Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Вики амбасадор

Викимедија Србије прославља 12 година рада и 10 година од првог чланка у оквиру Образовног програма

Викимедија Србије 3. децембра навршава пуних 12 година од оснивања овог удружења као званичног огранка Задужбине Викимедија у нашој земљи. Рођендан ће бити прослављен у понедељак, 4. децембра, у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, од 18 сати. Овогодишња прослава биће у знаку још једног јубилеја – 10 година од првог семинарског рада на Википедији на српском језику, са којим је званично започет Образовни програм Викимедије Србије.

 

 

Почеци Образовног програма датирају још из 2005, када је Ђорђе Стакић, један од оснивача Викимедије Србије и првих уредника Википедије на српском језику, формулисао ову идеју и презентовао је на семинару на Математичком факултету, а идеја је тада презентована и у Панчеву у испостави Универзитета у Новом Пазару. Почев од јасно изражене идеје о образовном програму коју је Ђорђе тада промовисао, па до самих догађаја тог типа на факултетима, већ у децембру 2005. овај програм је и заживео. Са активном реализацијом се почело већ следеће школске године, јер није било лако одмах мењати наставне планове и програме, а и сама идеја да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова била је сасвим нова за наш образовни систем. Тако је у децембру 2006. Факултет за физичку хемију изразио жељу да се укључи у овај пројекат и убрзо се укључио, а почетком 2007. и на Филолошком факултету је ова идеја реализована, те се у априлу 2007. на Википедији на српском језику као чланак обрео и први студентски семинарски рад –  ENIAC.

Данас на Википедији на српском језику има преко 4000 семинарских радова, а у пројекту је учествовало више од 4000 студената, ученика, наставника и професора из преко 35 образовних институција. Бројни огранци широм света су прихватили овај програм и развијају га у својим земљама, а сама Задужбина Викимедија је основала и посебан сектор који ради на пројекту Wikipedia Education Program. У Србији су се брзо развили и програми сарадње са средњим школама и гимназијама, па је тако настао и пројекат Вики-гимназијалац, а наставници и учитељи који су се заинтересовали за рад на Википедији радили су и са ученицима основних школа. Викимедија Србије установила је и Вики-амбасадоре, па тако сада на осам факултета Београдског универзитета студенти промовишу идеју слободног знања. Интезивни развој Образовног програма достигао је пуну зрелост, те је 2015. године отворена и позиција менаџера образовног програма, како би се овом програму пружила подршка у пуном радном времену.

 

Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Ђорђе Стакић, идејни творац Образовног програма, поносан је на овај пројекат, посебно што је идеја самоникла, односно није састављена по већ постојећем узору.

Како се родила ова идеја?

Ђорђе Стакић, оснивач Образовног програма

Математички факултет ме је позвао у новембру 2005. да у склопу семинара Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију. Размишљајући како би на најбољи начин студенти и факултет могли да се укључе у писање чланака, родила се идеја да предлог буде да студенти уместо класичних семинарских радова, које касније нико више не користи, пишу чланке за Википедију.

Да ли је било тешко остварити прве сарадње, односно представити ове могућности академском окружењу, посебно имајући у виду да Википедија на српском језику тада није била толико развијена?

О тој идеји семинарских радова за Википедију се доста прочуло. Проф. Слободан Мацура, који је и сам Википедијанац, иницирао је сарадњу на Факултету за физичку хемију. Проф. Цветана Крстев са Филолошког је такође чула за ову идеју, а како сам почетком 2007. хонорарно држао вежбе код њих из предмета Интернет и веб технологије” онда се тако пружила прилика да се и ту ово реализује. Првих година је било тешко у широј јавности добити подршку за образовни програм јер је Википедија била у зачетку и није било превише поверења у њу.

Шта су биле највеће препреке и изазови?

Три врсте препрека бих издвојио. Прва је техничка писменост студената, разумевање лиценци и ауторских права. Потом техничка опремљеност, у првим годинама нашег рада већина студената није имала рачунаре и брзи интернет. Трећи проблем је било неразумевање једног дела академске јавности да је интернет будућност, као и прихватање Википедије као платформе за студентска писања.

Како данас гледаш на постигнуте резултате?

Данас је образовни програм и код нас и у свету веома развијен. На хиљаде обучених студената и написаних чланака само у Србији су добра мера успеха. Викимедија Србије је ту један од пионира на светском нивоу, јер је у децембру 2005. било свега 5 огранака Викимедије. Такође, дат је велики допринос развоју образовног програма од скромних почетака до данас.

Како видиш будућност овог програма?

Препреке за употребу Википедије у академском окружењу су већ сада значајно мање. Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак.

 

Растуће интересовање за примену Википедије у настави отворило је могућности и да се 2012. установи Академски одбор Викимедије Србије. Однедавно, након Ђорђа Стакића, њиме председава Марко Адам.

Шта је улога Академског одбора?

Марко Адам, председник Академског одбора

Улога Академског одбора је брига о ЕДУ пројекту и његовим под пројектима. Неке од битнијих ставки о којима одбор води бригу су припрема плана рада и израда стратегије, као и усмеравање волонтера, примарно амбасадора на факултетима и високим школама.

Колико чланова АО тренутно броји?

Академски одбор тренутно броји осам чланова, и то су, поред мене: Ђорђе Стакић, Милица Шевкушић (потпредседница), Филип Маљковић, Јелена Продановић, Марко Станковић, Драган Сатарић и Иван Матејић.

Које активности се преузимају?

Тренутно се воде амбасадори кроз радионице на својим факултетима. Акредитовани курсеви се држе по целој Србији, и помаже се професорима и наставницима при раду на Википедији и усмеравају се ка самосталном раду на нашим пројектима.

Како ти видиш развој и будућност Образовног програма?

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак. Повећавање броја амбасадора, као и квантитета квалитетних чланака. На дуже стазе, увођење наших пројеката као стандардни део образовања.

 

Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

 

Менаџер образовног програма Небојша Ратковић само у овој години успоставио је сарадњу са 15 образовних институција.

Како сада професори и наставници гледају на Образовни програм?

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма

Једном приликом професорка са којом сарађујемо ми је рекла да је увидела да је контрапродуктивно терати студенте да угасе мобилне телефоне и да не сурфују по интернету током предавања, јер ће они то наставити да раде. Зато је одлучила да интернет укључи као средство у настави и да учествује са нама на пројекту Википедија у школама. Мислим да је ово само један сликовит пример како професори и наставници све више увиђају да је интернет постао неизоставни део образовања. Због тога наше напоре посматрају као прави начин да ученике и студенте усмере у погледу коришћења нових технологија и да искористе потенцијал који Образовни програм Викимедије Србије и Википедија нуде. Осим тога, међу наставним кадром је очигледна све већа спремност да користе тренутно примењиве методе да би настава постала креативнија и интерактивнија како би ученици из ње носили функционална знања, и то је оно шта охрабрује.  

Са којим потешкоћама се најчешће сусрећеш?

Највећа потешкоћа у раду је техничка опремљеност образовних институција у смислу непоседовања адекватних рачунара за рад, затим довољно брз интернет и слично. Осим тога, врло је тешко радити на промени традиционалног схватања наставе, која је прагматистички оријентисана, док са друге стране постоји притисак технолошког напретка који подразумева да учесници и студенти и сами утичу на формирање образовања.

Да ли је тешко радити са студентима?

У раду са студентима увек заузимам оптимистичан став и схватање о постојању различитих способности код сваког студента понаособ. Због тога се трудим да на њихова питања одреагујем брзо и поуздано, показујући им да верујем у њихов потенцијал, али и да замислим себе у њиховом положају, нарочито када се ради о њиховој мотивацији и интересовањима. Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

Које грешке најчешће праве у писању радова и колико им твоја инструктажа помаже да науче како се пишу академски радови?

Најчешће грешке се праве приликом постављања референци и извора. Имајући у виду да је суштина Википедије у проверљивости информација, јер своју веродостојност управо црпи из њих, наша идеја јесте да ученике и студeнте научимо исправном референцирању. То им нарочито може користити и за будуће радове које буду писали, али и у другим сферама њиховог живота. У том смислу настојим да свака моја консултација отклони и превазиђе њихове недоумице. С обзиром да је све мање захтева за додатним појашњењима и консултацијама тим поводом, мислим да успешно савладавамо и овај изазов.    

Са колико нових институција ћеш нас обрадовати следеће године?

На ово питање је увек незгодно одговорити, јер су многе ствари непредвидиве приликом остваривања сарадње са образовним институцијама. У сваком случају, могу да обећам да ће се Образовни програм Викимедије Србије сигурно ширити и да ће укључити неке нове институције са којима до сада нисмо сарађивали, а нарочито ће ми бити драго ако то буду средње школе, више школе или факултети из мањих места у Србији.

 

Чланови Академског одбора и Вики амбасадори

 

О развоју овог програма, али и о актуелним дешавањима и активностима у Викимедији Србије, више ће се говорити на прослави рођендана, када ће окупљенима обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Небојша Ратковић, који ће говорити о почецима и предстојећим изазовима у оквиру Образовног програма, али и наставници и професори укључени у овај пројекат – Зорана Матићевић, наставница социологије у Гимназији Патријарх Павле и 3. београдској гимназији, која је за имплементацију рада на Википедији добила и награду Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији, која је са својим ученицима креирала чланак на Википедији, али и анимирани филм о песми „Почетак буне против дахија“. Прославу ће заокружити и резултати свих активности Викимедије Србије у 2017. години, које ће представити менаџерка пројеката и заједнице Ивана Маџаревић.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Образовни програм Викимедије Србије, Младе Викидахије, блог Викимедије Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedians and Wikimedians of Serbia collage, ауторка IvanaMadzarevic;  Djordje Stakic – WikiLive, аутор Upotrebi klikere; WikiLive 2016 conference 172, ауторка IvanaMadzarevic; Članovi Akademskog odbora i Viki ambasadori, аутор Neboysha87. Све фотографије су под CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Еду Вики кампери освојили Голију

Први Еду Вики камп, у организацији Викимедије Србије, окупио је студенте из земље и региона око једног циља – слободно образовање за све. Пет дана, у прелепом амбијенту села Рудно на Голији, 11 учесника кампа активно је учило о Образовном програму Викимедије Србије.

Еду Вики камп 2016

 

Идеја ЕдуВики кампа била је окупљање младих људи добре воље, активних уредника Википедије, Вики амбасадора и осталих заинтересованих за обогаћивање највеће онлајн енциклопедије и других Вики пројеката, како би, у тимском духу, унапређивали вештине за развој образовног програма Викимедије Србије.

Edu_Viki_kamp_Golija,_dan_prvi_44

.

Одобрене су стипендије за 11 учесника који су показали највише ентузијазма да се придруже мисији Задужбине Викимедија – слободно знање за све. Тако су Милена Миленковић, Марија Браловић, Анђела Зувић, Сања Краишниковић, Стефан Митић, Милош Тодоровић, Марко Станојевић, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић, Далибор Краишниковић и Мирослав Лоци били први ЕдуВики кампери који су дали свој допринос развоју Еду програма, али и обогаћивању Википедије и Викимедијине оставе.

Након упознавања и уводне презентације о програмима, пројектима и активностима Викимедије Србије, прва радионица под ведрим небом била је посвећена обуци у уређивању Википедије. Обука је била интерактивна, тако да су они који су већ писали чланке на Википедији помагали онима који су се први пут сусрели са уређивањем највеће онлајн енциклопедије.

       

       

Представљен је и програм Вики-амбасадор, где је Вукашин Живковић, Вики-амбасдор на Факултету безбедности у Београду, појаснио шта значи бити абасадор Вики заједнице, које су његове обавезе и циљеви, док су учесници кампа давали своје предлоге како најбоље мотивисати студенте, али и професоре.

Највише идеја произвела је радионица Помози ми да ти помогнем, где су, подељени у три групе, учесници анализирали странице за помоћ на Википедији и износили своје предлоге за унапређење ових упутства. Ове нове идеје, учесници ће обрадити и званично предложити Вики заједници.

       

       

Темељно су обрађене и CC лиценце, кроз презентацију, али и интерактивни квиз о познавању и употреби ових лиценци за заштиту ауторских права, на којима се заснивају сви вики пројекти. Победничка екипа одабрала је тему за уређивачки маратон, тако да се писало о цртаним филмовима, али и другим темама вредним енциклопедије.

      

            

Занимљиву атмосферу произвела је и презентација Све о Википедији у 10 минута, јер су се учесници, поново подељени у групе, такмичили да на што бољи начин у овом временском оквиру преставе највећу ризницу знања.

Кампери су током боравка на Голији обишли природне и културно-историјске споменике у околини. У манастиру Студеница посетили су и ризницу где се налази прстен Стефана Првовенчаног и покров за ћивот који је плела принцеза Оливера Лазаревић. Кроз фото-туру за Викимедијину оставу су овековечени и манастир Градац, Градачка бања, водопади реке Изубра, Рашка и бројне природне лепоте парка природе Голија.

       

     

Камп је завршен свечаном доделом сертификата, Вики-асоцијацијама, али и рођенданском прославом једног од учесника. На повратку у Београд, учесници су обишли и изложбу Вики воли Земљу на Нишвил џез фестивалу.

       

Да су овакви кампови потребни и плодоносни, говори и чињеница да је 100 одсто анкетираних учесника рекло да је камп испунио њихова очекивања, да су научили нове ствари које могу да примењују на свим Вики пројектима, а посебно су похвалили интерактивност предавања и комуникацију са организаторима.

Верујемо да ће сви кампери наставити да шире идеју и мисију о слободном знању, као и да постану нови Вики-амбасадори на факултетима и у заједницама одакле долазе.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима кампа на марљивом раду и посвећености целом програму, али и голијским домаћинима на топлом гостопримству и смерницама и упутствима о природним лепотама у околини.

 

 

Извори

Ауторка: Ивана Гусларевић.

Напомена о ауторским правима: Аутори фотографија Ивана Маџаревић, Ивана Гусларевић, Миљан Симоновић, Mickey Mistique, под CC-BY-SA 4.o, из категорије Edu Wiki camp in Serbia 2016, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Образовни програм Викимедије Србије

Милица Жарковић – менаџер образовног програма

Викимедија Србије је у понедељак 19. јануара 2015. добила још једну, трећу, запослену особу то је Милица Жарковић, менаџер образовног програма. Ово је велика ствар за организацију јер су наши образовни програми дошли до тог нивоа зрелости да је потребна једна особа са пуним радним временом само тиме да се бави.

О нашим образовним програмима се обично не зна довољно, па ево кроз овај текст покушаја да се та ситуација поправи. Разлози за недовољно познавање тога су вишеструки – велики део информација се размењује преко интерних мејлинг листи, пре свега Академског одбора, неке информације се размене у усменој комуникацији, јавне извештаје ретко ко чита, и уопште тешко је нешто испратити ако се тиме свакодневно активно не бавите.

Почеци


 

Пут који су еду пројекти прошли од својих почетака до данас је дуг. Крајем 2005. сам добио прилику да на семинару Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију, насловио сам излагање „Википедија и остали Викимедијини пројекти“, догађај је добро најављен и посећен, постоје извештаји о томе, фотографије, написао сам за ту прилику текст од 10-ак страна насловљен као и предавање. У самом апстракту излагања на сајту је стајао ред „Научне установе, као што су факултети, могу да помогну развијање Википедије на српском језику“. И ту сам управо причао о могућностима да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова, што је као идеја било потпуно ново. Како смо догађај добро најавили, били смо позвани да и у Панчеву на једном фаултету причамо о Википедији што је сасвим добар почетак. У децембру 2006. је проф. Слободан Мацура са Факултета за физичку хемију контактирао Милоша Ранчића да укључи ФФХ у писање чланака на Википедији и тада је Милош одржао један састанак и у склопу њега краће излагање о Википедији. Почетком 2007. за исту групу студената уследило је још једно знатно посећеније и дуже предавање које је било посвећено упознавању студената са Википедијом, то смо одржали Милош и ја, имали смо пројектор итд. За ту групу студената смо направили мејлинг листу, две асистенткиње су радиле са нама и било им је врло стало да то испадне што боље и биле су врло кооперативне у томе. Почетком 2007. сам хонорарно држао вежбе на Филолошком факултету где сам добио прилику да из свог предмета „Интернет и веб технологије“ реализујем такође ову идеју захваљујући разумевању и пуној подршци професорке Цветане Крстев. Имали смо и ту радионицу где су осим мене били Филип Маљковић и Срђан Весић, и први чланци су управо били са Филолошког факултета у априлу 2007. Конкретно први чланак који је постављен као семинарски рад био је ENIAC постављен 18. априла 2007. Чланци са ФФХ су стигли нешто касније јер су имали дужи рок.

Шта је све мењано током пројекта


 

Када упоредимо те почетке и ово што су еду пројекти данас, развојни пут је огроман. Прво добили смо у неком тренутку правила за семинарске радове која су изгласана на Википедији. Добили смо посебне шаблоне за сваки унос чланака и групу студената, и одговарајуће странице пројекта. Направљене су презентације које су временом дорађиване и прилагођаване различитим групама студената. Преведене су и одштампане брошуре и други материјали тог типа. Уведени су стандардизовани спискови малих задатака које студенти раде на радионицама.

У међувремену смо установили да је по свему судећи наш еду пројекат најстарији на свету. Знао сам да смо самоникли, без икаквог утицаја са стране и угледања на друге, али по свему судећи смо у томе и први. Шаблоне за семинарске радове и правила за семинарске на Википедији немају ни многи други, то смо установили на међународној еду вики конференцији у марту 2014. која је била код нас у Београду.

Иновације у последње три године

Еду пројекти су се ширили на више факултета, а крајем 2011. Иван Матејић је почео обуку са ученицима Седме београдске гимназије и тако је настао пројекат Вики гимназијалац. Током 2012. смо основали академски одбор са стратегијом,

Предавање на Учитељском факултету у Врању

годишњим планом, сајтом, мејлинг листом. Повезали смо се са међународним еду вики програмом. На овој страници се налазе линкови до извештаја о томе шта је урађено. Постоје и додатни интерни извештаји у оквиру академског одбора. Списак факултета и школа са којима смо радили 2012-2014 је прилично дуг. Укупно је остварена сарадња са девет гимназија у Србији, од којих три управо крећу први пут, а са осталих шест смо имали реализоване обуке и писања чланака. Пројекат је реализован на 10 факултета и високих струковних школа, а ускоро почиње први пут на још једном факултету. Већина школа и факултета је из Београда, али их има и из других градова, на пример укључене су гимназије из Ивањице и Ужица, Учитељски факултет из Врања и Електротехнички факултет из Подгорице.

На неким факултетима студенти су радили у мањим групама, негде је један студент радио више радова. Негде смо радили теме из градива негде су теме биле слободне. На Филолошком факултету коришћена је итеративна метода – пошаљемо фидбек студентима, они поправљају и тако све док не будемо задовољни. То је тзв. скрам технологија и коришћен је сајт трело за слање фидбека студентима. Било је ситуација где студенти немају техничке услове да се одржи радионица у којој сваки посебно ради неке задатке, него смо симултано уживо правили пробни чланак.

Дисеминација образовних програма је била на више догађаја као што је симпозијум Математика и примене, симпозијум ТИПНУД, ТЕМПУС конференција на ФОН-у, у склопу неколико ЦЦ догађаја намењених академској јавности од којих је најскорији био 15.12. у Универзитетској библиотеци итд.

Радили смо на добијању акредитације за обуку наставника и успели смо то да добијемо код ЗУОВ, прикупљли смо многе пријаве професора за реализацију семинара, Написали смо чланак

за Просветни преглед о нашим еду пројектима. Акредитован семинар се зове „Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу“, и акредитација важи за школске 2014/15 и 2015/16. Ово је велики корак напред у развоју образовног програма јер има могућност да кроз обуку наставника омогући да они даље обучавају своје ученике и да се повећа опште познавање Википедије и њених могућности међу ученичком популацијом у Србији.

ТЕМПУС конференција на ФОН-у

Активно смо радили на повећању броја учесника у образовним пројектима кроз повећање броја факултета, школа и група. Пронашли смо студенте Википедијанце који су спремни да буду вики амабасадори на својим факултетима, конкретно на Математичком су привукли људе за такмичење из астрономије, а и сами су постали активнији са тежњом да се повећа број активности међу самим студентима.

Уз све то успели смо код Задужбине Викимедије да добијемо средства за још једно радно место у Викимедији Србије управо за ове сврхе. Наравно, очекивања су још већа када се добије та нова особа, када се добију вики амбасадори и путем семинара још више наставника обучених за рад.

Отежавајући фактор у првом полугодишту 2014/15 био је штрајк школа због кога су многе активности одложене. Активно су вођени и успели договори да се еду пројекти прошире на осму, девету и ужичку гимназију са новим полугодиштем и новом особом. Исто тако договорено је укључење Географског факултета од фебруара, а од прошлог семестра укључен је Пољопривредни факултет први пут. Како смо добили једног вики амбасадора на Факултету безбедности очекујемо и ту неке резултате у наредном периоду, тамо до сада нисмо имали активности.

У Гимназији Ивањица, где имамо подршку директора Душка Парезановића, прелиминарно смо уговорили оснивање вики секције, једне потпуно нове идеје, где ћемо пробати да кроз континуирани рад добровољаца постигнемо неке резултате. Наравно да можемо размишљати о проширењу тога и на остале гимназије што ће бити део задатака нове запослене особе.

Има много тога још што је вредно помена као што је чланство Ивана Матејића, а потом Филипа Маљковића у Wikipedia education collaborative, као и учешћа на две међународне еду вики конференцију у Прагу и Единбургу, и организовање наше конференције у марту 2014. Једна од планираних активности је превођење и имплементација еду вики екстензије на ср Википедији.

Уз све то занимљиво је увођење Википедије у курикулум (наставни план и програм) информатике за 2. разред гимназије кроз два школска часа. Лично сам погледао то поглавље у уџбенику који припрема Филип Марић и који би требало да од

Први Вики амбасадор на Универзитету у Београду

септембра почне да се користи (издавач Клет).

У погледу реализације, за сваку групу студената, ми посебно прилагодимо излагање потребама и околностима држећи се кључних заједничких основа. Будући да смо често лимитирани на један двочас у досадашњим околностима није се могао постићи бољи квалитет чланака од ових сада. На Филолошком факултету јесмо успели да добијемо бољи квалитет чланака ако уложимо додатни труд и време око тога, на прегледање, давање сугестија итд. То и јесте добар рецепт јер само на тај начин се добијају квалитетнији резултати и особе које пишу чланке ће бити мотивисаније да их ураде што квалитетније.

На неким предметима смо успели да постанемо део активности које се понављају сваке године. Оно што додатно можемо осмислити као вид помоћи студентима је да се одржавају вики радионице у нашем простору у одређеним терминима за студенте који имају питања или просто желе ту да раде своје семинарске радове – чланке за Википедију. Опет сваки факултет је прича за себе и ту од случаја до случаја можемо да видимо који је најбољи приступ (фиксни недељни термини, дефинисан састав група или не итд.). То је део идеја у развоју и убрзо ћемо имати више информација о томе.

Из свега побројаног се може стећи бар делимична слика о идејама и активностима на којима смо радили, радимо или планирамо да радимо. Када се упореди са тим што је раније рађено мислим да са сваком новом генерацијом студената и ученика уводимо неке иновације, јер да тога није било не бисмо имали ово све иза себе.

Циљеви образовног програма


 

Може се рећи да је главни циљ од почетка био да се студенти и ученици упознају са Википедијом, да се упознају са тим да се то да свако може да уређује Википедију односи управо и на њих. Осим тога ту су и други повезани циљеви као што је техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању, као и представљање Википедије у академским круговима. Ко се сећа самих почетака схватиће како је тешко и споро ишло то „отопљавање“, а на неким факултетима је и сада тако.

Запазили смо да је мањи број корисника са образовних пројеката остао да уређује Википедију и даље. Онда смо на то питање добили одговор током Learning day (затвореног радног састанка особа које раде на едукативним пројектима у свету) у марта 2014. у канцеларији Викимедије Србије, да је то тако у свим образовним пројектима, и да је то није одговарајућа метрика за успешност пројекта. Дакле, могу се меродаввно мерити разне ствари као што је број обучених корисника, одржаних радионица, написаних чланака, итд, а да образовни пројекти не могу да натерају некога ко не жели да ипак постане активни Википедијанац и после завршетка својих чланака. Ипак ми ћемо кроз обуке ученицима и студентима и даље указивати на то да могу да наставе да уређују Википедију и када се предвиђене школске обавезе заврше.

Осим тога кроз вики секције у школама и кроз вики радионице у канцеларији створићемо могућност да свако ко жели може активније да пише за Википедију. Уз континуиране обуке и рад са онима који то желе може се, надамо се, постићи доста тога.

За крај


 

Виђење наших еду пројеката се креће од тога да смо први такав пројекат на свету уопште, да смо најуспешнији пројекат Викимедије Србије који је постигао бројне успехе и постао видљив и препознат у академској јавности Србије, акредитован, ушао у наставни план и програм, да је написано много чланака и обучено много корисника, па до критичара који можда мисле да се наш пројекат врти око истих активности, да је без иновација, да добијамо чланке ниског квалитета и да не привлачимо довољно кориснике да остану на Википедији. Очекујемо да запослење нове особе буде ветар у леђа образовном прогаму Викимедије Србије и да он настави да добро ради на својим задацима.

Све фотографије можете погледати на Викимедијиној остави.

Аутор: Ђорђе Стакић

Извори


 

Share Button

Први Вики амбасадор на Универзитету у Београду

Викимедија Србије је ове године по први пут добила Вики амбасадора на Универзитету у Београду.

У циљу боље реализације едукативних пројеката у средњим школама и на факултетима, Академски одбор Викимедије Србије прогласио је Николу Спасојевића (Корисник:Johnny) првим Вики амбасадором. Идеја овог програма је да се студенти, пре свега, образују о уређивању Википедије али и да се упознају са другим пројектима Викимедије Србије који им могу пружити широки спектар могућности личног напредовања. Такође желимо да постигнемо већи квалитет и број чланака на Википедији на српском језику из уско стручних области.

Никола је студент Математичког факултета који већ дужи низ година уређује Википедију и има искуства у сличним пројектима у другим организацијама. Веома је ентузијастичан поводом овог пројекта и тренутно вредно ради на припремама које подразумевају креирање плана и програма, припрему промо и рекламних материјала и окупљање тима студената који ће бити Вики амбасадори на њиховим факултетима. За сада су изабрани следећи Вики амбасадори: Јована Милошевић – Филолошки факултет (Корисник:ImperatorkA), Марко Адам – Математички факултет (Корисник:AxeAdam20) и Вукашин Живковић – Факултет безбедности (Корисник:Serbianboy).

Овим пројектом желимо да повећамо видљивост Викимедије Србије и укажемо младим људима на значај слободног знања и његовог даљег ширења. Желео бих да нагласим да се и људи који не уређују Википедију могу прикључити и да је ово само пробни период који желимо да искористимо за добру припрему и што боље осмишљавање реализације пројекта. Сви који су заинтересовани да буду Вики амбасадори могу се пријавити слањем мејла на nikola.spasojevic@vikimedija.org. – рекао је Никола.

Ауторка:Ивана Маџаревић

Извори

Share Button