Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

ГЛАМ

Сачувано од заборава: Маја Стошић донирала фотографије старих занатлија за Викимедијину оставу

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је за Викимедијину оставу 33 изузетне фотографије старих занатлија, из њене ауторске колекције „Сачувано од заборава”. Фотографије су настале током периода од годину и по дана, када је Маја обилазила села и градове Србије у потрази за преосталим уметницима старих заната. Овим врхунским фотографијама Википедијанци су већ почели да илуструју чланке на Википедији на српском језику.

Ковач, фото Маја Стошић

Ковач, фото Маја Стошић, CC-BY-SA 3.0 Србија

 

Сачувано од заборава” је пројекат који је Маја Стошић започела 2012. године са идејом да овековечи фото апаратом занатлије којих има све мање, а чинили су део наше традиције и културе вековима. Више од годину дана трајала је њена потрага за старим занатијама, а резултат су фотографије које одишу духом давних времена, у којима су људи са својих 10 прстију могли да направе све – од корпе до кишобрана.

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Мају смо упознали када смо јој додељивали прву Похвалу на овогодишњем такмичењу Вики воли Земљу. Поред неколико фотографија које је поставила за такмичење, Мајин залеђени водопад Прскало запао је за око и стручном жирију, али и публици на изложбама у Туристичкој организацији Србије и Нишвил џез фестивалу. Ова фотографија је посебно интересантна зато што је реткост да фотографи зими излазе на овакве (неприступачне) терене. Осликава и месец јануар у календару овог такмичења за 2017. годину.

Разговарали смо са Мајом о колекцији Сачувано од заборава, сада за поколења архивираној и на Викимедијиној остави – идеалном месту за чување и представљање свету традиције и културно-историјског наслеђа наше земље.

ВМРС: Како је настао овај пројекат? Одакле се родила идеја?

Маја Стошић: Пре почетка пројекта, дуго сам размишљала да фотографишем на тему традиционалних заната, међутим, због других обавеза, стално сам одлагала. На позив пријатеља да направим изложбу у Дому културе у Банатском Брестовцу, решила сам да се представим са потпуно новим фотографијама. Тада сам одлучила да фотографишем занатлије и њихове радионице.

Како је текла реализација? Да ли је било тешко пронаћи занатлије?

Направила сам прво списак заната који су приоритетни и оних које бих волела да нађем ако је могуће. Кроз разговор са познаницима бележила сам адресе и телефоне људи за које су знали да се баве занатом. Затим сам претраживала преко интернета. Кад год бих сазнала да у неком месту има занатлија којег бих волела да сликам, није ми било тешко да говото истог дана кренем на пут, пронађем га, разговарам са њим у његовој радионици и кроз разговор направим фотографије.

Како су они прихватили фотографисање?

Већина њих је врло радо прихватала да буду фотографисани, с обзиром да сам сваком објаснила да је циљ пројекта да фотографије буду отргнуте од заборава, за неке будуће генерације, када ће ови занати засигурно изумрети. Неколицина је одбила да се фотографише и њих сам разумела, нису хтели да се експонирају, није их интересовало о чему се ради…

Зашто Вам је било важно да урадите овај серијал?

Овај серијал је био важан јер је то озбиљна прича о обичним људима поред чијих радњи и радионица само прођемо и не помислимо шта се дешава иза тих врата. Приче и судбине које су они поделили са мном током разговора остаће ми заувек у сећању – њихова лица, руке, хумор и искреност. Мени је рад на пројекту био едукативан и тако сам желела да делује и на публику. Да забележим тај делић атмосфере иза старих врата.

Како реагује публика?

maja-001Изложба је након Банатског Брестовца, путовала по Србији у још три града: мом родном Параћину (Галерија културног центра), Сремској Митровици (Музеј Срема) и Аранђеловцу (Мала галерија). Сви су углавном реаговали позитивно и са једном врстом одушевљења. За многе занате поједини људи нису знали да још увек постоје. Књижица која је пратила изложбу штампана је у 300 примерака који су сви подељени пријатељима, колегама фотографима и људима који су желели да у својој библиотеци пронађу место за њу. У плану је доштампавање, јер још увек добијам молбе за њу.

Сада ће се овим фотографијама илустровати и чланци на највећој светској енциклопедији….

Да, решила сам да ове фотографије ставим под слободну лиценцу, како би се користиле на Википедији и другим сличним пројектима. Едукација је била главни циљ овог серијала, тако да је природно место за ове фотографије управо највећа светска база знања.


Маја Стошић (девојачко презиме Аранђеловић) је рођена 14. јула 1975. године.

Од 2000. до 2008. ради као туристички водич у Црној Гори, где настају прве уметничке фотографије.

2004. године први пут излаже на колективној изложби клуба „Параћин“ и постаје члан истог фото клуба и Фото савеза Србије. 2007. године добија звање F1 FSS, 2011. звање KMF FSS, 2012. стиче међународно звање AFIAP, 2015. међународно звање EFIAP.

До сада је учествовала на 200 међународних групних изложби, освојила око 60 награда и приредила четири самосталне изложбе.

На листи 10 најактивнијих фотографа Фото савеза Србије била је три пута – 2007, 2008. и 2009. године.


 

Све ове изузетне фотографије можете погледати на Викимедијиној остави на овом линку.

 

 

 

Извори

– Чланак 24 сата.

Београд фото

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: The blacksmith.jpgThe Barber 2.jpgThe Cooper.jpgThe Glasscutter 1.jpg, ауторке Маје Стошић, под CC-BY-SA 3.0 Serbia; Prize giving event WLE Serbia 2016 36.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под CC-BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ГЛАМ СРБИЈА: Институције културе отвориле архиве

Историјски архив Београда, Позориште на Теразијама, Позориште „Бошко Буха”, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Народна библиотека Србије и Светска организација пантомимичара прикључили су се глобалном ГЛАМ пројекту (Galleries, Libraries, Archives, Museums) Задужбине Викимедија.

Ове институције су до сада ставиле свету на располагање више од 350 фотографија под слободном лиценцом (Creative Commons) за даље коришћење на Википедији и другим пројектима слободног знања Задужбине Викимедија – Викиизворнику, Викикњигама, Викивестима, Викицитатима, Викиврстама… Све фотографије се налазе на Викимедијиној остави (Wikimedia Commons) – глобалној ризници слободних фотографија, датотека, аудио и видео фајлова.

Историјски архив Београда донирао је 30 фотографија за Викимедијину оставу, које приказују историју престонице. Међу фотографијама нашле су се и оне из 16. века, али и мапе, план града, нацрти, записи из матичних књига, као и фотографије знаменитих личности, попут председника СФРЈ Јосипа Броза Тита са другим званичницима или Данице Томић, прве жене пилота.

Даница Томић, прва жена пилот

Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521. година

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Позориште на Теразијама је, за прву фазу сарадње, донирало 284 фотографије које илуструју њихових 18 најгледнијих представа (Неки то воле вруће, Чикаго, Зона Замфирова, Бриљантин, Кабаре…), али и текстове као изворе на основу којих ће бити написани чланци на Википедији на српском језику.

Премијера представе „Кабаре“

Бриљантин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

Позориште „Бошко Буха” ослободило је 23 датотеке за Викимедијину оставу. За почетак сарадње изабрано је јубиларно 100. извођење њихове популарне представе „Госпођа министарка”. Том приликом су волонтери Викимедије Србије, уз релавантне изворе које је обезбедило позориште, написали чланак о овој представи на Википедији на српском језику.

Викимедија Србије, у сарадњи са Светском организацијом пантомимичара, организовала је уређивачки маратон у писању чланака на Википедији на Светски дан пантомиме. Захваљујући волонтерима, у једном дану написано је 15 нових и допуњено два чланка на Википедији. Неки од чланака су илустровани са 14 фотографија које је ослободила Светска организација пантомимичара. Подршка је стигла и из Македоније, где су уредници Википедије на македонском језику написали девет нових чланака. Специјална гошћа маратона била је и Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, која је поздравила ову акцију, посебно подржавајући волонтеризам.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је већ другу годину за редом део ГЛАМ програма са пројектом „Вики-библиотекар”. Циљ пројекта је заинтересовати библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, али и проширивање мреже библиотека и других културних установа, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Током овог пројекта остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција. Одржано је девет предавања, шест радионица и три уређивачка маратона.

ГЛАМ пројекат, који у овом делу света спроводи Викимедија Србије, усмерен је на развијање двосмерне сарадње са институцијама културе у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све установе кутуре које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.

Извори

Share Button

Светски дан пантомиме обележен на Википедији

Викимедија Србије, Светска организација пантомимичара, Београдски пантомимичари, Фестивал пантомиме и монодраме у Земуну и Универзитет Сингидунум обележили су Светски дан пантомиме уређивачким маратоном у писању чланака на Википедији.

 

.

Биографије знаменитих пантомимичара, технике глуме и пантомиме, организације пантомимичара, представе и уметници добили су своје место на највећој онлајн енциклопедији захваљујући волонтерима који су написали 15 нових и допунили два чланка на Википедији на српском језику. Неки од чланака су илустровани са 14 фотографија које је ослободила Светска организација пантомимичара.

World_Mime_Day_Edit-a-thon_07

.

Маратон су посетили и Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, као и ректор Универзитета Сингиднум проф. др Младен Веиновић.

–  Википедија је данас извор разноврсних информација и лепо је што су се данас окупили људи различитих профила око ове врсте уметности – рекла је госпођа Солорано.  „Пантомима је веома важна форма, која пружа доста добробити. Поред тога што је лепа, може и да помогне многим људима, што је нама у Уједињеним нацијама најважније”, нагласила је она. Солорано је посебно поздравила волонтеризам, као једну од друштвених активности коју Уједињене нације подржавају.

World_Mime_Day_Edit-a-thon_21

.

Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара и иницијатор Светског дана пантомиме је рекао: „Пријатно сам изненађен одзивом студената Универзитета Сингидунум и волонтера окупљених око Викимедије Србије који немају директних додирних тачака са пантомимом већ студирају или се баве потпуно другим занимањима. То је доказ да је пантомима уметност која је универзална и свима занимљива.  

Стојановић се захвалио волонтерима на труду, ректору Универзитета Сингидунум на гостопримству и посебно госпођи Војчаковој-Солорано на подршци иницијативи да се Светски дан пантомиме уведе у званичан каледар УНЕСКО-а.

„Одабрали смо за Светски дан пантомиме дан рођења Марсела Марсоа 22. март не желећи да умањимо значај других пантомимичара као што су Етјен Декру, Жак Лекок, Дебиро, Чаплин, Китон и многе друге. Марсел Марсо је био један од највећих промотера пантомиме у новим медијима средине двадесетог века, уз то је био Амбасадор добре воље Уједињених Нација и носилац једног од највећих признања Фондације Валенберг јер је током Другог светског рата спасио неколико стотина јеврејске деце, пре свега из сиротишта у Стразбуру и региону тако што их је преко Алпа пребацивао у Швајцарску. Скривајући се од нациста у земуницама да би спречио дечији плач, забављао је децу у тишини пантомимом.”

Ректор Универзитета Сингидунум проф. др Младен Веиновић је истакао да ова високошколска институција подржава у потпуности овакве акције и иницијативе, као и да Универзитет Сингидунум од првих дана развија код студената и професора волонтерски дух.

Из Викимедије Србије рекли су да су овакви догађаји значајни и да се кроз заједничку сарадњу и умрежавање различитих партнера могу постићи велики циљеви. Сарадња са институцијама културе омогућава увећање слободног знања и ризнице културног и историјског наслеђа на интернету.

World_Mime_Day_Edit-a-thon_06   

World_Mime_Day_Edit-a-thon_23    World_Mime_Day_Edit-a-thon_04

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Посебна подршка стигла је и из Македоније, где су уредници Википедије на македонском језику написали девет нових чланака, а о пантомими се писало и у Грузији, Бугарској и Јерменији.

Часопис о ИТ технологијама „PC Press“ поклонио је свим учесницима годишњу претплату на овај магазин.

Маратон је изазвао и велику медијску пажњу – о њему су извештавали ТВ Пинк, Радио Београд, ТВ Коперникус, РТВ Студио Б, ТВ Н1, ТВ Наша, Танјуг, Б92, РТВ Војводина и други медији.

 

Извори

Share Button

Уређивачки маратон – Светски дан пантомиме

Викимедија Србије и Светска организација пантомимичара обележиће Светски дан пантомиме интернационалним уређивачким маратоном у писању чланака на Википедији. Маратон ће бити одржан 22. марта, на дан рођења великог пантомимичара Марсела Марсоа, на Универзитету Сингидунум.

 

Oslobodi svoj talenat-Marko Stojanovic

Ослободи свој таленат – Марко Стојановић

 

Енглеска, бугарска, македонска, јерменска, грузијска, хебрејска и српска Википедија само су неке од верзија највеће онлајн енциклопедије које ће овим уређивачким маратоном бити богатије за чланке о знаменитим пантомимичарима, представама, фестивалима, удружењима…

Светска организација пантомимичара, Београдски пантомимичари и Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну ослободиће фотографије потребне за илустрацију чланака. Фотографије и други слични материјали наћи ће се на Викимедијиној мултимедијалној остави, под слободном лиценцом.

Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице Викимедије Србије, каже да ће се овим маратоном ојачати везе између огранака Задужбине Викимедија,  што подржава колаборативну природу Викимедијиних пројеката. Маџаревић додаје да је маратон почетак сарадње са Светском организацијом пантомимичара, која се прикључила глобалном ГЛАМ пројекту – двосмерној сарадњи институција културе и Викимедије Србије у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа на интернету.

Pantomima_JAPI_-_Marko_Stojanović

Марко Стојановић, глумац и пантомимичар

– Језик тела и геста је први језик којим се човек споразумевао, а пантомима као стилизована невербална комуникација вероватно прва уметност – рекао је Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара. Стојановић објашњава да је пантомима кроз векове увек осцилирала и у изразу и у популарности и увек је зависила од појединца. Од како је Марсел Марсо умро 2007.године и пантомима је у силазној путањи, тако да овај догађај и сарадња са Википедијом може да буде од пресудног значаја за њен даљи развој – закључује Стојановић.

Специјална гошћа маратона биће и Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, која ће обићи и поздравити студенте и волонтере, као и ректор Универзитета Сингидунум проф. др Младен Веиновић.

На маратону могу учествовати сви заинтересовани добровољци, који желе да науче нешто о овим темама и да своје знање пренесу на Википедију. Своје учешће можете потврдити на страници Википедије посвећеној овом маратону или пријавом на мејл kancelarija@vikimedija.org. Придужите се и на Фејсбук догађају.

Извори

Share Button

Представљање пројекта „Вики-библиотекар” у оквиру Недеље отвореног образовања

Недеља отвореног образовања се и ове године обележава у академским институцијама широм света у периоду од 7. до 11. марта, са циљем подизања свести о могућностима за слободну и отворену едукацију. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Секција библиотекара и књижничара Заједнице института Србије и КоБСОН тим поводом организује низ предавања и радионица. Једно од предавања које ће бити одржано је и „Википедија – слободна енциклопедија коју свако може да уређује: Пројекат Вики-библиотекар”.

Predavanje_u_Trebinju

Вики-библиотекар предавање у Требињу

 

Овај пројекат се реализује другу годину за редом, а подразумева обуку библиотекара за уређивање Википедије, кроз акредитоване семинаре. О развоју овог пројекта говориће Александра Поповић, начелник Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.

Предавање ће бити одржано у четвртак, 10. марта, у Библиотеци Дома културе „Студентски град”, са почетком у 17 часова.

Садржај предавања:

  • Задужбина Викимедија
  • Викимедија Србије
  • Википедија
  • Википедија на српском језику
  • Пројекат Вики-библиотекар
  • Уређивање чланака на Википедији
  • Најбољи чланци на Википедији

 

Комплетан програм Недеље отвореног образовања можете погледати на сајту Секције библиотекара и књижничара Заједнице института Србије.

 

Извори

Share Button