Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедијанац у резиденцији

Вики стажирања у установама културе: Јака партнерства, значајни резултати и изазови који предстоје

Пројекат Википедијанац стажиста тренутно је један од програма у експанзији када је реч о ГЛАМ програму који развија Викимедија Србије у нашој земљи. Прошле године реализована су три стажирања која су дала одличне резултате у погледу увећања садржаја Википедије и Викимедијине оставе, али и у погледу присутности културно-историјске ризнице наше земље на интернету. Ова година доноси и нове изазове: додатна три програма у двомесечном трајању финансираће Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

 

Историјски архив у Суботици отворио је врата за Википедијанца стажисту у августу месецу, када је поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

Иако је првобитно планиран један програм стажирања у 2017, Викимедија Србије је успешним преусмеравањем средстава омогућила крајем године боравак још два уредника Википедије у две установе културе – Народном музеју у Лесковцу и Музеју Југославије. Тако су у децембру истовремено стажирали Стефан Митић и Душан Ружић.

 

Стефан је у лесковачком музеју написао и допунио 40 чланака на Википедији на српском језику о споменицима културе и природе у Јабланичком округу, знаменитим Лесковчанима и културним удружењима, из литературе која се чува у богатој библиотеци Музеја, а која му је била на располагању све време стажирања. Такође је дигитализовао и поставио на Викимедијину оставу две књиге из 19. века. Књига Српско хришћанско домаће васпитање штампана је 1888.  и то је била прва књига која је штампана у Лесковцу, док је Ча Митина школа јединствени стари примерак описа настанка школства у овом крају. У питању је прва формирана школа у Лесковцу, названа према једном од најранијих учитеља Мити Николићу.

Стажирање у Народном музеју Лесковца донело је Викимедијиној остави више од 300 нових датотека. Музеј је ослободио 168 фотографија које приказују делове збирки ове установе културе, од предмета из 11. века п.н.е, до архивске грађе из НОР-а и старих разгледница. С друге стране, стажиста је фотографисао и нову сталну поставку, две старе сталне поставке, две галерије у Музеју и изложбу у једној од њих, као и библиотеку ове установе и укупно сачинио 127 нових фотографија.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Одржана је и радионица уређивања Википедије за запослене у музеју и том приликом је седморо запослених отворило налоге на Википедији, али је касније и другим запосленима омогућено упознавање са основним вики принципима, посебно мисијом Википедије – ширење слободног знања.

Лесковачки стажиста Стефан Митић је мишљења да је ова активност од велике користи за ширу јавност, јер је омогућила видљивост културно-историјске грађе Јабланичког оркуга.

„Током стажирања је значајно обогаћена Викимедијина остава и увећан садржај на Википедији вредним материјалима музеја који је проглашаван за најбољим у Србији. Истовремено је и сајт музеја повезан са чланцима и другим датотекама на Википедији и Викимедијиној остави, што повећава видљивост музејских колекција. Запослени су се детаљније упознали са Википедијом и Викимедијом и доста њих је изразило жељу за даљим уређивањем, што мислим да је одлично, јер се повећава број стручних уредника, а они ће најбоље презентовати своју институцију на Википедији. Стажирањем се и шира јавност упознаје са идејом Викимедије и њеним уредницима и на тај начин се разбијају предрасуде о Википедији.”

 

Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима, савршен је алат у томе.

 

Као резултат подршке Министарства културе истакла се остварена сарадња са Музејом Југославије, чији су представници присуствовали радионицама и препознали значај присуства ове институције на Википедији. Са овим музејoм одмах су договорена и успешно остварена два модела сарадње: уређивачки маратон и програм стажирања.

За дан одржавања маратона изабран је симболичан датум – 29. новембар, бивши Дан републике, када се окупило 16 учесника, волонтера Викимедије Србије и запослених у Музеју Југославије. Написано је рекордних 50 чланака о знаменитим личностима из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Музеј Југославије је ослободио 69 фотографија личности потребних за илустрацију текстова.

 

Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије;       Фото: Марија Васиљевић

 

Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије, сматра да је уређивачки маратон била прва прилика да се музеј и запослени ближе упознају са Википедијанцима.

„Упознавање је било на обострану корист, јер иако су нам начини деловања различити, имамо један заједнички циљ-повећање знања и доступности знања о темама којима се бавимо. У раду на тим циљевима можемо бити добра потпора једни другима. Са становишта утицаја на крајњег корисника/публику ефекат је још већи. Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима савршен је алат у томе.

Процес ослобађања фотографија значајних СФРЈ личности је настављен одмах после маратона, јер је од следећег дана у овој установи као Википедијанац стажиста био ангажован Душан Ружић.

Током месец дана стажирања, Душан је написао 60 чланака, биографија знаменитих личности из периода СФРЈ, на Викимедијину оставу поставио је више од 300 фотографија које је ослободио Музеј, a пројекту ће бити придодато још фотографија за илустрацију чланака из фонда ове установе. Ове фотографије су од велике важности за Википедију на српском језику, будући да су хронично недостајале, како за илустрацију постојећих чланака, тако и за креирање нових одредница на српској верзији највеће онлајн енциклопедије. Пројекат је изазвао велику пажњу јавности, те су се, како Музеју, тако и Викимедији Србије, непрестано јављали људи са предлозима о којим личностима треба писати. И заједница Википедијанаца је позитивно прихватила ово стажирање, тако да су поједини уредници својски помагали стажисти у сређивању чланака, као и са другим предлозима и сугестијама.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

„Програмом стажирања је омогућено да у току месец дана у музеју имамо једну младу и посвећену особу која је била ту да нас запослене додатно упозна са начинима функционисања Википедијине заједнице и да ради на повећању доступности информација о темама којима се бавимо. Резултатима можемо да будемо задовољни и ми јер смо допринели да један велики број нових чланака буде написан и пристојно илустрован, али и сви који користе Википедију јер ће лакше моћи да дођу до одређених информација” – каже Радован Цукић, и додаје:

„Један ниво видљивости музеја постигнут је већ самом објавом вести о одржавању уређивачког маратона Википедије у Музеју Југославије, посебно јер је маратон организован на тако значајан датум. Други, трајнији ниво видљивости постижемо резултатима маратона и сарадњом успостављеном између Викимедије Србије и Музеја Југославије. Број, квалитет и документарна утемељеност чланака о темама из историје Југославије свакако ће упућивати и на Музеј Југославије као установу која помаже њихово писање.”  

Нови изазови

С обзиром на успех овог програма и добре резултате које остварује, али и растућег интересовања институција културе за рад са Википедијом, Викимедија Србије је испланирала реализацију три оваква програма у 2018. Поред тога, конкурисали смо и за добијање финансијских средстава код Министарства културе и информисања за овај програм. Предлог пројекта је прихваћен, тако да ће ове године бити реализована још три оваква стажирања, али у трајању од два месеца. Википедијанаци стажисти који ће бити ангажовани у институцијама културе биће више фокусирани на дигитализацију материјала у установама, али ће спроводити и остале моделе стажирања као што су писање чланака на Википедији и обуке уређивања Википедије и Викимедијине оставе намењене запосленима у институцијама.

Снажна подршка Министарства културе и шест програма стажирања ове године омогућиће значајно увећање садржаја Википедије и других вики пројеката, али и боље разумевање институција културе о предностима ширења слободне културе и дељења знања на најзначајнијој енциклопедији данашњице. С тим у вези, расписан је конкурс за ангажовање особа које би обављале овај посао, а бивши стажиста Стефан Митић саветује оне који се пријављују:

Стажирање је лепо искуство за младе људе, јер омогућава повезивање са културним радницима и доноси нове вештине и знања из области културе. Научио сам како боље да се организујем током радног времена, усавршио сам своје знање и вештине у раду на Вики пројектима, али и како су организовани и како функционишу музеји. Поручио бих свима који се пријављују за овај посао да ће стећи вредно искуство, упознати много људи, сазнати шта све институција културе има да понуди, али и стећи радну навику. Важно је да следе инструкције о стажирању, али и корисне савете и искуства старијих колега-стажиста.”

 

Википедијанци стажисти на конференцији ВикиЛајв 2018

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information, Serbia 01, ауторке Иване Маџаревић, CC BY-SA 4.0; Radionica za zaposlene u Narodnom muzeju u Leskovcu 11, ауторке Сузане Ранђеловић, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 1, аутора Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0; Avers statera Filipa II Makedonskog iz perioda 359-336. p.n.e. , аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0Uprava Sokolskog društva, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Časopis BORAC, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Rozeta sa tavanice, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Pozivnica VELIKA ZABAVA SA IGRANKOM CRKVENO PEVAČKE DRUŽINE BRANKO, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0;  Suncobran, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Uređivački maraton – SFRJ 27, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0;  Uređivački maraton – SFRJ 31, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Uređivački maraton – SFRJ 25, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Dolazak maršala Tita na zbor u Okruglici, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dolazak predsednika Tita na aerodrom u Batajnici, na povratku sa Briona, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Govor Branka Kostića na VIII kongresu Saveza omladine Jugoslavije, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Grupna fotografija predsednika Tita sa generalima, posle čestitanja 66. rođendana, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jovanka Broz i supruga finskog predsednika u vladinoj palati, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dušan Popović 1975, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Franc Hočevar, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jože Brilej, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Gojko Žarković, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Википедијанци стажисти групна фотографија, аутор Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0. Све наведене фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе. Ауторка фотографије Радована Цукића: Марија Васиљевић.

Share Button

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста”

Викимедија Србије расписује јавни позив за ангажовање особа на привремним пословима у оквиру пројекта Википедијанац стажиста”. Програм стажирања подразумева ангажовање уредника/це Википедије у некој од институција културе (музеји, архиви, библиотеке…) како би та особа радила на дигитализацији одређених дела и материјала, постављању материјала на вики пројекте и едукацији запослених о Викимедијином покрету, Википедији и Викимедији Србије, али и на успостављању различитих облика сарадње.

 

 

 

Википедијанац стажиста:

  • Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл)
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе
  • Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Посредује између Викимедије Србије и институције културе
  • Промовише идеју Викимедијиног покрета у  установи културе где је ангажован
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

 

Потребне квалификације:

  • Минимум IV степен стручне спреме
  • Основно познавање енглеског језика
  • Напредно коришћење MS Office пакета и интернета; основно познавање рада са Google drive документима

 

Потребне вештине:

  • Способност брзог учења
  • Презентационе вештине
  • Добре вештине организације и планирања у циљу испуњења рокова
  • Оријентисаност на детаље и аналитичност у приступу
  • Тимски дух

 

Предности:

  • Искуство у раду са институцијама културе
  • Искуство у уређивању Википедије (познавање вики синтаксе)

 

Начин и услови рада:

  • Википедијанац стажиста обавља свој посао у додељеној институцији кулутуре у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно) током једног или два месеца
  • Са стажистом се закључује Уговор о привременим и повременим пословима
  • Предвиђена месечна нето зарада је 450 евра (у динарској противвредности)
  • Стажиста ће бити обучен за рад на Википедији и тесно ће сарађивати и извештавати о свом раду координатора Викимедије Србије

 

Уколико сматрате да сте права особа за овај посао, молимо Вас пошаљите Вашу радну биографију на имејл kancelarija@vikimedija.org, уз обавезне напомене:

  • У  којим месецима до краја године сте расположиви за ангажовање
  • У којим местима у Србији сте расположиви да стажирате

Пријаве без ових информација неће бити разматране.


Напомена о ауторским правима: Wiki I Want You For Wiki, аутора Ventdorage, под CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Вики воли Земљу у Параћину и на београдском Грин фесту

Најбоље фотографије природе Србије са фото-конкурса „Вики воли Земљу 2017” биће приказане од 16 – 30. новембра у Културном центру Параћина – граду одакле долази национална победница Маја Стошић. Истовремено, од 14 – 17. новембра, најлепших 20 радова са конкурса из 2016. године биће изложене у оквиру Грин феста, 8. Међународног фестивала зелене културе у Дому омладине Београда.

 

Врело Грзе, ауторке Маје Стошић, CC BY-SA 4.0 – ПРВА НАГРАДА Вики воли Земљу 2017, Србија

 

Четврто учешће Србије у међународном фото-такмичењу „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth) донело је скоро 2000 нових фотографија заштићених природних добара наше земље, које ће се користити широм света за чланке на Википедији и на другим вики пројекатима. Тиме је наша земља, као активни учесник у овом интернационалном пројекту у коме учествује 36 земаља, још једном приказала свету своје најлепше пределе и такмичиће се за најбољу енциклопедијску фотографију природе. Подсећања ради, прошле године Србија је освојила прво место на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, аутора Чедомира Жарковића.

Маја Стошић, победница националног такмичења за 2017

Ове године стручни жири одабрао је приказ врела Грзе ауторке Маје Стошић за најлепшу фотографију заштићеног природног добра Србије, а ауторка је награђена GоPro камером. Радови су излагани у Туристичкој организацији Србије и на Нишвил џез фестивалу.

Изложба ових радова сада се сели у Параћин, одакле долази победница, која је и 2016. године на овом фото-конкурсу освојила похвалу за фотографију залеђеног водопада Прскало, а дала је допринос слободном садржају на Википедији и ослобађањем уметничких фотографија старих занатлија.

Свечано отварање изложбе заказано је за четвртак, 16. новембар у 18 сати у Културном центру Параћина. Посетиоцима ће се обратити победница овог фото-конкурса Маја Стошић, представници Културног центра Параћина и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

 

14 – 17. новембар

У исто време, у оквиру 8. Међународног фестивала зелене културе „Грин фест” у Дому омладине Београда, од 14 – 17. новембра биће приказано 20 најбољих радова из 2016. године, који укључују и победничку светску фотографију Стопића пећине. Поред изложбе, посетиоце очекује и Вики-штанд, где ће бити приказани резултати сарадње Ботаничке баште Јевремовац и Викимедије Србије на програму стажирања који је резултирао са преко 1000 слободних фотографија биљних врста овог заштићеног природног добра. Штанд ће бити отворен после 16 сати, док се слике могу несметано погледати свих дана трајања фестивала.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Врело Грзе, ауторка Маја Стошић, CC BY-SA 4.0; Маја Стошић на проглашењу победника, аутор Небојша Ратковић, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедијанац стажиста у Историјском архиву Суботице

Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

 

Директор Историјског архива у Суботици Стеван Мачковић, менаџерка комуникација и ГЛАМ координаторка Викимедије Србије Ивана Гусларевић и Википедијанац Владимир Нимчевић

 

Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

 

Градски статут из 1745.

Списак војника који су служили у војном шанцу Суботица, 18. век

Рексрипт који је Угарска краљевска комисија издала Суботичанима 1744. године

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

 

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

 

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

 

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

 

             

 

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

 

                   

 

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

     

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

 

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

 

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

 

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста


Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање

У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

 

merge_from_ofoct

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

.

.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button