Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедијанац у резиденцији

Вики воли Земљу у Параћину и на београдском Грин фесту

Најбоље фотографије природе Србије са фото-конкурса „Вики воли Земљу 2017” биће приказане од 16 – 30. новембра у Културном центру Параћина – граду одакле долази национална победница Маја Стошић. Истовремено, од 14 – 17. новембра, најлепших 20 радова са конкурса из 2016. године биће изложене у оквиру Грин феста, 8. Међународног фестивала зелене културе у Дому омладине Београда.

 

Врело Грзе, ауторке Маје Стошић, CC BY-SA 4.0 – ПРВА НАГРАДА Вики воли Земљу 2017, Србија

 

Четврто учешће Србије у међународном фото-такмичењу „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth) донело је скоро 2000 нових фотографија заштићених природних добара наше земље, које ће се користити широм света за чланке на Википедији и на другим вики пројекатима. Тиме је наша земља, као активни учесник у овом интернационалном пројекту у коме учествује 36 земаља, још једном приказала свету своје најлепше пределе и такмичиће се за најбољу енциклопедијску фотографију природе. Подсећања ради, прошле године Србија је освојила прво место на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, аутора Чедомира Жарковића.

Маја Стошић, победница националног такмичења за 2017

Ове године стручни жири одабрао је приказ врела Грзе ауторке Маје Стошић за најлепшу фотографију заштићеног природног добра Србије, а ауторка је награђена GоPro камером. Радови су излагани у Туристичкој организацији Србије и на Нишвил џез фестивалу.

Изложба ових радова сада се сели у Параћин, одакле долази победница, која је и 2016. године на овом фото-конкурсу освојила похвалу за фотографију залеђеног водопада Прскало, а дала је допринос слободном садржају на Википедији и ослобађањем уметничких фотографија старих занатлија.

Свечано отварање изложбе заказано је за четвртак, 16. новембар у 18 сати у Културном центру Параћина. Посетиоцима ће се обратити победница овог фото-конкурса Маја Стошић, представници Културног центра Параћина и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

 

14 – 17. новембар

У исто време, у оквиру 8. Међународног фестивала зелене културе „Грин фест” у Дому омладине Београда, од 14 – 17. новембра биће приказано 20 најбољих радова из 2016. године, који укључују и победничку светску фотографију Стопића пећине. Поред изложбе, посетиоце очекује и Вики-штанд, где ће бити приказани резултати сарадње Ботаничке баште Јевремовац и Викимедије Србије на програму стажирања који је резултирао са преко 1000 слободних фотографија биљних врста овог заштићеног природног добра. Штанд ће бити отворен после 16 сати, док се слике могу несметано погледати свих дана трајања фестивала.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Врело Грзе, ауторка Маја Стошић, CC BY-SA 4.0; Маја Стошић на проглашењу победника, аутор Небојша Ратковић, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедијанац стажиста у Историјском архиву Суботице

Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

 

Директор Историјског архива у Суботици Стеван Мачковић, менаџерка комуникација и ГЛАМ координаторка Викимедије Србије Ивана Гусларевић и Википедијанац Владимир Нимчевић

 

Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

 

Градски статут из 1745.

Списак војника који су служили у војном шанцу Суботица, 18. век

Рексрипт који је Угарска краљевска комисија издала Суботичанима 1744. године

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

 

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

 

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

 

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

 

             

 

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

 

                   

 

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

     

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

 

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

 

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

 

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста


Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање

У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

 

merge_from_ofoct

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

.

.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Викимедија Србије објављује конкурс за Википедијанца у резиденцији

Викимедија Србије у оквиру пројекта Wikipedian in residence позива све заинтересоване да се пријаве за позицију Википедијанца у резиденцији.

Википедијанац у резиденцији ће током новембра 2014. вршити праксу у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” и за свој рад у области дигитализације и обучавања библиотекара за уређивање Википедије на српском језику бити новчано награђен од стране Викимедије Србије. Позив је отворен за све Википедијанце, Викимедијанце али и за све оне који то нису а имају жељу да стекну позитивно искуство и лично напредују.

Ради се о врло изазовном подухвату које Викимедија Србије реализује први пут у оквиру ГЛАМ пројекта. Циљ овог пројекта јесте успостављање добре, двосмерне сарадње између Викимедије Србије и културних институција (галерија, библиотека, архива, музеја и сл.).

Википедијанац у резиденцији:

  • посредује између Викимедије Србије и Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”
  • промовише идеју Викимедије међу запосленима библиотеке
  • ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • организује и држи радионице уређивања Википедије једном недељно
  • врши дигитализацију
  • поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник или сл.

Вашу пријаву за Википедијанца у резиденцији доставите до 31. октобра 2014. на и-маил адресу kancelarija@vikimedija.org

Контакт особа:

Ивана Маџаревић
ivana.madzarevic@vikimedija.org

060 7454 773

Share Button