Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Вики-библиотекар

Кампања #1lib1ref остварила сјајне резултате у Србији – додато чак 786 референци!

Глобална кампања уређивања референци #1Lib1Ref, која је први пут организована и у Србији, остварила је сјајне резултате. Библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Библиотеке града Београда, али и други уредници Википедије, додали су чак 786 референци у чланке на Википедији на српском језику!

 

 

Кампања #1Lib1Ref организује се сваке године у Викимедијином покрету поводом Википедијиног рођендана и траје од 15. јануара до 3. фебруара. Циљ је да се мотивишу библиотекари да дају свој професионални допринос највећој енциклопедији у људској историји, тако што ће побољшати чланке којима недостају рефренце.

Викимедија Србије се ове године први пут укључила у ову акцију и позвала више од 50 библиотека да се придруже, али су главни партнери у овој активности били Универзитетска библиотека Светозар Марковић и Библиотека града Београда. Универзитетска библиотека била је домаћин маратона у уређивању референци, који је одржан 23. јануара, а коме присуствовало је 20 библиотекара. Новајлијама је презентован Викимедијин покрет, допринос библиотека широм света, али и важност библиотека за развој Википедије.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој УНИЛИБ-а одржала је обуку уређивања референци, а након тога су библиотекари почели са уносом. До краја само тог дана унето је више од 100 референци у чланке на Википедији! Али, и други циљеви су достигнути, као што је даље интересовање за уређивање Википедије. Неки од новајлија-библиотекара контактирали су Викимедију Србије након пар дана како би проширили знање у погледу вики синтаксе и допринели још више садржају Википедије.

До 3. фебруара, библиотекари, али и други уредници Википедије, вредно и марљиво су поправљали чланке, те је на самом крају резултат био и више него сјајан – 786 референци! Измењено је 450 страница, а унето 286,869 бајтова.

Највише референци унела је корисница Ojce – 235, затим корисник Ziva73 – 206, а следе корисници 11sasapus11 – 90, Mrebic – 46, БиблиотекаЈД – 36, BuhaM – 30, Bnikolic.092 – 27, Ђорђе Стакић – 25, БиблиотекаМБ – 14, Jeja13 – 13, NenaBOR – 9, Antioksidans – 8, Nikolaj Filipović – 8, Sanjageni – 7, Милан Животић – 7, Draganast – 6, БиблиотекаЛК – 5,

БиблиотекаЛКМБЈД – 5, Mija12 – 4, Mikilav – 4, корисник са адресе 147.91.249.112 – 3 и по једну референцу додали су Gradd2053, M.vukas.puric и Sanja cvrkota.

Три најбоља библиотекара биће награђена ваучерима за куповину књига у износу од 2000, односно 1000 динара, док ће свима бити додељене захвалнице за учешће у акцији, као и пригодни поклони, јер ова акција показује да је и најмањи допринос Википедији велики допринос за знање и квалитет и релавантност највеће онлајн енциклопедије. Додела ваучера и захвалница биће одржана у склопу прославе 15. рођендана Википедије на српском језику, 19. фебруара.

 

Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 1Lib1Ref 1.svg, аутор Wikimedia Foundation, CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication, Wikimedia Commons.

Share Button

Почиње кампања уређивања референци #1lib1ref

Замислите свет у коме сваки библиотекар дода још једну референцу на Википедију

 

Викимедија Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Библиотека града Београда позивају библиотеке и библиотекаре широм земље да се придруже акцији „Један библиотекар,  једна референца“, која се спроводи широм света поводом рођендана Википедије.

 

 

 

Глобална кампања у Викимедијином покрету #1Lib1Ref реализује се сваке године са циљем да се мотивишу библиотекари да дају свој професионални допринос највећој енциклопедији у људској историји. Идеја је да се у чланке на Википедији унесе што више извора и референци где они недостају.  На тај начин се омогућава да све информације буду проверљиве, а тиме је Википедија поузданија.

Кампања почиње 15. јануара и траје до 3. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Такође, многе локалне библиотеке широм света су се прикључиле акцији.

У Србији ће ова кампања бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”, која већ четврту годину за редом реализује пројекат „Вики-библиотекар”, као и са Библиотеком града Београда.

У уторак, 23. јануара, у 10 сати, у просторијама Универзитетске библиотеке биће одржана презентација кампање #1lib1ref, обука уређивања Википедије, а у наставку маратон посвећен додавању референци.

Три библиотекара/библиотекарке који током ове три недеље буду највреднији и додају највише референци у оквиру кампање биће награђени ваучерима за куповину књига.

Зашто да учествујем?

Википедија је непроцењив део сваког процеса истраживања. Више референци чини саму Википедију референтном. Придружите нам се и дајте мали допринос целокупном људском знању.

Због тога што свако може да уређује Википедију, Википедијина заједница развила је суштинску стратегију како би омогућила квалитет информација у чланцима: укључивши фусноте ка поузданим изворима како би се омогућило читаоцима Википедије да могу да провере информацију. Ова стратегија помаже глобалној заједници волонтера делотворни рад у складу са мисијом Википедије: сакупити “целокупно светско знање”.

Читаоци и уредници који нису уверени у делове информација у чланку могу да додају ознаку „тражи се цитат” поред те информације. Ове ознаке су сличне питањима референци: публика тражи референце које би подржале оно што читају. Само Википедија на енглеском језику има 380,000 оваквих ознака.

Хиљадама чланака је потребно још референци; 210.000 чланака на Википедији на енглеском језику их немају. Замислите кад би сваки библиотекар на свету одвојио 15 минута да дода референцу тамо где је потребна! Википедија би сигурно смањила тe недостатке.

Како да учествујем: Пет основних корака

  1. Пријавите се за учешће на страници на Википедији

  2. Пронађите чланак којем је потребна референца. Чланке без извора и референци на Википедији на српском језику можете пронаћи на следећим линковима:

    1. http://bit.ly/2FmI6RP

    2. http://bit.ly/2CYyiiJ

    3. http://bit.ly/2ANkd2y

  3. Пронађите поуздан извор који ће подржати чланак

  4. Додајте цитат/референцу према правилима Википедије

  5. Додајте хештег #1Lib1Ref у опису измене

  6. Поделите вашу измену на друштвеним мрежама (са хештегом) и научите више о библиотекама и Википедији. Ако желите, можете додати својој корисничкој страници и шаблон да сте професионално учестовали у кампањи.

Уколико сте заинтересовани да додајете референце на Википедији на енглеском језику, можете се послужити алатком „потрага за цитатом”.

По завршетку кампање, поново ћемо се окупити да сумирамо резултате и доделимо симболичне награде и захвалнице за учешће у акцији.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 1Lib1Ref Wikipedia logo, аутора OlafJanssen, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

Прослављен 16. рођендан Википедије

Широм света обележено је 16 година постојање Википедије – највеће енциклопедије у људској историји. У Србији је ова годишњица прослављена у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”, обраћањем уредника Википедије који су анализирали развој ове ризнице знања.

Драган Сатарић, дугогодишњи уредник Википедије и један од оснивача Викимедије Србије, истакао је како је Википедија постала синоним за енциклопедију, пружајући инстант знање, посебно развојем паметних телефона. То је довело до тога да данашња деца не знају за Британику, већ само за Википедију, истакао је он.

Wikipedia_16_in_Serbia_021 (1)

.

Ђорђе Стакић, такође дугогодишњи уредник Википедије, потпредседник Викимедије Србије и председник Академског одбора, нагласио је значај програма и пројеката којима се подржава развој Википедије, као што су Образовни програм и ГЛАМ, у оквиру којег се управо у сарадњи са Универзитетском библиотеком развија један од најуспешнијих пројеката у Србији – Вики библиотекар. На овај начин се популаризује Википедија и анимира заједница уредника Википедије, закључио је Стакић.

Један од најмлађих уредника Википедије и члан Управног одбора Викимедије Србије Миљан Симоновић испричао је окупљенима како се случајно нашао у Вики свету, желећи да допуни један чланак информацијама, а сада има више од 10 хиљада измена. Симоновић је мишљења је да Википедији место у образовном систему, посебно кроз предмете попут информатике.

Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, уручио је захвалнице истакнутим наставницима и професорима који су, у оквиру Образовног програма Викимедије Србије, користили Википедију у настави.

Међу присутнима су били и бројни други добровољци који доприносе овој енциклопедији, попут Николе Смоленског, креатора једног од првих чланака на Википедији на српском језику или др Милорада Димића, доктора медицине у пензији који је написао неколико хиљада чланака на Википедијама на неколико језика.

Програм је био употпуњен изложбом 20 најлепших фотографија са фото-конкурса Вики воли Земљу, међу којима је и фотографија Стопића пећине, која је проглашена за најлепши светски фото-приказ заштићеног природног добра за 2016. годину. Изложба се може погледати до 6. фебруара у Галерији уметничког центра Универзитске библиотеке.

 

Wikipedia_16_in_Serbia_004


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викмедија Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedia 16 in Serbia, аутора Neboysha87, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ВИКИ-БИБЛИОТЕКАР: Уређивачки маратони „Научни часописи у отвореном приступу“

Универзитетска библиотека  Светозар Марковић” је са Институтом техничких наука и КоБСОН-ом (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) организовала 28. јуна и 1. јула  други по реду Вики-маратон у 2016. години, под називом Научни часописи у отвореном приступу”. Због великог интересовања и одзива, овај уређивачки маратон је трајао два дана, и том приликом је Википедија на српском језику обогаћена за 32 нова чланка о научним часописима.

У Србији постоји велика продукција научних часописа који су категорисани као часописи националног или међународног значаја према важећем Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача. Више од 500 научних и стручних публикација се редовно објављује. Библиотеке су велики заговорници отвореног приступа који омогућава да се поделе научни резултати широј академској заједници како у земљи, тако и у свету. Универзитетска библиотека Светозар Марковић”, у оквиру пројекта Вики-библиотекар”, покренула је идеју да се помогне већој видљивости научних часописа постављањем квалитетних чланака на Википедију на српском језику. Током текуће године КоБСОН реализује пројекат Revisiting Open Access Journal Policies and Practices in Serbia под покровитељством  међународног конзорцијума  eIFL, a у оквиру програма Open access advocacy campaigns in EIFL partner countries to reach out to research communities. Овај пројекат има исто за циљ да се помогне научној продукцији периодике у Србији. Упућен је заједнички позив уредницима часописа да се прикључе маратону, а одзив је био невероватан.

.

Први Вики-маратон на ову тему одржан је 17, 18. и 19. маја, у едукационом центру Универзитетске библиотеке. Том приликом је више од 15 учесника написало 28 чланака на Википедији на српском језику. Други, дводневни уређивачки маратон резултирао је са 32 нова чланка и 33 нова уредника Википедије.

У заједничком циљу израде чланака о научним часописима присутни су, осим на српском, писали и обогаћивали Википедије на другим језицима.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, вођа пројекта „Вики-библиотекар” задовољна је одзивом и успехом маратона:

Александра Поповић

– Научна продукција часописа у Србији је на завидном нивоу. Многи часописи су наследници ранијих периодичних публикација који су променили називе због промена институција, како на локалном, тако и на регионалном нивоу. Часописи су једна од необрађених тема на Википедији на српском, а могућност обогаћивања Википедије, као и побољшање видљивости периодике у Србији и шире су били главни чиниоци да се организује Вики-маратон на ову тему. Уредници су најбољи познаваоци уређивачке политике, тема, историјата и других чињеница о самим часописима.  На веб страницама Библиотеке, КоБСОН-а и Института техничких наука САНУ су постављени позиви за уреднике часописа о организовању радионице. Упућени су им директно и мејлови са обавештењима. Одзив је био неочекиван. У року од 24 часа је био попуњен први термин. Понудили смо још два термина у оквиру истог дана. Већина пријављених је присуствовала маратону, а коментари учесника су били: Зовите нас ако опет будете организовали ове интересантне радионице”, Хвала вам на позиву и могућности да представимо часопис на Википедији”, Желела бих да поново присиствујем радионици да бих боље научила уређивање Википедије”… Резултат уређивачког маратона је био изузетан: 32 постављена нова чланка и 1 допуњен, 33 отворена нова налога на Википедији. Полазницима су послата упутства за отварање налога у виду презентације, направљена је Мустра за уређивање часописа која је пребачена у текстуални документ како би сви полазници могли да по задатим поднасловима напишу текстове. Послата су им прецизнија упутства на шта посебно да се обрати пажња, да не рекламирају своје часописе, да не преузимају комплетне текстове са веб сајта самог часописа. Већина уредника је била врло расположена да ослободи фотографије насловних страница и неких текстова уз сагласност издавача. Неки су понели већ са собом потписане сагласности и скениране фотографије, а неки су накнадно слали електронском поштом. Потрудићемо се да се поставе фотографије свих насловних страница часописа као пожељне илустрације самих чланака који су постављени у оквиру ове врло запажене активности која је пропраћена од академске заједнице научника и истраживача у Србији с једне стране и библиотекара и Викимедије Србије са друге стране.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић” већ две године за редом спроводи пројекат Вики-библиотекар”. Циљ пројекта је заинтересовати библиотекаре да постану успешни Википедијанци, омогућити проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију.

Пројекат се реализује уз финансијску подршку Викимедије Србије, кроз програм доделе новчаних средстава за пројекте ширења слободног знања. Позив за подношење предлога за 2017. годину отворен је до 15. августа.

Извори

Ауторке: Ивана Гусларевић, Милица Вучетић, Александра Поповић

Напомена о ауторским правима: Urednici casopisa 14.jpg, аутора 11sasapus11, под CC-BY-SA 4.0, Conference Digital Humanities 007.JPGаутора 11sasapus11под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button