Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za avgust 2013. godine

Израда стратешког плана са заједницом

Члан Амикала класификује предлоге заједнице током састанка Амикала поводом стварања петогодишњег 2014-2018 плана.

Ми у Амикал Викимедији (ен: Amical Wikimedia) започели смо процес размишљања и записивања нашег стратешког петогодишњег плана (2014-2018), као и годишњи 2013-2014 план рада (наше активности су повезане са едукативним календаром, уместо са календарском годином). Покушавамо да употребимо принципе и вредности нашег удружења (које делимо са глобалним покретом Викимедије), као и лекције научене на евалуацији програма на радионицама у јуну у Будимпешти,  којима је присуствовао наш ГЛАМ амбасадор Кипелбој (ен:Kippelboy). Стога, главне речи које описују цео овај процес су сарадња, ефикасност и саморефлексије.

Први корак: укључивање свих гласова

Направили смо заједнични напор да бисмо обухватили све гласове у оквиру овог удружења и заједнице уредника у главном плану. Прво, отворили смо јавну страницу за предлоге да бисмо прикупили све идеје свих заинтересованих које се тичу дугопочног плана за развијање Амикал Викимедије. Дргуо, били смо домаћини умреженог састанка на IRC-у да бисмо питали наше чланове о идејама за циљ нашег плана, да би нам поставили питања о приоритетима, и да бинам они предложили који су најважнији друштвени сектори ка којима је потребно усмерити наше активности.

4 од 5 чланова оперативне групе.

Други корак: оперативна група

Затим смо оформили посебну оперативну групу сачињену од пет чланова различитих профила да бисмо започели ефективан и стваран састав плана. Након бројних састанака на и ван мреже и развијања претходних радних верзија докумената, имали смо целодневну радионицу – чији је домаћин био универзитет Гироне – где су се  чланови оперативне групе окупили и користили посебну методологију коју су научили у Будимпешти, радећи као заједница и спроводећи стратегије за евалуацију у начим програмским активностима. Поделили смо и оценили наше идеје и предлоге пре него што смо почели да пишемо званични документ.

Трећи корак: интерна евалуација

Наш стратешки план је сада спреман и и дели се на нашем интерном викију тако да сваки наш члан може да дода, уклони, промени, дискутује или оспорава његове ставке. Крајњи резултат, који ће бити објављен у Септембру, синурно ће одразити сараднички дух наше заједнице и све рефлексије онога што бисмо требали да постанемо.

Резултати

Графикон објашњава однос између кључних речи и путева

Иако процес није још увек завршен, можемо представити део резултата: шему стратегије Амикала и главни циљ рада. Можете видети пресек циљева и акција нашег плана на овом графикону (још увек у фази стварања, као и цео вики свет). На врху су пет кључних речи које сажимају фокус удружења у следећих годинама:

  • Кохезија: желимо да зачувамо повезаност и јаке личне везе у заједници које чине да наш заједнички рад буде могућ.
  • Дискурс: с обзиром да бисмо желели да проширимо вест о ономе на чему радимо, и планирамо да учествујемо у глобалној дебати.
  • Садржај: јасно је да је главна идеја јесте помоћ у виду додавања садржине на пројектима Википедије – то би требало да буде главни циљ свих огранака и удружења.
  • Територија: желимо да будемо активни на свим просторима где се говори каталонски.
  • Читаоци: желимо да објаснимо цео свет на каталонском и натерамо људе да то читају.

Испод се налази три пута којим се ови циљеви могу остварити: активности (планирали програми за следеће године), интерни пут (понекад невидљив, али веома важан рад да би заједница живела и расла), и екстерни пут (како се односимо према другим корисницима, Викимедијиним групама и не-википедијској стварности).

Што се тиче плана активности, предложено је неколико иницијатива од стране заједнице: наставти рад са музејима, проширити своје присуство на универзитетима и у школама, промовисати сродне пројекте Викимедије, организовати вишејезично такмичење на Википедији које би се односило на каталонску историју и културу, повећати број библиотека са којим се већ сарађује, истражити нове могућности за привлачење уредника… Заиста смо узбуђени да видимо шта нам даље долази, јер ћемо ми у Амикалу засдигурно имати доста посла у будућности!

корисник: Barcelona , Amical Wikimedia

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Рестаурација заборављеног јаванског писма кроз Викимедију

Постоји мноштво збуњујућих и изненађујућих ствари које се тичу јаванског језика. Прво, многи људи га мешају са јапанским језиком, или са Јавом, програмским језиком. Такође, са преко осамдесет милиона говорника, један је од десет најшире употребљаваних језика на свету, мада још увек није званичан језик ни једне државе или региона.

Babad Tanah Jawi рукопис са илуминацијом (историја јаванске земље) из 19. века.

Јавански се највише говори у Индонезији, на острву Јава, које је своје име дало и популарној варијанти кафе. Једини званични језик те земље је индонежански, мада је јавански језик главни говорни језик у овој области. Користи се у послу, политици и књижевности. У ствари, његова књижевна традиција датира из 10. века, када је на њему написано енциклопедијско дело Cantaka Parwa. Још једна јаванска енциклопедија је објављена у 19. веку под називом Bauwarna.

Традицију данас настављају Википедијанци који говоре тај језик: свакога дана они покушавају да побољшају и продубе јаванску Википедију, која данас има преко 40 000 чланака. Један од њих је и Бени Лин (Bennylin). Поред писања чланака и објашњавања мисије Википедије, Бенијева посебна страст јесте да учини јавански могућим за коришћење не само на латинском алфабету, који је превладао, већ и на античком јаванском писму.

Ово старо писмо, такође познато и као Carakan се користило преко хиљаду година, и на њему је објављено много књига. Данас се на њему објављује мало књига, иако се још увек користи у неким уџбеницима, на неким групама на фејсбуку и на јавним знацима. Свуда другде је превладао латински алфабет. Млађе генерације почињу да заборављају старо писмо и ово богато наслеђе постаје неприступачно. Бени се нада да ће транскрибовање класичне литературе за ВикиИзворник и писање модерних енциклопедијских чланака на овом писму оживети интересовање за њега и да ће помоћи Јаванцима да лакше разумеју своју културу и учине ова у већини случајева непозната блага мудрости приступачна људима свих култура на свим језицима.

Чланак јаванске Википедије о Јоко Видодоу.

Бени је представио говоримо о овоме на Викиманији (ен:talk about this at Wikimania) у Хонгконгу, интернационалном окупљању Википедијанаца. Тамо је сарађивао са Сантошом Тотингалом и са мном (Амир. Е. Ахарони), програмерима Википедијиног језичког инжињерског тима да би побољшао подршку јаванског писма на Википедији. Захваљујући његовом раду, Википедије на свим језицима сада могу да прикажу текст на јаванском писму, а читаоци не морају да инсталирају никакве додатне фонтове на своје рачунаре, с обзиром да се фонтови достављају преко WebFont технологија. Изванредно јаванско писмо има бројне лигатуре и специјалне одлике, што захтева Графит технологију за приказивање. Што се тиче овог писма, једини веб претраживач који га подржава јесте Firefox, али, Графит је бесплатан софтвер, те је могуће да ће у будућности постати подржан и од стране других софтвера.

Бени је такође завршио свој рад што се тиче алатки за куцање јаванског писма за Википедију, тако да сада ово писмо може да се чита, већ се и лако пише. Ова технологија се може користити не само на Википедији, већ и на другим сајтовима, и то уз помоћ jquery.ime библиотеке.

Он свој рад види као део већег напора више људи којима је стало до овог писма. Постоје други који дизајнирају фонтове, промовишу писмо на различитим местима и истражују његову литературу. Бени је увидео да може да допринесе чинећи фонтове и алатке за куцање приступачнијим кроз Википедију, и тако је и урадио.

Викимедијанци верују да збир знања морају делити сви људи, а то значи да се оно мора делити на свим језицима. Страствени волонтери као што је Бени чине све ово могућим.

Амир Е. Арахони
Софтверски инжињер, Језички инжињерски тим

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Ученици из Казахстана путују на Викиманију 2013 у Хонгконг

Ученици из Назарбајев интелектуалне школе на Викиманији 2013 у Хонгконгу.

Као и друге земље, и Казахстан покушава да прати дешавања у свету, да буде у центру развоја и раста, и да подели своја искуства и знања.

Један такав процес јесте развој казашкe Википедије, бесплатне интернет енциклопедије у Казахстану. Основни циљ се спроводи  у Казахстану кроз успостављање заједнице Википедије,  чиме се тежи ка повећању квантитета и квалитета на казашком. Писање и уређивање чланака постаје интелектуални хоби људи који брину о језику и образовању у земљи. У исто време, писање чланака промовише писменост на интернету код људи који тек почињу да истражују интернет.

Јавна задужбина ВикиБилим (ен: WikiBilim) је једна од најактивнијих организација које подржавају ову иницијативу. Допринела је повећању броја чланака и регрутовању више волонтера. Кроз разне иницијативе, обавештавала је људе о Википедији уопштено, о писању и уређивању чланака, представљању других пројеката Викимедије, а такође је помогла кроз повећање заинтересовања и жеље за доприношењем развоју језика. На овај начин су чланови ВикиБилима пришли разним институцијама и универзитетима, говорили су на разним семинарима и конференцијама, организовали су радионице ради ширења информација и организовали су разна такмичења да би повећали заинтересованост људи за пројекте.

Један од фокуса нашег рада је посвећен стварању веза са школама. Као резултат бројних састанака и преговора, контактирали смо Назарбајев интелектуалне школе и помогли смо им да успоставе „Клуб Википедија“. У периоду од фебруара до маја 2013. године, одржали смо семинаре и радионице за ученике и наставнике у десет јавних школа у Казахстану, а то су били догађаји којима је присуствовало 300 ученика и 40 наставника. Током семинара, стручњаци из ВикиБилима су одржали не само презентације, већ и практичне радионице да би објаснили како се пишу енциклопедијски чланци, како их уредити, како отпремити фотографије и направити везе. Такође смо представили и друге пројекте Википедије, а посебно смо објаснили како се користе ВикиРечник и ВикиКњиге. За време радионица, ученици раде и самостално и у групама када пишу чланке, а онда их представљају пред другим ученицима.

Након завршетка семинара за обучавање, остали смо у контакту са свим учесницима да бисмо одговорили на њихова питања и помогли им да побољшају своје умеће писања и уређивања чланака.

У неким случајевима, наставници су користили писање чланака на Википедији као средство за обучавање. Тачније, ученици су изразили велико занимање за коришћење Википедије на часовима казашког језика и књижевности. Рад је организован на следећи начин: организатори су саставили списак књижевности која се проучава у периоду између седмог и једанаестог разреда. Затим су са те листе одабирали најпознатије књиге и писали чланке засноване на оквиру који им је дат. Што се структуре чланака тиче, фокусирали су се на садржај дела и кратак опис главних ликова. Већина ученика је радило у групама. Као резултат овог рада, они су саставили више од 15 чланака на казашкој Википедији који се односе на књиге. Надамо се да ће у будућности ови чланци бити још уређивани и побољшани.

Ученици су оснивачу Википедије, Џимију Велсу поклонили украсни шешир.

Ученици који су били најактивнији и који су највише допринели Википедији су добили могућност да путују са својим наставницима и присуствују интернационалној конференцији  Викиманијa 2013 од 9. до 11. августа 2013. године у Хонгконгу на хонгоншком политехничком универзитету. 33 ученика и 12 наставника ове школе је учествовало у конференцији, заједно са представницима ВикиБилима.

Казашка делегација је присуствовала бројним радионицама,упознали су се са учесницима из других земаља, поделили своје погледе и искуства, и развили доста добрих утисака.  Треба такође напоменути и да су се током конференције ученици састали са оснивачем Википедије, Џимијем Велсом којем су поставили питања као што су: „Да ли је могуће отворити Википедију за децу?“,“ Шта мислите о организовању Викиманија конференције у Казахстану?“, „Који је био први чланак на Википедији?“ и тд.

И ученици и наставници ће дуго памтити ову конференцију. Учесници су стекли утиске који се памте, и видели су због чега је важно презентовање испред велике публике, комуницирање кроз идеје, рад у групи и волонтирање. Ученици су нас уверили у то да ће наставити да буду активни чланови својих школских „Википедија клубова“, да ће поделити своје искуство са другим ученицима, и да ће помоћи у ширењу информације и учити друге како да пишу чланке и развијају казашку Википедију.

Бакитгул Саликова
уредник казашке Википедије
Алмати, Казахстан

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Променити свет и учинити га слободнијим: Станислав Козловски

Станислав Козловски

Станислав Козловски, неуролог и предавач на московском државном универзитету Ломоносов се по први пут сусрео са Википедијом 2003. године. У то време је писао о неурологији, математици, историји, психолингвистици и генетици на свом популарном блогу. Убрзо се заинтересовао за Википедију и почео да уређује чланке. Касније је сазнао да Википедија не постоји само на енглеском језику, већ и на другим језицима, а тако и на руском.

„На енглеској Википедији је у то време постојало нешто преко 100 000 чланака“, каже он. „На руском језику, постојало је неколико стотина чланака, и, да будем искрен, ти чланци су се једва могли назвати чланцима. Онда сам престао да пишем блог, и почео сам да пишем чланке на руској Википедији.“

Козловски каже да Википедија није била позната у Русији и није било толико корисника у то време. Један од његових првих корака било је писање чланка у Русији о самој Википедији, који се појавио у популарном компјутерском часопису Компјутера (ен: Computerra). Након објављивања овог чланка, каже он, број активних корисника на Википедији се скоро па удвостручио.

Данас је Козловски генерални директор Викимедије Русије, званичног огранка ове земље. Огранизација прикупља новац, организује конференције за Википедијанце и преговара са власницима ауторских права на фотографским архивима да би их наговорили да поставе те архиве под слободном лиценцом. Козловски је успео да наговори једну од највећих новинских агенција у Русији, РИА Новости, да постави део своје архиве под слободном лиценцом. Те фотографије се тренутно користе у чланцима Википедије на бројним језицима.

Козловски такође ради и на реформи руског закона о ауторским правима не би ли га учинио либералнијим. Он учествује у радним групама и округлим столовима на тему закона интелектуалне својине у државној думи, као и у инистарству комуникација и министарству културе, између осталог. Он каже да покушава да елиминише беспотребне рестрикције које штете развоју руске Википедије.

Козловски се састао са бившим руским председником Дмитријем Медведевим, који није био упознат са концептом копилефта и слободне лиценце. „Он није знао да постоје проблеми приликом коришћења таквих лиценци у Русији, и да је коришћење радова ограничено на много начуна, на пример, не постоји „слобода панораме“, каже Козловски, који је објаснио председнику због чега је важно за пројекте Викимедије, као што је Википедија,  да се ови проблеми реше.

Говорећи о слободи закона панораме, који не постоје у Русији, Козловски каже, „Ако желите да објавите фотографију неке зграде, и та зграда је једина битна ствар на тој фотографији, према постојећим законима, морате добити писмену сагласност архитекте. У супротном, кршите закон.“

Медведев је разумео важност ових покренутих питања, те је након тог састанка рекао министрима да начине ревизију грађанског законика да би решили проблем слободних лиценци у Русији. Козловски каже да је текст амандмана грађанског законика спреман, и да је предат државној думи. Ови амандмани ће бити прегледани од стране парламента на јесен 2013. године.

„Међутим, од како је Медведев разрешен дужности“, каже Козловски, „став државних органа према брисању закона о ауторским правима се драматично променио, заједно са погледима на слободу интернета.  На пример, посланици су недавно усвојили законе о црним листана сајтова и такозваном анти-пиратском закону.

Упркос овим неуспесима, Козловски се нада да ће измене у грађанском законику које он и Викимедија Русије подржавају бити прихваћене.

„Надамо се да ћемо моћи да променимо свет и учинимо га слободнијим“, каже он.

Профил: Дона Питерсон, волонтер за комуникације Задужбине Викимедије

Интервју: Виктор Григас, Приповедач Задужбине Викимедије

са енглеског превела: Тања Милошевић

Белешке о ауторским правима: „Stanislav Kozlovskiy“ , Ctac, под CC-BY-SA 3.0 Unported, преузето са Викимедијине оставе.

Share Button

Omogućen podrazumevan HTTPS pristup za sve prijavljene korisnike Vikimedijinih sajtova

Danas, 28. avgusta Zadužbina Vikimedija (Wikimedia Foundation) pravi izmenu u softveru koji pokreće Vikimedijine projekte: od sada, podrazumevano stanje za sve prijavljene korisnike je da Vikimedijinim sajtovima pristupaju koristeći HTTPS pristup. To čini da je veza između Vikimedijinih servera i korisnikovog brauzera enkriptovana i da podaci koje oni razmenjuju nisu čitljivi za svakoga. Ovo je odgovor na nedavno izraženu zabrinutost za privatnost i sigurnost naše korisničke zajednice, a razloge za ovu izmenu smo izložili u našem postu o budućnosti HTTPS-a u Vikimediji (en).

Šta to znači za vas

Evo kako to funkcioniše (vrlo je jednostavno): Kada korisnik želi da se prijavi, biva preusmeren da koristi HTTPS za prijavu, čime njegovo korisničko ime i lozinka ostaju sigurni. Nakon što se prijave, ostaju na HTTPS verziji Vikimedijinog sajta koji koriste.

Izuzete države

Neki korisnici žive u oblastima u kojima nije jednostavno koristiti HTTPS, uglavnom zato što ga vlade eksplicitno blokiraju. Na zahtev tih zajednica, napravili smo eksplicitne izuzetke za korisnike u pogođenim državama. Prosto rečeno, korisnici iz Kine i Irana neće biti obavezni da koriste HTTPS ni da bi se prijavili, ni da bi gledali bilo koji od sajtova Vikimedijinih projekata.

Onemogućavanje

Imate problem sa sporim ili nepouzdanim ponašanjem pri pregledu Vikimedijinih sajtova preko HTTPS-a. Možete da isključite HTTPS u svojim korisničkim podešavanjima, na kartici „Profil“ („User profile“ ako koristite interfejs na engleskom jeziku), isključite/odznačite stavku „Always use a secure connection when logged in“. Nakon toga morate da se odjavite i ponovo prijavite da bi promena podešavanja stupila u dejstvo. Imajte u vidu da ćete i dalje morati da se prijavite koristeći siguran HTTPS postupak.

POMOĆ!

Za više detalja, molimo pogledajte stranu HTTPS na Meta-Wiki-ju, koja je dostupna na nekoliko jezika.

U slučaju da više niste u mogućnosti da se prijavite i uređujete Vikimedijine vikije posle ove promene, molimo stupite u kontakt sa timom Operacija Zadužbine Vikimedija (Wikimedia Foundation Operations team) bilo kojim načinom koji vam je ugodan, bilo komentarima na originalni post na engleskom,  na iRC kanalu #wikimedia-operationsconnect ili putem email adrese https@wikimedia.org.

Greg Grosmajer,
Release Manager, Zadužbina Vikimedija (Wikimedia Foundation)

Preveo i prilagodio: Branislav Jovanović

Izvorni članak (en): HTTPS enabled by default for logged-in users on Wikimedia sites

Share Button