Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za septembar 2013. godine

Лансирање опције читања обавештења путем телекомуникација

Иконица за нова обавештења у горњем десном углу.

Након много недеља тестирања, тим за развијање телекомуникација са поносом најављује лансирање нове могућности читања обавештења путем телекомуникација. Пријављени корисници ће сада моћи да примају своја обавештења на верзијама Викимедијинх сајтова за телекомуникације онако како их примају и на рачунарима. Ово ће корисницима телекомуникација омогућити да буду у току са догађајима и активностима које се њих тичу на Википедији и другим пројектима Викимедије.

Тренутно подржана обавештења су:

  • Поруке са странице за разговор: када имате нову поруку на вашој страници;
  • Помињање: када је ваше име поменуто на страници за разговор;
  • Прегледи страница: када је прегледана страница коју сте ви направили;
  • Везе странице: када је страница коју сте ви направили повезана;
  • Повратак измена: када је страница коју сте ви уређивали враћена у првобитни облик;
  • Захвалнице: када вам се неко захваљује због ваше измене;
  • Корисничка права: када се промене ваша корисничка права;
  • Добродошлица: када направите нови профил;
  • Почетак: лак начин за нове кориснике да почну са уређивањем.

Да бисте испробали нашу опцију за читање обавештења на мобилним телефонима, пријавите се на једном од мобилних сајтова, као што је en.m.wikipedia.org, и потражите иконицу у горњем десном углу вашег екрана (видети слику горе). Ако имате нова обавештења, појавиће се црвена тачна на иконици. Отварање иконице ће вас одвести ка страници архиве обавештења. Тренутно радимо на новом интерфејсу за обавештења која се читају путем телекомуникација које ће омогућити читање нових обавештења без напуштања странице на којој се налазите. Очекујте да ће се нови интерфејс појавити у наредних неколико недеља.

Лансирање могућности читања обавештења путем телекомуникација је део постепеног процеса доношења паритета карактеристика на верзије сајтова за мобилне телефоне. Ми желимо да се и читаоци и уредници осећају пријатно док користе мобилне сајтове и да чак и тада буду у могућности да обаве већину, ако не и све радње које иначе раде на својим рачунарима. У будућности, очекујте да ће стране за разговор бити боље подржане, као и историја и странице за приказивање разлика; такође, очекујте и даља побољшања интерфејса за уређивање и отпремљивање путем мобилних телефона. Као и увек, ваше повратне информације и коментари су добродошли.  Кажите нам шта мислите на Твитеру @WikimediaMobile или на IRC-у на #wikimedia-mobile каналу.

Имајте на уму даобавештења мобилним телефонима тренутно раде само на сајтовима који имају  Ехo продужетак (en.wikipedia, fr.wikipedia, hu.wikipedia, pl.wikipedia, pt.wikipedia, sv.wikipedia, and Meta-wiki). Ехо ће у блиској будућности бити распоређен на све језичке Википедије.

Рајан Калдари
програмер

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Сигурносни тим Викимедије има место за тебе

Једног поподнева, у петак, у новембру 2012. године, лутајућа линија кода је пронађена у МедиаВикију, софтверу који подржава сајтове Викиједије и хиљаде других викија.

Ово је потенцијално утицало на све сајтове који су у власништву овог петог по посећености интернет „имања“, међу којима су Википедија, Викимедијина остава, ВикиРечник и друго. Овај безбедносни проблем је био лако поправљив, сао да су инжињери Викимедије били свесни проблема.

А нису били.

На другом сајту, ово би био проблем који би могао да створи хиљаде незадовољних корисника. Или горе.

Али у Задужбини Викимедије, чак и ван нормалног радног времена, овакав проблем се третира као баг и  наводи као проблем одмах. И то не увек од стране програмера који раде за Задужбину.

У овом случају, корисник Википедије PleaseStand је приметио проблем и поднео извештај, који је затим прошао кроз ланац комуникација све до сигурносног тима.  Баг је поправљен и пре него што је учињена икаква штета.

Сигурносни проблеми су пријављени као сигурносни багови на  Bugzilla-и, или могу бити пријављени  на security@wikimedia.org електронским путем. Ова два начина се стално користе.

Роан Катов

Ово је, наравно, сан сваког администратора сајта – Добри  Самарићанин тихо имарљиво показује сигурносне проблеме.Таква добра воља не постоји баш свуда.

“Ми се углавном не обраћамо директно волонтерима и не тражимо од њих да активно траже сигурносне проблеме,” каже Роан Катов, старији програмски инжињер Задужбине Викимедије, и главни програмер на МедијаВикију. “Углавном се они обраћају инжињерском тиму Задужбине.  Он сада ради са волонтерима програмерима на поправљању кода МедијаВикија.

Он објашњава да програмери Задужбине Викимедије често добијају  успутне извештаје” када неко пријави сигурносни проблем електронским путем. “Углавном, после тога их никада више не сретнемо,” каже Катов.

Међутим, неки корисници, као што је корисник Википедије који је открио грешку у Javascript-у, често пријављују грешке.

Ови корисници су веома важни.

С обзиром да овај софтвер одржава много сајтова, сигурност је веома важна, али поправљање проблема на сајтовима са толико различитих конфигурација може бити веома комплексан, а неки сајтови чак имају и могућност рада чак и са несигурном конфигурацијом да би задовољили своје кориснике.

Кејти Хорн

Неки багови су озбиљнији од других, те стога у њиховом решавању заједница не учествује толико. Други сигурносни проблеми морају бити решени пре него што корисници добију прилику да их примете.

“Када би наш систем против платних превара био објављен негде јавно, са јасно исказаним свим могућим правилима и главним вредностима, преваранти би одмах променили своје понашање довољно да заобићу сва наша правила,” објашњава Кејти Хорн, главни програмер Инжињерског тима за прикупљање донација Задужбине Викимедије.

У оваквим случајевима, ослањање на помоћ корисника постаје проблематична. У случајевима када су преваре и крађе – два најчешћа сигурносна проблема – примећене од стране корисника, већ може бити касно.

Хорнова и њен тим  морају стално бити свесни сигурносних проблема, све од ране фазе планирања пројекта за прикупљање средстава, па све до краја.

“Превара кроз донацију је константна претња нашем електронском систему плаћања,” каже она. “Највеће преваре чине људи који покушавају да нас користе као прелиминарни  тест којим проверавају да су украдене кредитне картице још увек валидне пре него што изврше куповину негде другде.”

Необично својство које чини довод донација Задужбине Викимедије толиком метом јесте чињеница да донатори не морају да направе рачун. Захтевање да се направе рачуни би додало још један слој сигурности донацијама. Али, како Хорнова објашњава, то је баланс. “Обавезно стварање рачуна изазива притисак код наших донатора који је беспотребан, коју већински чине анонимни читаоци.”

Анонимност, међутим, не зауставља добијање добрих, искрених повратних информација; те повратне информације пристижу кроз различите канале који су постављени искључиво због потреба донатора.Донатори најчешће нису упознати са стандардним процесом пријаве багова на Викимедији, те су охрабрени кроз донаторски процес да пријаве проблеме на problemsdonating@wikimedia.org. Ове повратне информације помажу инжињерима за прикупљање средстава тако што има помажу да наслуте могуће сигурносне проблеме везане за донације, и на тај начин среди багове на време.

“На срећу, имамо малу групу људи који прочешљавају електронске повратне информације пристигле од донатора и проналазе праве проблеме, а тако преносе и вест о проблемима правим људима,” каже она. “Било би нам много теже  да радимо наш посао да они нису ту.”

Одржавање сигурности МедијаВики сајтова је посао малог тима. Постоји између троје и петоро људи који раде на сигурности с времена на време, заједно са једним инжињером којем то представља стални посао.

Са армијом корисника која пријављује проблеме на security@wikimedia.org и друге канале, сигурност сајта ради како треба. Стога, ако приметите неки проблем, пријавите га овде.

Џошуа Ерет, волонтер за комуникације Задужбине Викимедије

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Завршава се трећи семестар Википедијиног едукативног програма у арапском свету

Доприноси ученика арапској Википедији, 2012-2013.

Прва верзија Википедијиног едукативног програма је у арапском свету започета на два универзитета у Египту у пролеће 2012. године, и за годину ипо се овај програм се претворио у снагу арапске Википедије, са ученицима који учествују у овом прогрсаму у три земље додајући садржаје на Википедију као део предиспитне обавезе на свом универзитету. Многи ученици преводе постојеће добре чланке са Википедија на другим језицима, док неки ученици самостално истражују и пишу нове чланке.

Оволико папира би било потребно да се одштампају сви доприноси ученика арапској Википедији током три године рада Википедијиног едукативног програма.

Трећи семестар се управо завршио, а ученици у Египту, Јордану и Алжиру су овог семестра додали сјајних 12.79 милиона бајтова садржаја на арапску Википедију. То је и више него дупло више садржаја додатког у јесењем семестру 2012. године, кој је тада износио 5.97 милиона бајтова, и скоро седам пута више од оних 1.8 милиона бајтова додатих за време првобитног програма организованог у арапском свету. Овај сјајни раст програма прикацује светлу будућност арапске Википедије. Током три семестра, ученици који учествују у Википедијином едукативном програму у арапском свету су укупно додали 20.61 милион бајтова на арапску Википедију. Када бисте одштампали овај садржај, тај садржај би одухватио читавих 15 пакета папира на којем би приказао сво знање које су ученици додали Википедији.

Као језичка Википедија која има око 100 веома активних уредника, утицај Едукативног програма је веома важан. Са само 240 00о чланака, арапска Википедија је још увек мала с обзиром да је то један он главних светских језика. Ученици који учествују у овом програму кажу да су многи ученици у арапском свету приморани да користе Гуглов преводилац и преводе чланке са енглеског или неког другог језика да би имали приступ слободном знању; кроз овај програм, то исто знање се јавља и на њиховом језику.

Лидери Википедијиног едукативног програма у Каиру: Самир ел-Шарабати, Мина Сабер, Хелана Рафат и Вала Абд ел-Монеим.

Ученици на три универзитета су учествовали у овом програму: Ајн Шамс универзитет, универзитет Каиро и универзитет Даманхур. Чак се и једно одељење једне средње школе прикључило програму. Мали пробни пројекти на Исра универзитету у Јордану и Доктор Јахја Фарес де Медеа универзитет у Алжиру су допринели додавањем знања на арапску Википедију овог семестра такође, а додатни курсеви ће такође приступити овом пројекту на универзитету Краљ Сауд у Саудијској Арабији. Речено је да је 327 ученика учествовало у овоме пројекту у арапском свету током пролећног семестра 2013. године.

Напори у Египту су вођени посвећеним радом професора и лидера програма.  Лидери су волонтери – уредници Википедије који потпомажу регрутовање професора, проналазе Википедијине амбасадоре који би помагали ученицима, и координирају активности у оквиру сваког факултета на универзитету. Рад који су спровели  Фарис ел-Гвели, Вала Абд ел-Монеим,Дао Сајф ел-Дин, Хелана Рафат, Мина Сабер, и Самир ел-Шарабатиовог сесметра се исплатио,и жељно очекујемо да видимо како садржај доступан на арапској Википедији расте захваљујући ученицима који су део Википедијиног едукативног програма у арапском свету.

Лиана Дејвис
Менаџер Едукативног програма Википедије

са енглеског превела: Тања Милошевић

 

Share Button

Ученици из САД и Канаде доприносе велике количине квалитетне садржине на Википедији

43.4 милиона бајтова. Толико су ученици из едукативног програма Википедије из Сједињених Америчких Држава и Канаде допринели енглеској Википедији у три године колико постоји овај програм.

Како изгледа 43.4 милиона бајтова? То је око 29 000 штампаних страница, 58 пакета папира, 9.6. милиона речи – што је еквивалент 17 целих копија Рата и Мира.

Амбасадори Википедије пружају подршку ученицима и професорима који користе Википедију на својим предавањима и уживо и путем интернета.

Пробна верзија Википедијиног програма едукације је почела са радом у јесен 2010. године, са око 200 ученика који су допринели садржају на Википедији уместо писања традиционалног истраживања или семинарског рада на неком предавању на универзитету. Професори су схватили да су ученици више заинтересовани за затак на Википедији, а ученици су схватили да су више радили, да су стекли нове вештине што се тиче истраживања и писања, те да су са поносом показивали својим пријатељима и родбини чланке које су писали. Википедијини амбасадори волонтери су помогли ученицима да науче основе уређивања Википедије.

За три године, програм се драматично проширио.  Више од 1200 ученика из Сједињених Америчких Држава и Канаде сваког семестра учествују у програму. Акривности које се одржавају у учионици се глобално започињу, уз напоре огранака Викимедија, индивидуалних професора и посвећених волонтера у више од 50 земаља широм света.

Амерички и канадски програми су још увек јаки, са више од 70 предавања која садрже и доприносе Википедији као задатке на предавању у летњем семестру 2013. године. Чак се и очекује више професора који ће укључити Википедију у захтеве на својим предавања у зимском семестру 2013. године.

Потенцијал будућег развоја је висок; посвећени волонтери из програма Сједињених Америчких Држава и Канаде су недавно оформили непрофитну задужбину која се зове Задужбина Вики Едукације, која ће радити кроз координирање, побољшање и повећање коришћења Википедије као алатка за обучавање у високошколским установама. Волонтерима који воде ову организацију је веома стало како до квалитета утицаја на Википедију, тако и до искуства које ученик задобије током рада на свом задатку.

Рад ученика из Сједињених Америчких Држава и Канаде има велики утицај на енглеску Википедију. Истраживање показује да ученици постављају веома квалитетан садржај. Неки чланци ових ученика добијају чак стотине хиљада прегледа,  а количина знања које су ученици додали током ове три године је запањујућа.  Наиме, 17 књига „Рат и мир“ чине много знања.

ЛиАна Дејвис
Менаџер Едукативног програма Википедије

Share Button