Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Образовни пројекти

Еду Вики камп 2019: Знање за будућност

Завршен је још један Еду Вики камп, четврти по реду, током ког су учесници имали прилику да се упознају са програмима и пројектима Викимедија Србије, али и да усаврше своје вештине које ће им помоћи у даљем волонтерском ангажовању у Викимедији Србије. На кампу, који је одржан од 15. до 18. јула у Кладову, учествовало је 17 студената из различитих делова Србије. 

Учесници Еду Вики кампа 2019. године

Овогодишњи камп је проширио своје капацитете чиме смо били у прилици да на камп поведемо већи број учесника него претходних година. То је била прилика да заинтересовани студенти стекну знања о Вики пројектима, али и да науче како могу да реализују Вики активности у свом окружењу, пре свега на факултетима које студирају. Овогодишњи тим су, поред водитеља радионица, менаџера образовног програма Небојше Ратковића, менаџерке пројеката и заједнице Иване Маџаревић и вики амбасадора Немање Антанасијевић и Теодоре Лукић, чинили и кампери: Лука Јовичић, Исидора Лазовић, Јована Николић, Сања Станковић, Тина Луковац, Кристина Станојевић, Јована Стошић, Јована Милић, Вања Тошић, Тамара Милић, Миљана Матић, Мирјана Илић, Милош Вучковић, Петар Јоцковић, Никола Хајдер, Милица Миловановић и Ивана Јоловић.

Приликом планирања кампа смо желели да предавања и радионице смислено повежемо у веће целине чиме смо у фокус ставили три пројекта – Википедију, Викимедијину Оставу и Википодатке, а четврту целину су чиниле интерактивне радионице на тему писања пројеката, остваривања партнерстава са образовним институцијама и асертивна комуникација. Пошто је Еду Вики камп осмишљен са идејом да учесници након завршеног кампа раде на ширењу информација о слободном знању и представљању Вики пројеката у академским круговима, настојали смо да током свих радионица подстакнемо интерактивност учесника и да их мотивишемо да предлажу решења која ће довести до ширења Образовног програма Викимедије Србије.

Само сат времена по поласку, кампери су имали прилику да направе енциклопедијске фотографије у Народном музеју у Пожаревцу и Етно парку Тулба које су током кампа постављали на Викимедијину Оставу. Програм кампа је настављен доласком у Кладово где су учесници имали прилику да чују нешто више о активностима Викимедије Србије којима могу да се придруже. Други дан кампа је започет презентацијом Образовног програма и презентацијом о уређивању Википедије помоћу визуелног уређивача, након чега су учесници имали прилику да пишу чланке на Википедији. Предавачи су присутне такође упознали и са појмом уређивачких маратона, алатком Дешборд али и са корисничким правима на Википедији. 

Учесници кампа на крстарењу Дунавом

Трећи дан кампа је у фокусу имао Викимедијину Оставу, а планиране активности смо употпунили крстарењем Дунавом, које је камперима пружило јединствено искуство и прилику да виде Трајанову таблу, лик дачанског краља Децебала уклесан у стену са румунске стране Ђердапа, манастир Мракониа и балон станицу Варница која је некада служила за регулисање пловидбе. У наставку дана су учесници направљене фотографије постављали на Викимедијину Оставу, затим су њима илустровали чланке на Википедији, а предавачи су им том приликом објаснили и шта су ЦЦ лиценце.

Еду Вики Камп 2019 је успео да се дефинитивно издвоји у односу на све друге курсеве, програме и обуке које сам до сада похађао. Мислим да иза тога стоји неколико разлога: одлична организација са до танчина разрађеним и добро избалансираним планом, одабир учесника који су дошли са намером да буду посвећени и озбиљни, у почетку установљена правила односно заједничке вредности које су биле непрестано дељене током самог програма. Уживао сам у предавањима, уређивачком маратону, дружењу са другим учесницима и рекреативним активностима. Одговорно тврдим да је Еду Вики камп јединствено искуство из којег можете само изаћи као бољи уредник и особа (може зазвучати клишеично, али не, није ни најмање).

Милош Вучковић, учесник Еду Вики кампа 2019. године
Милош Вучковић и Небојша Ратковић

Током осталих предавања, учесници су се упознали са Википодацима, а имали су прилику и да усаврше своје вештине које могу да им помогну у даљем ангажовању у Викимедији Србије. Надамо се да су учесници са кампа понели лепо искуство које ће их мотивисати и охрабрити да у будућности буду сарадници Викимедије Србије. 



Share Button

Eду Вики камп 2018: Нова знања за нове генерације

Еду Вики камп Викимедије Србије одржан је трећи пут са циљем привлачења нових учесника Образовног, али и других програма Викимедије Србије. Камп је организован у Сремским Карловцима од 6. до 10. августа, а учествовало је 13 студената из различитих делова Србије.

Заједничка фотографија учесника Еду Вики кампа у Србији 2018
Аутор Djordje510, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Прочитајте пост на сајту Викимедије Србије.

Share Button

Викимедија Србије прославља 12 година рада и 10 година од првог чланка у оквиру Образовног програма

Викимедија Србије 3. децембра навршава пуних 12 година од оснивања овог удружења као званичног огранка Задужбине Викимедија у нашој земљи. Рођендан ће бити прослављен у понедељак, 4. децембра, у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, од 18 сати. Овогодишња прослава биће у знаку још једног јубилеја – 10 година од првог семинарског рада на Википедији на српском језику, са којим је званично започет Образовни програм Викимедије Србије.

 

 

Почеци Образовног програма датирају још из 2005, када је Ђорђе Стакић, један од оснивача Викимедије Србије и првих уредника Википедије на српском језику, формулисао ову идеју и презентовао је на семинару на Математичком факултету, а идеја је тада презентована и у Панчеву у испостави Универзитета у Новом Пазару. Почев од јасно изражене идеје о образовном програму коју је Ђорђе тада промовисао, па до самих догађаја тог типа на факултетима, већ у децембру 2005. овај програм је и заживео. Са активном реализацијом се почело већ следеће школске године, јер није било лако одмах мењати наставне планове и програме, а и сама идеја да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова била је сасвим нова за наш образовни систем. Тако је у децембру 2006. Факултет за физичку хемију изразио жељу да се укључи у овај пројекат и убрзо се укључио, а почетком 2007. и на Филолошком факултету је ова идеја реализована, те се у априлу 2007. на Википедији на српском језику као чланак обрео и први студентски семинарски рад –  ENIAC.

Данас на Википедији на српском језику има преко 4000 семинарских радова, а у пројекту је учествовало више од 4000 студената, ученика, наставника и професора из преко 35 образовних институција. Бројни огранци широм света су прихватили овај програм и развијају га у својим земљама, а сама Задужбина Викимедија је основала и посебан сектор који ради на пројекту Wikipedia Education Program. У Србији су се брзо развили и програми сарадње са средњим школама и гимназијама, па је тако настао и пројекат Вики-гимназијалац, а наставници и учитељи који су се заинтересовали за рад на Википедији радили су и са ученицима основних школа. Викимедија Србије установила је и Вики-амбасадоре, па тако сада на осам факултета Београдског универзитета студенти промовишу идеју слободног знања. Интезивни развој Образовног програма достигао је пуну зрелост, те је 2015. године отворена и позиција менаџера образовног програма, како би се овом програму пружила подршка у пуном радном времену.

 

Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Ђорђе Стакић, идејни творац Образовног програма, поносан је на овај пројекат, посебно што је идеја самоникла, односно није састављена по већ постојећем узору.

Како се родила ова идеја?

Ђорђе Стакић, оснивач Образовног програма

Математички факултет ме је позвао у новембру 2005. да у склопу семинара Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију. Размишљајући како би на најбољи начин студенти и факултет могли да се укључе у писање чланака, родила се идеја да предлог буде да студенти уместо класичних семинарских радова, које касније нико више не користи, пишу чланке за Википедију.

Да ли је било тешко остварити прве сарадње, односно представити ове могућности академском окружењу, посебно имајући у виду да Википедија на српском језику тада није била толико развијена?

О тој идеји семинарских радова за Википедију се доста прочуло. Проф. Слободан Мацура, који је и сам Википедијанац, иницирао је сарадњу на Факултету за физичку хемију. Проф. Цветана Крстев са Филолошког је такође чула за ову идеју, а како сам почетком 2007. хонорарно држао вежбе код њих из предмета Интернет и веб технологије” онда се тако пружила прилика да се и ту ово реализује. Првих година је било тешко у широј јавности добити подршку за образовни програм јер је Википедија била у зачетку и није било превише поверења у њу.

Шта су биле највеће препреке и изазови?

Три врсте препрека бих издвојио. Прва је техничка писменост студената, разумевање лиценци и ауторских права. Потом техничка опремљеност, у првим годинама нашег рада већина студената није имала рачунаре и брзи интернет. Трећи проблем је било неразумевање једног дела академске јавности да је интернет будућност, као и прихватање Википедије као платформе за студентска писања.

Како данас гледаш на постигнуте резултате?

Данас је образовни програм и код нас и у свету веома развијен. На хиљаде обучених студената и написаних чланака само у Србији су добра мера успеха. Викимедија Србије је ту један од пионира на светском нивоу, јер је у децембру 2005. било свега 5 огранака Викимедије. Такође, дат је велики допринос развоју образовног програма од скромних почетака до данас.

Како видиш будућност овог програма?

Препреке за употребу Википедије у академском окружењу су већ сада значајно мање. Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

 

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак.

 

Растуће интересовање за примену Википедије у настави отворило је могућности и да се 2012. установи Академски одбор Викимедије Србије. Однедавно, након Ђорђа Стакића, њиме председава Марко Адам.

Шта је улога Академског одбора?

Марко Адам, председник Академског одбора

Улога Академског одбора је брига о ЕДУ пројекту и његовим под пројектима. Неке од битнијих ставки о којима одбор води бригу су припрема плана рада и израда стратегије, као и усмеравање волонтера, примарно амбасадора на факултетима и високим школама.

Колико чланова АО тренутно броји?

Академски одбор тренутно броји осам чланова, и то су, поред мене: Ђорђе Стакић, Милица Шевкушић (потпредседница), Филип Маљковић, Јелена Продановић, Марко Станковић, Драган Сатарић и Иван Матејић.

Које активности се преузимају?

Тренутно се воде амбасадори кроз радионице на својим факултетима. Акредитовани курсеви се држе по целој Србији, и помаже се професорима и наставницима при раду на Википедији и усмеравају се ка самосталном раду на нашим пројектима.

Како ти видиш развој и будућност Образовног програма?

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак. Повећавање броја амбасадора, као и квантитета квалитетних чланака. На дуже стазе, увођење наших пројеката као стандардни део образовања.

 

Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

 

Менаџер образовног програма Небојша Ратковић само у овој години успоставио је сарадњу са 15 образовних институција.

Како сада професори и наставници гледају на Образовни програм?

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма

Једном приликом професорка са којом сарађујемо ми је рекла да је увидела да је контрапродуктивно терати студенте да угасе мобилне телефоне и да не сурфују по интернету током предавања, јер ће они то наставити да раде. Зато је одлучила да интернет укључи као средство у настави и да учествује са нама на пројекту Википедија у школама. Мислим да је ово само један сликовит пример како професори и наставници све више увиђају да је интернет постао неизоставни део образовања. Због тога наше напоре посматрају као прави начин да ученике и студенте усмере у погледу коришћења нових технологија и да искористе потенцијал који Образовни програм Викимедије Србије и Википедија нуде. Осим тога, међу наставним кадром је очигледна све већа спремност да користе тренутно примењиве методе да би настава постала креативнија и интерактивнија како би ученици из ње носили функционална знања, и то је оно шта охрабрује.  

Са којим потешкоћама се најчешће сусрећеш?

Највећа потешкоћа у раду је техничка опремљеност образовних институција у смислу непоседовања адекватних рачунара за рад, затим довољно брз интернет и слично. Осим тога, врло је тешко радити на промени традиционалног схватања наставе, која је прагматистички оријентисана, док са друге стране постоји притисак технолошког напретка који подразумева да учесници и студенти и сами утичу на формирање образовања.

Да ли је тешко радити са студентима?

У раду са студентима увек заузимам оптимистичан став и схватање о постојању различитих способности код сваког студента понаособ. Због тога се трудим да на њихова питања одреагујем брзо и поуздано, показујући им да верујем у њихов потенцијал, али и да замислим себе у њиховом положају, нарочито када се ради о њиховој мотивацији и интересовањима. Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

Које грешке најчешће праве у писању радова и колико им твоја инструктажа помаже да науче како се пишу академски радови?

Најчешће грешке се праве приликом постављања референци и извора. Имајући у виду да је суштина Википедије у проверљивости информација, јер своју веродостојност управо црпи из њих, наша идеја јесте да ученике и студeнте научимо исправном референцирању. То им нарочито може користити и за будуће радове које буду писали, али и у другим сферама њиховог живота. У том смислу настојим да свака моја консултација отклони и превазиђе њихове недоумице. С обзиром да је све мање захтева за додатним појашњењима и консултацијама тим поводом, мислим да успешно савладавамо и овај изазов.    

Са колико нових институција ћеш нас обрадовати следеће године?

На ово питање је увек незгодно одговорити, јер су многе ствари непредвидиве приликом остваривања сарадње са образовним институцијама. У сваком случају, могу да обећам да ће се Образовни програм Викимедије Србије сигурно ширити и да ће укључити неке нове институције са којима до сада нисмо сарађивали, а нарочито ће ми бити драго ако то буду средње школе, више школе или факултети из мањих места у Србији.

 

Чланови Академског одбора и Вики амбасадори

 

О развоју овог програма, али и о актуелним дешавањима и активностима у Викимедији Србије, више ће се говорити на прослави рођендана, када ће окупљенима обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Небојша Ратковић, који ће говорити о почецима и предстојећим изазовима у оквиру Образовног програма, али и наставници и професори укључени у овај пројекат – Зорана Матићевић, наставница социологије у Гимназији Патријарх Павле и 3. београдској гимназији, која је за имплементацију рада на Википедији добила и награду Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији, која је са својим ученицима креирала чланак на Википедији, али и анимирани филм о песми „Почетак буне против дахија“. Прославу ће заокружити и резултати свих активности Викимедије Србије у 2017. години, које ће представити менаџерка пројеката и заједнице Ивана Маџаревић.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Образовни програм Викимедије Србије, Младе Викидахије, блог Викимедије Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedians and Wikimedians of Serbia collage, ауторка IvanaMadzarevic;  Djordje Stakic – WikiLive, аутор Upotrebi klikere; WikiLive 2016 conference 172, ауторка IvanaMadzarevic; Članovi Akademskog odbora i Viki ambasadori, аутор Neboysha87. Све фотографије су под CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Викимедија Србије вас позива на Еду Вики камп 2017!

Еду Вики камп ће бити одржан у Врњачкој Бањи од 17. до 21. јула 2017. Камп је развијен са идејом окупљања младих људи добре воље, активних уредника, Вики амбасадора и осталих заинтересованих за обогаћивање Википедије и других Вики пројеката, како би, у тимском духу, унапређивали вештине за развој образовног програма Викимедије Србије.

Википедија, највећи колаборативни пројекат на свету, спроводи се на око 300 језика. Будући да смо сви окупљени око исте идеје слободни приступ знању и образовању, заједнички спроводимо Викимедијине пројекте са истим ентузијазмом.

Викимедија Србије већ 11 година развија Образовни програм са циљем да се студенти и ученици упознају са Википедијом и другим Вики пројектима слободног знања и активно раде на њиховом обогађивању. Остали циљеви су: техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању и представљање Википедије у академским круговима. Поред образовних пројеката, Викимедија Србије реализовала је два интернационална кампа са Викимедијанцима и Википедијанцима из Мађарске и из Бугарске.

Програм Еду Вики кампа биће разноврстан и обухватиће фото-туре, уређивачке маратоне, тим билдинг и многе друге активности.

Време: 17 – 21. јул 2017.
Место организовања: Хотел Даница, Врњачка бања

Ученици завршне године средњих школа и студенти. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем  формулара до 15. јуна 2017.

Више информација о кампу можете прочитати овде.


Share Button

Образовни програм Викимедије Србије на конференцији „Нове технологије у образовању 2017”

На четвртој по реду конференцији „Нове технологије у образовању” Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије, представио је концепт примене Википедије у класичној настави.

 

Одржана радионица, као новина на конференцији, привукла је велику пажњу окупљених учитеља, наставника и професора. Небојша је у сат времена просветне раднике упутио у могућности Образовног програма Викимедије Србије и примени Википедије у класичној настави. У практичном делу радионице, наставници су, подељени у групама, осмишљавали како би применили Википедију у настави.

Занимљиво је да су наставници, поред интересовања да укључе Википедију као регуларно наставно средство, изнели доста креативних идеја за примену највеће онлајн енциклопедије у учењу.

– Оволико интересовање, количина идеја и питања наставника, само нас охрабрује да са још већом енергијом и ентузијазмом приступимо спровођењу Образовног програма. Када наставници сами истакну колико им Википедија као алатка освежава наставу и процес учења код деце, знамо да смо на правом путу и да имамо подршку просветних радника да спроведемо нашу мисију ширења слободног знања – каже Ратковић.

Следеће предавање заказано је за суботу, 11. фебруар, у сали Инсерт БелЕкспо центра, са почетком у 13:30 часова. Радионица је планирана за 15 сати, када ће нова група просветних радника учествовати у осмишљавању примене Википедије као подршке у настави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: Петар Огризовић

Share Button