Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Волонтери

Уређивачки маратон – Значај српске књижевности и културе

Викимедија Србије у сарадњи са Aдлигат удружењем вас позива на уређивачки маратон на тему значаја српске књижевности и културе, с циљем увећања нових и допуне постојећих чланака на Википедији на српском језику. Маратон ће се одржати у уторак 17. марта 2020. године.

Уређивачки маратони су једнодневна окупљања уредника Википедије са циљем писања и допуне што већег броја чланака на одређену тему. Учесници ће моћи да увећају садржај о историји књижевности, биографије знаменитих личности српске културе, легатима који се налазе у Адлигат удружењу, збиркама књига и архивске грађе, као и да ажурирају постојеће чланке на ову тему. Заинтересовани могу сами одабрати теме, а у оквиру предлога могу видети шта је заступљено, а шта не на Википедији.

Маратон ће се одржати 17. марта, у Српско-корејском Информатичко приступном центру у оквиру Министарства локалне управе и самоуправе (Добрињска 11) од 09:00 до 15:30 часова.  На самом почетку Уређивачког маратона биће одржана обука уређивања Википедије. Маратон је отвореног типа, али су места ограничена, па имајте у виду да је пријава обавезна на страни догађаја на Википедији. Након обуке учесници ће моћи да пишу и допуњавају чланке користећи литературу коју нам је обезбедило Адлигат удружење.

За оне који нису из Београда, а имају жељу да учествују на маратону, обезбеђена су одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити за рефундацију путем мејла kancelarija@vikimedija.org. Уколико ипак не можете да присуствујете маратону позивамо вас да дате свој допринос онлајн. Потребно је само да у евиденцији убележите чланке које будете написали или допунили тог дана.

О Викимедији Србије

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.

О Aдлигат удружењу

Темељ Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат је Библиотека Лазић која је основана давне 1882. године. Назив удружења Адлигат потиче од стручног библиотечког термина који означава више разноликих књига повезаних у једне корице, па самим тим симболично представља повезаност више генерација, култура, земаља и народа у једној институцији културе. Уз Библиотеку, основан је и Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Поред јединствених артифеката, у удружењу се налази преко милион библиографских јединица, од чега више десетина хиљада раритета.

Ауторка: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

  1. Pavle Vuisić 2013 Serbian stamp.jpg, јавно власништво
Share Button

Позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката

Викимедија Србије расписује конкурс за финансирање пројеката из области слободног знања и културе. Конкурс је посвећен пројектима мањег обима за које постоји могућност раста у дугорочне и одрживе пројекте. Пријаве су отворене до 20. фебруара 2019. године.

Википедија, Викикњиге, Викиречник, Викизворник, Викивести, Викицитат, неки су од пројеката које реализује Задужбина Викимедија са циљем промоције и подршке стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја искључиво на непрофитан начин. Наша мисија је да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Већ 14 година се бавимо прикупљањем, ширењем и промоцијом слободног знања у циљу веће доступности садржаја на интернету. Програм додељивања микрогрантова реализује се од 2014. године и до сада је пружио подршку подносиоцима 36 пројеката. Преко 25 хиљада фотографија је постављено и више од 1500 чланака написано на Википедији на српском језику. Тематике пројеката биле су разноврсне, а све активности имале су заједнички циљ – увећање слободног садржаја и ширење идеје о слободном знању. Осим што се можемо похвалити разноликошћу пројеката, издвајамо и чињеницу да су учесници у пројектима били из разних градова Србије.

Сада покрећемо нови круг микрогрантова у нади да ћемо привући младе и старије волонтерке и волонтере, људе пуне ентузијазма, оне који воле онлајн, али и офлајн рад и тако обогатити нашу заједницу. Позивамо вас да нам представите своје идеје за стварање и ширење слободног садржаја. Подносиоци могу бити појединци, институције, невладине организације, организације које се баве неформалним образовањем или оне које имају заједничке циљеве са Викимедијом Србије. Имајте у виду да су у питању мањи пројекти и да је горња граница тражених средстава 500 евра по пројекту.

Како да се пријавим?

Најпре посетите део сајта Викимедије Србије намењеног пројектима како бисте стекли бољи увид у то шта је оно на чему ми радимо и како ви можете да допринесете. Такође можете погледати резултате микрогрантова из 2019. и 2017. године. Уколико имате идеју за пројекат, али нисте сигурни да ли је идеја у складу са нашом мисијом или нисте сигурни да ли ћете моћи да сами реализујете све активности, препоручујемо да погледате стратегију наше организације и обратите пажњу на области у оквиру наших стратешких фокуса:

  • Образовање – у оквиру ове области ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Можете користити већ постојеће моделе сарадње са образовним институцијама попут креирања чланака на Википедији уместо семинарских радова од стране ученика и студената, али можете осмислити и неку другу врсту заједничког рада.
  • Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове области потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Фокус може бити на дигитализацији културног наслеђа и обогаћивање Викимедијине оставе или Википедије ослобођеним материјалима.
  • Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације. Осмислите начине на  које можете ојачати заједницу, мотивисати волонтере и промовисати волонтеризам. Посебно охрабрујемо пројекте који укључују припаднике/це осетљивих друштвених група.

Уколико и даље имате недоумице, слободно нас контактирајте и радо ћемо вам појаснити могућности реализације.

  • Образац за предлоге пројеката можете преузети на овом линку и попуњеног га послати на grants@vikimedija.org. Уколико вам је потребна консултација приликом попуњавања обрасца, пишите нам. Образац се не попуњава онлајн већ се преузима и попуњен шаље на наведену мејл адресу.
  • Циљеви пројекта морају бити у вези са слободним знањем и резултати морају бити објављени под слободном лиценцом.
  • Желимо иновативне пројекте, свеже идеје, али ћемо, наравно, узети у обзир и пројекте који су осмишљени по већ постојећим моделима. Уколико имате идеју за обимнији пројекат, позивамо вас да кроз микрогрант реализујете један његов део, а да следеће године (или кроз више година), на обострано задовољство, наставимо рад на свеобухватнијем пројекту.
  • Предлоге нам доставите најкасније до 20.02.2020. године.
  • Сви подносиоци пројеката ће до 10. марта бити обавештени о исходу.

Напомена: Имајући у виду да је Викимедија Србије волонтерска организација и да на пројектима раде добровољци који не добијају новчану накнаду, кроз конкурс доделе микрогрантова се не практикује исплата хонорара.

Временски оквир реализације:

  • 20.02.2020  – Завршетак пријава и почетак селекције. 
  • 01.03. 2020  – Први круг селекције.
  • 10.03.2020  – Коначна одлука о пројектима који ће бити финансирани.
  • 10.03 – 20.03.2020  – Почетак реализације пројеката.
  • 15.12.2020  – Завршетак реализације пројеката и почетак писања завршних извештаја.
  • 10.01.2021  – Крајњи рок за достављање завршних извештаја.

Верујемо да ћете бити креативни и пуни идеја за нове вики подухвате.

Извори

Share Button

Микрогрантови ређају успехе и у 2019. години

Пројекти којима су додељени микрогрантови Викимедије Србије настављају да ређају успехе. У 2019. години подржано је чак осам разноврсних идеја које су успешно спроведене у дело. Подухвати су, осим у Београду, реализовани на територији планине Ртањ, у Нишу и Новом Саду. Учесници су обогатили Викимедијину Оставу за 4283 фотографије, а Википедију на српском за 580 чланака.

Микрогрантови су мањи грантови у износу до 500 евра које Викимедија Србије додељује почетком године. Конкурс је био отворен од 17. јануара до 20. фебруара, а право подношења пројеката имали су појединци, институције, невладине организације и сви они са жељом ширења слободног знања. Искуство у реализацији пројеката није било неопходно, све док су волонтери имали добру замисао и жељу да је реализују. Иако је одзив био велики, Викимедија Србије је подржала осам пројеката:

  • Вики сениор – пројектне активности су обухватале серију радионица уређивања  чланака на Википедији за пензионере и људе старије доби, као и фото-туре по музејима. Пројекат је водила искусна уредница Милица Буха која је у 2018. године реализовала пројекат Библиотекари града Београда о Београду. Током 2019. године, учесници су написали и допунили 232 чланка, а такође су поставили 519 фотографија, од којих 164 представљају старе, архивске фотографије.
  • Пољопривредне науке у Србији – пројекат је подразумевао постављање тексуалног и мултимедијалног садржаја на Википедију и Викимедијину оставу у вези са пољопривредним и њима сродним наукама, као и организовање изложбе о првом српском доктору пољопривредних наука Ђорђу Радићу. Пројекат су покренули учесници пројекта Вики-библиотекар Игор Живановић и Оја Кринуловић. У 2019. је постављено 16 публикација и 95 фотографија, а написано и допуњено 58 чланака.
  • Биодиверзитет планине Ртањ са освртом на угрожене врсте – пројекат је подразумевао прикупљање фото-материјала са планине Ртањ, као и писање чланака на ту тему. Пројекат је водила Милица Алексић, нова уредница  која је са својим тимом током године прикупила и поставила 501 фотографију и написала и допунила 49 чланака
  • У шифоњеру: Одевни предмети српске народне ношње је био пројекат проширивања садржаја на Викимедијиним пројектима на тему делова српских традиционалних ношњи. Пројекат води Тара Вујовић, а осим ње, активности подржава и бивша Википедијанка стажискиња Јована Обрадовић. Укупно је постављено 429 фотографија, а написано је и допуњено 35 чланака.
  • Вики чува шуме – овим пројектом група волонтера на челу са Николом Вељковићем из Новог Сада, настојала је да обогате количину слободних информација о врстама шумских станишта Србије, како би се повећала свест о њиховом значају. Пројекат је водио тим из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ који је претходне године реализовао је пројекат Водена станишта и инвазивне врсте Србије. У оквиру њиховог пројекта поставили су 500 фотографија, а написали и допунили 82 чланка.
  • Ваздух који дишемо је био пројекат Биолошког друштва „Др Сава Петровић”. У склопу пројекта тим је заједно са студентима биологије ПМФ-а Ниш, обогатио Википедију чланцима о лишајима града Ниша и Викимедијину оставу сликама лишаја са теренских истраживања. Пројекат је водио волонтер Слободан Марковић који је био део пројекта Дивљи Вики паркови. Постављена је 101 фотографија, а написано је и допуњено 49 чланака.
  • Геоморфологија за све је био наставак пројекта „Упознајмо геоморфологију Србије”. Његовом реализацијом вођа пројекта Стефан Митић наставио је да ради на повећању, ширењу слободног знања и илустровању чланака из области геоморфологије на Википедији. Током године је постављено 637 фотографија, а написано и допуњено 75 чланака.
  • У додиру са природом – крајњи циљ овог пројекта био је пружање доприноса популаризацији дивљих врста које живе код нас, као и заштићених подручја која се суочавају са негативним утицајем човека. Пројекат је водио Марко Николић, а обухватао је теренске обиласке и фото-конкурс током којих су прикупљање  фотографије. Укупно је постављено је 1485 фотографија, од којих је више од половине искоришћено за илустровање чланака на Википедији.

Вође пројеката, као и волонтери из њихових тимова носе позитивно искуство и надају се да ће наставити да раде на промоцији и ширењу слободног знања.

Милица Буха

Циљ пројекта је да се у креирање Википедије, највеће светске енциклопедије, укључе људи који су, одласком у пензију, завршили свој радни век али још увек желе да се баве својом професијом, као и да наставе активно да доприносе заједници. Бројна социолошка истраживања вршена на тему пензионисања и волонтерског рада навела су на закључак да би овакав вид ангажовања нашим најстаријим суграђанима донео низ бенефита. У првом реду то је осећај сврсисходности и друштвене корисности, затим испуњење слободног времена, праћење нових технологија и низ других. Поред тога, обзиром да су се радионице одржавале редовно једном недељно, стварале су полазницима осећај извесне обавезе, а и пружале су могућност за једно квалитетно дружење. Резултати после прве године пројекта показују да су наше претпоставке биле исправне. Полазници наших радионица заиста уживају у овим активностима, али то није све. На овај начин Библиотека града Београда се активно укључила не само у процес ширења слободног знања, већ и у процес перманентног образовања одраслих, а Википедија на српском језику обогаћена је великим бројем квалитетних чланака. Највећу корист од овог пројекта ипак имају крајњи корисници, којима је олакшан приступ великом броју корисних информација, говори Милица Буха, вођа пројекта Вики сениор.

Никола Вељковић

С обзиром да смо приметили да је поузданост и прецизност доступних информација о врстама организама који насељавају шумовите пределе Србије, релативно мала, а како су ова станишта често деградирана (не)легалном сечом, изградњом инфраструктуре итд., пројектом ,,Вики чува шуме“ подржаним од стране Викимедије Србије смо настојали да обогатимо количину слободних информација о биљкама, гљивама и животињама шумских станишта, са циљем повећања свести о њиховом значају. Пројекат је обухватао више теренских излазака током пролећа, лета и јесени са циљем прикупљања фотографија врста шумских екосистема, које су накнадно искоришћене у писању чланака о њима на Википедији. Поред испуњених метрика пројекта, квалитетно написани текстови, широј јавности непрестано пружају, и пружаће, могућност информисања у смеру заштите природе. Уз јачање тимског духа и непрестаног дружења са људима сличних интересовања на терену, у природи, свако стечено искуство у вези координисања и организовања било каквих догађаја нас спрема за боље организовање наредних сличних активности. Стога бих охрабрио све заинтересоване, да окупе екипу и без имало оклевања, пријаве се на неки од наредних конкурса Викимедије Србије, прича Никола Вељковић, вођа пројекта Вики чува шуме.

Оја Кринуловић
Игор Живановић

На конкурс Викимедије Србије пријавили смо се у жељи да број чланака на Википедији на српском језику повећамо из области пољопривреде и сродних наука.    Уједно је био циљ да се српски научници који су допринели развоју пољопривреде, а пали су у заборав, представе широком аудиторијуму. Пројекат је обухватао писање чланака из области пољопривреде и сродних наука, обилазак пољопривредних институција и пољопривредних добара, пољопривредног сајма, пољопривредне школе, дигитализација старих публикација на тему пољопривреде из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“  у Београду. Успешно је организована изложба у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду „Великан српске пољопривреде чија дела трају и данас: 180. година од рођења Ђорђа Радића“, са пратећим каталогом. Све пројектне активности су успешно завршене и можемо рећи да укупна имплементација ни једним сегментом није одступила од планиране. Учесници су били врло заинтересовани и одушевљени идејом да се чланци из области пољопривреде као и научници из те области нађу на Википедији. Ми смо задовољни како је све прошло, па се надамо се да ћемо имати и даље успешну сарадњу са Викимедијом Србије. Викимедија Србије је врло успешна организација и послује професионално дуги низ година и сваки вид сарадње са њима је право задовољство, мишљења су Игор Живановић и Оја Кринуловић, вође пројекта Пољопровредне науке у Србији.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Auto reli u Kraljevu, Nagrada Kraljeva 1980 02.jpg, аутора Миомира Магдевског под cc by sa-4.0; Bajlonijeva pijaca 04.jpg из архиве Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” у јавном домену; Campanula sp. Campanulaceae 03.jpg, ауторке Милице Алексић, под cc by sa-4.0; Carape crvene 1.jpg, ауторке Јоване Обрадовић под cc by sa-4.0; Common Buzzard (Buteo buteo) Mišar.jpg, аутора Мирослава Дудока,  под cc by sa-4.0; Xanthoria parietina, Physcia adscendens 23, „Vazduh koji dišemo“.jpg, ауторке Miss Juliet, под cc by sa-4.0; Beușnița (Beu) valley 35.jpg, аутора Marko.vl под cc by sa-4.0; Ablepharus kitaibelii – Đerdap.jpg, аутора Марка Николића, под cc by sa-4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторке Иване Гусларевић, под cc by sa-4.0; Nikola Veljković.jpg, ауторке Бојане Матић, под cc by sa-4.0; 15th Birthday of Serbian Wikipedia, 14.jpg, аутора Мирослава Лоција,  под cc by sa-4.0; 1libref 2019 final event in Serbia – Igor Živanović.jpg, аутора Немање Антанасијевић, под cc by sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Југо фудбал акција донела Википедији преко милион и по бајтова

Трећа по реду акција уредника Википедије на српском језику трајала је од 30. августа до 15. септембра 2019. године. Циљ акције био је прављење и проширивање чланака о фудбалским репрезентативцима и тренерима Југославије, свим осталим југословенским фудбалерима и фудбалским тренерима, као и чланцима везаним за југословенски фудбал.

Правила акције била су:

  • Учесници акције морају бити регистровани корисници.
  • Чланци који улазе у евиденцију морају бити о југословенским фудбалским репрезентативцима, фудбалским тренерима репрезентације Југославије или уопштено о југословенским фудбалерима и југословенском фудбалу.
  • Споменицу добијају сви учесници који напишу 5 или више чланака, односно прошире 10 или више са минимум 2500 бајтова.
  • Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор унети шаблон {{Југо фудбал акција}}.
  • Акција траје од 30. августа до 15. септембра 2019. године, а чланци у евиденцији рачунаће се само ако су направљени или проширени током трајања акције.

У акцији је укупно учествовало 17 корисника, направљено је 240 чланака, а постављено 1.575.840 бајтова. Највише чланака направио је корисник Soundwaweserb, укупно 77. За њим следе корисници MareBG са 52 и Вукан Ц, који је направио 50 чланака. 

Прави успех акције огледа се у томе што су направљени сви чланци који су недостајали о југословенским фудбалским репрезентативцима на Светским првенствима од 1930. до 1990. године, као и чланци о југословенским фудбалерима на Европским првенствима од 1960. до 2000. године и југословенским фудбалским олимпијцима од 1920. до 1988. године. Одрађено је 6 чланака о утакмицама репрезентације Југославије и чланци о свим фудбалским селекторима Југославије. Ажурирани су постојећи и направљени сви чланци који су фалили о сезонама Купа Југославије и Купа Србије и Црне Горе у фудбалу. Осим чланака, током трајања акције Википедија је обогаћена за 77 фотографија југословенских фудбалера.

Марко Лилић, десно

Идеја да организујем  „Југо фудбал акцију” развила се након што смо корисник Soundwaweserb и ја приметили да на Википедији на српском језику недостаје велики број чланака о југословенским фудбалским репрезентативцима, нарочито оних који су учествовали на Светским и Европским првенствима, као и на Олимпијским играма. Акцију је подржало доста корисника и у исту се укључило, па смо заједно одрадили све оне фудбалере који су фалили. Писањем чланака  у овој акцији знатно је обогаћена тема југословенског и историје српског фудбала. Највише чланака током трајања акције написао је корисник Soundwaweserb, а посебно бих похвалио новајлије Вукан Ц који је написао 50 чланака и корисницу Николину Шепић која је допринела акцији кроз писање 9 чланака.

Марко Лилић, иницијатор акције

Сви који су заинтересовани да прате и учествују у акцијама, могу се пријавити путем стране на Википедији: Обавештења за такмичења и акције

Тренутно је у току акција чишћења чланака која траје од 16. до 30. септембра. Главни циљ акције је смањење броја почетничких чланака и чланака за чишћење.


Аутори: Марко Лилић, Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Лого Фудбалског савеза Југославије, коришћен за илустровање чланка под поштеном употребом, 15th Birthday of Serbian Wikipedia, 20.jpg, аутора Mickey Mystique, под cc by-sa-4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Еду Вики камп 2019: Знање за будућност

Завршен је још један Еду Вики камп, четврти по реду, током ког су учесници имали прилику да се упознају са програмима и пројектима Викимедија Србије, али и да усаврше своје вештине које ће им помоћи у даљем волонтерском ангажовању у Викимедији Србије. На кампу, који је одржан од 15. до 18. јула у Кладову, учествовало је 17 студената из различитих делова Србије. 

Учесници Еду Вики кампа 2019. године

Овогодишњи камп је проширио своје капацитете чиме смо били у прилици да на камп поведемо већи број учесника него претходних година. То је била прилика да заинтересовани студенти стекну знања о Вики пројектима, али и да науче како могу да реализују Вики активности у свом окружењу, пре свега на факултетима које студирају. Овогодишњи тим су, поред водитеља радионица, менаџера образовног програма Небојше Ратковића, менаџерке пројеката и заједнице Иване Маџаревић и вики амбасадора Немање Антанасијевић и Теодоре Лукић, чинили и кампери: Лука Јовичић, Исидора Лазовић, Јована Николић, Сања Станковић, Тина Луковац, Кристина Станојевић, Јована Стошић, Јована Милић, Вања Тошић, Тамара Милић, Миљана Матић, Мирјана Илић, Петар Јоцковић, Никола Хајдер, Милица Миловановић и Ивана Јоловић.

Приликом планирања кампа смо желели да предавања и радионице смислено повежемо у веће целине чиме смо у фокус ставили три пројекта – Википедију, Викимедијину Оставу и Википодатке, а четврту целину су чиниле интерактивне радионице на тему писања пројеката, остваривања партнерстава са образовним институцијама и асертивна комуникација. Пошто је Еду Вики камп осмишљен са идејом да учесници након завршеног кампа раде на ширењу информација о слободном знању и представљању Вики пројеката у академским круговима, настојали смо да током свих радионица подстакнемо интерактивност учесника и да их мотивишемо да предлажу решења која ће довести до ширења Образовног програма Викимедије Србије.

Само сат времена по поласку, кампери су имали прилику да направе енциклопедијске фотографије у Народном музеју у Пожаревцу и Етно парку Тулба које су током кампа постављали на Викимедијину Оставу. Програм кампа је настављен доласком у Кладово где су учесници имали прилику да чују нешто више о активностима Викимедије Србије којима могу да се придруже. Други дан кампа је започет презентацијом Образовног програма и презентацијом о уређивању Википедије помоћу визуелног уређивача, након чега су учесници имали прилику да пишу чланке на Википедији. Предавачи су присутне такође упознали и са појмом уређивачких маратона, алатком Дешборд али и са корисничким правима на Википедији. 

Учесници кампа на крстарењу Дунавом

Трећи дан кампа је у фокусу имао Викимедијину Оставу, а планиране активности смо употпунили крстарењем Дунавом, које је камперима пружило јединствено искуство и прилику да виде Трајанову таблу, лик дачанског краља Децебала уклесан у стену са румунске стране Ђердапа, манастир Мракониа и балон станицу Варница која је некада служила за регулисање пловидбе. У наставку дана су учесници направљене фотографије постављали на Викимедијину Оставу, затим су њима илустровали чланке на Википедији, а предавачи су им том приликом објаснили и шта су ЦЦ лиценце.

Еду Вики Камп 2019 је успео да се дефинитивно издвоји у односу на све друге курсеве, програме и обуке које сам до сада похађао. Мислим да иза тога стоји неколико разлога: одлична организација са до танчина разрађеним и добро избалансираним планом, одабир учесника који су дошли са намером да буду посвећени и озбиљни, у почетку установљена правила односно заједничке вредности које су биле непрестано дељене током самог програма. Уживао сам у предавањима, уређивачком маратону, дружењу са другим учесницима и рекреативним активностима. Одговорно тврдим да је Еду Вики камп јединствено искуство из којег можете само изаћи као бољи уредник и особа (може зазвучати клишеично, али не, није ни најмање).


учесник Еду Вики кампа 2019. године

Током осталих предавања, учесници су се упознали са Википодацима, а имали су прилику и да усаврше своје вештине које могу да им помогну у даљем ангажовању у Викимедији Србије. Надамо се да су учесници са кампа понели лепо искуство које ће их мотивисати и охрабрити да у будућности буду сарадници Викимедије Србије. 



Share Button