Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Заједница

Пријави се за Еду Вики камп 2019!

Викимедија Србије вас позива на четврти Еду Вики камп! Камп ће се одржати у Кладову од 15. до 18. јула 2019. Камп окупља добровољце који имају жељу да активно доприносе развоју образовног програма Викимедије Србије. Током четвородневног програма учесници ће проћи низ обука како би увидели на који начин Википедија може бити коришћена као наставно средство. Радећи заједно, у тимском духу, унапређиваће вештине за будући рад у организацији.

Википедија, највећи колаборативни пројекат на свету, спроводи се на око 300 језика. Будући да смо сви окупљени око исте идеје слободни приступ знању и образовању, заједнички спроводимо Викимедијине пројекте са истим ентузијазмом.

Викимедија Србије већ 13 година развија Образовни програм са циљем да се студенти и ученици упознају са Википедијом и другим Вики пројектима слободног знања и активно раде на њиховом обогађивању. Остали циљеви су: техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању и представљање Википедије у академским круговима. Поред образовних пројеката, Викимедија Србије реализовала је два интернационална кампа са Викимедијанцима и Википедијанцима из Мађарске и из Бугарске.

Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће фото-туре, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавање формулара који се може наћи на овом линку, до 16. јуна 2019. За оне који буду одабрани, биће покривени трошкови превоза, смештаја и хране.

Време: 15 – 18. јул 2019.

Место организовања: Хотел Ђердап, Кладово

У оквиру кампа научићете:

  • како самостално да уређујете Википедију
  • како да илуструјете чланке на Википедији
  • како да увећате број слободних фотографија природних и културних добара на Викимедијиној остави
  • која корисничка права постоје на Википедији
  • која је улога Викимедије Србије у ширењу слободног знања и како се ви можете укључити
  • све о Вики амбасадорима и како можете да им се придружите
  • које алате можете користити приликом реализације образовног програма

Ко може да се пријави?

Догађаји Викимедије Србије су отворени за све добровољце, али будући да је камп посвећен учесницима који намеревају да се укључе у тим образовног програма, предност ће имати ученици завршне године средњих школа и студенти. Од учесника се очекује активно учешће.

Политика пријатељског простора

Догађаји Викимедије Србије организују се у духу добре комуникације, сарадње и креативности. У том смислу се претпоставља добра намера свих учесника којом се ствара пријатељски простор. Сви учесници кампа дужни су да поштују Политику пријатељског простора Викимедије Србије.

Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Edu Viki kamp logo.png, под cc by-sa-4.0, аутора Милана Спасића са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедијанци ширили знање у Београду

Уредници највеће онлајн ризнице знања на свету – Википедије и њене српске језичке верзије окупили су се пети пут у Београду како би разменили знања, мишљења и идеје о томе како да нам Википедија буде још боља и квалитетнија. Ипак, у фокусу дводневне конференције Википедијанаца било је дружење и међусобно умрежавање, обојено јаким вики духом, који подразумева жељу за дељењем знања са свима на планети.

Групна фотографија учесника конференције Викилајв 2019
Аутор: Миомир Магдевски, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Дружење Википедијанаца почело је још у петак, окупљањем у просторијама Викимедије Србије – месту где су свим уредницима и онима који то желе да постану увек отворена врата. Учесници су поделили своје узбуђење предстојећом конференцијом и изнели своја очекивања о темама које ће чути. Укратко су им представљене планиране активности, а ово слободно вече су посветили међусобном упознавању, као и представљању наше престонице гостима из региона.

Филип Маљковић

Субота, 20. април био је дан званичног почетка конференције. Викилајв 2019 отворио је председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који се захвалио учесницима на великом одзиву, представивши им програм конференције, истовремено их позивајући да поштују политику пријатељског простора, али и подржао да буду активни и изнесу своја мишљења на конференцијске теме.

Ивана Маџаревић

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, истакла је најзначајније активности и постигнућа како организације, тако и саме Википедије на српском језику у последњих годину дана. Међу њима су поменути и глобални вики процеси, попут израде нове стратегије којом ће се водити читав Викимедијин покрет у свету, али и техничке новотарије, као што су парцијално блокирање корисника или могућност креирања нацрта чланка пре његовог објављивања на Википедији. Ивана је приказала и на који начин програми Викимедије Србије утичу на обогаћивање садржаја на Википедији, као и остварене сарадње са образовним институцијама и институцијама културе. Тако је сарадња са Високом школом електотехнике и рачунараства донела и 11 нових видео туторијала уређивања Википедије, а напоре у спровођењу ГЛАМ програма наградило је и Министарство културе и информисања Републике Србије специјалном захвалницом. У оквиру ове презентације, истакнути су и Википедијанци који су, користећи садржај Википедије, уз друге изворе, написали чак и књиге. Један од њих је Марко Станојевић, дугогодишњи уредник Википедије, који је објавио књигу Баточина између два светска рата, која је проглашена за најбољом у Шумадијском округу.

Након овог прегледа, део публике имао је прилику да учествује на јавном часу уређивања Википедије, који је одржала волонтерка и Вики амбасадорка Теодора Лукић.

У исто време, у главној сали се причало о тешкоћама на које наилазе нови уредници, о чему је говорио Мирослав Лоци. Многи се плаше да направе прве измене, али и само окружење на Википедији им неретко не буде од помоћи. Мирослав је изнео интересантан, али и забрињавајући податак да се чак 94% нових уредника не враћа на Википедију. Најчешћи разлози су техничке потешкоће, рад у вики синтакси, конфликти међу уредницима, али и недовољно разумевање како Википедија заправо функционише. Закључено је да о овој теми треба још да се дискутује и то управо на Википедијином тргу.

Ђорђе Стакић

Будући да су обуке уређивања Википедије често основног карактера и временски  ограничене, током њих је тешко приказати виши ниво уређивања. Викилајв конференција је била право место за темељнију обраду ове теме, а Ђорђе Стакић, администратор на Википедији и дугогодишњи уредник, био је права особа за то. Кроз своје излагање је приказао примере како чак и искусни уредници могу правити грешке и како их могу отклонити. Ђорђе се осврнуо на правилну структуру чланка, на праг значаја када пишемо о особама, а нарочито о поштовању правила писања на Википедији.

Зорана Матићевић и Сања Јечменица

Акредитоване семинаре за наставнике – једну од окосница образовног програма представиле су управо професорке које Википедију примењују у настави, као и Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Зорана Матићевић  и Сања Јечменица говориле су о потешкоћама са којима се сусрећу код примене Википедије у образовању, али и предностима уређивања Википедије као активних и иновативних делова наставе. Обе професорке су за подухвате са Википедијом у настави добиле награде – Сања Јечменица, професорка у школи Јован Стерија Поповић, добила је награду Дигитални час, док је Зорана Матићевић, професорка социологије у две београдске школе, добила награду Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Википедијанци стажисти и ГЛАМ координаторка

Паралелно са овом сесијом, у другој сали се одржавао ГЛАМ округли сто, који је модерирала Ивана Гусларевић. Ове године је био намењен програмима стажирања, те су главни учесници били Википедијанци стажисти. Активно се дискутовало о томе како програми могу да се унапреде, а стажисти су међусобно поделили своја искуства у сарадњи са институцијама културе. Ивана је појаснила да је Викимедија усвојила скоро све досадашње сугестије стажиста, али да ипак и даље сви морамо да изнађемо решење да се понекад неповољне ситуације у самим институцијама спрече, или решавају благовремено.

Викимедија Србије веома полаже на децентрализацију активности и стога подржава бројне пројекте ван Београда. Знање – заједничко богатство је један од таквих пројеката и представљен је у оквиру Викилајва. Јелена Петровић и Марина Ћирић, професорке на Филозофском факултету у Нишу, приказале су рад са студентима и чињеницу да Википедија мења однос према знању у односу на традиционално схватање знања. Успешно су показале студентима како да на прави начин користе Википедију и како да јој доприносе.

Како многи Википедијанци наилазе на недоумице које фотографије смеју да поставе на Викимедијину оставу, једна сесија била је резервисана за причу о ауторским правима. Марко Поповић, мастер правник, дао је учесницима информације из прве руке и кроз примере објаснио шта је дозвољено, а шта не када је интелектуална својина у питању. Марко је одговарао на питања публике која се тичу објављивања фотографија уметничких дела, фотографија начињених од стране запослених у институцијама културе, као и наслеђивања права. Будући да је дигитализација све више актуелна у свету културе, разговар се водио и о скенирању књига. Учесници су сазнали да ли могу да скенирају фотографију која је у јавном власништву, а налази се у књизи која је под ауторским правом, да ли је могуће дељење књига којима су истекла ауторска права, а скениране су од стране јавних институција и многе друге сличне ствари. Осим примера у Србији, у презентацији су нашли место занимљиви примери из других земаља.

О томе како се пише и подноси пројекат за који Викимедија може одобрити средства за реализацију, и које су честе грешке, говорила је Ивана Маџаревић. Након приказаних најчешћих омашки, присутни посетиоци су учествовали у врло занимљивом интерактивном квизу, нашавши се у улози Комисије за одлучивање. Ова сесија је, по мишљењу многих учесника, била једна од најдинамичнијих.

Заједница Википедије на српском и Викимедије Србије део је ширег, глобалног покрета који се тренутно налази у процесу израде нове стратегије. Филип Маљковић је говорио о значају овог процеса. Желимо да наше знање буде на услузи бесплатно и слободно, као и правично знање. У овом тренутку девет радних група активно се бави задатим проблемима проналазећи тактичне начине за преусмеравање идеја у остваривање циљева. Филип је позвао све да учествују у овом процесу будући да ће учесници у изради стратегије у јулу прикупљати мишљења из целог света.

Александра Поповић

Александра Поповић, вођа пројекта Вики-библиотекар и начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке у Београду, представила је резултате кампање 1либ1реф на глобалом и локалном нивоу, у којој су учествовали библиотекари ове установе, као и Библиотеке града Београда. Скоро 11 хиљада измена је направљено од стране 708 учесника, на 47 језика. У Србији, 26 уредника обогатило је Википедију на српском са чак 1672 референце. Александра је нарочито истакла успех који је остварио један од наших активних Википедијанаца. Дарко Гајић био је најбољи у Србији, а у свету је заузео друго место.

Милица Буха

Једна од вредних библиотекарки Библиотеке града Београда, активна волонтерка Викимедије Србије и посвећена уредница Википедије Милица Буха представила је нови, занимљив пројекат који је покренула – Вики сениор. Милица, са својим колегама из Библиотеке града Београда, сада обучава наше најстарије суграђане, пензионере, да уређују Википедију и тако своје животно знање и искуство оставе будућим поколењима. У пројектне активности је укључен и професионални фотограф Миомир Магдевски који је донирао своје фотографије настале од почетка 70-их па до данас. Викимедијина остава је тиме обогаћена ретким фотографијама као што је прослава осам векова Студенице или портретима наших познатих глумаца и фото записима значајних концерата.

Крај првог дана конференције био је резервисан за доделу награда учесницима такмичења Велико пролећно спремање Оставе. Ивана Гусларевић је победницима уручила ваучере за куповину техничке робе, као и ваучере за куповину књига.

Иако је формални део конференције био завршен, вики дружење првог дана је настављено шетњом по Београдској тврђави, али и изласком у један београдски клуб, где је организован и квиз за Википедијанце. Са много смеха и позитивне енергије, уредници Википедије су се такмичили између себе, користећи своје знање, а посебно оно прикупљено током година рада на Википедији.

Други дан је започет блоком сесија које су биле техничког карактера. Најпре је Филип Маљковић показао низ алата који могу да олакшају рад волонтерима, али и другим корисницима. Уредницима који преферирају превод чланака рад може бити пријатнији уз алат за директно превођење. Онима који организују уређивачке маратоне или радионице, користан може бити алат Event metrics. Филип је истакао да алати нису намењени само за уреднике и волонтере већ и за представнике медија који, помоћу њих, могу наћи интересантне статистике у погледу најчитанијих чланака, броја написаних чланака у одређеном периоду или количине унетог садржаја. Ништа мање битна није напредна Вики синтакса, о којој је било речи након презентованих алата. Прављење шаблона, комплекснијих табела само су неке од ствари које су учесници могли да науче током радионице.

Још једна у низу техничких радионица, али у паралелној сесији, била је презентација SPARQL упитног језика. Присутни су имали прилику да виде како овај језик функционише и да се опробају у његовом коришћењу.

Марко Адам: Вандализми

Након ове сесије, уследила је тема која је увек у фокусу шире јавности – вандализми на чланцима. Марко Адам је појаснио какви све типови вандала и вандализама постоје, како је најбоље борити се са њима, а у дискусији присутних је закључено да сви треба да обратимо пажњу на овакве недобронамерне измене, а посебно на проверљивост извора које наводимо у чланцима. “Википедију свако може да уређује, али свако може и да је упропасти”, закључио је Филип Маљковић.

Познато је да на интернету, па тако и на Википедији, писано комуницирање може да изазове неочекиване реакције примаоца поруке. Конфликти међу уредницима су на Википедији чести, а у расправама се неретко пређе праг добронамерности, што посебно одбија нове уреднике. Јелена Марушић и Дубравка Ђорђевић, консултаткиње у области људских ресурса, лајф коучеви и тренери, потрудиле су се да прикажу због чега долази до неразумевања у писаном комуницирању, како га је најбоље превазићи, износивши начине за разрешавање конфликата. Предавање је било обогаћено и занимљивим тимским активностима, где су учесници били део демонстрације колико наше предрасуде могу да измене контекст комуницирања.

Такмичења у писању и допуњавању чланака на Википедији Викимедија Србије организује три пута годишње, а Мирослав Лоци се потрудио да појасни све кораке, али и да подстакне дискусију како их унапредити. Учесници су давали своје идеје, попут увођења такмичења у сређивању Википедије, такмичења за тимове, али су изнели и критике као што је пракса неких уредника да за уређивачке маратоне обезбеде себи предност спремајући чланке унапред. Мирослав је изнео и занимљив податак да је током година такмичења у писању чланака Википедија на српском језику обогаћена за 5135 нових и допуњених чланака.

Осим такмичења која се дешавају онлајн, важне активности су и уређивачки маратони о којима је говорила Теодора Лукић. Теодора је објаснила значај маратона и то не само у виду доприноса Википедији, већ и међусобног дружења и бољег упознавања. Будући да се у оквиру њих организује и обука уређивања Википедије, погодни су за новајлије и све оне који би желели активно да пишу чланке. Истакнути су најбољи резултати у претходној години, који су остварени за уређивачки маратон поводом Међународног дана жена, као и страна на Википедији где волонтери могу пратити када ће бити организован наредни маратон.

Викимедијина остава, глобална ризница слободних датотека, има у свом садржају више од 50 милиона фајлова. Међутим, добар део тих датотека није правилно означен, категоризован и описан. Милица Буха, која је врло активна и у уређивању Оставе, појаснила је учесницима зашто је важно да се датотеке правилно категоришу, износећи примере лоше означених фотографија. Поведена је и дискусија о лиценцама које се примењују на овој вики платформи, али је остало и отворено питање о преводу нове верзије Кријејтив комонс лиценце на српски језик и њеној примени у нашој замљи.

Уједно је ово била и званично последња сесија Викилајв конференције 2019, што је значило да је дошао и тренутак да се сумирају утисци, али и прогласни овогодишњи добитник Награде Бранислав Јовановић.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије подсетио је да  је ову награду Викимедија Србије установила 2016. године, у част прерано преминулог потпредседника Викимедије Србије Бранислава Бранета Јовановића, који је много допринео читавом вики покрету ширења слободног знања. Стога су ових година лауреати били управо уредници који су делили Бранетову енергију и посвећеност Викимедијиној мисији. Тако је и овога пута Управни одбор Викимедије Србије донео одлуку да се награда додели посвећеном викимедијанцу –  Горану Обрадовићу. Горан је, како је Филип рекао, уз Викимедију од самог њеног почетка и својом позицијом председника наше организације је много допринео развоју организације, програма и пројеката који се реализују.

Горан Обрадовић, добитник Награде Бранислав Јовановић за 2019. годину

И више него изненађени Горан се захвалио на награди, иако, како је рекао, не придаје велики значај наградама.

“Ово је леп гест, хвала вам. Надам да није покушај да ми се награда додели за животно дело, јер још не намеравам да одем са Википедије”, рекао је Горан у шаљивом тону и насмејао све присутне.

Овом церемонијом је званично завршена локална конференција уредника Википедије – Викилајв 2019. Сви учесници су изразили задовољство програмом, али и сугерисали шта би могло да се унапреди, како би нам ови дани дружења били још кориснији и плодоноснији. Издвајамо утиске неких од гостију:

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Викилајв 2019 ми је био корисно искуство у многим аспектима. Стекла сам утисак да сви запослени и волонтери у Викимедији Србије имају племениту мисију и верују у оно што раде и покушавају да испуне своје задатке. Током читавог догађаја, створила се позитивна клима у којој су се разлике међу нама на свим основама чиниле небитне и као да су нестале. Заправо, сви смо  примили и узели са нама позитиван дух овог Викилајва.

Највише ми се свидело гостопримство домаћина и њихов професионализам. Сам догађај је имао добар концепт да је држање предавања након предавања надограђивало на боље и важније информације и теме. За сваку тему изабрани су  одлични предавачи који су на најбољи начин остварили свој циљ. Подршку коју су предавачи пружали једни другима својим додацима била је снажан начин да се покаже одлична сарадња и мислим да је то веома важно.

Оно што је овај догађај учинило посебним је била интеракција током сесија, као и на паузама. Слобода коју смо имали као учесници да коментаришемо, постављамо питања и стварамо закључке био је занимљив начин за свакога да подели своја искуства и добру праксу на дату тему.

Лично, за мене, неколико ствари је било корисно, као што су примери добре праксе у образовању и како стићи до знања као заједничког богатства, како добити ауторска права за слање фотографија и како их правилно категорисати. Научила сам више о вандализмима и то је оно на што би обратила више пажње у нашем пројекту Вики клуб. Оно што је дефинитиво јако користно је што су нам  показали како правилно писати пројекте и користити неке од алатке које нуди Википедија. Сазнали смо да је комуникација и даље најважнија за постизање сваког циља, тако да је дефинитивно тренинг комуникација био корисан за све нас. Хвала и срдачан поздрав свима!

Милица Пелоза-Мојсиловић (први пут међу уредницима Википедије)

Милица Пелоза-Мојсиловић

Хвала целој заједници на пријатној атмосфери. Позвана сам на конференцију захваљујући Википедијанцу који ми је притекао у помоћ и упутио на Ивану Маџаревић за више информација о окупљањима заједнице… и тако… ето мене! Програм конференције је динамичан, обухвата различите теме – како за искусне, тако за новајлије. Условно речено, примедба би се односила на трајање сесија – предлажем продужетке! Генерални утисак је сјајан а свака нова информација у бури информација је драгоцена. Супер сте екипа, нема сујете, класних, генерацијских разлика и то ми се јако допада. Осим конференције, радо ћу посећивати и месечна окупљања заједнице.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима на активном учешћу у конференцији, конструктивним предлозима за побољшање вики пројеката, али и саме конференције. Посебну захвалност упућујемо СКИП центру који нам је уступио простор, свим члановима нашег волонтерског тима: Горани Гомирац, Тамари Јанковић, Милошу Вучковићу и Зорани Милосављевић, као и програмском тиму који je обликоваo програм пете по реду конференције уредника Википедије – Викилајв 2019. Видимо се сви и следеће године!



Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Документацију на конференцији водила Горана Гомирац.

Аутори фотографија: Дарко Гајић, Миомир Магдевски, Мирослав Лоци, Зорана Милосављевић, Милош Вучковић, Бранка Вучковић Вучићевић.
Све фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2019.

Share Button

Пета конференција уредника Википедије – Викилајв 2019

Пета по реду годишња конференција уредника Википедије „Викилајв” (WikiLive) биће одржана 20. и 21. априла у Српско-корејском Информатичко приступном центру. Конференција има за циљ окупљање, умрежавање и размену знања међу уредницима највеће онлајн енциклопедије на Балкану.


Током два дана искусни уредници и администратори, али и новајлије на слободним вики пројектима, разговараће о свим битним стварима везаним за највећу енциклопедију у људској историји. Програмски део је резервисан за актуелна питања и дешавања на Википедији и другим вики пројектима, попут гафова у ТВ квизовима, вандализама на чланцима, ауторским правима када су у питању фотографије са Википедије и Викимедијине оставе… Наставници средњих школа и факултетски професори говориће о свом искуству примене Википедије у настави, али чућемо и како се људи старијег доба сналазе на овој енциклопедији.

Предавања су прилагођена почетницима, а они који никад нису уређивали Википедију, могу да се опробају у томе на јавном часу уређивања Википедије, који је отворен и бесплатан за све заинтересоване. Потребно је само пријавити се путем једноставног формулара. Поред предавања, конференција ће бити богата и интерактивним презентацијама и практичним радионицама. Идеја је да се кроз програм охрабрује тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Како би заједница радила као тим и остваривала добре резултате, неопходна је добра комуникација. Учесници конференције проћи ће тренинг комуникације, на коме ће усвајати технике решавања конфликата и продуктивне дискусије.

Уредницима који су највише допринели на последњим такмичењима на Википедији биће додељене награде, али обележје Викилајв конференције је уручивање годишње награде „Бранислав Јовановић”, намењене уреднику Википедије који је остварио посебне доприносе када је у питању развој ове енциклопедије у Србији, као и целом Викимедијином покрету ширења слободног знања.

Предавања почињу од 10 сати, а комплетан програм конференције се може наћи на Википедији. Сви заинтересовани се могу регистровати путем линка. Подршку догађају дао је Српско-корејски Информатичко приступни центар у оквиру Министарства локалне управе и државне самоуправе.

О Викимедији Србије:

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању.

Задужбина Викимедија је међународна непрофитна организација која координира активностима независних националних огранака са којима дели исте циљеве и одржава Википедију и друге вишејезичке вики пројекте: Викивести, Викиречник, Викикњиге, Викизворник, Викицитате, Викиверзитет и Викимедијину оставу.


Ауторке: Ивана Гусларевић, Ивана Маџаревић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Милана Спасића, под cc by-sa-4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторке Иване Гусларевић, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе; приватна архива Марка Поповића (измене извршио Небојша Ратковић).

Share Button

Нови пројекат за старије генерације — Вики сениор

Милица Буха, библиотекарка Библиотеке града Београда, истакнута Википедијанка и волонтерка Викимедије Србије, покренула је нови пројекат који је подржала наша организација. Ради се о обукама уређивања Википедије за старије људе који су у пензији, који би на овај начин поделили своје знање, али и испунили своје слободно време.

Вики-сениор радионица

Пројекат је започет волонтерски крајем прошле године, да би на управо завршеном конкурсу за микрогрантове био и званично одобрен, што значи да ће бити реализован током целе 2019. Милица нам прича да јој се ова идеја родила гледајући истакнуте Википедијанце-пензионере попут др Милорада Димића и Дарка Гајића, који су своје слободно време посветили уређивању највеће онлајн ризнице знања и огромним доприносима пружили бројне информације о разним појмовима и темама из живота.

—  Посматрала сам др Димића, а пошто имамо 400.000 пензионера у Београду, размишљала сам да постоји бар 10 људи попут њега, који кад заврше свој радни век желе да и даље буду активни и ментално здрави. Њих још увек их држи нека своја, професионална прича о којој имају доста да кажу. Ово им је идеалан начин да одрже своје ментално здравље, да остану у професији, али и да се друже и имају разне друге активности – прича нам Милица и појашњава како су радионице почеле.

Милица Буха

— С обзиром да се у библиотеци „Драган Лукић” већ осам година одржава основна обука коришћења рачунара за пензионере, колегеница која то ради, а која нам се придружила и на Вики-библиотекару прошле године, рекла ми је да је кроз тај њен семинар прошло око 2000 људи за осам година. Будући да они на том курсу уче само неке основе, питале смо се да ли би могли да раде и на Википедији, па смо решили да направимо пробну радионицу – прича Милица.

Међутим, будући да су после прве радионице наступили празници, на другој радионици је Милица схватила да ће ове обуке морати чешће да се одржавају, јер полазници ипак, због година, у међувремену забораве научено.

— Решили смо да радионице буду организоване сваког петка, како би они могли више да вежбају. Проблем је у томе што су они врло несигурни, што за сада морамо да пратимо сваки њихов корак и да им помажемо. Немају још увек слободу ни код куће да мало вежбају, али верујем да ће то за ових годину дана да се промени. Само за ових месец дана рада се осећа велики напредак, с обзиром да нису знали ништа. Највећи проблем им је, чини ми се, координација покрета руку, па треба научити како се држи миш, покреће лево-десно…

Људе који нису знали ни да претражују интернет, Милица је стрпљењем и вољом успела да научи принципима Википедије, па су тако само за месец дана већ написали пет нових чланака.

— Сконцетрисали смо се на нематеријално културно наслеђе Србије, јер сам приметила да на Википедији нема груписано све то, а интересантно им је. Оно што је им је мало компликованије и теже јесу појмови где нема извора, као и убацивање референци, али зато смо ми ту за њих, да то поправимо и да их тако научимо. Ипак су то старији људи, најстарији полазник нам је 1934. годиште, али, кад идеш с њима постепено, усвајају знање, само им треба мало више времена – запажа Буха.

Миличине речи потврђују и све присутне вики-сениорке.

— Све у овим средњим годинама може, ако имате пуно љубави, као што ми имамо, а воље још више. Запињемо, пошто се ту мешају и наша друга интересовања, али петак посвећујемо Викпедији. Редовни смо и надам се да ће моји чланци бити баш добар поклон од мене за наш град – каже 65-годишња Зорка Вишњић, Галеникин пензионер.

Зорка Вишњић

Зорка је написала чланак о отиску спора, генетском запису гљиве, јер јој је ова област тренутно преокупација и обрађује је и са извиђачима, са којима редовно обилази природу Србије.

— Прелистала сам Википедију и видела да о размножавању гљива нема много написано. Онда сам покушала са Милицом да нађем литературу, да би смо то проширили. Успели смо да направимо поприлично нов извештај о томе на Википедији. Био ми је ово баш леп изазов. Није тешко уређивати Википедију, али треба само да се преусмеримо на њу. Планирам још чланака да пишем, хтела сам да се усмерим на писање чланка о Цркви Ћирило и Методије на Бановом брду, али то ћемо полако, отом-потом – каже ова енергична пензионерка.

Мирјана Прокић

Слично нам прича и 73-годишња Мирјана Прокић, дипломирана инжењерка технологије и текстилног инжењерства и професорка у пензији. Она је пошла на иницијални курс како би савладала основе рада на рачунару, јер је спознала да та вештина може да јој помогне у свакодневном животу.

— Пре пар година сам сматрала да ме компјутери не интересују, јер сам мислила да нећу савладати тај рад. С друге стране, са нашом српском пензијом нисам била у могућности да купим било какав уређај тога типа. Пошто немам уређај, не могу на њему ни да учим, ни да радим, јер кад учим и дођем код куће немам на чему да вежбам. Тако да је прошло доста времена које сам узалудно потрошила, а нисам савладала нову технологију за коју сам мислила да мени као пензионеру није потребна. Сада, у овом периоду, видим да без компјутера не могу чак ни да идем на годишњи одмор, да нађем неки јефтинији смештај или да резервишем карту.

Мирјана је редовно долазила на курс са жељом да научи рад на компјутеру, а самим тим и на новим, паметним телефонима, кад је стигао и позив да се укључе на рад на Википедији.

— Није ми било уопште тешко први пут, било ми је интересантно зато што сам осетила да то за мене није компликовано – како ћу да уђем у Википедију, како ћу да прочитам нешто, шта могу да применим, да нешто напишем што је интересантно и да оставим неки траг и ја у тој Википедији – каже Мирјана, која је већ написала један чланак и сад ради на другом.

— Првобитан чланак је био о једној гљиви, јер смо тако били заинтересовани када је колегеница (Зора прим.а) изнела своју љубав према гљивама, па сам се и ја тако заинтересовала и онда смо тако добили неку литературу и нашли смо једну гљиву која није постојала на Википедији, па сам је ја обрадила. То је мој први рад. Ово ми је други рад, пишем о стапарском ћилимарству, и веома ми је интересантно зато што припада текстилству. То је делимично у мојој струци и интересује ме, па смо то одабрали да би неки рад написали – прича Мирјана и потврђује Миличине речи да доза страха ипак постоји.

— Сматрам да нисам довољно савладала рад на компјутеру колико бих ја волела да знам, да бих у својој приватности могла да га користим за све оно што мене интересује. Ја то још увек не знам да урадим, имам једну дозу страха, зато што је то електронски уређај, а немам никог у ближој околини ко може да ми помогне, ако негде запне. Сматрам да је Википедија један шлаг на неком десерту. Ја десерт могу да поједем без шлага, а кад се стави шлаг онда је то права ствар – закључује госпођа Прокић.

Анђа Нинковић, која има 64 године, каже да је имала мука на почетку рада са Википедијом, па чак и главобоље.

Анђа Нинковић

— Кад сам дошла први дан, морам признати да сам се изнервирала, јер ми ништа није било јасно и све ми је звучало компликовано. Чак ме је и глава заболела у једном тренутку, а мене глава никад не боли. Јер, имала сам страх и код куће да се бавим основним стварима, само погледам на интернет шта ми треба и одем. Међутим, кад сам дошла кући и испричала ћерки, она ме је јако охрабрила. Појаснила ми је да је то дивна ствар и да би било јако лепо да савладам. Тако сам наставила да долазим. Још увек немам храбрости да радим без помоћи, али као идеја ми је супер – прича Анђа и појашњава о чему је писала на Википедији.

— Писала сам прво о косовском везу, пошто везем, затим о грокталицама, јер сам о томе доста знала још из детињства, а трећи чланак је о певању уз гусле, пошто сам ја гуслар цео живот, од малена.

Анђино певање и свирање уз гусле Милица Буха планира и да сними како би на тај начин још боље илустровала чланак о овој извођачкој уметности, али је Анђа и ту мало несигурна.

— Импонује ми да се то нађе на Википедији, али морам још да извежбам за снимак (смех). Занимљиво је ово све на Википедији, али ћу ипак ћерку додатно морати да измучим за основе, како бих добро упамтила. Заборавим где да треба да кликнем, не може, године су то…

Милица Буха своју енергију и вољу у раду на вики пројектима, сада и са нашим времешним суграђанима, објашњава као саставни део свог библиотечког посла.

— Википедију видим и схватам као заиста део нашег библиотечког посла, јер је наше званично звање библиотекар-информатичар. Значи, нама је у основи позива информација, а Википедија је информација. Наш посао је такав да га некад има много, али постоје и мирнији дани. Тада ја пишем чланке на Википедији и то ми је јако забавно, јер храни моју личну радозналост. Док напишем један чланак, сазнам успут још хиљаду ствари. Ово све са пензионерима уноси и мени живост у мој посао, а опет мислим да је неки вид осавремењавања библиотека. Билиотека као библиотека је одавно превазишла књигу – закључује Милица и најављује следеће кораке у раду са вики-сениорима.

— Планирали смо једном месечно и посету неком од оближњих музеја, тако да им  то буде као нека мала излет-шетња, да бисмо се и мало дружили, али и прикупили фотографије за чланке на Википедији. Они су сви јако заинтересовани за ове радионице, и да им кажемо да долазе сваки дан, они би долазили, да мало пишу и да се друже, односно да прекрате своје време и унесу нешто ново у своје животе.

Милици и њеној новоокупљеној екипи вики-сениора желимо успешан пројекат са доста нових чланака, али и лепу атмосферу дружења и окупљања, што је такође један од циљева наше заједнице. Верујемо да ће доста допринети својим знањем, али и проширити своје хоризонте, јер, као што нам је рекла госпођа Зорка: „Пензионери не стају! Идемо даље! 105, па опет!”

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Workshop in project Viki Senior in the Belgrade city Library 01.jpg, ауторка Милица Буха, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 14.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 10.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 09.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 18.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Отворен позив за стипендије у оквиру Викилајв 2019 конференције

Пета јубиларна конференција уредника Википедије, Викилајв, ове године одржаће се 20. и 21. априла у Српско-корејском информатичко приступном центру у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Као и претходних година Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за особе које нису из Београда. Стипендија покрива трошкове пута, хране и смештаја током конференције. Заинтересовани се могу пријавити путем формулара, до 25. марта, 23:59.


Викилајв је локална конференција која окупља бројне уреднике Википедије и волонтере Викимедије Србије са циљем умрежавања и даље сарадње на пројектима. Програм претходних конференција обухватао је разноврсне теме, од предавања која су прилагођена почетницима, преко тема о коришћењу Википедије у настави, програмима стажирања до приче о Википодацима, масовним уносима и коришћењу разних алата. Присутни су учествовали на бројним радионицама које су охрабривале тимски рад и заједничко решавање актуелних проблема на Википедији. Викилајв је много више од окупљања, то је размена знања, то је место где можете испољити своје идеје и замисли, а највише је то место где можете стећи сараднике и пријатеље.

У циљу повећања разноликости и децентрализације, Викимедија Србије обезбеђује 20 стипендија за људе који нису из Београда, а желели би да учествују на предавањима и радионицама које конференција пружа. Стипендија обухвата путне трошкове, трошкове смештаја и хране током конференције. Сви учесници биће смештени у Хабитат хостелу. Сви учесници којима стипендија буде одобрена могу учествовати у изналажењу нових начина за решавање проблема, могу чути успешне приче из разних пројеката, испробати корисне алате, проћи тренинг комуникације или дискутовати са сарадницима из региона. Поред едукативног дела, важно нам је и дружење па ће учесници уживати у организованим турама и неформалним догађајима.

Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем једноставног формулара за стипендисте. У вашој пријави истакните шта вас је највише мотивисало да се пријавите и да ли сте до сада, на неки начин, доприносили Вики пројектима. Уколико сте из Београда, или вам није потребно покривање поменутих трошкова, можете се регистровати за учешће на конференцији на овом линку.

Посебну подршку пројекту пружио је Српско-корејски информатички приступни центар у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, у коме ће се одржати конференција.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2019 – logo.png, аутора Mmmilan92, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

_________________________________________________________________________

Share Button