Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Викимедија Србије

Отворен позив за стипендије у оквиру WikiLive 2018 конференције

Уредници Википедије по четврти пут ће се окупити на ВикиЛајв конференцији. Ове године конференција ће бити у знаку 15 година Википедије на српском језику, а одржаће се у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, 14. и 15. априла. У циљу повећања разноликости и децентрализације, позивамо заинтересоване уреднике ван Београда да се пријаве за добијање стипендије која покрива путне трошкове, трошкове смештаја и хране током конференције. Заинтересовани се могу пријавити путем формулара, до 15. марта, 23:59.

 

 

ВикиЛајв конференција је локално окупљање Википедијанаца које се организује од 2015. године. Током година окупила је бројне уреднике Википедије, чланове Викимедије Србије и нове волонтере који су имали жељу да се укључе у актуелне пројекте. За рад на највећем колаборативном пројекту неопходно је умрежавање сарадника у циљу креирања бољег садржаја и политика по којима Википедија функционише. Управо је ВикиЛајв место на коме се уредници могу упознати, покренути заједничке акције или предложити заједници неку нову идеју.

 

Имајући у виду да се догађај одржава у Београду, а Википедијанаца има свуда по Србији, Викимедија Србије ће обезбедити 20 стипендија за оне који имају жељу да присуствују или допринесу на неки начин конференцији. Стипендистима можемо обећати едукативни део програма који ће се састојати од интерактивних презентација и радионица о актуелним темама на Википедији, о масовним уносима, о искуствима уредника, као и о томе шта се све издешавало за ових 15 година колико Википедија постоји. У својој пријави, стипендисти могу нагласити шта желе да чују у оквиру програма или могу предложити тему коју желе да представе. Поред едукативног дела, важно нам је и дружење па ће учесници уживати у организованим турама и неформалним догађајима.

 

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем једноставног формулара за стипендисте. У вашој пријави истакните шта вас је највише мотивисало да се пријавите и да ли сте до сада, на неки начин, доприносили Вики пројектима. Стипендија обухвата покривање трошкова превоза, смештаја и хране. Стипендисти ће бити смештени у хостелу Бонго. Уколико сте из Београда, или вам није потребно покривање поменутих трошкова, можете се регистровати за учешће на конференцији на овом линку.

 

Посебну подршку пројекту пружио је Српско-корејски информатички приступни центар у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, у коме ће се одржати конференција.

 

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Wikilive logo2 rgb.png, аутора Mmmilan92 (дорада Neboysha87), под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Викимедија Србије прославља 12 година рада и 10 година од првог чланка у оквиру Образовног програма

Викимедија Србије 3. децембра навршава пуних 12 година од оснивања овог удружења као званичног огранка Задужбине Викимедија у нашој земљи. Рођендан ће бити прослављен у понедељак, 4. децембра, у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, од 18 сати. Овогодишња прослава биће у знаку још једног јубилеја – 10 година од првог семинарског рада на Википедији на српском језику, са којим је званично започет Образовни програм Викимедије Србије.

 

 

Почеци Образовног програма датирају још из 2005, када је Ђорђе Стакић, један од оснивача Викимедије Србије и првих уредника Википедије на српском језику, формулисао ову идеју и презентовао је на семинару на Математичком факултету, а идеја је тада презентована и у Панчеву у испостави Универзитета у Новом Пазару. Почев од јасно изражене идеје о образовном програму коју је Ђорђе тада промовисао, па до самих догађаја тог типа на факултетима, већ у децембру 2005. овај програм је и заживео. Са активном реализацијом се почело већ следеће школске године, јер није било лако одмах мењати наставне планове и програме, а и сама идеја да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова била је сасвим нова за наш образовни систем. Тако је у децембру 2006. Факултет за физичку хемију изразио жељу да се укључи у овај пројекат и убрзо се укључио, а почетком 2007. и на Филолошком факултету је ова идеја реализована, те се у априлу 2007. на Википедији на српском језику као чланак обрео и први студентски семинарски рад –  ENIAC.

Данас на Википедији на српском језику има преко 4000 семинарских радова, а у пројекту је учествовало више од 4000 студената, ученика, наставника и професора из преко 35 образовних институција. Бројни огранци широм света су прихватили овај програм и развијају га у својим земљама, а сама Задужбина Викимедија је основала и посебан сектор који ради на пројекту Wikipedia Education Program. У Србији су се брзо развили и програми сарадње са средњим школама и гимназијама, па је тако настао и пројекат Вики-гимназијалац, а наставници и учитељи који су се заинтересовали за рад на Википедији радили су и са ученицима основних школа. Викимедија Србије установила је и Вики-амбасадоре, па тако сада на осам факултета Београдског универзитета студенти промовишу идеју слободног знања. Интезивни развој Образовног програма достигао је пуну зрелост, те је 2015. године отворена и позиција менаџера образовног програма, како би се овом програму пружила подршка у пуном радном времену.

 

Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Ђорђе Стакић, идејни творац Образовног програма, поносан је на овај пројекат, посебно што је идеја самоникла, односно није састављена по већ постојећем узору.

Како се родила ова идеја?

Ђорђе Стакић, оснивач Образовног програма

Математички факултет ме је позвао у новембру 2005. да у склопу семинара Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију. Размишљајући како би на најбољи начин студенти и факултет могли да се укључе у писање чланака, родила се идеја да предлог буде да студенти уместо класичних семинарских радова, које касније нико више не користи, пишу чланке за Википедију.

Да ли је било тешко остварити прве сарадње, односно представити ове могућности академском окружењу, посебно имајући у виду да Википедија на српском језику тада није била толико развијена?

О тој идеји семинарских радова за Википедију се доста прочуло. Проф. Слободан Мацура, који је и сам Википедијанац, иницирао је сарадњу на Факултету за физичку хемију. Проф. Цветана Крстев са Филолошког је такође чула за ову идеју, а како сам почетком 2007. хонорарно држао вежбе код њих из предмета Интернет и веб технологије” онда се тако пружила прилика да се и ту ово реализује. Првих година је било тешко у широј јавности добити подршку за образовни програм јер је Википедија била у зачетку и није било превише поверења у њу.

Шта су биле највеће препреке и изазови?

Три врсте препрека бих издвојио. Прва је техничка писменост студената, разумевање лиценци и ауторских права. Потом техничка опремљеност, у првим годинама нашег рада већина студената није имала рачунаре и брзи интернет. Трећи проблем је било неразумевање једног дела академске јавности да је интернет будућност, као и прихватање Википедије као платформе за студентска писања.

Како данас гледаш на постигнуте резултате?

Данас је образовни програм и код нас и у свету веома развијен. На хиљаде обучених студената и написаних чланака само у Србији су добра мера успеха. Викимедија Србије је ту један од пионира на светском нивоу, јер је у децембру 2005. било свега 5 огранака Викимедије. Такође, дат је велики допринос развоју образовног програма од скромних почетака до данас.

Како видиш будућност овог програма?

Препреке за употребу Википедије у академском окружењу су већ сада значајно мање. Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак.

 

Растуће интересовање за примену Википедије у настави отворило је могућности и да се 2012. установи Академски одбор Викимедије Србије. Однедавно, након Ђорђа Стакића, њиме председава Марко Адам.

Шта је улога Академског одбора?

Марко Адам, председник Академског одбора

Улога Академског одбора је брига о ЕДУ пројекту и његовим под пројектима. Неке од битнијих ставки о којима одбор води бригу су припрема плана рада и израда стратегије, као и усмеравање волонтера, примарно амбасадора на факултетима и високим школама.

Колико чланова АО тренутно броји?

Академски одбор тренутно броји осам чланова, и то су, поред мене: Ђорђе Стакић, Милица Шевкушић (потпредседница), Филип Маљковић, Јелена Продановић, Марко Станковић, Драган Сатарић и Иван Матејић.

Које активности се преузимају?

Тренутно се воде амбасадори кроз радионице на својим факултетима. Акредитовани курсеви се држе по целој Србији, и помаже се професорима и наставницима при раду на Википедији и усмеравају се ка самосталном раду на нашим пројектима.

Како ти видиш развој и будућност Образовног програма?

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак. Повећавање броја амбасадора, као и квантитета квалитетних чланака. На дуже стазе, увођење наших пројеката као стандардни део образовања.

 

Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

 

Менаџер образовног програма Небојша Ратковић само у овој години успоставио је сарадњу са 15 образовних институција.

Како сада професори и наставници гледају на Образовни програм?

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма

Једном приликом професорка са којом сарађујемо ми је рекла да је увидела да је контрапродуктивно терати студенте да угасе мобилне телефоне и да не сурфују по интернету током предавања, јер ће они то наставити да раде. Зато је одлучила да интернет укључи као средство у настави и да учествује са нама на пројекту Википедија у школама. Мислим да је ово само један сликовит пример како професори и наставници све више увиђају да је интернет постао неизоставни део образовања. Због тога наше напоре посматрају као прави начин да ученике и студенте усмере у погледу коришћења нових технологија и да искористе потенцијал који Образовни програм Викимедије Србије и Википедија нуде. Осим тога, међу наставним кадром је очигледна све већа спремност да користе тренутно примењиве методе да би настава постала креативнија и интерактивнија како би ученици из ње носили функционална знања, и то је оно шта охрабрује.  

Са којим потешкоћама се најчешће сусрећеш?

Највећа потешкоћа у раду је техничка опремљеност образовних институција у смислу непоседовања адекватних рачунара за рад, затим довољно брз интернет и слично. Осим тога, врло је тешко радити на промени традиционалног схватања наставе, која је прагматистички оријентисана, док са друге стране постоји притисак технолошког напретка који подразумева да учесници и студенти и сами утичу на формирање образовања.

Да ли је тешко радити са студентима?

У раду са студентима увек заузимам оптимистичан став и схватање о постојању различитих способности код сваког студента понаособ. Због тога се трудим да на њихова питања одреагујем брзо и поуздано, показујући им да верујем у њихов потенцијал, али и да замислим себе у њиховом положају, нарочито када се ради о њиховој мотивацији и интересовањима. Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

Које грешке најчешће праве у писању радова и колико им твоја инструктажа помаже да науче како се пишу академски радови?

Најчешће грешке се праве приликом постављања референци и извора. Имајући у виду да је суштина Википедије у проверљивости информација, јер своју веродостојност управо црпи из њих, наша идеја јесте да ученике и студeнте научимо исправном референцирању. То им нарочито може користити и за будуће радове које буду писали, али и у другим сферама њиховог живота. У том смислу настојим да свака моја консултација отклони и превазиђе њихове недоумице. С обзиром да је све мање захтева за додатним појашњењима и консултацијама тим поводом, мислим да успешно савладавамо и овај изазов.    

Са колико нових институција ћеш нас обрадовати следеће године?

На ово питање је увек незгодно одговорити, јер су многе ствари непредвидиве приликом остваривања сарадње са образовним институцијама. У сваком случају, могу да обећам да ће се Образовни програм Викимедије Србије сигурно ширити и да ће укључити неке нове институције са којима до сада нисмо сарађивали, а нарочито ће ми бити драго ако то буду средње школе, више школе или факултети из мањих места у Србији.

 

Чланови Академског одбора и Вики амбасадори

 

О развоју овог програма, али и о актуелним дешавањима и активностима у Викимедији Србије, више ће се говорити на прослави рођендана, када ће окупљенима обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Небојша Ратковић, који ће говорити о почецима и предстојећим изазовима у оквиру Образовног програма, али и наставници и професори укључени у овај пројекат – Зорана Матићевић, наставница социологије у Гимназији Патријарх Павле и 3. београдској гимназији, која је за имплементацију рада на Википедији добила и награду Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији, која је са својим ученицима креирала чланак на Википедији, али и анимирани филм о песми „Почетак буне против дахија“. Прославу ће заокружити и резултати свих активности Викимедије Србије у 2017. години, које ће представити менаџерка пројеката и заједнице Ивана Маџаревић.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Образовни програм Викимедије Србије, Младе Викидахије, блог Викимедије Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedians and Wikimedians of Serbia collage, ауторка IvanaMadzarevic;  Djordje Stakic – WikiLive, аутор Upotrebi klikere; WikiLive 2016 conference 172, ауторка IvanaMadzarevic; Članovi Akademskog odbora i Viki ambasadori, аутор Neboysha87. Све фотографије су под CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј Југославије и Викимедија Србије заједно у представљању културног наслеђа на Википедији

Викимедија Србије и Музеј Југославије организују уређивачки маратон у писању и допуњавању биографија знаменитих личности из периода СФРЈ на Википедији на српском језику. Маратон ће се одржати 29. новембра – симболично на некадашњи Дан републике, у Музеју Југославије. Чланци на српској језичкој верзији Википедије биће илустровани и фотографијама из фундуса ове институције културе. Акцији се придружује и Историјски архив Јагодине, који ће за вики пројекте донирати политичке плакате из овог периода.

Уредници Википедије, волонтери Викимедије Србије и запослени у Музеју Југославије окупиће се сутра како би заједно унапредили чланке на Википедији на српском језику о знаменитим личностима из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Заједничким радом установљено је да многе биографије недостају на Википедији, а да Музеј поседује адекватну литературу, која је основа за грађу чланака, као и  фотографије за илустрацију.

 

Уређивачки маратон је званични почетак дугорочне сарадње између Музеја и Викимедије, а наставиће се програмом Википедијанац стажиста који ће бити реализован у овој установи у наредних месец дана. Уредник Википедије са искуством радиће у овој институцији културе на дигитализацији материјала од енциклопедијске вредности, који ће се потом наћи на Википедији и другим вики пројектима, али ће пружити и обуку запосленима за самостални рад у вики окружењу, као и на унапређењу чланака на Википедији на српском језику.

 

Сарадња Музеја Југославије и Викимедије Србије део је ГЛАМ програма (Galeries, Libraries, Archeves, Museums) који српски органак Задужбине Викимедија спроводи у нашој земљи. У питању је двосмерна сарадња са институцијама културе у унапређењу доступности ризнице културног наслеђа наше земље на интернету, односно на Википедији – највећој ризници људског знања у историји.

 

Програм ГЛАМ добио је подршку и Министарства културе и информисања Репубике Србије, где су одржане иницијалне радионице и презентације за представнике музеја, архива и библиотека у Србији о могућностима доприноса вики пројектима, односно присутности српске културе на интернету.

 

Као резултат ове подршке, бројне установе културе се придружују ГЛАМ програму ширења слободног знања и културе, па се тако тренутно интезивно успоставља сарадња са музејима, архивима и билиотекама широм Србије. Историјски архив Јагодине ће за почетак сарадње донирати политичке плакате, у Музеју у Лесковцу се спроводи програм стажирања, а у Музеју Војводине ће средином децембра бити одржан дводневни семинар за представнике музеја у Војводини.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Flag of SFR Yugoslavia (with coat of arms).jpg, аутора Volks Das Auto, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

299. окупљање Википедијанаца

Ново окупљање Википедијанаца и Викимедијанаца биће организовано у уторак, 12. септембра у канцеларији Викимедије Србије. Ово предјубиларно дружење намењено је свим уредницима Википедије и других вики пројеката, али и осталим волонтерима који желе да се умреже и заједно шире идеју о слободном знању.

Викимедија Србије од оснивања удружења организује овакве догађаје у циљу међусобног бољег упознавања свих добровољаца који свакодневно доприносе Википедији, свих волонтера који учествују у пројектима и дешавањима Викимедије Србије или имају жељу да се активно укључе. Већ 298. пута су Википедијанци и Викимедијанци на овај начин заједно дошли до нових идеја о побољшању рада и садржаја једне од највећих јужнословенских Википедија.

 

Овога пута, теме окупљања биће предстојећи уређивачки маратони и такмичење о народима света које је у току. Причаћемо о изазовима са којима се сусрећемо, о оствареним успесима и о томе како се волонтери могу додатно укључити.  

 

За оне који нису из Београда, а волели би да присуствују окупљању, обезбедили смо одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем кратког формулара. Пријаве трају закључно са недељом,  10. септембром, а дан после ће свима којима је рефундација одобрена бити потврђено. Имајте у виду да су средства ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве.

 

Пратите нас и на страници догађаја на Википедији.


Ауторке: Ивана Маџаревић и Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторском праву: WikiLive 2017 – first day 124.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button