Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Глобално

Кампања уређивања референци #1либ1реф 2020

Викимедија Србије у сарадњи са Универзитетском библиотеком Светозар Марковић већ трећу годину заредом покреће кампању уређивања референци на Википедији на српском језику  – #1либ1реф. Акција почиње 15. јануара и трајаће до 05. фебруара.

Један библиотекар – Jедна референца

Кампања је глобалног карактера и спроводи се у бројним земљама широм света у склопу прославе рођендана Википедије на енглеском језику, 15 јануара. Циљ ове кампање је мотивисање библиотекара у давању свог професионалног доприноса највећој енциклопедији у људској историји. Уношењем референци и извора чинимо Википедију поузданом, а саме податке у њој лако проверљивим.

1либ1реф кампања почиње 15. јануара и траје до 5. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије, као и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Многе локалне библиотеке широм света се прикључују овој акцији и на тај начин дају свој допринос чинећи Википедију поузданијом.

Радионица уређивања референци у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковић“

У Србији ће ова акција бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и Библиотеком града Београда, са којима дуги низ година остварујемо изузетну сарадњу и пружамо пример успешне #1lib1ref кампање

У 2019. години београдски библиотекари су остварили сјајне резултате и заузели 3. место на глобалном нивоу са 1672 унете референце, а највреднији учесници су били награђени. Треба напоменути да су се испред наше, релативно мале, заједнице нашле само Википедија на француском језику са 3685 референци и Википедија на енглеском језику са 2863 референци, која је и највећа светска верзија Википедије.

И ове године смо припремили награде за пет највреднијих учеснике у виду ваучера за куповину књига.

Овим путем вас позивамо на радионице уређивања референци  које ће бити одржане у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић, у Булевару краља Алексадра 71, 16.01. од 10 до 13 часова, као и 24.01. у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда, на адреси Студентски трг 19, од 10 до 13 часова

Ауторка: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 

  • 1lib1ref.svg, аутора BFlores (WMF), под CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication са Викимедијине мултимедијалне оставе
  • Workshop1Lib1Ref 2019 12.jpg аутора 11sasapus11, под Attribution-Share Alike 4.0 International са Викимедијине мултимедијалне оставе

Share Button

Кампања #1lib1ref 2019 остварила сјајне резулате у Србији!

Глобална кампања уређивања референци #1lib1ref сврстала је Србију у сам врх вики заједница које су унеле највећи број референци поводом Википедијиног рођендана. Укупно 28 уредника Википедије на српском језику унело је чак 1672 референце у чланке где су оне недостајале! Апсолутни победник ове акције је корисник Ванилица, који је бриљирао са чак 653 унете референце, чиме се пласирао на друго место на свету!

Радионица уређивања референци у УНИЛИБ-у 2019.
Ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

На другом месту у Србији нашао се корисник Ziva73 који је унео 252 референце, следи га корисница Ojce са 189 уноса, Draganapopovic са 107, и корисница BuhaM која је унела тачно 100 референци. То је уједно и првих пет учесника акције који ће бити награђени ваучерима за куповину књига, од 2000 и 1000 динара.

Доприноси осталих учесника Википедији на српском језику изгледају овако:

Андријана – 52, 11sasapus11 –  46, Djordjes – 46, Intermedichbo – 40, Milas123 – 36, БиблиотекаЈД – 25, Antioksidans – 21, Зорица Јовичић – 19, БиблиотекаЛКМБЈД – 16, Jelenaandonovski – 12, Draganast – 11, Jeja13 – 11, Lotom – 7, NemanjaAnt – 7, Милан Животић – 5, Ivana Guslarevic – 5, Bnikolic.092 – 4, Liki27 – 4, Sanjageni – 3, Nikolaj Filipović – 1.

На глобалном нивоу испред Википедије на српском језику су само Википедија на енглеском и француском језику. На француској језичкој верзији Википедије унето је 3685 референци, док је на највећој светској верзији – Википедији на енглеском језику унето 2863 нових извора. Овим је успех наших уредника још значајнији, јер смо се, као мања заједница, пласирали на треће место у свету.

Глобалне статистиске 2019
Извор: 1lib1ref@Twitter

У знак захвалности свим учесницима који су додајући референцу у чланак унапредили релавантност Википедије на српском језику, Викимедија Србије, Универзитетска библиотека и Библиотека града Београда организоваће дружење у УНИЛИБ-у, на коме ће учесницима бити уручени ваучери и поклон пакетићи.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Share Button

Википедија обележава 17. рођендан

Википедија на енглеском језику 15. јануара обележава 17 година од оснивања овог најуспешнијег светског пројекта. Током овог периода 32, 5 милиона добровољаца широм света написало је и допунило 288 језичких верзија Википедије, од чега више од 5,5 милиона чланака на енглеској верзији ове највеће онлајн енциклопедије.

 

Викимедијанци на Викиманији 2016

 

Може се слободно рећи да је оснивање Википедије 2001. уздрмало интернет. Иако је пројекат започет као подршка британској Нупедији коју су писали стручњаци, убрзо је постала прва енциклопедија на свету коју могу сви да уређују. Само неколико месеци од настанка имала је 8000 чланака, а до краја године 20 хиљада чланака и 28 језичких верзија. Данас је Википедија на 5. месту по посећености међу сајтовима, али прва као непрофитни сајт.

Оно што се сматра највећим успехом и предношћу Википедије је да је захваљујући донацијама овај сајт и даље ослобођен од реклама и других видова оглашавања, те се мисија ширења знања одвија неометано и за читаоце и уреднике.

За Википедију се каже да „све зна”, а ево неких занимљивих чињеница о њој које можда нису толико познате:

 

Википедија има своју званичну песму

То је „Хотел Википедија”, обрада песме „Хотел Калифорнија” групе Иглс. Објављена је 2004. и направљена је специјално за „википедихоличаре”.

 

Око 600 нових чланака дневно се напише на Википедији на енглеском језику

Википедија, заједно са сестринским пројектима Задужбине Викимедија као што су Викицитат, Викиречник, Викикњиге, Викимедијина остава и други имају 10 измена сваке секунде.

 

Десетине милиона људи уређује Википедију

Тренутно постоји више од 32,5 милиона људи који имају отворен налог на Википедији. Они се називају „Википедијанци” и имају могућност уређивања страница.

 

Постоји гласање о томе који ће чланак бити последњи на Википедији

Уколико би из неког разлога Википедија пропала, организовано је гласање на тему који чланак ће бити последњи.

 

Чувају се неки од најчуднијих обрисаних чланака

Иако су обрисани, необични чланци се ипак чувају на Википедији. Неки од чланака су „Улога кловнова у модерном друштву”, „Љути магарац” и „Пиво за псе.”

 

Амерички Конгрес је био блокиран на Википедији 10 дана

Када је примећено да су људи из Конгреса острашћено додавали измене на неке чланке, Википедија је направила бота да прати њихово понашање на Википедији и да твитује сваки пут када се направи анонимна измена. Будући да ово није коплетно решило проблем, ИП адреса америчког Конгреса је морала бити блокирана на 10 дана, након агресивних измена које су укључивале и теорије завере о слетању на месец.

 

Википедија постоји на 299 различитих језика

Од децембра 2017. постоји 299 језичких верзија Википедије. Ипак, 11 није активно. Од 288 активних, постоје и неке на необичним језицима као што су Канури, Англо-саксонски, Старословенски или Шајански језик.

 

Страница са највише посета је увек почетна страница Википедије

Почетна страница Википедије је одувек имала највише прегледа, а следе је „претрага” и „случајна страница”. Чланци са највише прегледа поред главне странице су чланци о Фејсбуку и Јутјубу, као и о америчким председницима Доналду Трампу и Бараку Обами.

 

 

Корисник са највише измена икада је Ser Amantio di Nicolao

Од марта 2016, Википедијанац Ser Amantio di Nicolao је уредник који је направио највише измена икада – 1,6 милиона. Ипак, аутоматски бот Cydebot је у истом периоду направио 5,1 милиона измена.

 

Већину уредника Википедије чине мушкарци

Само 20-30% уредника Википедије чине жене. Задужбина Викимедија се труди да превазиђе тај јаз бројним акцијама и активностима које би мотивисале даме да се укључе.

 

Википедија је увек у врху посећености када је реч о сајтовима

Википедија је годинама међу првих пет сајтова по посећености, а часопис „Тајм” у октобру 2017. прогласио је Википедију трећим најутицајнијим сајтом свих времена, после Гугла и Амазона.

 

Википедијанци широм света ће окупљањима прославити овај рођендан, као и Викимедија Србије, која је дружење уредника заказала за 15. јануар у 18 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). 

Окупљенима ће се обратити председник Викимедије Србије са посебним освртом на занимљивости са ове Википедије.

Обезбеђена су одређена средства за покривање путних трошкова волонтера који нису из Београда, а имају жељу да присуствују прослави. Будући да је број места ограничен, потребно је да се сви заинтересовани пријаве попуњавањем кратког формулара. Средства су ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве.

 

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Wikimania 2016 – group photo 03.jpg, аутора Niccolò Caranti; HotelWiki1.JPG, аутора Gnom, public domain; Stopspinning.gif, аутора Sultan Haris III; RotaWiki.gif, аутора Gustavo Girardelli, Bastique; Bouncywikilogo.gif, аутора Wikimedia Foundation (edited by Splaka at Uncyclopedia), под CC BY-SA 3.0 и CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Вики воли Земљу: Најлепше светске фотографије природе бира и српски мајстор фотографије Милан Живковић!

Интернационални избор најлепших светских фотографија заштићених природних добара управо се одвија заједничким радом чланова жирија из целог света. Један од изабраних чланова међународног жирија је и Милан Живковић, фотограф, уметник и дизајнер.

 

Међународни тим који организује светски избор, контактирао је Викимедију Србије да предложи члана жирија са великим искуством у области фотографије природе, а да није жирирао национално такмичење. Избор је несумњиво пао на угледног фото-стручњака Милана Живковића, који је 18 година радио као фотограф и дизајнер у Природњачком музеју, потом као уредник фотографског програма Центра за културу у Ковину а затим као уредник часописа Рефото. Сада је предавач у Рефото студију и школи фотографије. У Србији је амбасадор компанија Никон и Профото и власник Диџиграфи сертификата корпорације Епсон.

Фото: Ивана Томановић

Од 2005. радио је као извршни, а од 2012. је главни уредник реномираног часописа посвећеног фотографији  – Refoto. Документовао је и илустровао велики број дешавања, изложби и публикација везаних за природу у земљи и иностранству. Непрекидно популарише фотографисање природе и посебно макро-фотографију. Аутор је шест фото-монографија, више стручних и научних радова, као и фотографских пројеката везаних за природу који су имали више од 100 поставки у преко 20 градова код нас и у иностранству. Своје фотографије донирао је Завичајним и уметничким збиркама, Природњачком музеју Београд, Музеју Војводине у Новом Саду, као и Музеју савремене уметности у Београду.

За наш блог открива да је светском жирирању преостао још један круг гласања, а нас је интересовало и каква нам је конкуренција и како ће се котирати Србија ове године.

Како Вам се чине фотографије које представљају избор 36 земаља (и УНЕСКОВ пројекат о биосфери)?
Веома је занимљиво то што је стигао велику број фотографија које су до сада прошле неколико локалних и два међународна круга жирирања. Све ово говори да људи постају итекако свесни значаја бележења и очувања како материјалне тако  нематеријалне баштине. Јасно је да је фотографија неког предела који представља и посебан екосистем реално jeсте једини начин да се сачува и пренесе информација о његовом постојању. А приказ ових информација на месту које је приступачно свима, као што је Викимедија, свакако је најбољи начин њиховог чувања.

Колике шансе има Србија да поново освоји прво место (или уђе у првих 10)?

Незахвално је прогнозирати било шта јер до краја жирирања има још рада и сабирања гласова тако да сада једино можете да навијате и да се надате – ја морам да останем неутралан и непристрасан.

 

Послушаћемо Милана и снажно навијати да се фотографије из Србије поново пласирају међу најбоље светске фотографије заштићених природних добара, на фото-конкурсу највеће онлајн енциклопедије – Википедије.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Извори: Srbijafoto.rs; Refoto.rs – Milan Živković “Moj Banat”: Otvaranje izložbe

Напомена о ауторским правима: Фотографију Милана Живковића снимила Ивана Томановић; Participating Countries WLE 2017, аутора Saqib, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

 

Share Button

Знањем против трговине људима

Викимедија Србије, УНИТАС фонд, Црвени Крст Србије и Универзитетска библиотека Светозар Марковић” обележиће Европски дан борбе против трговине људима радионицом уређивања Википедије на ову тему. Радионица ће се одржати 18. октобра у Универзитетској библиотеци  „Светозар Марковић”, од 10 до 15 сати.

 

Dannielle Blumenthal, CC BY 2.0

 

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Број жртава на глобалном нивоу у 2016. години био је 40.3 милиона жртава, а зарада је била 150 милијарди долара.  

Унитас Фонд се бави борбом против трговине људима путем едукације и превенције, посебно кроз пројекат „Превенција ризика од трговине људима, деце и младих у Србији”, као и подизањем свести путем документано-играног филма Посматрачи”, који је базиран на истинитим причама. Црвени крст Србијe своју улогу у борби против трговине људима заснива на едукацији појединаца и група да препознају проблем a који се обучавају да у својим срединама даље шире знања о опасностима које ова појава носи и последицама које изазива у друштву. У сарадњи са ове две организације, Викимедија Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” даће своју подршку борби против трговине људима реализовањем тренинга за уређивање Википедије, односно увећањем садржаја српске језичке варијанте ове енциклопедије.

 

Радионица је намењена студентима и студенткињама државних и приватних факултета који желе да стекну и унапреде знање о борби против трговине људима, критичко размишљање, вештине писања и читања, комуникационе вештине, информатичку писменост.

Циљ тренинга је да се студенти и студенткиње на занимљив и интерактиван начин упознају са темом борбе против трговине људима и предностима Вики пројеката. Учесници ће имати прилику да прођу бесплатно предавање о борби против трговине људима, а затим и двочасовну обуку и радионицу о уређивању Википедије, након чега ће бити у обавези да напишу чланак на Википедији на српском језику на неку од предложених тема.

 

Програм:

10:00 – 11:30 Предавање о борби против трговине људима

11:30 – 12:00 Википедија и Викимедија

12:00 – 12:15 Пауза и освежење

12:15 – 13:00 Радионица о уређивању Википедије

13:00 – 15:00 Писање чланака на Википедији

 

Број места је ограничен, а пријаве можете слати до 8. октобра 2017. године у 23:59 часова, на мејл nebojsa.ratkovic@vikimedija.org. У пријави је потребно навести:

  • Име и презиме
  • Факултет који студирате и годину студија
  • У неколико реченица објасните разлог и мотивацију зашто се пријављујете

 

Само учесници који истог дана успешно заврше све предвиђене активности добиће потврду о успешно завршеној радионици, а аутора најбоље написаног чланка очекује и награда – блутут звучник.

 

Аутори: Ивана Гусларевић и Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Извори: Трговина људима, Википедија на српском језикуalliance87 

Напомена о ауторским правима: Stop Human Trafficking, аутор Dannielle Blumenthal, под CC BY 2.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button