Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедијанац у резиденцији

Најстарија гимназија у Србији учествовала у програму стажирања

Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.

Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.

Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.

Александар Тумарић, Википедијанац стажиста

Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?

Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.

Зашто мислиш да су овакви програми важни?

Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.

Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?

Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима). 

Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?

Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама). 

Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…

Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима:

Галерија 1:

Галерија 2:

Share Button

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста” (Неготин и Зрењанин)

Викимедија Србије расписује јавни позив за ангажовање две особе, из Неготина и Зрењанина, на привремним пословима у оквиру пројекта „Википедијанац стажиста”.  Пројекат подразумева ангажовање уредника/це Википедије у институцији културе како би та особа радила на дигитализацији одређених дела, постављању материјала на одговарајуће вики пројекте и едукацији запослених о Викимедијином покрету, Википедији и Викимедији Србије, али и на успостављању других облика сарадње са установама културе.

Отворена су два радна места: за стажирање у Историјском архиву у Неготину и за стажирање у Народном музеју у Зрењанину. Предвиђено трајање ангажмана је два месеца.

Википедијанци стажисти 2018, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0

Википедијанац стажиста:

  • Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл)
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе
  • Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Посредује између Викимедије Србије и институције културе
  • Промовише идеју Викимедијиног покрета у  установи културе где је ангажован
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Потребне квалификације:

  • Минимум IV степен стручне спреме
  • Основно познавање енглеског језика
  • Напредно коришћење MS Office пакета и интернета; основно познавање рада са Google Drive документима

Потребне вештине:

  • Способност брзог учења
  • Вештине добре организације и планирања у циљу испуњења рокова
  • Оријентисаност на детаље и аналитичност у приступу
  • Висок степен одговорности
  • Презентационе вештине
  • Тимски дух

Предности:

  • Искуство у уређивању Википедије (познавање вики синтаксе)
  • Искуство у раду са институцијама културе

Начин и услови рада:

  • Википедијанац стажиста обавља свој посао у институцији кулутуре у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно) током два месеца
  • Са стажистом Викимедија Србије закључује Уговор о привременим и повременим пословима. Предвиђена месечна нето зарада је 49.540,00 РСД
  • Програм је интезиван, са унапред јасно дефинисаним метрикама и активностима које треба испунити
  • Стажистима ће бити пружена (бесплатна) обука за рад на Википедији и другим вики пројектима. Трошкови превоза до Београда зарад обуке биће рефундирани.
  • Стажисти ће тесно сарађивати и извештавати о свом раду координатора Викимедије Србије.

Уколико сматрате да сте права особа за овај посао, молимо Вас пошаљите Вашу радну биографију на имејл kancelarija@vikimedija.org. Рок за конкурисање је 10. мај 2019.

Share Button

Позоришна уметност Војводине на Википедији

Програм стажирања уредника Википедије у установама културе реализован је 14. пут по реду у нашој земљи, али први пут у једном позоришном музеју. Позоришни музеј Војводине отворио је своја врата за нашу стажисткињу, као и своје архиве фотографија и других материјала који описују развој позоришта у Војводини за све заљубљенике у ову врсту уметности и оне који би више да науче о томе.

Дунђерсково позориште, 1900.

Стажирање је почело 20. децембра и трајало је до 1. фебруара. За то време, стажисткиња Јелена Латов-Папић предано је истраживала доступну музејску литературу, како би написала 10 нових и допунила три чланка на Википедији на српском језику који говоре о бројним позоришним личностима и дешавањима у Војводини.

Тако су своје прве странице на Викпедији добили Станоје Душановић, чувени глумац и управник Српског народног позоришта, Станислава Стана Јатић, костимографкиња, Шандор Хартиг, свестрани уметник, Влада Поповић,  еминентни културни и позоришни радник, али и сам Позоришни музеј Војводине, као и чувено Дунђерсково позориште.

Поред тога Позоришни музеј Војводине ослободио је 170 ретких архивских фотографија глумаца, позоришних радника, представа, плаката… Сада цео свет може да види фотографије представа с почетка 20. века, заборављене лутке Шандора Хартига, глумце на пробама, глумице у занимљивим костимима…

Више од 40 чланака на Википедији на српском језику илустровано је овим фотографијама, а искоришћене су и у чланцима о Новом Саду на Википедијама на грчком и енглеском језику. Фотографије су употребљаване и на другим вики пројектима, тако да је њихова укупна искоришћеност чак 83 одсто.
У току стажирања дигитализована је и Монографија Позоришног музеја Војводине, издата поводом 30 година рада овог музеја, која је сада, под слободном лиценцом,  доступна свима у електронском облику.

Захваљујемо се Позоришном музеју Војводине на донираним материјалима и плодоносној сарадњи. Верујемо да ћемо у будућности наставити заједнички рад на упознавању јавности са важним личностима и догађајима из позиршне прошлости Војводине.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.

Напомена о ауторским правима: Dundjerskovo pozorište, razglednica, avers, 1900, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Foto lepeza izrađena povodom otvaranja zgrade Dunđerskovog pozorišta u Novom Sadu i poklonjena upravniku Antoniju Hadžiću.jpg, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Uobraženi bolesnik, SNP, NS, 1933.jpg, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милка Марковић у костиму Керистане, 1895, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из опере Травијата, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из представе Зона Замфирова, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Danica Vasiljević u kostimu Kate, 1902, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Draga Spasić kao Koštana, 1914, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милорад Душановић као Фаун, 1925, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Andra Lukic u kostimu Živka, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dimitrije Ružić, Kralj Lir, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ljubica Levak Krasić i Petar Matić, 1933, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dragutin Vrbanjac – Tri Devojcice, SNP, NS, 1922, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ivica I Marica, lutke Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Dugouško u TV emisiji „Dugouško i Lažljivko“, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Saksofonista, lutka Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Konstantin Kostjukov kao Aleksis Zorbas, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0.
Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија богатија темама о споменичком наслеђу Србије захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе

Републички завод за заштиту споменика културе – Београд прва је државна установа која је ослободила фотографије и друге садржаје за највећу светску енциклопедију – Википедију. У овој установи је током новембра и децембра боравила Википедијанка стажисткиња која је на Викимедијину оставу поставила чак 542 ослобођене фотографије, којима је илустровала преко 200 чланака, али написала и око 40 нових чланака на Википедији на српском језику.

Црква Светог Јована у Сомбору
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
CC BY-SA 3.0, Wikimedia Commons

Прочитајте више на сајту Викимедије Србије.

Share Button