Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Фото садржај

Велико пролећно сређивање Оставе

Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији.

Кампања почиње 15. марта и трајаће до 15. априла, а акција ће почети уређивачком радионицом, која ће бити организована у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, од 11 до 16 сати. У оквиру радионице биће одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена.

Правила учествовања: 

  1. Учесник кампање се постаје уписивањем на страници пројекта
  2. Уколико желе да се такмиче, учесници морају уређивати датотеке само из датих категорија. Уређивање других фотографија на Остави подржавамо и охрабрујемо, али се оне неће рачунати као доприноси у овој кампањи.
  3. Учесници сами рачунају и уписују своје поене у табели на страници према следећим пропозицијама:

ИзменаБрој поена
Додавање натписа (Caption)2 поена по језику
Додавања описа фотографије (Description)2 поена по језику
Уређивање/проширивање описа фотографије1 поен по фотогра-
фији
Додавање категорија2 поена по катего-
рији
Повезивање категорије са ставком на Википодацима1 поен
Креирање нове поткатегорије1 поен по катего-
рији
Додавање фотографије у чланак (илустро-
вање)
5 поена по фотогра-фији
Предлагање новог, разумнијег назива фото-
графије
2 поена

Награде

  1. Ваучер за куповину технике у вредности од 5000,00
  2. Ваучер за куповину технике у вредности од 4000,00
  3. Ваучер за куповину технике у вредности од 3000,00
  4. Набољи новајлија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
  5. Највише искоришћених фотографија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00

Напомена: Учесницима ван Србије нисмо у могућности да пошаљемо награде. Али, сви из иностранства који учествују у овој кампањи, добиће разгледницу сачињену од неке од фотографија које су уредили у овој акцији. 🙂

Фотографије за уређивање:

ГЛАМ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Content donations by Museum in Vrbas100344
Content donations by Theatre Museum of Vojvodina82.7172
Content donations by Historical Archives in Pančevo82.2253
Content donations by Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia81.9528
Historical Archives of Belgrade77.431
Content donations by Museum of Vojvodina73.8291
Content donations by Museum in Smederevo64.957
Fragments of the past5898
Content donations by Museum of Yugoslavia52.7823
Photo Museum45.411
Content donations by Museum of Science and Technology Belgrade44.6121
Content donations by Museum of vojvodinian Slovaks35.365
Content donations by Historical Archive in Pirot27.1351
Terazije Theatre19.4293
Wiki Team Trstenik – Museum in Trstenik17.5816
Digitization of collections from the National Museum of Zrenjanin5.3167
Content donations by Historical Archive of Jagodina5.158

ФОТО-ТАКМИЧЕЊА

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број фотографија у категорији
Images from Wiki Loves Earth 2014 in Serbia15.7796
Images from Wiki Loves Earth 2015 in Serbia35.9829
Images from Wiki Loves Earth 2016 in Serbia9.71,608
Images from Wiki Loves Monuments 2012 in Serbia29.33,760
Images from Wiki Loves Monuments 2013 in Serbia19.92,691
Images from Wiki Loves Monuments 2014 in Serbia23.62,643
Images from Wiki Loves Monuments 2016 in Serbia11.72,209

ДРУГИ ПРОЈЕКТИ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Jestive ili ne upoznajmo ih sve63.1312
Projekat BGB o BGD631265
Wikiproject Southeast through the lens62.9758
World War I – Serbia57.528
Wiki voli panonske slatine59286
Viki škola-naša škola48.5239
Projekat Kolubara i Podgorina u slici43.41064
Projekat Na granici Panonije i Dinarida35.21036
Sacred Trees Serbia34.217903
Projekat Kulturno nasleđe Mačve i Pocerine33.85651
Projekat Upoznajmo geomorfologiju Srbije30.8514
Wikiproject Southeast through the lens 201826.8600
Divlji Viki Parkovi26.51724
Wiki South25.1762
Valjevo Mountains Through the Lens24.51012
Projekat Upoznajmo Frušku goru20.95746
Projekat Kulturno nasleđe Zapadne Srbije20.18893
Wiki South 201718.92128
Wikiproject Roadside memorials and tombstones in Serbia17.74781
Wiki Serbia biodiversity project14.51572
Jedna slika – hiljadu reči, Put oko Pirota13.2505
Wiki Loves Dragonflies12.2147
Рашка у долини векова10.33349
Projekat Slike i reči Smederevske Palanke92347
Wikiproject Traditional crafts of Serbia5.6317
Wikiproject Srpska Sveta Gora u 4 godišnja doba4.81900
Discovering Pešter1.33241
Projekat Brzansko Moravište07584

Практична радионица

Поводом ове кампање одржаћемо уводну радионицу, у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, на којој ћемо покушати да приближимо свим новајлијама основне принципе Викимедијине оставе и начине њеног коришћења.

Предавање о Викимедијиној остави

  • Викимедијина остава основни појмови
  • Претрага на Остави
  • Категорије; прављење категорија; Хот Кет
  • Постављање фотографија; описи – метаподаци
  • Илустровање

Предавање о основама ауторских права на Остави

  • ЦЦ и ЈВ основе
  • Шта сме на Оставу, шта не
  • Избор лиценце
  • Шаблони за лиценце, ОТРС пендинг
  • Слање дозвола за ослобађање материјала (ВП:ПВ)
  • Пребацивање фотографија са слободних сајтова на Оставу

Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици.

За све информације и консултације можете контактирати Ивану на мејл ivana.guslarevic@vikimedija.org.

Срећно! 🙂

Share Button

Освојите музеје са нама

Викимедија Србије позива Википедијанце и Викимедијанце на фото-туру кроз музеје. Овог пута решили смо да изађемо из затворених простора и да волонтере обрадујемо посебном туром која ће обухватати обилазак и стручно вођење кроз Етнографски и Педагошки музеју у Београду. Тура се одржава у недељу, 24. децембра од 12 часова, а након посета овим познатим београдским музејима, волонтери ће обогатити Викимедијину оставу и Википедију прикупљеним фото материјалима.

 

Википедијанци су се најчешће сусретали у просторијама Викимедије Србије, а тим приликама су се дружили, причали о актуелним стварима на Википедији и долазили до нових идеја за пројекте. Сада излазимо напоље и заједно ширимо идеју слободног знаља. Прво смо организовали Вики пикник, а затим и паб квизове за Википедијанце.  Овог пута је нова активност на помолу. Организујемо фото-туру која ће подразумевати стручно вођење кроз Етнографски и Педагошки музеј. Током заједничких активности, учесници ће имати прилику да виде значајне експонате који на најбољи начин илуструју традиционалну културу, као и све што има педагошке и историјске вредности за основне школе и учитеље.

Након туре, упутићемо се ка просторијама Викимедије Србије, где ћемо увећати ризницу културно-историјског наслеђа на интернету кроз постављање фото-материјала на Викимедијину оставу и илустровање чланака на Википедији. Напомињемо да учесници понесу фото-апарате и да у музејима није дозвољено коришћење блица.

Етнографски музеј постоји више од једног столећа као значајна етнолошка установа која темељно проучава традиционалну културу. Стална поставка заузима три нивоа зграде. Данас Етнографски музеј чува велики број етнографских предмета, распоређених у засебне збирке (покућство, накит, обичаји, народне ношње, народна архитектура, привреда, сточарство, саобраћај, култни предмети итд), има једну од најбогатијих стручних библиотека на Балкану и сам издаје стручне публикације, има конзерваторску службу која обрађује готово све врсте материјала, располаже великим изложбеним простором и организује обимна етнографска истраживања.

Педагoшки музеј у Београду један је од најстаријих музејских установа у Србији. Основало га је Друштво учитеља Србије са задатком да сакупља и чува наставна средства педагошких и историјских вредности.

Као и претходних пута, обезбедили смо одређена средства за покривање путних трошкова волонтера који нису из Београда, а имају жељу да се придруже тури. Будући да је број места ограничен, потребно је да се сви заинтересовани пријаве попуњавањем кратког формулара. Окупљање волонтера је у 11:45 испред Етнографског музеја.

______________________________________________________________________________________________________________________________________

Share Button

Вики воли Земљу: Најлепше светске фотографије природе бира и српски мајстор фотографије Милан Живковић!

Интернационални избор најлепших светских фотографија заштићених природних добара управо се одвија заједничким радом чланова жирија из целог света. Један од изабраних чланова међународног жирија је и Милан Живковић, фотограф, уметник и дизајнер.

 

Међународни тим који организује светски избор, контактирао је Викимедију Србије да предложи члана жирија са великим искуством у области фотографије природе, а да није жирирао национално такмичење. Избор је несумњиво пао на угледног фото-стручњака Милана Живковића, који је 18 година радио као фотограф и дизајнер у Природњачком музеју, потом као уредник фотографског програма Центра за културу у Ковину а затим као уредник часописа Рефото. Сада је предавач у Рефото студију и школи фотографије. У Србији је амбасадор компанија Никон и Профото и власник Диџиграфи сертификата корпорације Епсон.

Фото: Ивана Томановић

Од 2005. радио је као извршни, а од 2012. је главни уредник реномираног часописа посвећеног фотографији  – Refoto. Документовао је и илустровао велики број дешавања, изложби и публикација везаних за природу у земљи и иностранству. Непрекидно популарише фотографисање природе и посебно макро-фотографију. Аутор је шест фото-монографија, више стручних и научних радова, као и фотографских пројеката везаних за природу који су имали више од 100 поставки у преко 20 градова код нас и у иностранству. Своје фотографије донирао је Завичајним и уметничким збиркама, Природњачком музеју Београд, Музеју Војводине у Новом Саду, као и Музеју савремене уметности у Београду.

За наш блог открива да је светском жирирању преостао још један круг гласања, а нас је интересовало и каква нам је конкуренција и како ће се котирати Србија ове године.

Како Вам се чине фотографије које представљају избор 36 земаља (и УНЕСКОВ пројекат о биосфери)?
Веома је занимљиво то што је стигао велику број фотографија које су до сада прошле неколико локалних и два међународна круга жирирања. Све ово говори да људи постају итекако свесни значаја бележења и очувања како материјалне тако  нематеријалне баштине. Јасно је да је фотографија неког предела који представља и посебан екосистем реално jeсте једини начин да се сачува и пренесе информација о његовом постојању. А приказ ових информација на месту које је приступачно свима, као што је Викимедија, свакако је најбољи начин њиховог чувања.

Колике шансе има Србија да поново освоји прво место (или уђе у првих 10)?

Незахвално је прогнозирати било шта јер до краја жирирања има још рада и сабирања гласова тако да сада једино можете да навијате и да се надате – ја морам да останем неутралан и непристрасан.

 

Послушаћемо Милана и снажно навијати да се фотографије из Србије поново пласирају међу најбоље светске фотографије заштићених природних добара, на фото-конкурсу највеће онлајн енциклопедије – Википедије.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Извори: Srbijafoto.rs; Refoto.rs – Milan Živković “Moj Banat”: Otvaranje izložbe

Напомена о ауторским правима: Фотографију Милана Живковића снимила Ивана Томановић; Participating Countries WLE 2017, аутора Saqib, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

 

Share Button

Вики воли Земљу у Параћину и на београдском Грин фесту

Најбоље фотографије природе Србије са фото-конкурса „Вики воли Земљу 2017” биће приказане од 16 – 30. новембра у Културном центру Параћина – граду одакле долази национална победница Маја Стошић. Истовремено, од 14 – 17. новембра, најлепших 20 радова са конкурса из 2016. године биће изложене у оквиру Грин феста, 8. Међународног фестивала зелене културе у Дому омладине Београда.

 

Врело Грзе, ауторке Маје Стошић, CC BY-SA 4.0 – ПРВА НАГРАДА Вики воли Земљу 2017, Србија

 

Четврто учешће Србије у међународном фото-такмичењу „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth) донело је скоро 2000 нових фотографија заштићених природних добара наше земље, које ће се користити широм света за чланке на Википедији и на другим вики пројекатима. Тиме је наша земља, као активни учесник у овом интернационалном пројекту у коме учествује 36 земаља, још једном приказала свету своје најлепше пределе и такмичиће се за најбољу енциклопедијску фотографију природе. Подсећања ради, прошле године Србија је освојила прво место на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, аутора Чедомира Жарковића.

Маја Стошић, победница националног такмичења за 2017

Ове године стручни жири одабрао је приказ врела Грзе ауторке Маје Стошић за најлепшу фотографију заштићеног природног добра Србије, а ауторка је награђена GоPro камером. Радови су излагани у Туристичкој организацији Србије и на Нишвил џез фестивалу.

Изложба ових радова сада се сели у Параћин, одакле долази победница, која је и 2016. године на овом фото-конкурсу освојила похвалу за фотографију залеђеног водопада Прскало, а дала је допринос слободном садржају на Википедији и ослобађањем уметничких фотографија старих занатлија.

Свечано отварање изложбе заказано је за четвртак, 16. новембар у 18 сати у Културном центру Параћина. Посетиоцима ће се обратити победница овог фото-конкурса Маја Стошић, представници Културног центра Параћина и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

 

14 – 17. новембар

У исто време, у оквиру 8. Међународног фестивала зелене културе „Грин фест” у Дому омладине Београда, од 14 – 17. новембра биће приказано 20 најбољих радова из 2016. године, који укључују и победничку светску фотографију Стопића пећине. Поред изложбе, посетиоце очекује и Вики-штанд, где ће бити приказани резултати сарадње Ботаничке баште Јевремовац и Викимедије Србије на програму стажирања који је резултирао са преко 1000 слободних фотографија биљних врста овог заштићеног природног добра. Штанд ће бити отворен после 16 сати, док се слике могу несметано погледати свих дана трајања фестивала.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Врело Грзе, ауторка Маја Стошић, CC BY-SA 4.0; Маја Стошић на проглашењу победника, аутор Небојша Ратковић, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, 1860. година

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: The death of Vasa Čarapić; Aнастас Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button