Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Слободна култура

Конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије 2020

Викимедија Србије расписује конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс траје од 2. јула до 5. августа 2019. и отворен је за све појединце, представнике организација, институција културе и образовања. Предлози морају бити у складу са Стратегијом Викимедије Србије.

Викимедија Србије је непрофитна, невладина организација која ради на ослобађању и дигитализацији културно-историјских садржаја, сакупљању фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисању идеје о сакупљању и дељењу слободног знања. Сврха овог позива јесте подстицање младих али и искусних ентузијаста да имплементирају Викимедијине пројекте у циљу промовисања слободног знања.

TЕМЕ КОНКУРСА

Викимедија Србије обавља своју делатност у складу са званичном стратегијом организације. Стратегија обухвата фокусирање на три области које су уједно и теме овог конкурса и на које се предлагачи могу позвати приликом подношења пројеката:

Образовање – у оквиру ове теме ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Под овим се подразумевају:

  • организовање предавања и радионица о уређивању Википедије у оквиру одређених предмета у средњим, вишим школама и факултетима
  • осмишљавање нових модела сарадње са образовним институцијама формалног или неформалног образовања
  • умрежавање више организација и/или институција ради заједничке сарадње на пројектима већих обима 

Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове теме потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Неки од модела сарадње могу бити:

  • дигитализација и ослобађање садржаја културног и историјског наслеђа из институција културе (ГЛАМ – галерије, библиотеке, архиви, музеји…)
  • организација уређивачких маратона у ГЛАМ институцијама – догађаја на којима волонтери уређују Википедију на одређену тему током једном дана
  • организовање и/или реализовање програма стажирања у ГЛАМ институцијама који подразумева ангажовање уредника Википедије у некој од институција културе приликом чега се ради на дигитализацији и ослобађању садржаја које институција поседује, као и на обуци запослених у установи културе за рад на Вики пројектима.
  • остваривање нових модела сарадње са институцијама културе

Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације.  У оквиру овога спада:

  • покретање пројекта са циљем пружања подршке заједници волонтера окупљене око Википедије на српском језику и Викимедије Србије
  • едукација и обука волонтера за уређивање Википедије и других Вики пројеката и представљање могућности повећања слободног садржаја на интернету
  • активно ширење мреже волонтера заинтересованих за рад на Вики пројектима
  • активирање група људи у циљу покретања заједничких вики-пројеката у више градова Србије
  • рад на Вики пројектима са маргинализованим групама

Ко може да аплицира?

Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије, о којима можете више прочитати у Стратегији Викимедије Србије. Ако до сада нисте писали предлоге, представници Викимедије Србије вам могу у томе помоћи. Важно је да имате јасну идеју и замисао како бисте могли да је реализујете.

Како да пошаљем предлог?

Пријавни формулар можете преузети овде. Потребно је да преузмете формулар и пошаљете га на kancelarija@vikimedija.org. ВАЖНО: Образац се не попуњава онлајн. Подносиоци пројеката могу да поднесу више од једног предлога. Имајте у виду да подржавамо пројекте у износима од 100 до 5000 евра. Предност ће имати иновативни пројекти са оригиналним и свежим идејама, као и добро образложеним буџетом.

Трајање пројекта

Сви пројекти који буду одобрени улазе у годишњи план Викимедије Србије. Период реализације је календарска 2020. година. Пројекти не морају нужно да трају годину дана али се морају реализовати у временском периоду од јануара до децембра 2020. године.

До када могу да пошаљем предлог пројекта?

Све предлоге треба доставити до 5. августа 2019. на kancelarija@vikimedija.org или их можете доставити лично у канцеларију Викимедије Србије (Дечанска 4/3, Београд). За све додатне информације обратите нам се путем електронске поште или на бројеве телефона: 011/33-48-468, 060/74-54-773 (Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице)

Временски оквир реализације:

  • 5. август – Рок за слање пројектних предлога и почетак селекције;
  • 19. август – Први круг селекције;
  • 26. август  – Рок за ревидирање пројеката;
  • 2. септембар – Коначна одлука о укључивању пројеката у годишњи план Викимедије Србије;
  • јануар 2020 – Потписивање уговора и уплата средстава;
  • од фебруара 2020 – Почетак реализације пројеката;
  • 31.12.2020 – Крајњи рок за завршетак пројеката;
  • јануар 2021 – Писање завршних извештаја.

Очекујемо ваше предлоге и надамо се успешној сарадњи!


Ауторка: Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17, Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button

Позоришна уметност Војводине на Википедији

Програм стажирања уредника Википедије у установама културе реализован је 14. пут по реду у нашој земљи, али први пут у једном позоришном музеју. Позоришни музеј Војводине отворио је своја врата за нашу стажисткињу, као и своје архиве фотографија и других материјала који описују развој позоришта у Војводини за све заљубљенике у ову врсту уметности и оне који би више да науче о томе.

Дунђерсково позориште, 1900.

Стажирање је почело 20. децембра и трајало је до 1. фебруара. За то време, стажисткиња Јелена Латов-Папић предано је истраживала доступну музејску литературу, како би написала 10 нових и допунила три чланка на Википедији на српском језику који говоре о бројним позоришним личностима и дешавањима у Војводини.

Тако су своје прве странице на Викпедији добили Станоје Душановић, чувени глумац и управник Српског народног позоришта, Станислава Стана Јатић, костимографкиња, Шандор Хартиг, свестрани уметник, Влада Поповић,  еминентни културни и позоришни радник, али и сам Позоришни музеј Војводине, као и чувено Дунђерсково позориште.

Поред тога Позоришни музеј Војводине ослободио је 170 ретких архивских фотографија глумаца, позоришних радника, представа, плаката… Сада цео свет може да види фотографије представа с почетка 20. века, заборављене лутке Шандора Хартига, глумце на пробама, глумице у занимљивим костимима…

Више од 40 чланака на Википедији на српском језику илустровано је овим фотографијама, а искоришћене су и у чланцима о Новом Саду на Википедијама на грчком и енглеском језику. Фотографије су употребљаване и на другим вики пројектима, тако да је њихова укупна искоришћеност чак 83 одсто.
У току стажирања дигитализована је и Монографија Позоришног музеја Војводине, издата поводом 30 година рада овог музеја, која је сада, под слободном лиценцом,  доступна свима у електронском облику.

Захваљујемо се Позоришном музеју Војводине на донираним материјалима и плодоносној сарадњи. Верујемо да ћемо у будућности наставити заједнички рад на упознавању јавности са важним личностима и догађајима из позиршне прошлости Војводине.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.

Напомена о ауторским правима: Dundjerskovo pozorište, razglednica, avers, 1900, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Foto lepeza izrađena povodom otvaranja zgrade Dunđerskovog pozorišta u Novom Sadu i poklonjena upravniku Antoniju Hadžiću.jpg, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Uobraženi bolesnik, SNP, NS, 1933.jpg, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милка Марковић у костиму Керистане, 1895, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из опере Травијата, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из представе Зона Замфирова, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Danica Vasiljević u kostimu Kate, 1902, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Draga Spasić kao Koštana, 1914, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милорад Душановић као Фаун, 1925, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Andra Lukic u kostimu Živka, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dimitrije Ružić, Kralj Lir, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ljubica Levak Krasić i Petar Matić, 1933, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dragutin Vrbanjac – Tri Devojcice, SNP, NS, 1922, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ivica I Marica, lutke Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Dugouško u TV emisiji „Dugouško i Lažljivko“, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Saksofonista, lutka Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Konstantin Kostjukov kao Aleksis Zorbas, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0.
Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија богатија темама о споменичком наслеђу Србије захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе

Републички завод за заштиту споменика културе – Београд прва је државна установа која је ослободила фотографије и друге садржаје за највећу светску енциклопедију – Википедију. У овој установи је током новембра и децембра боравила Википедијанка стажисткиња која је на Викимедијину оставу поставила чак 542 ослобођене фотографије, којима је илустровала преко 200 чланака, али написала и око 40 нових чланака на Википедији на српском језику.

Црква Светог Јована у Сомбору
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons

Прочитајте више на сајту Викимедије Србије.

Share Button

Историјски архив у Панчеву угостио Википедијанца стажисту

Историјски архив у Панчеву други је архив у Србији који је отворио врата за уредника Википедије, а четврти који је даривао грађу за највећу светску енциклопедију. Током месец дана боравка Википедијанке у овој установи ослобођено је више од 250 фотографија, докумената и записа, написано 14 нових чланака, а илустровно је више од 60 чланака на Википедији на српском језику.

Разгледница Панчева
Историјски архив у Панчеву, CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons

Прочитајте више на сајту Викимедије Србије.

Share Button