Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

ГЛАМ

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

 

Студија за слику „Сеоба Срба“, Паја Јовановић, 1896. година

 

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

 

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

 

 

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

 

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

 

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

 

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

 

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

 

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

 

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Студија за слику „Сеоба Срба“; Паја Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Из Београда, Ниша и Македоније 37 нових чланака о пантомими на Википедији

Светски дан пантомиме – 22. март, обележен је на Википедијама на српском и македонском језику уређивачким маратоном у писању чланака из ове области. Учесници маратона у Србији написали су 24 нова чланка, док су уредници Википедије на македонском језику створили 12 нових и допунили један постојећи чланак.

 

Поред искусних уредника Википедије, Миљана Симоновића, Владимира Нимчевића,  Милице Вучетић и Тадије Милетића, маратону се придружило и осам студената Универзитета Сингидунум у Београду, као и 14 студената овог универзитета у Нишу.

И председник Светске организације пантомимичара Марко Стојановић био је вредан и написао два чланка на Википедији на енглеском језику.

Марко Стојановић и Ивана Гусларевић

„Веома сам задовољан како обележавање Светског дана пантомиме из године у годину постаје масовније, шири се на већи број земаља и поприма нове облике. У Бангладешу је Федерација пантомимичара Бангладеша организовала велики тродневни национални фестивал пантомиме, у Грузији су пантомимичараи Грузијског државног позоришта пантомиме организовало велики флеш-моб и центру Тбилисија и бесплатна улична догађања током целог дана, у Индонезији су имали бесплатне радионице и представе, као и у Пољској и Словачкој, а ми смо се бавили садржајем на Википедији јер га на српском језику нема довољно, као што нема ни књига или уџбеника о пантомими код нас. Надамо се да ћемо наставити ову сарадњу са Викимедијом Србије и наредних година како бисмо информације и знање о пантомими учинили доступним онима који желе да се баве пантомимом или само науче нешто више.

Овом приликом смо промовисали и званичан лого Светског дана пантомиме који нам је поклонио дизајнер Александар Михајловић, арт директор Универзитета Сингидунум и који се већ налази на Вики Остави.“

 

Стефан Митић на маратону у Нишу

Обуку уређивања Википедије у Нишу, као и подршку у писању чланака пружио је  Еду-вики кампер Стефан Митић.

„Било ми је задовољство да помогнем Викимедији Србије, а посебно новајлијама, студентима Сингидунума. И самом ми је донедавно вики свет био нов, а сада сам био у могућности да и друге упутим у могућности ширења знања” – каже Стефан док похваљује марљивост и посвећеност студената.

 

Вики заједница у Македонији је други пут за редом учествовала у овом маратону.

„Уређивачки маратони су увек добар начин да се увећа садржај на Википедији. Радо се одазивамо позивима Викимедије Србије када је овај маратон у питању, јер је тема интересантна и чланци из ове области увек мањкају” – рекао је Кирил Симеоновски,  председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge и уредник Википедије на македонском језику.

Учесницима су подељене захвалнице Викимедије Србије за учешће и допринос маратону, а и медији су изразили интересовање за ову акцију. Аустралијски државни радио АБЦ направио је велику емисију о Светском дану пантомиме и Марселу Марсоу у којој се говорило и о овом уређивачком маратону.

 

Учесници маратона у Београду

 

Фотографије са овог догађаја можете погледати на Викимедијиној остави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 03World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade,  World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 24World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 16World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 20; World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 17 ауторке Иване Гусларевић; Dan pantomime 15, Dan pantomime 03, Dan pantomime 14Dan pantomime 24, аутора Ивана Миловановића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Светски дан пантомиме на Википедији

Викимедија Србије и Светска организација пантомимичара обележиће Светски дан пантомиме интернационалним уређивачким маратоном у писању чланака на Википедији. Маратон ће се одржати 22. марта, на дан рођења великог пантомимичара Марсела Марсоа, на Универзитету Сингидунум у Београду и Нишу.

 

Светска организација пантомимичара део је ГЛАМ програма Викимедије Србије, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе у циљу повећања доступности културно-историјског наслеђа на интернету.

Прошле године заједничким деловањем успешно је реализован уређивачки маратон, који је обогатио Википедију на српском језику са 14 чланака, а Википедију на македонском језику са девет нових чланака из области пантомиме. Светска организација пантомимичара је том приликом ослободила и фотографије потребне за илустрацију чланака.

Ове године маратону ће се поново придружити Википедијанци из Македоније и Бугарске, али и уредници из Индије.

Марко Стојановић

Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара, каже: „Веома сам узбуђен што је иницијатива коју смо покренули Офер Блум, пантомимичар из Израела и ја заживела у преко 40 земаља на 4 континета и што другу годину за редом сарађујемо са Викимедијом Србије а преко ове организације и са Википедијанцима из других земаља. Заједно ћемо се постарати да пантомими вратимо значај на целој планети јер је то ипак први језик којим су се људи споразумевали и који сви на планети разумемо. Зато наши слогани и јесу: Пантомиме језик свих!, а самим тим и Пантомима језик мира!“

На маратону могу учествовати сви заинтересовани добровољци, који желе да науче како се уређује Википедија и тиме преноси знање широм света. Учешће се може потврдити на страници Википедије посвећеној овом маратону или пријавом на мејл kancelarija@vikimedija.org.


Аутор: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Pantomima JAPI – Marko Stojanović, ауторка Дара Гравара Стојановић; World Mime Day Edit-a-thon 05, ауторка Ивана Гусларевић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Београдски Вики-маратон за слободу медија

OBC Transeuropa, у сарадњи са Викимедијом Србије и уз подршку Викимедије Италије, организоваће 21. новембра уређивачки маратон Wiki4Media Freedom (Вики за слободу медија) посвећен обогаћивању садржаја Википедије из области медијских слобода. Маратон ће се одржати у просторијама београдског Impact Hub-a (Македонска 21) од 10 до 14 часова.

 

Маратон Вики за слободу медија има за циљ подстицање сарадње између активиста за слободу медија, новинара и добровољаца који уређују Википедију, ради побољшања доступности квалитетних садржаја на тему слободе изражавања и медијског плурализма, у оквиру највеће слободне интернет енциклопедије.

Догађај који ће окупити активисте, новинаре, медијске стручњаке и неколицину искусних википедијанаца, замишљен је као вишечасовно колективно креирање чланака везаних за неке од најактуелнијих проблема с којима се суочавају медијски системи европских земаља, као што су транспарентност власништва над медијима, концетрација медија, приступ информацијама од јавног значаја и аутоцензура. Посебна пажња биће посвећена ситуацији по питању медијских слобода у Србији и осталим земљама југоисточне Европе.

Након кратког уводног излагања, пропраћеног туторијалом о начину креирања садржаја на Википедији, уследиће вишечасовна уређивачка активност током које ће искусни википедијанци заједно са осталим учесницима радити на стварању нових чланака, проверавању извора и референци, као и допуњавању информација које недостају.

Овај догађај, који се реализује у оквиру пројекта European Centre for Press and Media Freedom, представља наставак иницијативе коју је OBC Transeuropa покренуо прошле године у сарадњи са Викимедијом Италије, а у склопу ГЛАМ пројекта, усмереног ка двосмерној сарадњи са институцијама културе заинтересованим за сарадњу са Викимедијом у ширењу слободног знања.

За пријављивање за учешће у маратону отворена је регистрација на овом линку. Број учесника је ограничен.

Извори

www.balcanicaucaso.org – Београд домаћин вики-маратона посвећеног слободи медија

Напомена о ауторским правима: Wiki4MediaFreedom edit-a-thon ENG.png, аутора Roberta Dusmet, под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button