Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедијанац у резиденцији

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста” (Неготин и Зрењанин)

Викимедија Србије расписује јавни позив за ангажовање две особе, из Неготина и Зрењанина, на привремним пословима у оквиру пројекта „Википедијанац стажиста”.  Пројекат подразумева ангажовање уредника/це Википедије у институцији културе како би та особа радила на дигитализацији одређених дела, постављању материјала на одговарајуће вики пројекте и едукацији запослених о Викимедијином покрету, Википедији и Викимедији Србије, али и на успостављању других облика сарадње са установама културе.

Отворена су два радна места: за стажирање у Историјском архиву у Неготину и за стажирање у Народном музеју у Зрењанину. Предвиђено трајање ангажмана је два месеца.

Википедијанци стажисти 2018, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0

Википедијанац стажиста:

  • Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл)
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе
  • Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Посредује између Викимедије Србије и институције културе
  • Промовише идеју Викимедијиног покрета у  установи културе где је ангажован
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Потребне квалификације:

  • Минимум IV степен стручне спреме
  • Основно познавање енглеског језика
  • Напредно коришћење MS Office пакета и интернета; основно познавање рада са Google Drive документима

Потребне вештине:

  • Способност брзог учења
  • Вештине добре организације и планирања у циљу испуњења рокова
  • Оријентисаност на детаље и аналитичност у приступу
  • Висок степен одговорности
  • Презентационе вештине
  • Тимски дух

Предности:

  • Искуство у уређивању Википедије (познавање вики синтаксе)
  • Искуство у раду са институцијама културе

Начин и услови рада:

  • Википедијанац стажиста обавља свој посао у институцији кулутуре у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно) током два месеца
  • Са стажистом Викимедија Србије закључује Уговор о привременим и повременим пословима. Предвиђена месечна нето зарада је 49.540,00 РСД
  • Програм је интезиван, са унапред јасно дефинисаним метрикама и активностима које треба испунити
  • Стажистима ће бити пружена (бесплатна) обука за рад на Википедији и другим вики пројектима. Трошкови превоза до Београда зарад обуке биће рефундирани.
  • Стажисти ће тесно сарађивати и извештавати о свом раду координатора Викимедије Србије.

Уколико сматрате да сте права особа за овај посао, молимо Вас пошаљите Вашу радну биографију на имејл kancelarija@vikimedija.org. Рок за конкурисање је 10. мај 2019.

Share Button

Позоришна уметност Војводине на Википедији

Програм стажирања уредника Википедије у установама културе реализован је 14. пут по реду у нашој земљи, али први пут у једном позоришном музеју. Позоришни музеј Војводине отворио је своја врата за нашу стажисткињу, као и своје архиве фотографија и других материјала који описују развој позоришта у Војводини за све заљубљенике у ову врсту уметности и оне који би више да науче о томе.

Дунђерсково позориште, 1900.

Стажирање је почело 20. децембра и трајало је до 1. фебруара. За то време, стажисткиња Јелена Латов-Папић предано је истраживала доступну музејску литературу, како би написала 10 нових и допунила три чланка на Википедији на српском језику који говоре о бројним позоришним личностима и дешавањима у Војводини.

Тако су своје прве странице на Викпедији добили Станоје Душановић, чувени глумац и управник Српског народног позоришта, Станислава Стана Јатић, костимографкиња, Шандор Хартиг, свестрани уметник, Влада Поповић,  еминентни културни и позоришни радник, али и сам Позоришни музеј Војводине, као и чувено Дунђерсково позориште.

Поред тога Позоришни музеј Војводине ослободио је 170 ретких архивских фотографија глумаца, позоришних радника, представа, плаката… Сада цео свет може да види фотографије представа с почетка 20. века, заборављене лутке Шандора Хартига, глумце на пробама, глумице у занимљивим костимима…

Више од 40 чланака на Википедији на српском језику илустровано је овим фотографијама, а искоришћене су и у чланцима о Новом Саду на Википедијама на грчком и енглеском језику. Фотографије су употребљаване и на другим вики пројектима, тако да је њихова укупна искоришћеност чак 83 одсто.
У току стажирања дигитализована је и Монографија Позоришног музеја Војводине, издата поводом 30 година рада овог музеја, која је сада, под слободном лиценцом,  доступна свима у електронском облику.

Захваљујемо се Позоришном музеју Војводине на донираним материјалима и плодоносној сарадњи. Верујемо да ћемо у будућности наставити заједнички рад на упознавању јавности са важним личностима и догађајима из позиршне прошлости Војводине.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.

Напомена о ауторским правима: Dundjerskovo pozorište, razglednica, avers, 1900, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Foto lepeza izrađena povodom otvaranja zgrade Dunđerskovog pozorišta u Novom Sadu i poklonjena upravniku Antoniju Hadžiću.jpg, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Uobraženi bolesnik, SNP, NS, 1933.jpg, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милка Марковић у костиму Керистане, 1895, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из опере Травијата, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из представе Зона Замфирова, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Danica Vasiljević u kostimu Kate, 1902, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Draga Spasić kao Koštana, 1914, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милорад Душановић као Фаун, 1925, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Andra Lukic u kostimu Živka, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dimitrije Ružić, Kralj Lir, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ljubica Levak Krasić i Petar Matić, 1933, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dragutin Vrbanjac – Tri Devojcice, SNP, NS, 1922, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ivica I Marica, lutke Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Dugouško u TV emisiji „Dugouško i Lažljivko“, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Saksofonista, lutka Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Konstantin Kostjukov kao Aleksis Zorbas, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0.
Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија богатија темама о споменичком наслеђу Србије захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе

Републички завод за заштиту споменика културе – Београд прва је државна установа која је ослободила фотографије и друге садржаје за највећу светску енциклопедију – Википедију. У овој установи је током новембра и децембра боравила Википедијанка стажисткиња која је на Викимедијину оставу поставила чак 542 ослобођене фотографије, којима је илустровала преко 200 чланака, али написала и око 40 нових чланака на Википедији на српском језику.

Црква Светог Јована у Сомбору
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons

Прочитајте више на сајту Викимедије Србије.

Share Button

Историјски архив у Панчеву угостио Википедијанца стажисту

Историјски архив у Панчеву други је архив у Србији који је отворио врата за уредника Википедије, а четврти који је даривао грађу за највећу светску енциклопедију. Током месец дана боравка Википедијанке у овој установи ослобођено је више од 250 фотографија, докумената и записа, написано 14 нових чланака, а илустровно је више од 60 чланака на Википедији на српском језику.

Разгледница Панчева
Историјски архив у Панчеву, CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons

Прочитајте више на сајту Викимедије Србије.

Share Button