Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Arhiva za decembar 2012. godine

15 милиона слободних медијских фајлова на Викимедијиној остави

Tropical Depression Seventeen- W, 14. август 1996.

Дана 4. децембра 2012, Викимедијина Остава, слободно складиште медијских фајлова, добила је свој 15-милионити фајл. Реч је о фотографији Tropical Depression Seventeen- W, која приказује тропски циклон који се развио 1996. године током Пацифичке сезоне тајфуна, а коју је усликала Национална администрација за океане и атмосферу, САД.

Слику у јавном власништву је на Интернет поставио корисник Supportstorm, који учествује у Викимедијиним пројектима од 2009. године. Овај корисник најчешће доприноси Викимедијиној Остави и енглеској Википедији, а специјалност су му тропски циклони.

Од последњег јубилеја поводом 10 милиона медијских фајлова прошло је 599 дана; он се, дакле, догодио 15. априла 2011. Све заслуге припадају заједници Викимедијине Оставе, која је веома
укључена у пројекте, процесе и преговоре у циљу надоградње јавне доступности образовног медијског садржаја у јавном власништву и под слободним лиценцама.

У протекле 2 године увећан је број културних институција (ГЛАМ) и других организација које су обезбедиле слободан садржај који на другачији начин не би био доступан јавности. Два
такмичења „Вики воли споменике” такође су заслужна за више од 500.000 послатих фотографија. Поврх тога, стална техничка усавршавања, попут појаве UploadWizard-а који је представљен у
мају 2011, као и новог HTML5 видео плејера у многоме олакшавају рад тренутним и будућим учесницима и охрабрују их да прошире своје доприносе на видео и аудио фајлове.

Захвалност заслужују десетине хиљада учесника који су помогли да се дође до овог јубилеја. Са 480 милиона јединствених посетиоца на Викимедијиним пројектима, а на више од 280 језика, сваког месеца, постоји добар разлог за слање још 15 милиона фајлова.

Хајде да заједно радимо на овоме!

Peter Weis

Са енглеског превела Сања Павловић
Лектура: Горан Обрадовић

Извори

15 million free media files on Wikimedia Commons, блог Задужбине Викимедије

 

Share Button

Обука нових уредника Википедије преко е-поруке

Ток послова у пројекту

У оквиру Програма за доприносе и раст броја уредника Задужбине Викимедије, пројекат Тагридат-уредници Википедије започет је на Википедији на арапском језику и трајао је од 1. јуна до 30. септембра 2012. године.
Кључна идеја је била да се привуку нови уредници из редова пратилаца Тагридат Tвитер налога, обезбеђивањем адекватне обуке преко онлајн средстава (нпр. преко мејлова и твитова) и вођењем кроз основне кораке уређивања Википедије задајући им да обављају једноставне задатке на Википедији.
Закључци овог пилот пројекта су:

  • Друштвене мреже, као што је Твитер, могу бити веома моћни канали за привлачење нових уредника Википедије.
  • Слање мејлова новим уредницима са конкретним задацима, заједно са упутствима са специјалног портала за доприносе је навело велики проценат њих да уређују странице Википедије.
  • Подучавање нових уредника разним уређивачким техникама помоћу корак-по-корак приступа је резултирало тиме да значајан проценат њих постану редовни уредници Википедије.
  • У просеку, уредници који су то постали на овај начин чешће уређују него други нови корисници.Ово може бити рани показатељ доприноса овог пројекта броју активних Википедијанаца.

Укупан број измена који врше Тагридат-уредници на арапској Википедији, заједно са дневним
просеком измена у свакој фази програма.

Број измена 745 корисника који су регистровани у овом програму (око 695 њих није имало налог на Википедији раније) је порастао са 629 на 3410. Главне прекретнице које су допринеле повећању броја измена могу се уочити када су се корисници пријавили и када су корисници реаговали на задатке као што је стварање своје странице, писање чланака и категоризовања истих. График такође показује просечан број измена по дану, тачније изузетно повећање од 7,8 измена на дан приликом регистрације до 36,3 измена на дан у каснијим фазама програма. Ово показује да се више корисника придружује јер је програм почео и праве више измена јер се боље упознају са начином уређивања на Википедији.

Око 43% ових регистрованих чланова није направило ниједну измену током пилот програма. Сдруге стране, око 20% учесника је направило више од 4 измене. С обзиром да је сваки задатак захтевао једну измену, значајан део корисника је и даље доприносио, дакле, нису само пуко решавали задатке који су им дати.

Поређење између уредника из овог пројекта и ранијих корисника по њиховом броју измена.

Да бисмо разумели значај ових резултата, упоредили смо учеснике у овом програму са већ регистрованим корисницима арапске Википедије категоризованих по њиховом броју измена. Десни бар показује да, док само 1,7% свих корисника има више од 10 измена, чак 6,3% учесника у овом програму има толико измена. Насупрот томе, док је 89,8% свих регистрованих налога наарапској Википедији никада није дала никакав допринос, само 42,6% учесника у овом програму је остало неактивно након регистрације.

Како број регистрованих корисника у овом програму расте, може постати тешко да се обучавају, комуницирају, и прикупљају податке помоћу мануелних метода које смо користили у овом пројекту. Тежимо да изградимо аутоматски систем који нуди корак-по-корак обуку за заинтересоване кориснике, као и праћење њиховог рада, и прикупљање повратних информација од њих.

 

Са енглеског превела: Тања Младеновић

Лекторисали: Јулија Војиновић и Горан Обрадовић

Извори

Share Button

Две одлуке немачких судова у корист слободног знања

Немачки судови су овог лета изрекли две одлуке које представљају значајне правне победе Викимедијине заједнице и целог покрета слободног знања у Немачкој. Окружни суд у Тибингену у случају проф. др Ашеа против Викимедија фондације, а Окружни суд у Швајнфурту у случају Петер Дег против Задужбине Викимедија донели су обе пресуде у корист Задужбине Викимедије. Први случај се односио на немачко право личности живог лица, други у питању пост-мортем права личности. Обе одлуке садрже неколико проницљивих правних запажања о праву личности онлајн, које осећамо да вреди нагласити и поделити са викимедијанском заједницом.

 

Аше против Задужбине Викимедија

 

У јуну 2012, професор Матијас Аше је поднео тужбу против Викимедије,  приговарајући на садржај чланка у немачкој Википедији пожаливши се да крши његова лична права. Конкретно, он је желео да елиминише било какво помињање његовог чланства у неколико католичких студентских удружења.

Аше је понудио да повуче тужбу ако Фондација уклони садржај који он сматра непримереним, и да се на тај начин избегне судски процес. Нисмо могли да пристанемо на поравнање које би поставило преседан цензурисања законитог и тачног садржаја, јер су чланови заједнице већ навикнути на високе стандарде осетљивости, истинитости и неутралности коју поседује Википедија када је у питању политика „Биографија живих лица“ („БЛП“). Такође је неспорно да информације које су у питању биле и прецизне и слободно доступне на неколико других сајтова под овлашћењем професора Ашеа.

Овом тужбом, право појединаца и правних лица да објављују и шире истините биографске податке на Интернету нашао се на мети. Мисија фондације је да олакша размену идеја и информација, а још даље од тога да обезбеди глобални неометан приступ слободном знању. Тако, уместо да правимо компромис доводећи у питање основне принципе покрета, определили смо се да бранимо право наше заједнице да наводи тачне информације у биографским чланцима.

Немачко Право личности је шири концепт од америчког права личности. Амерички закон забрањује неовлашћену комерцијалну употребу имена појединца, али немачки закон иде даље у обезбеђивању аутономне области приватног живота појединца, без обзира на комерцијалност. У том смислу Немачка штити право на информационо самоодређење, односно право појединца да одлучи када и колико лични подаци треба да се објаве. Аше тврди да је, према немачком закону, било незаконито да се садржај у вези појединца, без претходне изричите сагласности тог појединца, стави на располагање упркос доступности исте информације на Интернету.

Међутим, Фондација је истрајала и суд је на крају утврдио да право личности у Немачкој није апсолутно. Ипак, интерес појединца и његовог информационог самоодређења мора бити одмерен против интереса Викимедијиних корисника и шире јавности.

Како је немачки Савезни уставни суд раније пресудио, у одсуству заиста убедљивог оправдања, појединац мора да толерише нежељене последице које проистичу из трећих реакција на објављивање истинитих чињеница. „Убедљива“ оправдања могу укључити дискриминацију појединца у питању друштвеног искључења и изолације, као и вероватноћу распрострањеног утицаја. Такви аргументи нису били присутни у овом случају.

Осим тога, суд је заузео став да би крута примена права личности неминовно угрозила заједничку мисију викимедијанског покрета, која се између осталог састоји у стварању слободне енциклопедије. Суд је утврдио да јавност има значајан интерес када је у питању „слободна енциклопедија“ и свеобухватан и слободно доступни извор знања, такође и Викимедија има интерес у доступности истинитих чињеница. Суд је утврдио да је овај јавни интерес и потреба да се сачува слобода штампе и доступност информацијама представља суштински важне интересе који надмашују Ашеово право личности.

Тако је суд пресудио у корист наше заједнице и ширег викимедијанског покрета, да однос интереса фаворизује Фондацију и да је садржај који је у питању морао да неометано остане у чланку.

 

Петер Дег против Задужбине Викимедија

 

Зграда суда у Швајнфурту
Аутор: Dr. Volkmar Rudolf, GFDL, cc-by-sa-3.0

Друга недавна одлука односи се на немачко право личности преминулог појединца. У овом случају, тужитељ Петер Дег је тврдио да је затражио од Задужбине да избрише неке биографске податке о његовом преминулом оцу на немачкој Википедији. Ради се о приговору на изјаву у чланку да је његов отац  поново примљен у правну струку 1952. Тужитељ је такође тврдио да је његов отац напустио НСДАП (Националсоцијалистичка немачка радничка партија) раније него што је у чланку писало. Тужитељ је поднео тужбу у којој се захтевало да се читав чланак обрише.

Задужбина Викимедија је одлучила да заступа тужену страну у име немачке викимедијанске заједнице. Окружни суд је закључио да није било повреде пост мортем права личности и одбио је тужбени захтев у делу којим се захтева принудно уклањање чланка са Википедије.

Позитивно право Немачке предвиђа да пост мортем право личности штити од неистинитих тврдњи, понижења и штетних изјава о животу и достигнућима покојника. Међутим, овако посматрано право личности за живота је много ширег домашаја од истог права после смрти, које потом бива много уже по предмету заштите. Сродници у првој линији могу забранити изјаве о покојнику само у случају да такве изјаве представљају кршење норми кривичног права или у изузетној мери одступају од чињеница.

Суд је сматрао да чак и ако, као што тужилац тврди, постоје неке наводно нетачне изјаве, чланак у целини не представља нарушавање чињеница о животу и достигнућима субјекта. Суд је пресудио да чланак о оцу тужитеља не садржи било какве изјаве које крше пост-мортем права личности.

Закључак

Задужбина Викимедија наставља да брани права наше заједнице широм света да ствара, учи, подучава и инспирише. Надамо се да ова два случаја недавних правних победа дају увид у врсте изазова и могућности са којима се суочава мисија наше заједнице мисију на фронту покрета слободног знања.

Мишел Полсон, Правни саветник

Рубина Квон, Правни приправник

 

Са немачког превела: Тања Младеновић

Лекторисали: Јулија Војиновић и Горан Обрадовић

Извори

Share Button

Нови простор, стара идеја: Викимедија Србије отворила библиотеку

Kрај првог месеца постојања канцеларије Викимедије Србије обележила је стара идеја која је сада стекла услове за спровођење. Викимедија Србије сад има сопствену библиотеку.

Основна замисао је да библиотека олакша рад и прошири базу информација. Материјал којем су истекла ауторска права биће доступан за дигитализацију, а остале књиге користиће се као извори референци, за писање чланака, радионице и све активности у оквиру Викимедије.

За сада је у фонду доступно око шездесет ставки, од енциклопедија преко ДВД-ова до појединих бројева новина. У року од неколико дана прикупљено је око четрдесет књига од којих су неке и из 19. века. Интересантан је податак да, поред књига на српском, имамо књиге на енглеском, немачком и француском језику.

Свако ко жели, може да допуни фонд и учествује у остварењу ове замисли која је у почетној фази а обећава много.

Каталог се за сада може видети на адреси http://library.wikimedia.rs/

 

Јулија Војиновић

Лектура: Никола Смоленски

Share Button