Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Вики-библиотекар

Прослављен 16. рођендан Википедије

Широм света обележено је 16 година постојање Википедије – највеће енциклопедије у људској историји. У Србији је ова годишњица прослављена у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”, обраћањем уредника Википедије који су анализирали развој ове ризнице знања.

Драган Сатарић, дугогодишњи уредник Википедије и један од оснивача Викимедије Србије, истакао је како је Википедија постала синоним за енциклопедију, пружајући инстант знање, посебно развојем паметних телефона. То је довело до тога да данашња деца не знају за Британику, већ само за Википедију, истакао је он.

Wikipedia_16_in_Serbia_021 (1)

.

Ђорђе Стакић, такође дугогодишњи уредник Википедије, потпредседник Викимедије Србије и председник Академског одбора, нагласио је значај програма и пројеката којима се подржава развој Википедије, као што су Образовни програм и ГЛАМ, у оквиру којег се управо у сарадњи са Универзитетском библиотеком развија један од најуспешнијих пројеката у Србији – Вики библиотекар. На овај начин се популаризује Википедија и анимира заједница уредника Википедије, закључио је Стакић.

Један од најмлађих уредника Википедије и члан Управног одбора Викимедије Србије Миљан Симоновић испричао је окупљенима како се случајно нашао у Вики свету, желећи да допуни један чланак информацијама, а сада има више од 10 хиљада измена. Симоновић је мишљења је да Википедији место у образовном систему, посебно кроз предмете попут информатике.

Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, уручио је захвалнице истакнутим наставницима и професорима који су, у оквиру Образовног програма Викимедије Србије, користили Википедију у настави.

Међу присутнима су били и бројни други добровољци који доприносе овој енциклопедији, попут Николе Смоленског, креатора једног од првих чланака на Википедији на српском језику или др Милорада Димића, доктора медицине у пензији који је написао неколико хиљада чланака на Википедијама на неколико језика.

Програм је био употпуњен изложбом 20 најлепших фотографија са фото-конкурса Вики воли Земљу, међу којима је и фотографија Стопића пећине, која је проглашена за најлепши светски фото-приказ заштићеног природног добра за 2016. годину. Изложба се може погледати до 6. фебруара у Галерији уметничког центра Универзитске библиотеке.

 

Wikipedia_16_in_Serbia_004


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викмедија Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedia 16 in Serbia, аутора Neboysha87, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ВИКИ-БИБЛИОТЕКАР: Уређивачки маратони „Научни часописи у отвореном приступу“

Универзитетска библиотека  Светозар Марковић” је са Институтом техничких наука и КоБСОН-ом (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) организовала 28. јуна и 1. јула  други по реду Вики-маратон у 2016. години, под називом Научни часописи у отвореном приступу”. Због великог интересовања и одзива, овај уређивачки маратон је трајао два дана, и том приликом је Википедија на српском језику обогаћена за 32 нова чланка о научним часописима.

У Србији постоји велика продукција научних часописа који су категорисани као часописи националног или међународног значаја према важећем Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Више од 500 научних и стручних публикација се редовно објављује. Библиотеке су велики заговорници отвореног приступа који омогућава да се поделе научни резултати широј академској заједници како у земљи, тако и у свету. Универзитетска библиотека Светозар Марковић”, у оквиру пројекта Вики-библиотекар”, покренула је идеју да се помогне већој видљивости научних часописа постављањем квалитетних чланака на Википедију на српском језику. Током текуће године КоБСОН реализује пројекат Revisiting Open Access Journal Policies and Practices in Serbia под покровитељством  међународног конзорцијума  eIFL, a у оквиру програма Open access advocacy campaigns in EIFL partner countries to reach out to research communities. Овај пројекат има исто за циљ да се помогне научној продукцији периодике у Србији. Упућен је заједнички позив уредницима часописа да се прикључе маратону, а одзив је био невероватан.

.

Први Вики-маратон на ову тему одржан је 17, 18. и 19. маја, у едукационом центру Универзитетске библиотеке. Том приликом је више од 15 учесника написало 28 чланака на Википедији на српском језику. Други, дводневни уређивачки маратон резултирао је са 32 нова чланка и 33 нова уредника Википедије.

У заједничком циљу израде чланака о научним часописима присутни су, осим на српском, писали и обогаћивали Википедије на другим језицима.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, вођа пројекта „Вики-библиотекар” задовољна је одзивом и успехом маратона:

Александра Поповић

– Научна продукција часописа у Србији је на завидном нивоу. Многи часописи су наследници ранијих периодичних публикација који су променили називе због промена институција, како на локалном, тако и на регионалном нивоу. Часописи су једна од необрађених тема на Википедији на српском, а могућност обогаћивања Википедије, као и побољшање видљивости периодике у Србији и шире су били главни чиниоци да се организује Вики-маратон на ову тему. Уредници су најбољи познаваоци уређивачке политике, тема, историјата и других чињеница о самим часописима.  На веб страницама Библиотеке, КоБСОН-а и Института техничких наука САНУ су постављени позиви за уреднике часописа о организовању радионице. Упућени су им директно и мејлови са обавештењима. Одзив је био неочекиван. У року од 24 часа је био попуњен први термин. Понудили смо још два термина у оквиру истог дана. Већина пријављених је присуствовала маратону, а коментари учесника су били: Зовите нас ако опет будете организовали ове интересантне радионице”, Хвала вам на позиву и могућности да представимо часопис на Википедији”, Желела бих да поново присиствујем радионици да бих боље научила уређивање Википедије”… Резултат уређивачког маратона је био изузетан: 32 постављена нова чланка и 1 допуњен, 33 отворена нова налога на Википедији. Полазницима су послата упутства за отварање налога у виду презентације, направљена је Мустра за уређивање часописа која је пребачена у текстуални документ како би сви полазници могли да по задатим поднасловима напишу текстове. Послата су им прецизнија упутства на шта посебно да се обрати пажња, да не рекламирају своје часописе, да не преузимају комплетне текстове са веб сајта самог часописа. Већина уредника је била врло расположена да ослободи фотографије насловних страница и неких текстова уз сагласност издавача. Неки су понели већ са собом потписане сагласности и скениране фотографије, а неки су накнадно слали електронском поштом. Потрудићемо се да се поставе фотографије свих насловних страница часописа као пожељне илустрације самих чланака који су постављени у оквиру ове врло запажене активности која је пропраћена од академске заједнице научника и истраживача у Србији с једне стране и библиотекара и Викимедије Србије са друге стране.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић” већ две године за редом спроводи пројекат Вики-библиотекар”. Циљ пројекта је заинтересовати библиотекаре да постану успешни Википедијанци, омогућити проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију.

Пројекат се реализује уз финансијску подршку Викимедије Србије, кроз програм доделе новчаних средстава за пројекте ширења слободног знања. Позив за подношење предлога за 2017. годину отворен је до 15. августа.

Извори

Ауторке: Ивана Гусларевић, Милица Вучетић, Александра Поповић

Напомена о ауторским правима: Urednici casopisa 14.jpg, аутора 11sasapus11, под CC-BY-SA 4.0, Conference Digital Humanities 007.JPGаутора 11sasapus11под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button