Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Викимедија Србије

Кампања уређивања референци #1либ1реф 2020

Викимедија Србије у сарадњи са Универзитетском библиотеком Светозар Марковић већ трећу годину заредом покреће кампању уређивања референци на Википедији на српском језику  – #1либ1реф. Акција почиње 15. јануара и трајаће до 05. фебруара.

Један библиотекар – Jедна референца

Кампања је глобалног карактера и спроводи се у бројним земљама широм света у склопу прославе рођендана Википедије на енглеском језику, 15 јануара. Циљ ове кампање је мотивисање библиотекара у давању свог професионалног доприноса највећој енциклопедији у људској историји. Уношењем референци и извора чинимо Википедију поузданом, а саме податке у њој лако проверљивим.

1либ1реф кампања почиње 15. јануара и траје до 5. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије, као и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Многе локалне библиотеке широм света се прикључују овој акцији и на тај начин дају свој допринос чинећи Википедију поузданијом.

Радионица уређивања референци у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковић“

У Србији ће ова акција бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и Библиотеком града Београда, са којима дуги низ година остварујемо изузетну сарадњу и пружамо пример успешне #1lib1ref кампање

У 2019. години београдски библиотекари су остварили сјајне резултате и заузели 3. место на глобалном нивоу са 1672 унете референце, а највреднији учесници су били награђени. Треба напоменути да су се испред наше, релативно мале, заједнице нашле само Википедија на француском језику са 3685 референци и Википедија на енглеском језику са 2863 референци, која је и највећа светска верзија Википедије.

И ове године смо припремили награде за пет највреднијих учеснике у виду ваучера за куповину књига.

Овим путем вас позивамо на радионице уређивања референци  које ће бити одржане у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић, у Булевару краља Алексадра 71, 16.01. од 10 до 13 часова, као и 24.01. у Дечјем одељењу Библиотеке града Београда, на адреси Студентски трг 19, од 10 до 13 часова

Ауторка: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 

  • 1lib1ref.svg, аутора BFlores (WMF), под CC0 1.0 Universal Public Domain Dedication са Викимедијине мултимедијалне оставе
  • Workshop1Lib1Ref 2019 12.jpg аутора 11sasapus11, под Attribution-Share Alike 4.0 International са Викимедијине мултимедијалне оставе

Share Button

Завршен програм стажирања у Заводу за заштиту споменика културе у Зрењанину

Програм стажирања (Википедијанац стажиста) који је део глобалног програма сарадње са институцијама културе ГЛАМ (Galleries, Libraries, Archives, Museums), реализован је у новембру у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин. За Википедијанца стажисту изабран је Александар Радловачки који је написао преко 50 чланака, дигитализовао три књиге и обогатио Викимедијину оставу са преко 400 мултимедијалних датотека.

Зграда Великобечкеречке штедионице у којој се данас налази Завод за заштиту споменика културе Зрењанин

Википедијанац стажиста представља пројекат сарадње између Викимедијиних огранака и институција културе и реализује се већ 10 година. У оквиру њега изабрани уредник Википедије током месец дана обавља дигитализацију разних материјала, поставља дигитализовани материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе, ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури у институцији и ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката.

Током стажирања у Заводу за заштиту споменика културе у Зрењанину које је трајало месец дана, написано је 30 нових, 22 су допуњена, док је 55 чланака добило фотографије на Википедији на српском језику. Чак 447 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу. Поред овог, дигитализоване су и објављене три књиге. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Завод за заштиту споменика културе Зрењанин 2019. Викимедија Србије истиче значај спровођења оваквих активности у разним градовима Србије који имају да понуде значајну културну грађу и учине је доступном широј публици.

Са историчарем Александром Радловачким смо и раније успешно сарађивали. Програм Александровог стажирања је успешно завршен и резултати су видљиви. Иако је са Википедије већина података о непокретним културним добрима на територији Средњебанатског округа тачна, било је и оних података који нису били довољно прецизни, те их је требало исправити и допунити. Поред ажурирања постојећих текстова, постављени су нови чланци за културна добра која су утврђена у протеклих неколико година, а која се нису налазила на списку. Постављене су фотографије новијег датума и квалитетније резолуције на којима се боље сагледава културно добро. Дигитализовано је неколико књига из наше библиотеке које су на овај начин презентоване широј јавности. Задовољни смо резултатима овог пројекта и сматрамо да је веома користан, како институцијама културе, тако и заинтересованим корисницима и целокупној јавности. Препоручили бисмо овај програм и другим установама културе. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин је на свом сајту објавио чланак о Александровом успешно реализованом пројекту стажирања у овом заводу. 



Бојан Којичић,
историчар уметности, виши документариста у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин

Алексадар каже да је стажирање протекло у позитивној атмосфери и изузетно му драго да је стекао увид у рад самог Завода за заштиту споменику културе и њихове активности. 

Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?

По струци сам мастер историчар, а уједно уређујем Википедију од 2006. године, па сам сматрао да је то добар спој за потребе пројекта Википедијанац стажиста.

Зашто мислиш да су овакви програми важни?

Овакви програми су важни како би шира јавност која, на жалост, ретко посећује установе културе имала увид у културну баштину коју чувају наше институције културе. Претрага на интернет претраживачима најчешће води до одредница на Википедији, па је самим тим ближа публици. 

Шта би издвојио као најбитније резултате?

Као најбитније резултате навео бих ажурирање података о споменицима културе за које је надлежан Завод за заштиту споменика Зрењанин, јер неки од споменика нису до сада били евидентирани на Википедији, а за неке су стајали застарели подаци. Исправљене су и грешке до којих је раније дошло услед непознавања некадашњих места у Банату која су касније спојена у једно. Такође, мноштво фотографија сада чини саставни део чланака о споменицима културе у Средњем Банату. 

У којој мери је институција излазила у сусрет када је стажирање у питању?

Са институцијом у којој је спроведено стажирање остварена је одлична сарадња, како са ментором тако и са осталим запосленима. Литература и фотографије из документације Завода били су на располагању стажисти, док бих као једини проблем навео проналажење одговарајућих књига за дигитализацију, услед специфичности установе. 

Шта је ова инситуција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?

Завод за заштиту споменика Зрењанин поседује богату библиотеку која се тиче заштите споменичке баштине, културе, историје и етнологије Зрењанина, Баната, Војводине, Србије и шире, а чине је монографије и стручни часописи. Посебно бих истакао књиге у издању Завода. 


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 

Share Button

Најстарија гимназија у Србији учествовала у програму стажирања

Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.

Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.

Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.

Александар Тумарић, Википедијанац стажиста

Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?

Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.

Зашто мислиш да су овакви програми важни?

Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.

Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?

Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима). 

Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?

Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама). 

Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…

Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима:

Галерија 1:

Галерија 2:

Share Button

Прослава 14 година Викимедије Србије

Викимедија Србије ће 3. децембра од 18 часова обележити 14 година од оснивања организације. Прослава ће се одржати у просторијама Викимедије Србије, на адреси Дечанска 4/3, окупљањем пријатеља организације којима ћемо представити постигнуте резултате у још једној години постојања.

На самом почетку окупљања ће се обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић чиме ће и отворити прославу. Након симболичног отварања, Ивана Маџаревић ће представити најбитније пројекте и активности организације у 2019. години. На прослави ћемо вам приказати и нови сајт Викимедије Србије, као и упознати са новом запосленом на позицији Менаџера за сарадњу са институцијама културе. На крају прославе ћемо прогласити најбољи пројекат за 2019. годину и уделити симболичне награде за доприносе нашој заједници.

За све заинтересоване чланове наше заједнице, који нису из Београда, а желе да присуствују окупљању, обезбеђена су средства за рефундацију путних трошкова. Сви заинтересовани за рефундацију се могу пријавити путем мејла kancelarija@vikimedija.org.

О Викимедији Србије
Викимедија Србије је волонтерска организација чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.


Ауторка: Горана Гомирац

Напомена о ауторским правима: 10th birthday of Wikimedia Serbia 01111 12.JPG, ауторке Марије Гајић, под cc by sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Резултати конкурса за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије за 2020. годину

Викимедија Србије је расписала конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс је трајао од 2. јула до 5. августа 2019. и био је отворен за све појединце, представнике организација, институција културе и образовања. На конкурс је пристигло 17, а одобрено је 7 пројеката који ће званично бити увршћени у годишњи план Викимедије Србије.


Комисија, коју су чинили Миљан Симоновић, Бојан Цветановић, Небојша Ратковић и Ивана Маџаревић, је спровела два круга селекције. Након тога Управни одбор донео је одлуку о прихватању пројеката и подносиоци пројеката обавештени су о коначним резултатима конкурса.

Пројекти који су прихваћени у оквиру области образовања су:

  • Коришћење википодатака за проналажење информација, обележавање ентитета и унапређење садржаја на вебу (Рударско-геолошки факултет, Ранка Станковић) – У оквиру пројекта биће реализована предавања и радионице о различитим могућностима повезаних отворених података и њихове улоге у семантичком вебу, са акцентом на Википодатке. Планирана предавања и радионице ће бити отвореног типа и биће намењени студентима (првенствено) различитих профила. Циљ пројекта је да се развије интегрисано знање између будућих инжењера, филолога, информатичара, и других заинтересованих, како би се заједнички истражиле могућности примене повезаних отворених података. Током целе кампање ће се унапредити првенствено садржај Википодатака, али и садржај постојећих веб страница уметањем динамичких карата и повезивањем ентитета са Википодацима.
  • Школарци раде на занимљивом Вики чланку  (ОШ „Јован Стерија Поповић”, Сања Јечменица) има за циљ да се ученицима омогући да кроз учешће на пројекту стекну искуство у раду и примене знање које су научили на часу Информатике и рачунарства. Ученици ће научити правила писања чланака на Википедији и моћи ће практично да виде и сазнају шта значи ауторско право.

Пројекти који су прихваћени у оквиру области сарадње са институцијама културе су:

  • Вики-библиотекар (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Александра Поповић) је пројекат чије су циљне групе радници у библиотечко- информационој делатности, истраживачи, студенти Катедре за библиотекарство и информатику и сви други заинтересовани корисници библиотека. Идеја је да се кроз пројектне активности ради на оспособљавању циљних група за рад на Википедији и Викимедијиној остави. У том смислу се пре свега библиотекари едукују за коришћење модерних платформи у свом раду. Велики акценат је стављен на дигитализацију и постављање библиотечког садржаја (публикације, фотографије, разгледнице и сл) на Викимедијину оставу, Викиизворник или Викикњиге са поштовањем свих ауторских права.
  • Књига за све, зашто да не? (Арапски културни центар, Ена Поповић) – Идеја је покренута од стране Арапског културног центра и подразумева дигитализацију књига на арапском језику, које постоје у библиотекама у Србији и постављање истих на Викимедијине пројекте. Књиге на арапском језику су прилично ретке, тако да је студентима тешко да набаве примерак одређене књиге за себе. Организациони тим ће дигитализовати и пописати најзначајнија дела арапске књижевности на арапском језику и њихове преводе на српски језик, чиме ће свима, а посебно студентима арапског језика и књижевности и дипломираним филолозима, омогућити бесплатан приступ тим књигама. Арапски културни центар отвара и сопствену библиотеку, тако да ће пројекат обухватити и књиге које се налазе у фундусу библиотеке. Овај пројекат подразумева сарадњу са институцијама попут Народне библиотеке Србије, Филолошког факултета, Библиотеке Града Београда, као и других, мањих и приватних библиотека. Фокус ће бити на књигама од великог значаја за књижевност, језик, културу, науку, уметност… 

Пројекти који су прихваћени у оквиру области подстицања волонтеризма су:

  • Пројекат Градови Војводине (Дарко Гајић) ће обухватити посете и обиласке градова на територији Аутономне Покрајине Војводине, повећање броја фотографија, допуна и израда нових страница на Википедији на српском језику и то о: грађевинама и трговима са архитектонским и споменичким наслеђем, манифестацијама од културног и туристичког значаја, спортским објектима, индустријским објектима, установама културе (музеји, библиотеке, културни центри…), установама образовања (школе и високошколске установе), верским објектима свих конфесија…
  • Пројекат Вики воли стрижибубе (Хабипрот, Бојана Надаждин) има за циљ обогаћивање Википедије чланцима, фотографијама и мапама распрострањења о стрижибубама у Србији. Такође, један од циљева је и подизање нивоа знања студената о стрижибубама и оспособљавање за рад на Википедији и Викимедијиној остави. Реализацијом ове идеје анимирају се студенте ради промоције слободног знања, тако што им се пре свега преносе знања и искуства стечена дугогодишњим радом на терену и показају колико је битна доступност информација у развоју научне заједнице.
  • Пројекат Википедија је женског рода (Теодора Лукић) има за циљ повећање знања о женама које су допринеле култури, науци и уметности у Србији и онима које то још увек чине, као и њихова афирмација и повећање свести о важности жена у друштву и интелектуалној заједници. Такође, циљ пројекта је и повећање свести о улози жене у друштву, заједници и религији, као и дестигматизација разних тема везаних за жене, женско тело и женску улогу уопште. Пројекат ће се бавити битним проблемом који се тиче шире масе. Активности које ће бити обухваћене пројектом су радионице о уређивању Википедије, затим само сређивање и додавање чланака о женама и женским темама у Србији, те постављање фотографија жена, њихових дела, достигнућа и доприноса на Викимедијиној остави, као и евентуална дигитализација књижевних дела у вези са темом пројекта. Активности су планиране у Суботици, Новом Саду, Београду, Новом Пазару, Пироту и Нишу. Цео пројекат је намењен како женама, тако и мушкарцима, ученицима и студентима и свим члановима заједнице. 

Захваљујемо се свим подносиоцима који су учествовали на конкурсу и честитамо онима којима су пројекти одобрени. Верујемо да ћемо имати успешну сарадњу. 


Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17, Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button