Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

ГЛАМ

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Београдски Вики-маратон за слободу медија

OBC Transeuropa, у сарадњи са Викимедијом Србије и уз подршку Викимедије Италије, организоваће 21. новембра уређивачки маратон Wiki4Media Freedom (Вики за слободу медија) посвећен обогаћивању садржаја Википедије из области медијских слобода. Маратон ће се одржати у просторијама београдског Impact Hub-a (Македонска 21) од 10 до 14 часова.

 

Маратон Вики за слободу медија има за циљ подстицање сарадње између активиста за слободу медија, новинара и добровољаца који уређују Википедију, ради побољшања доступности квалитетних садржаја на тему слободе изражавања и медијског плурализма, у оквиру највеће слободне интернет енциклопедије.

Догађај који ће окупити активисте, новинаре, медијске стручњаке и неколицину искусних википедијанаца, замишљен је као вишечасовно колективно креирање чланака везаних за неке од најактуелнијих проблема с којима се суочавају медијски системи европских земаља, као што су транспарентност власништва над медијима, концетрација медија, приступ информацијама од јавног значаја и аутоцензура. Посебна пажња биће посвећена ситуацији по питању медијских слобода у Србији и осталим земљама југоисточне Европе.

Након кратког уводног излагања, пропраћеног туторијалом о начину креирања садржаја на Википедији, уследиће вишечасовна уређивачка активност током које ће искусни википедијанци заједно са осталим учесницима радити на стварању нових чланака, проверавању извора и референци, као и допуњавању информација које недостају.

Овај догађај, који се реализује у оквиру пројекта European Centre for Press and Media Freedom, представља наставак иницијативе коју је OBC Transeuropa покренуо прошле године у сарадњи са Викимедијом Италије, а у склопу ГЛАМ пројекта, усмереног ка двосмерној сарадњи са институцијама културе заинтересованим за сарадњу са Викимедијом у ширењу слободног знања.

За пријављивање за учешће у маратону отворена је регистрација на овом линку. Број учесника је ограничен.

Извори

www.balcanicaucaso.org – Београд домаћин вики-маратона посвећеног слободи медија

Напомена о ауторским правима: Wiki4MediaFreedom edit-a-thon ENG.png, аутора Roberta Dusmet, под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Музеј у Смедереву отворио врата за Вики стажирање

У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

 

merge_from_ofoct

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

Јована Милошевић, први Википедијанац стажиста у Србији

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

.

.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Сачувано од заборава: Маја Стошић донирала фотографије старих занатлија за Викимедијину оставу

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је за Викимедијину оставу 33 изузетне фотографије старих занатлија, из њене ауторске колекције „Сачувано од заборава”. Фотографије су настале током периода од годину и по дана, када је Маја обилазила села и градове Србије у потрази за преосталим уметницима старих заната. Овим врхунским фотографијама Википедијанци су већ почели да илуструју чланке на Википедији на српском језику.

Ковач, фото Маја Стошић

Ковач, фото Маја Стошић, CC-BY-SA 3.0 Србија

 

Сачувано од заборава” је пројекат који је Маја Стошић започела 2012. године са идејом да овековечи фото апаратом занатлије којих има све мање, а чинили су део наше традиције и културе вековима. Више од годину дана трајала је њена потрага за старим занатијама, а резултат су фотографије које одишу духом давних времена, у којима су људи са својих 10 прстију могли да направе све – од корпе до кишобрана.

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Мају смо упознали када смо јој додељивали прву Похвалу на овогодишњем такмичењу Вики воли Земљу. Поред неколико фотографија које је поставила за такмичење, Мајин залеђени водопад Прскало запао је за око и стручном жирију, али и публици на изложбама у Туристичкој организацији Србије и Нишвил џез фестивалу. Ова фотографија је посебно интересантна зато што је реткост да фотографи зими излазе на овакве (неприступачне) терене. Осликава и месец јануар у календару овог такмичења за 2017. годину.

Разговарали смо са Мајом о колекцији Сачувано од заборава, сада за поколења архивираној и на Викимедијиној остави – идеалном месту за чување и представљање свету традиције и културно-историјског наслеђа наше земље.

ВМРС: Како је настао овај пројекат? Одакле се родила идеја?

Маја Стошић: Пре почетка пројекта, дуго сам размишљала да фотографишем на тему традиционалних заната, међутим, због других обавеза, стално сам одлагала. На позив пријатеља да направим изложбу у Дому културе у Банатском Брестовцу, решила сам да се представим са потпуно новим фотографијама. Тада сам одлучила да фотографишем занатлије и њихове радионице.

Како је текла реализација? Да ли је било тешко пронаћи занатлије?

Направила сам прво списак заната који су приоритетни и оних које бих волела да нађем ако је могуће. Кроз разговор са познаницима бележила сам адресе и телефоне људи за које су знали да се баве занатом. Затим сам претраживала преко интернета. Кад год бих сазнала да у неком месту има занатлија којег бих волела да сликам, није ми било тешко да говото истог дана кренем на пут, пронађем га, разговарам са њим у његовој радионици и кроз разговор направим фотографије.

Како су они прихватили фотографисање?

Већина њих је врло радо прихватала да буду фотографисани, с обзиром да сам сваком објаснила да је циљ пројекта да фотографије буду отргнуте од заборава, за неке будуће генерације, када ће ови занати засигурно изумрети. Неколицина је одбила да се фотографише и њих сам разумела, нису хтели да се експонирају, није их интересовало о чему се ради…

Зашто Вам је било важно да урадите овај серијал?

Овај серијал је био важан јер је то озбиљна прича о обичним људима поред чијих радњи и радионица само прођемо и не помислимо шта се дешава иза тих врата. Приче и судбине које су они поделили са мном током разговора остаће ми заувек у сећању – њихова лица, руке, хумор и искреност. Мени је рад на пројекту био едукативан и тако сам желела да делује и на публику. Да забележим тај делић атмосфере иза старих врата.

Како реагује публика?

maja-001Изложба је након Банатског Брестовца, путовала по Србији у још три града: мом родном Параћину (Галерија културног центра), Сремској Митровици (Музеј Срема) и Аранђеловцу (Мала галерија). Сви су углавном реаговали позитивно и са једном врстом одушевљења. За многе занате поједини људи нису знали да још увек постоје. Књижица која је пратила изложбу штампана је у 300 примерака који су сви подељени пријатељима, колегама фотографима и људима који су желели да у својој библиотеци пронађу место за њу. У плану је доштампавање, јер још увек добијам молбе за њу.

Сада ће се овим фотографијама илустровати и чланци на највећој светској енциклопедији….

Да, решила сам да ове фотографије ставим под слободну лиценцу, како би се користиле на Википедији и другим сличним пројектима. Едукација је била главни циљ овог серијала, тако да је природно место за ове фотографије управо највећа светска база знања.


Маја Стошић (девојачко презиме Аранђеловић) је рођена 14. јула 1975. године.

Од 2000. до 2008. ради као туристички водич у Црној Гори, где настају прве уметничке фотографије.

2004. године први пут излаже на колективној изложби клуба „Параћин“ и постаје члан истог фото клуба и Фото савеза Србије. 2007. године добија звање F1 FSS, 2011. звање KMF FSS, 2012. стиче међународно звање AFIAP, 2015. међународно звање EFIAP.

До сада је учествовала на 200 међународних групних изложби, освојила око 60 награда и приредила четири самосталне изложбе.

На листи 10 најактивнијих фотографа Фото савеза Србије била је три пута – 2007, 2008. и 2009. године.


 

Све ове изузетне фотографије можете погледати на Викимедијиној остави на овом линку.

 

 

 

Извори

– Чланак 24 сата.

Београд фото

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: The blacksmith.jpgThe Barber 2.jpgThe Cooper.jpgThe Glasscutter 1.jpg, ауторке Маје Стошић, под CC-BY-SA 3.0 Serbia; Prize giving event WLE Serbia 2016 36.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под CC-BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ГЛАМ СРБИЈА: Институције културе отвориле архиве

Историјски архив Београда, Позориште на Теразијама, Позориште „Бошко Буха”, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Народна библиотека Србије и Светска организација пантомимичара прикључили су се глобалном ГЛАМ пројекту (Galleries, Libraries, Archives, Museums) Задужбине Викимедија.

Ове институције су до сада ставиле свету на располагање више од 350 фотографија под слободном лиценцом (Creative Commons) за даље коришћење на Википедији и другим пројектима слободног знања Задужбине Викимедија – Викиизворнику, Викикњигама, Викивестима, Викицитатима, Викиврстама… Све фотографије се налазе на Викимедијиној остави (Wikimedia Commons) – глобалној ризници слободних фотографија, датотека, аудио и видео фајлова.

Историјски архив Београда донирао је 30 фотографија за Викимедијину оставу, које приказују историју престонице. Међу фотографијама нашле су се и оне из 16. века, али и мапе, план града, нацрти, записи из матичних књига, као и фотографије знаменитих личности, попут председника СФРЈ Јосипа Броза Тита са другим званичницима или Данице Томић, прве жене пилота.

Даница Томић, прва жена пилот

Панорама и ратна сцена заузимања Београда 1521. година

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Позориште на Теразијама је, за прву фазу сарадње, донирало 284 фотографије које илуструју њихових 18 најгледнијих представа (Неки то воле вруће, Чикаго, Зона Замфирова, Бриљантин, Кабаре…), али и текстове као изворе на основу којих ће бити написани чланци на Википедији на српском језику.

Премијера представе „Кабаре“

Бриљантин

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

Позориште „Бошко Буха” ослободило је 23 датотеке за Викимедијину оставу. За почетак сарадње изабрано је јубиларно 100. извођење њихове популарне представе „Госпођа министарка”. Том приликом су волонтери Викимедије Србије, уз релавантне изворе које је обезбедило позориште, написали чланак о овој представи на Википедији на српском језику.

Викимедија Србије, у сарадњи са Светском организацијом пантомимичара, организовала је уређивачки маратон у писању чланака на Википедији на Светски дан пантомиме. Захваљујући волонтерима, у једном дану написано је 15 нових и допуњено два чланка на Википедији. Неки од чланака су илустровани са 14 фотографија које је ослободила Светска организација пантомимичара. Подршка је стигла и из Македоније, где су уредници Википедије на македонском језику написали девет нових чланака. Специјална гошћа маратона била је и Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, која је поздравила ову акцију, посебно подржавајући волонтеризам.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је већ другу годину за редом део ГЛАМ програма са пројектом „Вики-библиотекар”. Циљ пројекта је заинтересовати библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, али и проширивање мреже библиотека и других културних установа, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Током овог пројекта остварена је сарадња са 11 градова у Србији и 38 институција. Одржано је девет предавања, шест радионица и три уређивачка маратона.

ГЛАМ пројекат, који у овом делу света спроводи Викимедија Србије, усмерен је на развијање двосмерне сарадње са институцијама културе у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све установе кутуре које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.

Извори

Share Button