Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.
Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.
Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца
Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије
Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика
Фотографија Будислава Буде Будисављевића Приједорског (1843-1919), српског књижевника, посланика и великог жупана
Аутопортрет Аксентија Мародића (1838-1909), српског сликара
Јоаким Вујић (1772-1847), српски књижевник и драматург
Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.
Александар Тумарић, Википедијанац стажиста
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.
Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?
Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима).
Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама).
Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…
Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.
Насловна страна Писама Доситеја Обрадовића (1833)
Насловна страна дечијег листа Радован (1876)
Псалтикија (велики зборник црквених песама на српском језику писаних Кукузељевом нотацијом)
Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића
Насловна страна Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића)
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије Напомена о ауторским правима:
Gavro Manojlović photo.jpg, Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Jovan Pantelić.jpg, Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије, аутор Новак Радонић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Mileva Simić photo.jpg, Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Pismenica serbskoga jezika 1814.jpg, Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића које се чува у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији.
Кампања почиње 15. марта и трајаће до 15. априла, а акција ће почети уређивачком радионицом, која ће бити организована у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, од 11 до 16 сати. У оквиру радионице биће одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена.
Уколико желе да се такмиче, учесници морају уређивати датотеке само из датих категорија. Уређивање других фотографија на Остави подржавамо и охрабрујемо, али се оне неће рачунати као доприноси у овој кампањи.
Учесници сами рачунају и уписују своје поене у табели на страници према следећим пропозицијама:
Измена
Број поена
Додавање натписа (Caption)
2 поена по језику
Додавања описа фотографије (Description)
2 поена по језику
Уређивање/проширивање описа фотографије
1 поен по фотогра- фији
Додавање категорија
2 поена по катего- рији
Повезивање категорије са ставком на Википодацима
1 поен
Креирање нове поткатегорије
1 поен по катего- рији
Додавање фотографије у чланак (илустро- вање)
5 поена по фотогра-фији
Предлагање новог, разумнијег назива фото- графије
2 поена
Награде
Ваучер за куповину технике у вредности од 5000,00
Ваучер за куповину технике у вредности од 4000,00
Ваучер за куповину технике у вредности од 3000,00
Набољи новајлија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
Највише искоришћених фотографија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
Напомена: Учесницима ван Србије нисмо у могућности да пошаљемо награде. Али, сви из иностранства који учествују у овој кампањи, добиће разгледницу сачињену од неке од фотографија које су уредили у овој акцији. 🙂
Поводом ове кампање одржаћемо уводну радионицу, у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, на којој ћемо покушати да приближимо свим новајлијама основне принципе Викимедијине оставе и начине њеног коришћења.
Предавање о Викимедијиној остави
Викимедијина остава основни појмови
Претрага на Остави
Категорије; прављење категорија; Хот Кет
Постављање фотографија; описи – метаподаци
Илустровање
Предавање о основама ауторских права на Остави
ЦЦ и ЈВ основе
Шта сме на Оставу, шта не
Избор лиценце
Шаблони за лиценце, ОТРС пендинг
Слање дозвола за ослобађање материјала (ВП:ПВ)
Пребацивање фотографија са слободних сајтова на Оставу
Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици.
За све информације и консултације можете контактирати Ивану на мејл ivana.guslarevic@vikimedija.org.
Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао је 60 запослених у 29институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.
Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.
Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.
Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.
Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи. Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација „на велика врата улази у Србију”.
„Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” – закључује Бојковић.
„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.
Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу.
Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.
During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.
The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.
Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.
Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great. Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions. Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“. „This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.
Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.
All the participants received the certificates of attendance at the course. The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.
Поводом дванаестог рођендана Creative Commons, 12. јануара објављена је светска музичка компилација, која се састоји из двадесет пет жанровски различитих дела талентованих аутора из двадесет пет земаља. На овој компилацији се налази и композиција ауторског тима из Србије, Иње – „Кофеин и CO2“.
Један од начина да Creative Commons настави брзу еволуцију је већа сарадња између различитих представника ове регионалне мреже. Представници Creative Commons из 17 различитих европских земаља присуствовали су регионалном окупљању 2012. и између осталог причали о прослави 10. рођендана Creative Commons. Иако је већина њих већ планирала активности и догађаје у својим земљама, сматрали су да је важно да се пронађе прави начин за прославу овог значајног датума. Како посао обаваљају већином волонтерски, сарадници нису били у могућности да реализују више акција поводом ове прославе иако су то желели, обзиром да би ово захтевало више времена и енергије. Идеја о прављењу компилације песама које су под Creative Commons лиценцама наметала се као најбоље решење. Представници који су присуствовали окупљању предлагали су два или три дела из земље из које долази и генерални договор је направљен. Нису сви европски представници Creative Commons били у могућности да се укључе али они који су то урадили су били веома мотивисани и уложили су доста времена и труда како би се ово реализовало. Ову компилацију можете преузети на Free Music Archive, SoundCloud, и Internet Archive.
Слично се десило и ове године. Сада је у питању светска музичка компилација која се састоји из 25 дела различитих жанрова из 20 земаља. Као и у првој компилацији, ни овде није било ограничења у погледу типа лиценци. Постављајући услов да се предложе само дела која су под нпр. CC BY или CC BY-SA лиценцом значило је да ће се потрага за истим одужити и отежати. Такође, многи од сарадника не раде у музичкој индистрији и нису упознати са делима која су под Creative Commons лиценцама. Када је прва компилација прављена, неки од представника су питале заједницу за предлоге, а неке су чак организовале такмичење како би пронашли одговарајућа дела и учествовале у пројекту. Ове године, пристигло је 60 номинација из 25 земаља. Организатори су уверени да би тај број био већи да је рок за предлагање био дужи. Песме можете преузети на Free Music Archive и Internet Archive.
