Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Фото садржај

Вики воли Земљу: Најлепше светске фотографије природе бира и српски мајстор фотографије Милан Живковић!

Интернационални избор најлепших светских фотографија заштићених природних добара управо се одвија заједничким радом чланова жирија из целог света. Један од изабраних чланова међународног жирија је и Милан Живковић, фотограф, уметник и дизајнер.

 

Међународни тим који организује светски избор, контактирао је Викимедију Србије да предложи члана жирија са великим искуством у области фотографије природе, а да није жирирао национално такмичење. Избор је несумњиво пао на угледног фото-стручњака Милана Живковића, који је 18 година радио као фотограф и дизајнер у Природњачком музеју, потом као уредник фотографског програма Центра за културу у Ковину а затим као уредник часописа Рефото. Сада је предавач у Рефото студију и школи фотографије. У Србији је амбасадор компанија Никон и Профото и власник Диџиграфи сертификата корпорације Епсон.

Фото: Ивана Томановић

Од 2005. радио је као извршни, а од 2012. је главни уредник реномираног часописа посвећеног фотографији  – Refoto. Документовао је и илустровао велики број дешавања, изложби и публикација везаних за природу у земљи и иностранству. Непрекидно популарише фотографисање природе и посебно макро-фотографију. Аутор је шест фото-монографија, више стручних и научних радова, као и фотографских пројеката везаних за природу који су имали више од 100 поставки у преко 20 градова код нас и у иностранству. Своје фотографије донирао је Завичајним и уметничким збиркама, Природњачком музеју Београд, Музеју Војводине у Новом Саду, као и Музеју савремене уметности у Београду.

За наш блог открива да је светском жирирању преостао још један круг гласања, а нас је интересовало и каква нам је конкуренција и како ће се котирати Србија ове године.

Како Вам се чине фотографије које представљају избор 36 земаља (и УНЕСКОВ пројекат о биосфери)?
Веома је занимљиво то што је стигао велику број фотографија које су до сада прошле неколико локалних и два међународна круга жирирања. Све ово говори да људи постају итекако свесни значаја бележења и очувања како материјалне тако  нематеријалне баштине. Јасно је да је фотографија неког предела који представља и посебан екосистем реално jeсте једини начин да се сачува и пренесе информација о његовом постојању. А приказ ових информација на месту које је приступачно свима, као што је Викимедија, свакако је најбољи начин њиховог чувања.

Колике шансе има Србија да поново освоји прво место (или уђе у првих 10)?

Незахвално је прогнозирати било шта јер до краја жирирања има још рада и сабирања гласова тако да сада једино можете да навијате и да се надате – ја морам да останем неутралан и непристрасан.

 

Послушаћемо Милана и снажно навијати да се фотографије из Србије поново пласирају међу најбоље светске фотографије заштићених природних добара, на фото-конкурсу највеће онлајн енциклопедије – Википедије.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Извори: Srbijafoto.rs; Refoto.rs – Milan Živković “Moj Banat”: Otvaranje izložbe

Напомена о ауторским правима: Фотографију Милана Живковића снимила Ивана Томановић; Participating Countries WLE 2017, аутора Saqib, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

 

Share Button

Вики воли Земљу у Параћину и на београдском Грин фесту

Најбоље фотографије природе Србије са фото-конкурса „Вики воли Земљу 2017” биће приказане од 16 – 30. новембра у Културном центру Параћина – граду одакле долази национална победница Маја Стошић. Истовремено, од 14 – 17. новембра, најлепших 20 радова са конкурса из 2016. године биће изложене у оквиру Грин феста, 8. Међународног фестивала зелене културе у Дому омладине Београда.

 

Врело Грзе, ауторке Маје Стошић, CC BY-SA 4.0 – ПРВА НАГРАДА Вики воли Земљу 2017, Србија

 

Четврто учешће Србије у међународном фото-такмичењу „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth) донело је скоро 2000 нових фотографија заштићених природних добара наше земље, које ће се користити широм света за чланке на Википедији и на другим вики пројекатима. Тиме је наша земља, као активни учесник у овом интернационалном пројекту у коме учествује 36 земаља, још једном приказала свету своје најлепше пределе и такмичиће се за најбољу енциклопедијску фотографију природе. Подсећања ради, прошле године Србија је освојила прво место на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, аутора Чедомира Жарковића.

Маја Стошић, победница националног такмичења за 2017

Ове године стручни жири одабрао је приказ врела Грзе ауторке Маје Стошић за најлепшу фотографију заштићеног природног добра Србије, а ауторка је награђена GоPro камером. Радови су излагани у Туристичкој организацији Србије и на Нишвил џез фестивалу.

Изложба ових радова сада се сели у Параћин, одакле долази победница, која је и 2016. године на овом фото-конкурсу освојила похвалу за фотографију залеђеног водопада Прскало, а дала је допринос слободном садржају на Википедији и ослобађањем уметничких фотографија старих занатлија.

Свечано отварање изложбе заказано је за четвртак, 16. новембар у 18 сати у Културном центру Параћина. Посетиоцима ће се обратити победница овог фото-конкурса Маја Стошић, представници Културног центра Параћина и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

 

14 – 17. новембар

У исто време, у оквиру 8. Међународног фестивала зелене културе „Грин фест” у Дому омладине Београда, од 14 – 17. новембра биће приказано 20 најбољих радова из 2016. године, који укључују и победничку светску фотографију Стопића пећине. Поред изложбе, посетиоце очекује и Вики-штанд, где ће бити приказани резултати сарадње Ботаничке баште Јевремовац и Викимедије Србије на програму стажирања који је резултирао са преко 1000 слободних фотографија биљних врста овог заштићеног природног добра. Штанд ће бити отворен после 16 сати, док се слике могу несметано погледати свих дана трајања фестивала.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Врело Грзе, ауторка Маја Стошић, CC BY-SA 4.0; Маја Стошић на проглашењу победника, аутор Небојша Ратковић, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

 

Студија за слику „Сеоба Срба“, Паја Јовановић, 1896. година

 

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

 

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

 

 

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

 

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

 

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

 

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

 

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

 

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

 

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Студија за слику „Сеоба Срба“; Паја Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Врело Грзе Маје Стошић најлепша фотографија заштићеног природног добра на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2017

У  Туристичкој организацији Србије проглашени су победници четвртог по реду фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Фотографија Маје Стошић која приказује врело Грзе у Парку природе Кучај-Бељаница, изабрана је за најлепшу фотографију заштићеног природног добра у Србији за 2017. годину. Добитница је награђена GoPro камером.

Прво место: Врело Грза, ауторка Маја Стошић/CC BY-SA 4.0 Извор: Wikimedia Commons

 

Друго и треће место освојио је аутор који је под корисничким именом Bancika” забележио призоре из Парка природе Стара планина. Овом аутору припада ваучер за куповину робно-техничких награда у вредности од 20.000 динара (2. награда), као и екстерни хард диск (3. награда).

Друго место: Парк природе Стара планина, аутора Bancika, CC-BY-SA 4.0

Треће место: Парк природе Стара планина, аутора Bancika, CC-BY-SA 4.0

 

Жири, који је ове године радио у проширеном саставу, те су поред стручњака Завода за заштиту природе Србије фотографије оцењивали и г. Зоран Јовановић Мачак, фоторепортер Вечерњих новости, као и г. Владислав Митић, уредник фотографије у компанији Рингијер Аксел Спрингер, донео је одлуку да похвали ауторе још три фотографије: Владимира Мијаиловића – за фотографију водопада Тупавица на Старој планини, Ољу Симовић (Корисник:OLJA) –  за фотографију из парка природе Голија и Гојка Галића (Корисник:Гојко Гаврило) – за фотографију из националног парка Фрушка Гора.

Проглашењу победника претходило је обраћање челника Викимедије Србије, Завода за заштиту природе Србије и Туристичке организације Србије.

 

Филип Маљковић

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свим учесницима и партнерима уз чију помоћ је реализован овај конкурс.

Задовољство нам је да ово међународно такмичење у прикупљању слободних фотографија заштићених природних добара изазива све више пажње, јер нам то говори да смо на правом путу промоције слободних садржаја, слободног знања, али и промоције природних лепота наше земље. Такође се надамо се да смо успели овим конкурсом да допринесемо и повећању свести о очувању природе.

Драгана Петраш из Завода за заштиту природе Србије искористила је прилику да подсети да се Парк природе Кучај-Бељаница, одакле је дошла победничка фотографија, тренутно налази у поступку проглашења националног парка, док је Љиљана Черовић, шеф одсека за управљање и развој туристичких производа Туристичке организације Србије, нагласила је да је овај конкурс, као и изложба најлепших радова у просторијама Туристичке организације Србије, значајна подршка активностима ТОС-а на промоцији туристичких потенцијала наше земље.

Поред награђених и похваљених фотографија од стране жирија, Викимедија Србије уручила је захвалнице и учесницима који су дали посебан допринос овом такмичењу: Снежани Лукић, Маријани Петровић, Душану Франићу, Борису Петковићу, Јану Вало, Дамиру Симовићу, Бранки Вучићевић-Вучковић и Дарку Гајићу.

 

Изложба 20 најбољих радова биће отворена у Туристичкој организацији Србије до 22. јуна, а уследиће изложба и на интернационалном џез фестивалу „Нишвил”, од 10 – 13. августа. Трећа изложба планирана је за град одакле долази победница – Параћин.

Све фотографије пристигле на конкурс можете погледати на Викимедијиној остави.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић

Share Button

Проглашење победника Вики воли Земљу 2017 – Србија

Викимедија Србије, Завод за заштиту природе Србије и Туристичка организација Србије позивају вас на свечано проглашење победника и отварање изложбе најлепших радова са овогодишњег фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Свечаност ће бити одржана у четвртак, 15. јуна, од 18 сати, у просторијама Туристичке организације Србије, Чика Љубина 8, Београд.

 

Плакат за изложбу 2017, аутор Милан Спасић

 

Четврто по реду фото такмичење „Вики воли Земљу” донело је више од 1700 фотографија заштићених природних добара у Србији. Скоро стотину учесника фотографисало је лепоте природе наше земље и на тај начин допринело глобалном Викимедијином покрету прикупљања и ширења слободног садржаја.

 

Поред познатих предела виђених из другачијег угла, ове године је на конкурс стигло и доста фотографија мање познатих природних добара под заштитом државе, што омогућава да се илуструју чланци на Википедијама на 290 језика. Осим тога, фотографије ће служити и у друге јавне сврхе, као што су медији током претходних година радо илустровали своје садржаје.

 

Најбоље фотографије одабрао је жири који је састављен од стручњака Завода за заштиту природе Србије, али и професионалних фотографа – господина Зорана Јовановића Мачка (фоторепортер Вечерњих новости) и г. Владислава Митића (уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer).

 

Награде (GO Pro камера, ваучер за куповину технике и екстерни хард диск) победницима ће уручити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, а окупљенима ће се обратити представници Завода за заштиту природе Србије, Туристичке организације Србије, као и чланови жирија. Поред нагарада, биће уручене и похвале жирија, али и захвалнице Викимедије Србије за учешће на конкурсу.

 

Београдска изложба биће отворена до 22. јуна, а следећа ће бити постављена на интернационалном џез фестивалу Нишвил, од 10 – 13. августа.

 

Фотографије које су ушле у полуфинале можете погледати на Фејсбук страници такмичења.

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: IvanaMadzarevic, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине оставе, категорија WLE Serbia 2016

Share Button