Пројекат Википедијанац стажиста тренутно је један од програма у експанзији када је реч о ГЛАМ програму који развија Викимедија Србије у нашој земљи. Прошле године реализована су три стажирања која су дала одличне резултате у погледу увећања садржаја Википедије и Викимедијине оставе, али и у погледу присутности културно-историјске ризнице наше земље на интернету. Ова година доноси и нове изазове: додатна три програма у двомесечном трајању финансираће Министарство културе и информисања Републике Србије.
Историјски архив у Суботици отворио је врата за Википедијанца стажисту у августу месецу, када је поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.
Иако је првобитно планиран један програм стажирања у 2017, Викимедија Србије је успешним преусмеравањем средстава омогућила крајем године боравак још два уредника Википедије у две установе културе – Народном музеју у Лесковцу и Музеју Југославије. Тако су у децембру истовремено стажирали Стефан Митић и Душан Ружић.
-
-
Стефан Митић
-
-
Душан Ружић
Стефан је у лесковачком музеју написао и допунио 40 чланака на Википедији на српском језику о споменицима културе и природе у Јабланичком округу, знаменитим Лесковчанима и културним удружењима, из литературе која се чува у богатој библиотеци Музеја, а која му је била на располагању све време стажирања. Такође је дигитализовао и поставио на Викимедијину оставу две књиге из 19. века. Књига Српско хришћанско домаће васпитање штампана је 1888. и то је била прва књига која је штампана у Лесковцу, док је Ча Митина школа јединствени стари примерак описа настанка школства у овом крају. У питању је прва формирана школа у Лесковцу, названа према једном од најранијих учитеља Мити Николићу.
Стажирање у Народном музеју Лесковца донело је Викимедијиној остави више од 300 нових датотека. Музеј је ослободио 168 фотографија које приказују делове збирки ове установе културе, од предмета из 11. века п.н.е, до архивске грађе из НОР-а и старих разгледница. С друге стране, стажиста је фотографисао и нову сталну поставку, две старе сталне поставке, две галерије у Музеју и изложбу у једној од њих, као и библиотеку ове установе и укупно сачинио 127 нових фотографија.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
Одржана је и радионица уређивања Википедије за запослене у музеју и том приликом је седморо запослених отворило налоге на Википедији, али је касније и другим запосленима омогућено упознавање са основним вики принципима, посебно мисијом Википедије – ширење слободног знања.
Лесковачки стажиста Стефан Митић је мишљења да је ова активност од велике користи за ширу јавност, јер је омогућила видљивост културно-историјске грађе Јабланичког оркуга.
„Током стажирања је значајно обогаћена Викимедијина остава и увећан садржај на Википедији вредним материјалима музеја који је проглашаван за најбољим у Србији. Истовремено је и сајт музеја повезан са чланцима и другим датотекама на Википедији и Викимедијиној остави, што повећава видљивост музејских колекција. Запослени су се детаљније упознали са Википедијом и Викимедијом и доста њих је изразило жељу за даљим уређивањем, што мислим да је одлично, јер се повећава број стручних уредника, а они ће најбоље презентовати своју институцију на Википедији. Стажирањем се и шира јавност упознаје са идејом Викимедије и њеним уредницима и на тај начин се разбијају предрасуде о Википедији.”
Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима, савршен је алат у томе.
Као резултат подршке Министарства културе истакла се остварена сарадња са Музејом Југославије, чији су представници присуствовали радионицама и препознали значај присуства ове институције на Википедији. Са овим музејoм одмах су договорена и успешно остварена два модела сарадње: уређивачки маратон и програм стажирања.
За дан одржавања маратона изабран је симболичан датум – 29. новембар, бивши Дан републике, када се окупило 16 учесника, волонтера Викимедије Србије и запослених у Музеју Југославије. Написано је рекордних 50 чланака о знаменитим личностима из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Музеј Југославије је ослободио 69 фотографија личности потребних за илустрацију текстова.
Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије; Фото: Марија Васиљевић
Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије, сматра да је уређивачки маратон била прва прилика да се музеј и запослени ближе упознају са Википедијанцима.
„Упознавање је било на обострану корист, јер иако су нам начини деловања различити, имамо један заједнички циљ-повећање знања и доступности знања о темама којима се бавимо. У раду на тим циљевима можемо бити добра потпора једни другима. Са становишта утицаја на крајњег корисника/публику ефекат је још већи. Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима савршен је алат у томе. “
Процес ослобађања фотографија значајних СФРЈ личности је настављен одмах после маратона, јер је од следећег дана у овој установи као Википедијанац стажиста био ангажован Душан Ружић.
Током месец дана стажирања, Душан је написао 60 чланака, биографија знаменитих личности из периода СФРЈ, на Викимедијину оставу поставио је више од 300 фотографија које је ослободио Музеј, a пројекту ће бити придодато још фотографија за илустрацију чланака из фонда ове установе. Ове фотографије су од велике важности за Википедију на српском језику, будући да су хронично недостајале, како за илустрацију постојећих чланака, тако и за креирање нових одредница на српској верзији највеће онлајн енциклопедије. Пројекат је изазвао велику пажњу јавности, те су се, како Музеју, тако и Викимедији Србије, непрестано јављали људи са предлозима о којим личностима треба писати. И заједница Википедијанаца је позитивно прихватила ово стажирање, тако да су поједини уредници својски помагали стажисти у сређивању чланака, као и са другим предлозима и сугестијама.
Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.
„Програмом стажирања је омогућено да у току месец дана у музеју имамо једну младу и посвећену особу која је била ту да нас запослене додатно упозна са начинима функционисања Википедијине заједнице и да ради на повећању доступности информација о темама којима се бавимо. Резултатима можемо да будемо задовољни и ми јер смо допринели да један велики број нових чланака буде написан и пристојно илустрован, али и сви који користе Википедију јер ће лакше моћи да дођу до одређених информација” – каже Радован Цукић, и додаје:
„Један ниво видљивости музеја постигнут је већ самом објавом вести о одржавању уређивачког маратона Википедије у Музеју Југославије, посебно јер је маратон организован на тако значајан датум. Други, трајнији ниво видљивости постижемо резултатима маратона и сарадњом успостављеном између Викимедије Србије и Музеја Југославије. Број, квалитет и документарна утемељеност чланака о темама из историје Југославије свакако ће упућивати и на Музеј Југославије као установу која помаже њихово писање.”
Нови изазови
С обзиром на успех овог програма и добре резултате које остварује, али и растућег интересовања институција културе за рад са Википедијом, Викимедија Србије је испланирала реализацију три оваква програма у 2018. Поред тога, конкурисали смо и за добијање финансијских средстава код Министарства културе и информисања за овај програм. Предлог пројекта је прихваћен, тако да ће ове године бити реализована још три оваква стажирања, али у трајању од два месеца. Википедијанаци стажисти који ће бити ангажовани у институцијама културе биће више фокусирани на дигитализацију материјала у установама, али ће спроводити и остале моделе стажирања као што су писање чланака на Википедији и обуке уређивања Википедије и Викимедијине оставе намењене запосленима у институцијама.
Снажна подршка Министарства културе и шест програма стажирања ове године омогућиће значајно увећање садржаја Википедије и других вики пројеката, али и боље разумевање институција културе о предностима ширења слободне културе и дељења знања на најзначајнијој енциклопедији данашњице. С тим у вези, расписан је конкурс за ангажовање особа које би обављале овај посао, а бивши стажиста Стефан Митић саветује оне који се пријављују:
„Стажирање је лепо искуство за младе људе, јер омогућава повезивање са културним радницима и доноси нове вештине и знања из области културе. Научио сам како боље да се организујем током радног времена, усавршио сам своје знање и вештине у раду на Вики пројектима, али и како су организовани и како функционишу музеји. Поручио бих свима који се пријављују за овај посао да ће стећи вредно искуство, упознати много људи, сазнати шта све институција културе има да понуди, али и стећи радну навику. Важно је да следе инструкције о стажирању, али и корисне савете и искуства старијих колега-стажиста.”
Википедијанци стажисти на конференцији ВикиЛајв 2018
Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима: WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information, Serbia 01, ауторке Иване Маџаревић, CC BY-SA 4.0; Radionica za zaposlene u Narodnom muzeju u Leskovcu 11, ауторке Сузане Ранђеловић, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 1, аутора Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0; Avers statera Filipa II Makedonskog iz perioda 359-336. p.n.e. , аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Uprava Sokolskog društva, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Časopis BORAC, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Rozeta sa tavanice, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Pozivnica VELIKA ZABAVA SA IGRANKOM CRKVENO PEVAČKE DRUŽINE BRANKO, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Suncobran, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Uređivački maraton – SFRJ 27, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Uređivački maraton – SFRJ 31, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Uređivački maraton – SFRJ 25, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Dolazak maršala Tita na zbor u Okruglici, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dolazak predsednika Tita na aerodrom u Batajnici, na povratku sa Briona, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Govor Branka Kostića na VIII kongresu Saveza omladine Jugoslavije, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Grupna fotografija predsednika Tita sa generalima, posle čestitanja 66. rođendana, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jovanka Broz i supruga finskog predsednika u vladinoj palati, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dušan Popović 1975, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Franc Hočevar, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jože Brilej, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Gojko Žarković, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Википедијанци стажисти групна фотографија, аутор Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0. Све наведене фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе. Ауторка фотографије Радована Цукића: Марија Васиљевић.
.jpg){kind=logo}
.jpg){kind=link}
