Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za februar 2015. godine

Уређивачки маратон: „Класици наивне и маргиналне уметности Србије“

Уређивачки маратони се настављају! Овог пута Викимедија Србије сарађује са Музејом наивне и маргиналне уметности у Јагодини.  Уређивачки маратони су један од облика сарадње у оквиру ГЛАМ пројекта који Викимедија Србије реализује од 2012. године. У питању су тематска окупљање која трају један или два дана и добровољци имају прилику да прођу обуку уређивања Википедије и да дају свој допринос кроз писање чланака на истој. Овог пута тема маратона су класици наивне и маргиналне уметности Србије и исти ће се одржати у петак, 3. априла, од 10 до 17 часова, у Салону Ото Бихаљи-Мерин (Немањина 3, Београд) а резултат је сарадње Викимедије Србије и Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини. За ову прилику Музеј ће ослободити 60 фотографија дела наивне и маргиналне уметности. Циљ ГЛАМ пројекта је развијaње двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше земље на интернету.

О Музеју наивне и маргиналне уметности 

 Оснивање Музеја наив1238239_717407618274382_20866507_nне и маргиналне уметности у Јагодини, 1960. године представља прекретницу у историји наивне и маргиналне уметности Србије. Ова врста  феномена у уметности коначно и на нашим просторима доживљава почетак своје пуне афирмације и заштите. МНМУ – Музеј наивне и маргиналне уметности као  установа културе од националног значаја, припада групи специјализованих музеја, јединствена је институција у Србији, са посебним програмом музеолошке заштите  дела ових уметности путем активности прикупљања, систематизовања кроз музеолошку документацију, проучавања, излагања и публиковања. Мисија музеја је да  наивној и маргиналној уметности у земљи и иностранству пружи целовиту заштиту преносећи праву слику о њиховој суштини и вредности. Најзначајнији резултат  деценијског стручног рада и свих активности Музеја је чињеница да су расветљене многе укорењене недоумице и заблуде везане за ову област ликовности. Данас је и у  ширим круговима ликовне публике све присутнија свест о изузетном уметничком потенцијалу, високим ликовним дометима и истинитој креативној стваралачкој енергији највреднијих дела уметника наивне и маргиналне уметности. Ризница МНМУ је интернационалног карактера и броји преко 3000 дела (слике, скулптуре,  цртежи и графике) од око 400 уметника почев од тридесетих година 20. века до данас из Србије и многобројних иностраних земаља. Монументално здање у које је смештен музеј, иначе је најлепши пример сецесије с почетка 20. века у Јагодини. Вила је саграђена 1929. године и некада припадала богатој, трговачкој породици Ристић и под заштитом је Републичког завода за заштиту споменика културе. Објекат је рестаурисан и адаптиран за потребе Музеја 1960. године. За протеклих готово шест деценија, више пута је рестаурисан и ревитализован како би достојно одговорио задатку савремене музеологије.

О Викимедији СрбијеWikimedia-Serbia (1)

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Организација развија ГЛАМ пројекат од 2012. године и у претходне две године сарађивала је са бројним институцијама од угледа, попут Народне библиотеке Србије, Музеја примењене уметности, Завичајног музеја Књажевац, Завода за заштиту природе Србије, Музеја рударства и металургије Бор. Циљ ГЛАМ пројекта је развијaње двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше земље на интернету. Поред уређивачких маратона, постоје разни облици сарадње између ВМРС и ГЛАМ институција. Дигитализација и ослобађање садржаја, QRпедијини QR кодови на изложбама, програм стажирања су само неки од начина остваривања обостраних интереса и обогаћивања корпуса слободног знања на интернету.

Више информација моћете наћи на Википедији или на Facebook догађају.

Извори


 

Share Button

ПОЗИВ ЗА ВОЛОНТЕРЕ – Постани Викимедијанац!

Уколико читаш Википедију, ентузијастичан/на си када је у питању ширење слободног знања, а притом си жељан/на праксе у младом и креативном тиму, пријави се на конкурс за волонтирање у Викимедији Србије.

Организатор програма: НВО Викимедија Србије

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, које делује као Викимедијин огранак у Србији, са циљем промоције и подржавања стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Задужбина Викимедија је међународна, непрофитна организација, која се стара о Википедији и другим вишејезичким вики пројектима у које спадају: Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викизворник, ВикицитатиВикиврсте и Викимедијина остава.

Задужења волонтера:

Добродошли су волонтери и волонтерке из разних струка. Научићете да уређујете Википедију и друге вики странице, бавићете се писањем постова на нашем блогу, промоцијом на друштвеним мрежама, фото-пројектима: Вики воли земљу, фото сафари.

Према интересовањима, можете се укључити и у остале сталне програме Викимедије Србије: едукативни, ГЛАМ, ФемВики

Време ангажовања:

Предвиђено време ангажовања је два месеца (како би волонтери добили потврду о волонтирању), али коначно време (и тип) ангажовања зависе од интересовања и могућности волонтера.

Рок и начин пријављивања:

Сви волонтери су добродошли — потребно је само да попуните пријаву и најавите се за наредни састанак, четвртком од 16 до 18 часова. Састанак се одржава у канцеларији Викимедија Србије, Булевар Краља Александра 20, 5, спрат.

Конкурс је стално отворен, а пријаве можете наћи на овом линку. Након попуњавања пријаве, на Вашу адресу е-поште стићи ће вам све потребне информације о волонтирању у у Викимедији Србије.

За сва питања и информације о Викимедији Србије и волонтерском програму, можете се обратити на: kancelarija@vikimedija.org

Предности:

Поред потврде о волонтирању, волонтери стичу напредно знање уређивања најпознатије и највеће онлајн енциклопедије — Википедије, могућност дружења са локалим и иностраним Викимедијанцима и Викимедијанкама, могућност самосталног вођења медијских и едукативних пројеката, комуникације са музејима, библиотекама, галеријама…

Пријава волонтера је могућа преко Младих истраживача Србије – Волонтерског сервиса Србије.

Позиве за додатне активности које организује Викимедија моћи ћете да видите на интернет страницама Викимедије Србије и Младих истраживача Србије.

Придружи се нашем тиму и постани део глобалног покрета волонтера који заједно уређују Википедију и боре се за слободан приступ свом људском знању. Дај свој допринос највећој светској енциклопедији!

 

Share Button

Рачунарска лингвистика о родном јазу на Википедији

Тим научника из Немачке и Швајцарске спровео је научно истраживање како би се испитале родне неједнакости на Википедији. Резултати су охрабрујући и врло интересантни. Ипак, у неким аспектима је уочена суптилна пристрасност у начину писања биографија о женама и мушкарцима, што даје корисне смернице за даље унапређење садржаја Википедије.

Позната је чињеница да велику већину уредника Википедије чине мушкарци. Задужбина Викимедија је међу своје стратешке приоритете до 2015. поставила подизање процента жена међу активним уредницима Википедије на 25%. Постоје два главна разлога због којих је веће учешће жена у уређивању Википедије један од приоритета: Прво, уколико жене које чине око 50% читалаца, чине око или мање од 10% уредника Википедије, охрабривање већег процента жена да уређују је сјајан начин да се повећа и укупан број уредника Википедије. Друго, уколико Википедију пишу мушкарци, да ли то Википедију чини пристрасном? Да ли су „женске теме“ мање заступљене од мушких? Да ли је начин на који се пише о овим темама мањкав због тога што о њима пишу углавном мушкарци? Управо овим другим питањем се позабавио тим научника из Лајбниц института за друштвене науке, Техничког универзитета у Цириху („ETH Zürich“) и Универзитета у Кобленцу и Ландауу.

Научници су потенцијалну пристрасност у садржају Википедије узроковану родним јазом испитивали на основу четири димензије:

  • пристрасност покривености („Coverage Bias“)
  • структурна пристрасност („Structural Bias“)
  • лексичка пристрасност („Lexical Bias“)
  • пристрасност видљивости („Visibility Bias“)

Ове четири димензије пристрасности су анализиране на шест језичких издања Википедије (енглеском, немачком, руском, француском, шпанском и италијанском). Следи детаљнији приказ сваке димензије, тестова који су коришћени у анализи, и добијених резултата.

1. Испитивање пристрасности покривености се бави питањем да ли постоји адекватан број чланака о женама, то јест да ли су биографије енциклопедијски значајних жена у истом односу заступљене на Википедији као биографије енциклопедијски значајних мушкараца. Методологија мерења је подразумевала упоређивање броја чланака о особама на Википедији са више независних база података значајних људи. Добијени закључак је да жене нису неједнако представљене на Википедији, већ су чак благо заступљеније од мушкараца. Додатна охрабрујућа чињеница која је откривена је да се не ради само о пуком броју чланака, већ да су биографије жена у просеку дуже од биографија мушкараца. Аутори закључују да ово може бити последица свесног напора Википедијанаца да побољшају покривеност чланака о женама.

2. Испитивање структурне пристрасности представља проучавање броја веза које повезују чланке о мушкарцима и женама. Испитиван је однос вероватноће да чланак о жени садржи везу ка чланку о неком мушкарцу, и вероватноће да чланак о мушкарцу садржи везу ка чланку о некој жени. Ове вероватноће су анализиране помоћу неколико тестова. Резултати показују да на неким језичким издањима Википедије (на енглеском, руском и немачком) постоји статистички значајно већа вероватноћа да чланак о жени садржи везу ка чланку о мушкарцу него обратно. На Википедији на шпанском (и у случају једног теста, Википедијама на италијанском и француском) је стање уравнотежено, или чак „претеже“ број веза из чланака о мушкарцима ка чланцима о женама.

3. Испитивање лексичке пристрасности се тицало проучавања речи које су специфичне за чланке о женама и оних које су специфичне за чланке о мушкарцима. Резултати показују да на овом пољу постоји значајна пристрасност. Од 150 најспецифичнијих речи у чланцима о женама, између 23 и 32 процента се тиче породице, пола или брачних/љубавних односа. Кад су чланци о мушкарцима у питању, само 0 до 4 процента најспецифичнијих речи упада у ове категорије. Изрази као што су „удата/ожењен“, „разведен(а)“, „деца“ и „породица“ су много заступљенији у чланцима о женама. Најспецифичније речи у чланцима о мушкарцима се пак тичу професија („бејзбол“, „фудбал“, „пешадија“).

4. Испитивање пристрасности видљивости је покушај да се оцени да ли су чланци о женама и чланци о мушкарцима подједнако истакнути на Википедији. У овом испитивању је коришћен тест који је подразумевао упоређивање броја чланака о женама и о мушкарцима који се појављују на главној страни Википедије на енглеском језику. Резултати овог теста су показали да не постоји пристрасност у избору особа које ће се појавити на главној страни.

У својој дискусији резултата, аутори наводе да је анализа показала да је висока вероватноћа да ће значајна жена бити заступљена на Википедији, као и да википедијанска заједница подједнако истиче чланке о мушкарцима и женама. Међутим, резултати су открили и суптилну лексичку и структурну пристрасност која је присутна на Википедији. Даље, аутори истичу да добри резултати по питању покривености и видљивости сугеришу да је заједница уредника Википедије сензитивна што се тиче родних питања. Од четири димензије које су испитиване, две највидљивије (покривеност и видљивост) на Википедији нису проблематичне, што је индикатор да тамо где пристрасност на Википедији постоји, она није изазвана свесним злонамерним деловањем. Проблеми који постоје су учесталост узајамних линкова и изрази који доминирају у чланцима о мушкарцима и женама. Пристрасност која постоји по питању коришћених израза је истакнутија и свакако значајнија, тако да је ово дефинитивно проблем о коме би википедијанске заједнице широм света требало да поведу рачуна.

Истраживање је врло интересантно, и прилично пажљиво спроведено. Резултати су охрабрујући и корисни јер дају смернице за даље унапређење Википедије. Штета је што истраживањем није обухваћен већи број језичких издања, јер би било врло занимљиво и корисно видети како у вези по овим питањима стоји Википедија на српском језику.

Оригинални рад је доступан на следећој локацији: http://arxiv.org/pdf/1501.06307v1.pdf

Аутор текста: Горан Обрадовић

Share Button

265. Састанак Википедијанаца

У недељу, 8. фебруара са почетком у 16 часова, биће одржан још један састанак Википедијанаца у просторијама Викимедије Србије. Овај састанак има за циљ окупљање свих добровољаца који уређују највећу онлајн енциклопедију, дружење и боље упознавање али и размену идеја везаних за Википедију и њен даљи развој. Такође ову прилику присутни могу искористити за упознавање рада Викимедије Србије и њених пројеката. Заинтересовани ће моћи да се укључе у активности које су тренутно актуелне. Добродошли су и они који до сада нису уређивали Википедију а желе да постану чланови заједнице.

О Викимедији Србије

Викимедија Србије је волонтерска организација која чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.

Извори

Share Button