Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Слободна култура

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката

Викимедија Србије расписује конкурс за финансирање пројеката који доприносе стварању и ширењу слободног знања. Конкурс је замишљен као инкубатор добрих идеја и посвећен је мањим пројектима, који могу бити преточени у дугорочну сарадњу. Пријаве су отворене од 19. јануара до 19. фебруара 2017. године.

Википедија, Викикњиге, Викиречник, Викизворник, Викивести, Викицитат, неки су од пројеката су које реализује Задужбина Викимедија са циљем промоције и подржавања стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја искључиво на непрофитан начин. Наша мисија је да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Викимедија Србије, поред подршке развоју  и промоције Википедије на српском језику, кроз рад на другим Викимедијиним пројектима, ради на ослобађању и дигитализацији културно-историјских садржаја, сакупљању фотографија и другог мултимедијалног садржаја, односно промовисању идеје о сакупљању и дељењу слободног знања. Кроз сарадњу са факултетима и школама средњег образовања обогаћујемо Википедију, са институцијама културе доприносимо повећању броја квалитетних датотека на Викимедијиној остави. Реализујемо и фото-такмичења, кампове, радионице, такмичења у писању чланака…

Желимо да допринесемо свету са што више знања, али и да у све то укључимо и што више других појединаца и удружења. Зато вас позивамо да нам представите своје идеје за стварање и ширење слободног садржаја.

Кроз нови циклус финансирања пројеката желимо да са вама будемо део историје, да се упознамо и забавимо, али и да наставимо сарадњу у будућности. Конкурс је намењен мањим пројектима (горња граница је 500 евра по пројекту), који могу бити преточени у дугорочне пројекте са већим обимом финансирања.

Пројекти који ће добити финансијску подршку морају се тицати слободног знања, а резултати морају бити објављени под неком од слободних лиценци.

Саветујемо вам да посетите Викимедијин портал и део сајта Викимедије Србије намењеног пројектима како бисте стекли бољи увид у то шта је то на чему ми радимо и како ви можете да допринесете ширењу слободног знања. Уколико имате идеју за пројекат, али нисте сигурни да ли је идеја у складу са нашом мисијом или нисте сигурни да ли ћете моћи да сами реализујете све активности, слободно нас контактирајте и радо ћемо вам појаснити могућности реализације.

  • Образац за предлоге пројеката можете преузети на овом линку и попуњеног га послати на grants@vikimedija.org. Уколико вам је потребна консултација приликом попуњавања обрасца, пишите нам. Образац се не попуњава онлајн већ се преузима и попуњен шаље на наведену адресу.
  • Циљеви пројекта морају бити у вези са слободним знањем, и резултати морају бити објављени под слободном лиценцом.
  • Желимо иновативне пројекте, свеже идеје, али, наравно, узећемо у обзир и пројекте који су већ реализовани на неки начин. Уколико имате идеју за обимнији пројекат, позивамо вас да кроз микрогрант реализујемо један његов део, а да следеће године (или кроз више година), на обострано задовољство, наставимо рад на свеобухватнијем пројекту.
  • Предлоге нам доставите најкасније до 19.02.2017. године.
  • До 15. марта сви подносиоци пројеката биће обавештени о исходу.

Напомена: Имајући у виду да је Викимедија Србије волонтерска организација и да на пројектима раде добровољци који не добијају новчану накнаду, кроз конкурс доделе микрогрантова се не практикује исплата хонорара.

Временски оквир реализације:

  • 19.01.2017.
    • Слање позива за прикупљање предлога пројеката.
  • 19.02.2017.
    • Завршетак пријава и почетак селекције.
  • 03.03. 2017.
    • Први круг селекције.
  • 15.03.2017.
    • Коначна одлука о пројектима који ће бити финансирани.
  • 15.03 – 20.03.2017.
    • Почетак реализације пројеката.
  • 30. 11. 2017.
    • Завршетак реализације пројеката и почетак писања завршних извештаја.
  • 30. 12. 2017.
    • Крајњи рок за достављање завршних извештаја.

Извори

Share Button

Уручена плакета победнику међународног конкурса Вики воли Земљу

У Туристичкој организацији Србије уручена је плакета Чедомиру Жарковићу, аутору победничке фотографије међународног фото-конкурса Вики воли Земљу за 2016. годину. Победник је награђен путовањем у Монтреал на Викимедијину највећу конференцију Викиманија, али и боравком на Тари, као и блогерским путовањем кроз Србију.

 

_pnm1860

Фото: Борис Петковић

 

_pnm1874

Фото: Борис Петковић

Светском победнику плакету и ваучер за Викиманију уручио је Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, истакавши велики допринос свих учесника конкурса  у промоцији слободног знања и природних добара наше земље.

„Приказ Стопића пећине и многе друге фотографије са овог такмичења допринеле су да свету прикажемо српску природну баштину, која је невероватан потенцијал наше државе. Хвала Вама, али и свим такмичарима овог конкурса, што сте омогућили да све ове фотографије буду доступне свима на планети, без икакве надокнаде и под слободним условима” – рекао је Маљковић. 

Наташа Панић, руководилац Групе за образовно-издавачну делатност и комуникације Завода за заштиту природе Србије честитала је г. Жарковићу лични успех на овом такмичењу, али је истакла да овај успех сви доживљавамо и као национални, јер је кроз фотографију Стопића пећине успео да прикаже једно од природних блага Србије и да га учини доступним и отвореним за цео свет.

Весна Раца Радисављевић, помоћник директора Туристичке организације Србије, дубоко верује да ће посета Стопића пећини бити много већа после ове фотографије која је обишла свет, додајући да је природна баштина незаобилазни део туристичке понуде.

Завод за заштиту природе Србије наградио је победника монографијом „Заштићена природна добра Србије”, али и боравком у Образовно-истраживачком пункту Завода у Националном парку Тара, у нади да ће аутор пронаћи нову инспирацију за промоцију природе Србије. Туристичка организација Србије ће позвати г. Жарковића да буде део зимске кампање ТОС-а и блогерског путовања по Србији.

На свечаности је уручена Похвала и г. Владимиру Мијаиловићу, који је са фотографијом кањона Раче победио на конкурсу у Србији, а заузео 15. место на светском такмичењу.

Најлепша светска фотографија заштићеног природног добра – споменик природе Стопића пећина биће приказана и на билбордима широм Србије у наредних месец дана, захваљујући донацијама агенција Аlma Quattro и Babbler Media Group.

 

bilbord-final

Билборд за промоцију победе на светском такмичењу – аутор Милан Спасић

 

Викимедија Србије се захваљује свим такмичарима што су узели учешће у мисији ширења слободног знања и, на фотографијама под слободном лиценцом, приказали најлепше споменике природе наше земље на највећој онлајн енциклопедији – Википедији.

Захваљујемо се и свим партнерима и сарадницима на овом пројекту: Заводу за заштиту природе Србије, Туристичкој организацији Србије, Радио-телевизији Студио Б, Радио-телевизији Војводина, Вечерњим новостима, емисији „Жикина шареница”, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, дневном листу Политика и бројним другим медијима, али и волонтерима Викимедије Србије који су дали велики допринос у реализацији овог такмичења.

Следећи фото-конкурс Вики воли Земљу биће одржан од 1. до 31. маја 2017. године.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Фото: Борис Петковић

Share Button

СВЕТСКИ ЖИРИ ПРОГЛАСИО: ФОТОГРАФИЈА ИЗ СРБИЈЕ НАЈЛЕПША НА СВЕТУ!

Фотографија Чедомира Жарковића која приказује бигрене каде Стопића пећине проглашена је најлепшом светском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину на међународном фото-конкурсу Викимедије Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth). Србија је заузела и 15. место, са фотографијом кањона Раче Владимира Мијаиловића.

 

stopica_pecina2-2

Најлепша светска фотографија природе: Стопића пећина, Србија –  Аутор Чедомир Жарковић,  CC-BY-SA 4.0

 

Девет чланова интернационалног жирија бирало је најлепше од 270 фотографија које су победиле у 26 земаља и УНЕСКО-вом пројекту UNESCO Biosphere reserves.

У јакој конкуренцији, фотографија Чедомира Жарковића изабрана је за најлепши приказ заштићеног природног добра са објашњењем да, поред атрактивности и динамичности, има изузетну енциклопедијску вредност.

Победник ће бити награђен путем у Монтреал, на Викимедијину највећу конференцију Викиманија (Wikimania), која ће бити одржана од 9. до 13. августа 2017. године.

Поред првог места, фотографија која је победила на такмичењу у Србији – Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића, освојила је 15. место на листи најлепших светских фотографија под слободном лиценцом.

 

kanjon_race_sa_vidikovca_crnjeskovo_nacionalni_park_tara-1

15. место: Кањон Раче, Национални парк Тара – aутор Владимир Мијаиловић, CC-BY-SA 4.0

 

Победник светског такмичења Чедомир Жарковић, из Београда, каже:

– Веома сам изненађен што је баш моја фотографија изабрана за најлепшу на свету и што тиме представљам своју земљу Србију и њене скривене лепоте.

На конкурсу у Србији ова фотографија је добила похвалу, али нисам очекивао да ће на светском нивоу ући у ужи избор, а посебно да ће избити на прво место. С обзиром да се фотографијом бавим из хобија, и да је ово први фото конкурс на који сам се пријавио, ово је велики успех и велика награда за мене. Захваљујем се Задужбини Викимедија и жирију који је одабрао фотографије.

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Председник Викимедије Србије Филип Маљковић изразио је велико задовољство овом победом, посебно оценом жирија о енциклопедијској вредности фотографије.

– Након три године реализације овог фото-конкурса у Србији и скоро 4000 слободних фотографија које смо прикупили, ову победу сматрамо признањем за активности сакупљања слободног садржаја за највећу светску енциклопедију. Ово је врло леп поклон за 11. рођендан Викимедије Србије који управо обележавамо.

Занимљиво је да смо за рекламу, која се емитовала на РТВ Војводина пре и током такмичења у Србији, изабрали слоган “Прикажимо свету најлепшу Србију”. Испоставило се да смо били потпуно у праву – додаје Маљковић.

Пројекат Вики воли Земљу започела је Википедија на украјинском језику 2013. године, да би се врло брзо проширио на остале земље света где постоје огранци Задужбине Викимедија. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе.

У Србији се ово наградно такмичење организује од 2014. године, али је ове године оборен рекорд прикупљањем скоро 2000 фотографија. Фотографије се даље користе за илустрацију чланака на Википедији и другим вики пројектима (Викивести, Википутовања, Викицитат…), али и у свеопштој намени, с обзиром на природу Кријетив комонс лиценца.

Конкурс се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, уз медијску подршку РТВ Студио Б, РТВ Војводина, Вечерњих новости, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, Радио Београда, дневног листа Политика и бројних других медија.

Свечано уручење плакете победнику и прослава ове победе биће одржана у среду, 30. новембра у просторијама Туристичке организације Србије (Чика Љубина 8) од 18 сати. Два освојена места на светском такмичењу поздравиће представници Викимедије Србије, Завода за заштиту природе Србије и Туристичке организације Србије.

Извештај интернационалног жирија можете погледати на Викимедијиној остави.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић

Извори

Wikimedia Foundation Blog: The top fifteen phenomenal winning photos from Wiki Loves Earth, by Jeff Elder.

Напомена о ауторским правима: Stopića Pećina2, аутора Чедомира Жарковића (User:Cedomir Zarkovic), Kanjon Rače sa vidikovca Crnjeskovo, Nacionalni park Tara, аутора Владимира Мијаиловића (User:Vladimir Mijailović), под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање

У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

 

merge_from_ofoct

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

.

.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button