Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Слободна култура

СВЕТСКИ ЖИРИ ПРОГЛАСИО: ФОТОГРАФИЈА ИЗ СРБИЈЕ НАЈЛЕПША НА СВЕТУ!

Фотографија Чедомира Жарковића која приказује бигрене каде Стопића пећине проглашена је најлепшом светском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину на међународном фото-конкурсу Викимедије Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth). Србија је заузела и 15. место, са фотографијом кањона Раче Владимира Мијаиловића.

 

stopica_pecina2-2

Најлепша светска фотографија природе: Стопића пећина, Србија –  Аутор Чедомир Жарковић,  CC-BY-SA 4.0

 

Девет чланова интернационалног жирија бирало је најлепше од 270 фотографија које су победиле у 26 земаља и УНЕСКО-вом пројекту UNESCO Biosphere reserves.

У јакој конкуренцији, фотографија Чедомира Жарковића изабрана је за најлепши приказ заштићеног природног добра са објашњењем да, поред атрактивности и динамичности, има изузетну енциклопедијску вредност.

Победник ће бити награђен путем у Монтреал, на Викимедијину највећу конференцију Викиманија (Wikimania), која ће бити одржана од 9. до 13. августа 2017. године.

Поред првог места, фотографија која је победила на такмичењу у Србији – Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића, освојила је 15. место на листи најлепших светских фотографија под слободном лиценцом.

 

kanjon_race_sa_vidikovca_crnjeskovo_nacionalni_park_tara-1

15. место: Кањон Раче, Национални парк Тара – aутор Владимир Мијаиловић, CC-BY-SA 4.0

 

Победник светског такмичења Чедомир Жарковић, из Београда, каже:

– Веома сам изненађен што је баш моја фотографија изабрана за најлепшу на свету и што тиме представљам своју земљу Србију и њене скривене лепоте.

На конкурсу у Србији ова фотографија је добила похвалу, али нисам очекивао да ће на светском нивоу ући у ужи избор, а посебно да ће избити на прво место. С обзиром да се фотографијом бавим из хобија, и да је ово први фото конкурс на који сам се пријавио, ово је велики успех и велика награда за мене. Захваљујем се Задужбини Викимедија и жирију који је одабрао фотографије.

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Председник Викимедије Србије Филип Маљковић изразио је велико задовољство овом победом, посебно оценом жирија о енциклопедијској вредности фотографије.

– Након три године реализације овог фото-конкурса у Србији и скоро 4000 слободних фотографија које смо прикупили, ову победу сматрамо признањем за активности сакупљања слободног садржаја за највећу светску енциклопедију. Ово је врло леп поклон за 11. рођендан Викимедије Србије који управо обележавамо.

Занимљиво је да смо за рекламу, која се емитовала на РТВ Војводина пре и током такмичења у Србији, изабрали слоган “Прикажимо свету најлепшу Србију”. Испоставило се да смо били потпуно у праву – додаје Маљковић.

Пројекат Вики воли Земљу започела је Википедија на украјинском језику 2013. године, да би се врло брзо проширио на остале земље света где постоје огранци Задужбине Викимедија. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе.

У Србији се ово наградно такмичење организује од 2014. године, али је ове године оборен рекорд прикупљањем скоро 2000 фотографија. Фотографије се даље користе за илустрацију чланака на Википедији и другим вики пројектима (Викивести, Википутовања, Викицитат…), али и у свеопштој намени, с обзиром на природу Кријетив комонс лиценца.

Конкурс се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, уз медијску подршку РТВ Студио Б, РТВ Војводина, Вечерњих новости, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, Радио Београда, дневног листа Политика и бројних других медија.

Свечано уручење плакете победнику и прослава ове победе биће одржана у среду, 30. новембра у просторијама Туристичке организације Србије (Чика Љубина 8) од 18 сати. Два освојена места на светском такмичењу поздравиће представници Викимедије Србије, Завода за заштиту природе Србије и Туристичке организације Србије.

Извештај интернационалног жирија можете погледати на Викимедијиној остави.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић

Извори

Wikimedia Foundation Blog: The top fifteen phenomenal winning photos from Wiki Loves Earth, by Jeff Elder.

Напомена о ауторским правима: Stopića Pećina2, аутора Чедомира Жарковића (User:Cedomir Zarkovic), Kanjon Rače sa vidikovca Crnjeskovo, Nacionalni park Tara, аутора Владимира Мијаиловића (User:Vladimir Mijailović), под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање

У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

 

merge_from_ofoct

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

.

.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Изложба „Вики воли Земљу“ у Пожеги

Најлепше фотографије природе Србије са великог наградног фото-конкурса „Вики воли Земљу”, биће представљене на канвас платнима становницима Пожеге и другим посетиоцима. Из овог града долази победник овогодишњег такмичења у Србији, г. Владимир Мијаиловић. Изложба ће свечано бити отворена 12. октобра у Клубу младих Културног центра Пожега и трајаће до 12. новембра. Отварање је заказано за 18 сати.

vikimedija-viki-voli-zemlju-pozega-b2

Током маја месеца Србија је била део великог међународног такмичења „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth). У више од 20 земаља прикупљале су се фотографије заштићених природних добара, под слободном лиценцом, на којима се заснивају сви пројекти Задужбине Викимедија, попут пројекта Википедије – највеће онлајн енциклопедије.

У нашој земљи овај конкурс је одржан трећи пут за редом, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије, Туристичком организацијом Србије и подршком бројних медија. Половином јуна, у Туристичкој организацији Србије, проглашени су победници такмичења, а 20 најбољих радова било је изложено у Београду до 29. јуна. Следила је изложба на интернационалном џез фестивалу Нишвил у августу месецу.

13529227_10209787501583613_4826830049201212933_n

Владимир Мијаиловић на проглашењу победника

Сада вас позивамо да погледате фотографије нестварне природе Србије у граду одакле долази аутор фотографије која је освојила прво место у овом такмичењу у Србији – у Пожеги. Уметнички фотограф Владимир Мијаиловић два пута за редом је освајао друго место, док је 2016. заслужно освојио прву награду. Његова фотографија је 2014. године освојила 26. место на светском такмичењу.

Свечано отварање изложбе заказано је за среду, 12. октобар у 18 сати у Клубу младих Културног центра Пожега. Посетиоцима ће се обратити победник овог фото-конкурса Владимир Мијаиловић, директор Културног центра Пожега г. Срђан Стевановић и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

Изложба ће бити отворена до 12. новембра.

Извори

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Постер Вики воли Земљу Пожега, аутор Ивана Гусларевић; Владимир Мијаиловић на проглашењу победника, Фејсбук.

Share Button

Вики ћошкови у Ноћи истраживача: Истражите Вики свет

У оквиру Ноћи истраживача, која се ове године одвија под слоганом “Истражи, покажи, прикажи, знање покажи”, сви посетиоци ће на више локација моћи да завире и у Вики свет знања. Вики-ћошкови вас очекују у Београду, Нишу, Крагујевцу, Пожаревцу, Пироту и Истраживачкој станици Петница од 17 до 22 часа. Волонтери Викимедије Србије и уредници Википедије на српском језику биће на располагању свима који би да виде како се ствара највећа светска база знања.

viki_stand_beograd_filmstreet_17-06-_2016_02

Вики волотери на Вики-ћошку

Музеј Вука и Досититеја је место резервисано за Вики-ћошак у Београду. Поред представљања Википедије на српском језику, постиоци ће моћи да се упознају и са пројектом “1001 арапска реч”. Ивана Маџаревић, Јована Милошевић, Мирослав Лоци и Марко Адам пружиће вам све информациjе о свим Вики пројектима.

Нишки Вики-ћошак смештен је на Летњој позорници Нишке тврђаве. Тамо вас очекује волонтер Марко Николић. На Ђачком тргу у Крагујевцу ће вам Марија Браловић појаснити све недоумице око стварања Википедије. Пожаревљане ће на Тргу ослобођења угостити Викимедијанац Небојша Ратковић, док вас на платоу испред Галерије Пирота чека Милена Миленковић. Истраживачка станице Петница пето је место за Вики-ћошак и Википедијанаца Милоша Тодоровића.

Дружите се са научницима, али и креирајте вики чланак, и научите како да помогнете да знање слободно мигрира од вас ка остатку света и како да допринесете нечем великом и значајном.

Извори

Сајт Ноћ истраживача

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Viki štand, Beograd, Filmstreet, 17.06. 2016, 02.jpg, аутора Mickey Mystique, под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Сачувано од заборава: Маја Стошић донирала фотографије старих занатлија за Викимедијину оставу

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је за Викимедијину оставу 33 изузетне фотографије старих занатлија, из њене ауторске колекције „Сачувано од заборава”. Фотографије су настале током периода од годину и по дана, када је Маја обилазила села и градове Србије у потрази за преосталим уметницима старих заната. Овим врхунским фотографијама Википедијанци су већ почели да илуструју чланке на Википедији на српском језику.

Ковач, фото Маја Стошић

Ковач, фото Маја Стошић, CC-BY-SA 3.0 Србија

 

Сачувано од заборава” је пројекат који је Маја Стошић започела 2012. године са идејом да овековечи фото апаратом занатлије којих има све мање, а чинили су део наше традиције и културе вековима. Више од годину дана трајала је њена потрага за старим занатијама, а резултат су фотографије које одишу духом давних времена, у којима су људи са својих 10 прстију могли да направе све – од корпе до кишобрана.

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Мају смо упознали када смо јој додељивали прву Похвалу на овогодишњем такмичењу Вики воли Земљу. Поред неколико фотографија које је поставила за такмичење, Мајин залеђени водопад Прскало запао је за око и стручном жирију, али и публици на изложбама у Туристичкој организацији Србије и Нишвил џез фестивалу. Ова фотографија је посебно интересантна зато што је реткост да фотографи зими излазе на овакве (неприступачне) терене. Осликава и месец јануар у календару овог такмичења за 2017. годину.

Разговарали смо са Мајом о колекцији Сачувано од заборава, сада за поколења архивираној и на Викимедијиној остави – идеалном месту за чување и представљање свету традиције и културно-историјског наслеђа наше земље.

ВМРС: Како је настао овај пројекат? Одакле се родила идеја?

Маја Стошић: Пре почетка пројекта, дуго сам размишљала да фотографишем на тему традиционалних заната, међутим, због других обавеза, стално сам одлагала. На позив пријатеља да направим изложбу у Дому културе у Банатском Брестовцу, решила сам да се представим са потпуно новим фотографијама. Тада сам одлучила да фотографишем занатлије и њихове радионице.

Како је текла реализација? Да ли је било тешко пронаћи занатлије?

Направила сам прво списак заната који су приоритетни и оних које бих волела да нађем ако је могуће. Кроз разговор са познаницима бележила сам адресе и телефоне људи за које су знали да се баве занатом. Затим сам претраживала преко интернета. Кад год бих сазнала да у неком месту има занатлија којег бих волела да сликам, није ми било тешко да говото истог дана кренем на пут, пронађем га, разговарам са њим у његовој радионици и кроз разговор направим фотографије.

Како су они прихватили фотографисање?

Већина њих је врло радо прихватала да буду фотографисани, с обзиром да сам сваком објаснила да је циљ пројекта да фотографије буду отргнуте од заборава, за неке будуће генерације, када ће ови занати засигурно изумрети. Неколицина је одбила да се фотографише и њих сам разумела, нису хтели да се експонирају, није их интересовало о чему се ради…

Зашто Вам је било важно да урадите овај серијал?

Овај серијал је био важан јер је то озбиљна прича о обичним људима поред чијих радњи и радионица само прођемо и не помислимо шта се дешава иза тих врата. Приче и судбине које су они поделили са мном током разговора остаће ми заувек у сећању – њихова лица, руке, хумор и искреност. Мени је рад на пројекту био едукативан и тако сам желела да делује и на публику. Да забележим тај делић атмосфере иза старих врата.

Како реагује публика?

maja-001Изложба је након Банатског Брестовца, путовала по Србији у још три града: мом родном Параћину (Галерија културног центра), Сремској Митровици (Музеј Срема) и Аранђеловцу (Мала галерија). Сви су углавном реаговали позитивно и са једном врстом одушевљења. За многе занате поједини људи нису знали да још увек постоје. Књижица која је пратила изложбу штампана је у 300 примерака који су сви подељени пријатељима, колегама фотографима и људима који су желели да у својој библиотеци пронађу место за њу. У плану је доштампавање, јер још увек добијам молбе за њу.

Сада ће се овим фотографијама илустровати и чланци на највећој светској енциклопедији….

Да, решила сам да ове фотографије ставим под слободну лиценцу, како би се користиле на Википедији и другим сличним пројектима. Едукација је била главни циљ овог серијала, тако да је природно место за ове фотографије управо највећа светска база знања.


Маја Стошић (девојачко презиме Аранђеловић) је рођена 14. јула 1975. године.

Од 2000. до 2008. ради као туристички водич у Црној Гори, где настају прве уметничке фотографије.

2004. године први пут излаже на колективној изложби клуба „Параћин“ и постаје члан истог фото клуба и Фото савеза Србије. 2007. године добија звање F1 FSS, 2011. звање KMF FSS, 2012. стиче међународно звање AFIAP, 2015. међународно звање EFIAP.

До сада је учествовала на 200 међународних групних изложби, освојила око 60 награда и приредила четири самосталне изложбе.

На листи 10 најактивнијих фотографа Фото савеза Србије била је три пута – 2007, 2008. и 2009. године.


 

Све ове изузетне фотографије можете погледати на Викимедијиној остави на овом линку.

 

 

 

Извори

– Чланак 24 сата.

Београд фото

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: The blacksmith.jpgThe Barber 2.jpgThe Cooper.jpgThe Glasscutter 1.jpg, ауторке Маје Стошић, под CC-BY-SA 3.0 Serbia; Prize giving event WLE Serbia 2016 36.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под CC-BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button