више од 140.000 измена. “Persoonia terminalis” се придружује клубу екслузиваца са “Jordanhill railway station”, “El Hormiguero”, “Beate Eriksen”, и “Izbat al-Burj”— свим претходним јубиларним милионитим чланцима.

Питали смо Либера шта чини Википедију посебном, и рекао нам је да у свету преплављеним информацијама, „Википедија пружа могућност да буде глас разума у том хаосу”. И више, служи као „сјајан мост између пружања информација за лаике и прецизних научних података за ентузијасте и професионалце”, са утицајем на образовање великог броја читалаца.

Заједница Википедије на енглеском језику написала је групну изјаву поводом јубилеја, позивајући потенцијалне уреднике да помогну да се побољшају многи чланци, од пет милиона, колико их сада има. Садржи широку палету извора за нове уреднике, укључујући савет како почети са уређивањем, са линковима ка упутствима.

Википедија је једини сајт који води непрофитна организација, међу 35 најпопуларнијих сајтова. Обим Википедије је мало мањи од 30 терабајта.

Процена је да чланци на Википедији упућују на минимум 18 милиона референци, и обухватају више од 2.5 милијарде речи; то је светски центар референци, који достиже више од пола милијарде прегледа сваког дана.

Данас, Википедија покрива све више тема и перспектива него било који други образовни приручник на планети. То је најдужа енциклопедија у светској историји, која је премашила чувену “Yongle Encyclopedia” из 1408. године, са 22,937 поглавља, величине 40 кубних метара.

Википедију на енглеском језику ствара милион волонтера са свих страна света – са више од осам милиона корисничких налога и небројеним анонимним ауторима – који пишу и шире своје знање о разним стварима, од тема као што су сврха живота и природни феномени, до музичара и села.

Све то је потпуно слободно за свакога на свету да користи, дели и мења.

Википедија је расла брзо након њеног оснивања 15. јануара 2001. године, и до новембра исте године објављена је њена чувена прва страница. Двомилионити чланак на Википедији на енглеском језику је написан 2007, тромилионити 2009, а бројка од четири милиона чланака достигнута је 2012. године.

Наша мисија, да пружимо свету сво људско знање, остаје непрекидан посао.

Упркос достизању цифре од пет милиона чланака, Википедија на енглеском језику је и даље посао који се не зауставља, као што су чланови ове заједнице приметили у саопштењу. Један од волонтера тврди да укупан број чланака који би покрио целокупно људско знање је најмање 100 милиона.

Тренутно, многи чланци на Википедији на енглеском језику су кратки, са основним информацијама, а избор тема наклоњен западном, посебно англофоном садржају. Либер каже да „имамо још доста изазова”, али ако ова достигнућа испиришу људе да „уређују и посматрају свет око себе, тим боље”.

Заједница је, с друге стране, преузела иницијативу да се побољша покривеност пројеката маргинализованих тема, попут програма о женама научницама и Вики воли Африку.

Викимедија Србије се радује достизању овог јубиларног броја чланака и охрабрује уреднике Википедије на српском језику да своје знање пренесу и другима кроз овај највећи колаборативни пројекат на свету.


Саопштење заједнице Википедије на енглеском језику поводом петомилионитог чланка

 

Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака, јубиларним чланком о врсти жбуна Persoonia terminalis, а написао га је корисник  Cas Liber, 1. новембра 2015.

“Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо. ” –  Џими Вејлс, суоснивач Википедије

Википедија је основана 2001. године као скица онлајн енциклопедије слободног садржаја и слободног приступа. До данас, ослањајући се на доприносе волонтера, Википедија је прерасла у највећу енциклопедију икада створену, која обухвата више од пет милиона чланака на енглеском језику.

Заједница Википедије на енглеском језику се захваљује милионима уредника који су више од 14 година својим доприносима Википедији омогућили овај изванредан подвиг.

 

Кратка историја

Википедија је званично пуштена у рад 15. јануара 2001. године, са Џимијем Вејлсом и Леријем Сингером као оснивачима, на једном самосталном компјутерском серверу, као наследница Нупедије. Прво веће медијско извешавање о Википедији било је у “Њујорк Тајмсу” 20. септембра 2001. године. У првој години постојања унешено је више од 20 хиљада енциклопедијских података  – око 1500 месечно. Од тада, верзије Википедије створене су на више од 200 језика, као и доста додатних пројеката слободног садржаја, попут Викимедијине Оставе.

У марту 2006. године, Википедија на енглеском језику достигла је милион чланака. До јула 2012. унето је четири милиона текстова. Према сајту Аlexa (систему који рангира сајтове према посећености), Википедија је тренутно седми сајт по посећености, са осам милијарди прегледа месечно. Достигли смо пет милиона чланака 1. новембра 2015. године.

 

Непрестани посао

Иако је Википедија постигла невероватан успех и постоје бројне стратегије за коришћење овог знања, она и даље остаје пројекат на којем се непрестано ради. Постоје и даље велике празнине у њеној покривености и милиони важних тема недостаје на њеним страницама.

Многи чланци, чак и они од виталне важности, још увек нису врхунског квалитета. Од пет милиона чланака само неколико десетина хиљада прошли су гласање за „Добар” или „Сјајан“ чланак, а више од половине су тзв. клице или чланци у зачетку.

Постоји такође више од 200 Википедија на другим језицима којима су потребни волонтери. Другим речима, има још много тога да се уради – и ви можете да помогнете!

 

Како можете да помогнете 

Википедију пишу њени корисници. Свако, без обзира на искуство, може допринети стварању енциклопедије. Не морате чак ни да се региструјете (иако постоје добри разлози да то урадите). Уколико пронађете чланак који можете побољшати, уредите га, како би подаци у њему били тачни и корисни другима. На свакој страници постоји дугме који омогућава ове промене моментанлно. Свако побољшање, од тога да се исправе словне грешке до писања потпуно новог чланка, веома се цени.

 

Википедија вреднује смелост и тежњу за консензусом. Немојте се плашити разочарења ако ваши први уноси буду поништени – Википедија је колаборативни пројекат, што значи да понекад има неслагања. То је у реду. Свака страница/чланак на Википедији има страницу за разговор, на којој се дискутује о побољшањима, а колегe уредници имају своју страницу за разговор где можете посебно да их контактирате.

Добродошли!


Извори

Share Button