Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za maj 2013. godine

Ангажовање локалне заједнице на у школском пројекту на Викимедијиној мултимедијалној остави

Вечерња средња школа Аргостоли у Кефалонији у Грчкој активна је на Викимедијиним пројектима од 2007. године. То је једна од ретких школа у Грчкој која има сопствени чланак на грчкој Википедији (након што је „преживела“ загрејану дебату о брисању). За школску 2012/13, одлучили смо да се укрцамо на два амбициозна путовања: ученици прве године проучавају јестиве примерке дивље флоре на острву, док ученици друге године истражују локалну легенду према којој на острву постоје 365 села, за сваки дан у години по једно. Постоји ли боље место за објављивање материјала који скупљамо од Викимедијине Комонс (Wikimedia Commons) галерије!

Дивља флора Кефалоније: Преживљавање и уживање

Кефалонија је острво дарежљиве природе. Дивља флора, каква је на острву, типична је за регионе медитеранског слива, ипак одређене врсте специфичне су за природу Кефалоније (нпр. црни бор abies cephalonica). Логично је да су се локалци окретали природи у тешка времена: старији грађани у касним седамтесетим, осамдесетим и деведесетим пуни су прича о њиховом преживљавању на „воћу са земљишта“ за време Другог светског рата.
Али то није све: многи од домаћих врста су гастрономски специјалитети с пуним правом! Грчки кувари се често могу видети како чепркају по тезгама на пијаци, трагајући за свеже убраним биљем и осталим дивљим биљкама за сопствене рецепте. У већим градовима ће често добро платити за такве посластице… док овде у Кефалонији, расту свуда око нас. Одлучили смо да документујемо што је више јестивих врста могуће, и основали галерију на Комонс­у (Commons) са ознаком : 1. фотографија представља дрво, жбун или биљка – 2. фотографија су јестиви делови – 3. фотографија су врсте обрађене у храну, са акцентом на очување метода које су примењене (кисело­слатко­суво итд.). За сваку врсту наћи ћемо ботаничко име и искористити га за наслов фотографије, такође поменућемо честе енглеске и грчке називе у описима (као и локална имена, где год је могуће). Погледајте досадашнји рад овде.

365 села у Кефалонији: мит или реалност?

Питајте било ког домороца Кефалоније : „Колико има села на вашем острву?“, и он/она ће вам вероватно одговорити : „365! По једно за сваки дан у години.“. Звучи интересантно… али нико никада није написао књигу или есеј, па чак ни листу да би то доказао. Идеја ми се одуговлачи у глави већ неколико година, и ове године сам је представио својим ученицима. Били су одушевљени, па смо се упустили у пројекат.
За мање од месец дана смо препознали могуће препреке: Грчка је била субјекат бројних административних реформи током модерне историје, последња је била „Каликратис“, при којој су многа мање општие припојене већим. Ово се десило и на нашем острву: седам дуговечних општина – обликованих претходном „Каподистриан“ реформом, али блиско повезаних са историјом острва која датира од античких времена –спојена су у једно, Општину Кефалонију. Тако, схватили смо, замислите колико много села је било „узурпирано“ током сваке од претходних реформи. Како можемо наћи валидну научну методу да документујемо та тренутно непостојећа села, од којих је свако носило сопствену историју, културу и порекло? Одговор је : посетити локалну канцеларију Главне државне архиве. Директорка је била љубазна да нам отвори просторије у вечерњим сатима (наша школа је за ученике у одрасле који раде у узрасту од 14. година па навише) и прича са нама о истраживању за која нам она може помоћи да га изнесемо до краја. Такође нам је рекла да бисмо морали да потражимо чланке у Владином листу који се односе на сваку од претходних реформи да бисмо нашли сада застарела села.

ОК, сада имамо методу. Зашто не започети са „лакшим стварима“, и оставити истраживање за касније? Ученици су били подељени у групе, свакој је дата мапа и додељења општина да је покрију фотографијама под генералном ознаком : поглед НА село – поглед ИЗ села – оријентир (црква, древне рушевине и остале тачке интересовања). Зграбили су камере и донели свој материјал, који аплоудујемо у континуитеу на нашу галерију у Комонс­у (Commons).

Где локална заједница улази у причу?

Кефалонија је прилично велико острво: шесто по величини у Грчкој. Да бисте стигли до најсеверније или најужније тачке од главног града (Аргостоли), морате возити око 50km. У време финансијске кризе, то није исплативо. Једна група ученика отишла је раног преподнева (17­годишњи Костас и 26­годишњи Гиоргос обојица раде викендом) на удаљену локацију касне јесени, само да би схватили да не могу да покрију цело подручје,
јер је сунце залазило па нису више могли да фотографишу. Њима није лако да понове процес. Дакле, где да набавимо ауторски слободне, оргиналне материјале који нам требају за наше галерије? Одговор: укључити локалну заједницу.
Кефалонијанци су поносни на своју богату историју и културу, и жељни су да чују за пројекте који се баве аспектима њиховог наслеђа: на пример, у току су радови на ископавању са интересантним налазима који могу доказати да Хомерова Итака није била на суседном острву које носи исто име, већ у јужној Кефалонији. Верујем да ће бити заитригирани да учествују у доказивању легенди о њиховим селима, и вољни да поделе
своје фотографије; други би можда желели да поделе своје знање о јестивој дивљој флори (невероватно је колико много биљака око нас јестиво, а да ми то и не знамо!).Догађај је планиран за средину марта. Поред презентовања досадашњег рада, намеравамо да у програм укључимо и мини предавање о Кријетив Комонс (Creative Commons) лиценци (да би знали на који начин ће се материјали којим допринесу бити слободни). Предложићу да се материјал или пошаље мени на и­мејл, или лично донесе у школу, или … зашто не укључити и саме локалце да сами уређују? То би значило да нам треба још један семинар о основама уређивања Викимедије, што ће ми бити задовољство да организујем, уколико има довољно заинтересованих учесника.

Белешке

Инструктори у пројекту : Мина Теофилату (Саинтфеврир), Василики Кардимоу. Видео снимак посете Главној државној архиви (Кефалонија) овде. У видеу : Гђа. Дора Зафиратоу (Директорка Државне архиве кефалоније), ја и ученици Фодаснос7, Миксалиспападос, Гиоргос, Мариа и Костас. Извештај за медије у вези са пројектом о дивљој флори (уз то и видео са WWll­ интервју о преживљавању као и најава за будући догађај) објављен на локалном порталу овде. Школски блог: http://esperinogymnasioargostoliou.blogspot.gr (извините, без енглеског превода/титлова за сада)

Мина Тхеофилатоу

Са енглеског превео: Стефан Веселиновић
Лектура: Горан Обрадовић

Извори

Mina Theofilatou;  „Engaging the local community in a school project on Commons“, блог Задужбине Викимедије

Share Button

1001 арапска реч

Лого Викиречника на српском језикуУ канцеларији Викимедије Србије протеклих месец дана шест студената арабистике са Филолошког факултета ради на стварању првог онлајн арапско-српског речника на свету. Њихов пројекат, симболично назван „1001 арапска реч“, започет је 15. фебруара и одвија се на иницијативу Викимедије Србије уз сарадњу са Културним центром „Неа Пангеа“.

„Рад на овом пројекту за мене представља велико задовољство јер можемо да користимо знање које смо стекли на факултету и да га преточимо у нешто што касније може да буде од користи не само нама, већ свима који се баве арапским језиком или желе да науче нешто о њему“, каже Лина Абурас, студенткиња која је окупила овај тим. Она каже да су сви учесници од самог предочавања идеје показали велику заинтересованост и ентузијазам. „Било је битно само да се нађе иницијатива за овакав пројекат. Сви који учествују су добри студенти, спремни на тимски рад и спремни да науче нешто ново“, додаје Лина. Исто мишљење дели и Милица Томовић која истиче да рад на речнику није пуко уписивање речи, како се на први поглед то чини, већ иза свега стоји марљив рад.

Њена колегиница, Тамара Полетан, додаје да је речник прилагођен свима јер пружа основне информације о траженом појму, али и граматичку обраду речи, етимологију и примере употребе, за оне који се језиком баве стручније: „Овај речник је намењен свим групама, како онима са мало више предзнања, тако и некоме ко је на самом почетку упознавања овог несвакидашњег и магичног језика.“

101. реч

Протекле недеље, након непуних месец дана, ова група активиста обележила је своју 101. унету реч. „Тих првих 100 речи је на неки начин било само уходавање, сада нам много лакше иде и сигурна сам да ће наредних сто бити доста брже унето. Ова симболична 101. унета реч нам представља додатни ентузијазам да сигурније наставимо са уносима“, сматра Тања Милошевић, једна од учесница.

За сваку унету реч потребно им је 20 до 40 минута, а највише времена им одузима тражење адекватних синонима, антонима и практичних примера употребе. И поред тога, они се слажу са пословицом да квантитет није исто што и квалитет, те се труде да сваки чланак буде што потпунији и детаљнији, са звучним записом и визуелним примером.

„Арапски језик је доста другачији од индоевропских језика, па се трудимо да направимо речник који ће нашим корисницима дати врло једноставну и практичну верзију тог језика. Знам колико ја као студент користим Википедију, те знам колико ће и другима наш речник бити од користи“, сматра Тања.

Унапређење Вики шаблона

Да активно учествују у уносу речи показује и иницијатива њеног колеге, Мирослава Лоција, да се шаблони који се користе за Викиречник унапреде. „Арапски језик има три падежа, за разлику од српског који има седам. Зато смо морали да направимо нови шаблон, односно нову табелу за падеже која је прилагођена конкретно овом језику.“ Поред тога, да би корисницима са српског говорног подручја што више приближили речник, овај тим студената пише и чланке на Википедији који ће бити практично упутство за његово коришћење.

„Пишемо корисна граматичка правила арапског језика на Википедији, а краћа упутства на самом Викиречнику“, додаје Тања.

Тимски рад

Учесници су се поделили у групе по двоје, у зависности од тога коју област покривају. Након неког времена се ротирају, те они који су били задужени за речи из културе читају чланке оних који су писали речи из биологије, а они које интересује географија, проверавају оне који су писали о антропологији итд. На такав начин, свако пише о области која га највише интересује, и сви једни другима проверавају чланке, како се не би поткрала нека грешка.

Тамара Полетан каже да окупљања у канцеларији три пута недељно и рад у овом тиму нису напорни, чак супротно: „Као тим функционишемо сјајно. Иако смо подељени по областима, консултујемо се пре уноса сваке речи, а уколико има неких нејасноћа, заједно радимо на отклањању истих. Осим вредности коју има сам по себи, рад на овом пројекту је и јако забаван“.

1001 реч као доња граница

Омиљени тренутак, како је већина учесника рекла, био им је када су у потпуности завршили своју прву реч, са свим детаљима и примерима. „Био је то сјајан тренутак, али и велико олакшање. Заиста, срце ми је било пуно“, са узбуђењем говори Јована Милошевић.

На питање да ли је 1001 реч мало, Јована, у име тима, одговара: „Ова цифра нам је доња граница. Ми бисмо волели да наставимо са дограђивањем речника. Арапски језик је доста богат језик, у неку руку безграничан. Наравно да увек може још, тако да је све у суштини мало, али ми се трудимо да погодимо срж која после лако може да се разграна.“

„Викимедија Србије је прошле године у свом стратешком плану дефинисала да, поред Википедије, жели да покрене и развој осталих Викимедијиних пројеката на српском језику. Викиречник је у том тренутку бројао око 15900 речи, али се у протеклом периоду показао пад уноса нових појмова, те смо одлучили да, у сарадњи са Културним центром „Неа Пангеа“, кренемо са овим пројектом“, говори Миле Киш, генерални секретар Викимедије Србије.

„Оно што ми је посебно драго у вези са „1001 арапском речју“ јесте да се константно допуњује новим идејама, како у вези са њим, тако и потпуно новим. Зато ми је задовољство да кажем да Викимедија Србије има шест нових чланова који већ сада најављују будуће пројекте“, додаје Миле.

Од учесника смо сазнали и да арапски речник за именице, поред једнине и множине, има и дуални, односно двојни облик, као и да је то била карактеристика и словенских језика која се током времена изгубила. Тако, уколико на арапском желите да кажете књига, рећићете „китеб“, а уколико причате о две књиге, употребићете дуални облик – „китебени“, што је различито од множине „кутуб“.

Share Button