Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Задужбина Викимедије

Википедија на енглеском језику достигла пет милиона чланака

Након скоро 15 година пружања свету, бесплатног, слободног знања, Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака.

Јубиларни чланак описује врсту жбуна “Persoonia terminalis”, а написао га је корисник  Cas Liber, аустралијски уредник који је написао скоро 1500 чланака на Википедији на енглеском језику, у више од 140.000 измена. “Persoonia terminalis” се придружује клубу екслузиваца са “Jordanhill railway station”, “El Hormiguero”, “Beate Eriksen”, и “Izbat al-Burj”— свим претходним јубиларним милионитим чланцима.

Питали смо Либера шта чини Википедију посебном, и рекао нам је да у свету преплављеним информацијама, „Википедија пружа могућност да буде глас разума у том хаосу”. И више, служи као „сјајан мост између пружања информација за лаике и прецизних научних података за ентузијасте и професионалце”, са утицајем на образовање великог броја читалаца.

Заједница Википедије на енглеском језику написала је групну изјаву поводом јубилеја, позивајући потенцијалне уреднике да помогну да се побољшају многи чланци, од пет милиона, колико их сада има. Садржи широку палету извора за нове уреднике, укључујући савет како почети са уређивањем, са линковима ка упутствима.

Википедија је једини сајт који води непрофитна организација, међу 35 најпопуларнијих сајтова. Обим Википедије је мало мањи од 30 терабајта.

Процена је да чланци на Википедији упућују на минимум 18 милиона референци, и обухватају више од 2.5 милијарде речи; то је светски центар референци, који достиже више од пола милијарде прегледа сваког дана.

Данас, Википедија покрива све више тема и перспектива него било који други образовни приручник на планети. То је најдужа енциклопедија у светској историји, која је премашила чувену “Yongle Encyclopedia” из 1408. године, са 22,937 поглавља, величине 40 кубних метара.

Википедију на енглеском језику ствара милион волонтера са свих страна света – са више од осам милиона корисничких налога и небројеним анонимним ауторима – који пишу и шире своје знање о разним стварима, од тема као што су сврха живота и природни феномени, до музичара и села.

Све то је потпуно слободно за свакога на свету да користи, дели и мења.

Википедија је расла брзо након њеног оснивања 15. јануара 2001. године, и до новембра исте године објављена је њена чувена прва страница. Двомилионити чланак на Википедији на енглеском језику је написан 2007, тромилионити 2009, а бројка од четири милиона чланака достигнута је 2012. године.

Наша мисија, да пружимо свету сво људско знање, остаје непрекидан посао.

Упркос достизању цифре од пет милиона чланака, Википедија на енглеском језику је и даље посао који се не зауставља, као што су чланови ове заједнице приметили у саопштењу. Један од волонтера тврди да укупан број чланака који би покрио целокупно људско знање је најмање 100 милиона.

Тренутно, многи чланци на Википедији на енглеском језику су кратки, са основним информацијама, а избор тема наклоњен западном, посебно англофоном садржају. Либер каже да „имамо још доста изазова”, али ако ова достигнућа испиришу људе да „уређују и посматрају свет око себе, тим боље”.

Заједница је, с друге стране, преузела иницијативу да се побољша покривеност пројеката маргинализованих тема, попут програма о женама научницама и Вики воли Африку.

Викимедија Србије се радује достизању овог јубиларног броја чланака и охрабрује уреднике Википедије на српском језику да своје знање пренесу и другима кроз овај највећи колаборативни пројекат на свету.


Саопштење заједнице Википедије на енглеском језику поводом петомилионитог чланка

 

Википедија на енглеском језику достигла је пет милиона чланака, јубиларним чланком о врсти жбуна Persoonia terminalis, а написао га је корисник  Cas Liber, 1. новембра 2015.

“Замислите свет у коме свака особа на планети има слободан приступ целокупном људском знању. То је оно на чему ми радимо. ” –  Џими Вејлс, суоснивач Википедије

Википедија је основана 2001. године као скица онлајн енциклопедије слободног садржаја и слободног приступа. До данас, ослањајући се на доприносе волонтера, Википедија је прерасла у највећу енциклопедију икада створену, која обухвата више од пет милиона чланака на енглеском језику.

Заједница Википедије на енглеском језику се захваљује милионима уредника који су више од 14 година својим доприносима Википедији омогућили овај изванредан подвиг.

 

Кратка историја

Википедија је званично пуштена у рад 15. јануара 2001. године, са Џимијем Вејлсом и Леријем Сингером као оснивачима, на једном самосталном компјутерском серверу, као наследница Нупедије. Прво веће медијско извешавање о Википедији било је у “Њујорк Тајмсу” 20. септембра 2001. године. У првој години постојања унешено је више од 20 хиљада енциклопедијских података  – око 1500 месечно. Од тада, верзије Википедије створене су на више од 200 језика, као и доста додатних пројеката слободног садржаја, попут Викимедијине Оставе.

У марту 2006. године, Википедија на енглеском језику достигла је милион чланака. До јула 2012. унето је четири милиона текстова. Према сајту Аlexa (систему који рангира сајтове према посећености), Википедија је тренутно седми сајт по посећености, са осам милијарди прегледа месечно. Достигли смо пет милиона чланака 1. новембра 2015. године.

 

Непрестани посао

Иако је Википедија постигла невероватан успех и постоје бројне стратегије за коришћење овог знања, она и даље остаје пројекат на којем се непрестано ради. Постоје и даље велике празнине у њеној покривености и милиони важних тема недостаје на њеним страницама.

Многи чланци, чак и они од виталне важности, још увек нису врхунског квалитета. Од пет милиона чланака само неколико десетина хиљада прошли су гласање за „Добар” или „Сјајан“ чланак, а више од половине су тзв. клице или чланци у зачетку.

Постоји такође више од 200 Википедија на другим језицима којима су потребни волонтери. Другим речима, има још много тога да се уради – и ви можете да помогнете!

 

Како можете да помогнете 

Википедију пишу њени корисници. Свако, без обзира на искуство, може допринети стварању енциклопедије. Не морате чак ни да се региструјете (иако постоје добри разлози да то урадите). Уколико пронађете чланак који можете побољшати, уредите га, како би подаци у њему били тачни и корисни другима. На свакој страници постоји дугме који омогућава ове промене моментанлно. Свако побољшање, од тога да се исправе словне грешке до писања потпуно новог чланка, веома се цени.

 

Википедија вреднује смелост и тежњу за консензусом. Немојте се плашити разочарења ако ваши први уноси буду поништени – Википедија је колаборативни пројекат, што значи да понекад има неслагања. То је у реду. Свака страница/чланак на Википедији има страницу за разговор, на којој се дискутује о побољшањима, а колегe уредници имају своју страницу за разговор где можете посебно да их контактирате.

Добродошли!


Извори

Share Button

Викиманија 2015

 

Једанаеста Викиманија, међународна конференција за кориснике вики пројеката Задужбине Викимедије, биће одржана од 15-19. јула у Мексико Ситију.

Овогодишња Викиманија обиловаће предавањима, презентацијама и трибинама о Викимедијиним пројектима, темама попут побољшања сарадње са заједницом, доступности образовања, побољшању квалитета и броја фотографија на Остави, броју чланака на Википедији, ГЛАМ пројекту, бројним радионицама на тему отвореног кода и слободног садржаја…

Викиманији присуствују учесници из целог света, укључујући писце, уреднике, програмере, фотографе, представнике Викимедијине Задужбине и представнике огранака из више од 50 земаља. Организују је волонтери локалних тимова, уз подршку интернационалне мреже волонтера.

Викимедију Србије на овогодишњој Викиманији представљаће председник Филип Маљковић и члан заједнице Вељко Величковић, активан на Викиречнику.

Подржавамо све чланове заједнице да се огласе ако желе да присуствују оваквим дешавањима.

Догађај можете пратити на Фејсбуку и Твитеру.

Share Button

Рачунарска лингвистика о родном јазу на Википедији

Тим научника из Немачке и Швајцарске спровео је научно истраживање како би се испитале родне неједнакости на Википедији. Резултати су охрабрујући и врло интересантни. Ипак, у неким аспектима је уочена суптилна пристрасност у начину писања биографија о женама и мушкарцима, што даје корисне смернице за даље унапређење садржаја Википедије.

Позната је чињеница да велику већину уредника Википедије чине мушкарци. Задужбина Викимедија је међу своје стратешке приоритете до 2015. поставила подизање процента жена међу активним уредницима Википедије на 25%. Постоје два главна разлога због којих је веће учешће жена у уређивању Википедије један од приоритета: Прво, уколико жене које чине око 50% читалаца, чине око или мање од 10% уредника Википедије, охрабривање већег процента жена да уређују је сјајан начин да се повећа и укупан број уредника Википедије. Друго, уколико Википедију пишу мушкарци, да ли то Википедију чини пристрасном? Да ли су „женске теме“ мање заступљене од мушких? Да ли је начин на који се пише о овим темама мањкав због тога што о њима пишу углавном мушкарци? Управо овим другим питањем се позабавио тим научника из Лајбниц института за друштвене науке, Техничког универзитета у Цириху („ETH Zürich“) и Универзитета у Кобленцу и Ландауу.

Научници су потенцијалну пристрасност у садржају Википедије узроковану родним јазом испитивали на основу четири димензије:

  • пристрасност покривености („Coverage Bias“)
  • структурна пристрасност („Structural Bias“)
  • лексичка пристрасност („Lexical Bias“)
  • пристрасност видљивости („Visibility Bias“)

Ове четири димензије пристрасности су анализиране на шест језичких издања Википедије (енглеском, немачком, руском, француском, шпанском и италијанском). Следи детаљнији приказ сваке димензије, тестова који су коришћени у анализи, и добијених резултата.

1. Испитивање пристрасности покривености се бави питањем да ли постоји адекватан број чланака о женама, то јест да ли су биографије енциклопедијски значајних жена у истом односу заступљене на Википедији као биографије енциклопедијски значајних мушкараца. Методологија мерења је подразумевала упоређивање броја чланака о особама на Википедији са више независних база података значајних људи. Добијени закључак је да жене нису неједнако представљене на Википедији, већ су чак благо заступљеније од мушкараца. Додатна охрабрујућа чињеница која је откривена је да се не ради само о пуком броју чланака, већ да су биографије жена у просеку дуже од биографија мушкараца. Аутори закључују да ово може бити последица свесног напора Википедијанаца да побољшају покривеност чланака о женама.

2. Испитивање структурне пристрасности представља проучавање броја веза које повезују чланке о мушкарцима и женама. Испитиван је однос вероватноће да чланак о жени садржи везу ка чланку о неком мушкарцу, и вероватноће да чланак о мушкарцу садржи везу ка чланку о некој жени. Ове вероватноће су анализиране помоћу неколико тестова. Резултати показују да на неким језичким издањима Википедије (на енглеском, руском и немачком) постоји статистички значајно већа вероватноћа да чланак о жени садржи везу ка чланку о мушкарцу него обратно. На Википедији на шпанском (и у случају једног теста, Википедијама на италијанском и француском) је стање уравнотежено, или чак „претеже“ број веза из чланака о мушкарцима ка чланцима о женама.

3. Испитивање лексичке пристрасности се тицало проучавања речи које су специфичне за чланке о женама и оних које су специфичне за чланке о мушкарцима. Резултати показују да на овом пољу постоји значајна пристрасност. Од 150 најспецифичнијих речи у чланцима о женама, између 23 и 32 процента се тиче породице, пола или брачних/љубавних односа. Кад су чланци о мушкарцима у питању, само 0 до 4 процента најспецифичнијих речи упада у ове категорије. Изрази као што су „удата/ожењен“, „разведен(а)“, „деца“ и „породица“ су много заступљенији у чланцима о женама. Најспецифичније речи у чланцима о мушкарцима се пак тичу професија („бејзбол“, „фудбал“, „пешадија“).

4. Испитивање пристрасности видљивости је покушај да се оцени да ли су чланци о женама и чланци о мушкарцима подједнако истакнути на Википедији. У овом испитивању је коришћен тест који је подразумевао упоређивање броја чланака о женама и о мушкарцима који се појављују на главној страни Википедије на енглеском језику. Резултати овог теста су показали да не постоји пристрасност у избору особа које ће се појавити на главној страни.

У својој дискусији резултата, аутори наводе да је анализа показала да је висока вероватноћа да ће значајна жена бити заступљена на Википедији, као и да википедијанска заједница подједнако истиче чланке о мушкарцима и женама. Међутим, резултати су открили и суптилну лексичку и структурну пристрасност која је присутна на Википедији. Даље, аутори истичу да добри резултати по питању покривености и видљивости сугеришу да је заједница уредника Википедије сензитивна што се тиче родних питања. Од четири димензије које су испитиване, две највидљивије (покривеност и видљивост) на Википедији нису проблематичне, што је индикатор да тамо где пристрасност на Википедији постоји, она није изазвана свесним злонамерним деловањем. Проблеми који постоје су учесталост узајамних линкова и изрази који доминирају у чланцима о мушкарцима и женама. Пристрасност која постоји по питању коришћених израза је истакнутија и свакако значајнија, тако да је ово дефинитивно проблем о коме би википедијанске заједнице широм света требало да поведу рачуна.

Истраживање је врло интересантно, и прилично пажљиво спроведено. Резултати су охрабрујући и корисни јер дају смернице за даље унапређење Википедије. Штета је што истраживањем није обухваћен већи број језичких издања, јер би било врло занимљиво и корисно видети како у вези по овим питањима стоји Википедија на српском језику.

Оригинални рад је доступан на следећој локацији: http://arxiv.org/pdf/1501.06307v1.pdf

Аутор текста: Горан Обрадовић

Share Button

Одржана је још једна конференција Викимедијанаца из Централне и Источне Европе

CEEM 2014

Конференција Викимедијанаца из Централне и Источне Европе одржана је у Кијеву, Украјина, од 19. до 21. децембра 2014. Треће годишње окупљање  Викимедијанаца из целог региона ове године је организовано од стране Викимедије Украјине. Конференција је окупила око 70 учесника из преко 20 земаља.

Многе земље из Централне и Источне Европе нису само географски близу већ деле заједничку традицију и историју. За Вики пројекте ово је важна чињеница јер се кроз сарадњу људи из оваквих земаља пројекти се могу ефикасније развијати.

Ово окупљање је само наставак на претходне конференције одржане у Београду (2012.) и Модри (2013.).

Главни циљ овог састанка је био да се подстакне међународна сарадња између различитих огранака, тематских организација, корисничких група и других заједница у Централној и Источној Европи и њених региона.

На паралелним сесијама разговарало се о разним темама. Неке од њих су:

  • Wikipedia Education Program – Википедијин образовни програм који користи Википедију и друге Викимедијине пројекте као средство за учење. Ову сесију модерирала је Anna Koval, менаџер образовног програма у Викимедијиној Задужбини. Пажњу је посветила различитим облицима сарадње у образовању у земљама Источне и Централне Европе.
  • WikiCamp projects – Susanna Mkrtchyan је говорила о искуству Викимедије Јерменије у организовању Вики кампова за основце, који су учили да пишу чланке на Википедији.
  • Слобода панораме (право да фотографишете зграде и споменике без дозволе) је од виталног значаја за Украјину посебно, где одсуство исте омета реализацију пројеката попут Вики воли споменике.
  • Родни јаз – неједнака заступљеност мушких и женских уредника у Вики пројектима. Како жене мање доприносе Википедији, различите теме, посебно оне у вези са њима су још увек недовољно покривене: трудноћа, дечије болести, занимања и хобији где жене чине већину. Hanna Baradzina из Белорусије и Greta Doci из Албаније сложиле су се да је стереотип да је Википедија женама тежа за уређивање, само мит. Број жена на конференцији је то и доказао.
  • GLAM, такмичења на Википедији, раст малих Википедија и многе друге теме поред ових.


Наравно, фокус није био само на успешним пројектима, већ и на неуспесима и проблемима са којима су се огранци сусретали. Огранци и волонтери су се често суочавали са недостатаком разумевања од стране државних институција, тешкоћама са увођењем Creative Commons лиценци, као и недостатаком волонтера који су спремни да посвете своје време пројектима. Asaf Bartov из Викимедијине Задужбине је водио сесију о регрутовању нових волонтера и избегавању замки које воде до префорсирања добровољаца.

Учесници су преко Etherpad-a документовали белешке са сваке сесије. Белешке се могу прочитати овде. Такође, неки од представника су по први пут упознали своје колеге из других огранака. Један од резултата конференције је идеја o Wikimedia CEE Spring 2015, које већ припрема Kaarel Vaidla и Викимедија Естоније.

Организатори из Викимедије Украјине су посебно захвални Задужбини Викимедије за финансирање манифестације, Викимедији Пољске за њихову непроцењиву помоћ, Кијевском Националном Универзитету за Лингвистику за обезбеђивање простора, Народном културно-уметничком и музејском комплексу „Mystetskyi Arsenal” за туристичке туре и компанији Kyivstar за обезбеђивање интернета на сесијама. Викимедија Украјине се захваљује и свим волонтерима који су учинили ову конференцију могућом.

Главна сала на конференцији

Све фотографије можете погледати на Викимедијиној Остави.

Организациони тим:


Ауторка: Vira Motoriko, Викимедија Украјине

Извори

Share Button

Википедија, мајмуница и право на заборав

Током протекле недеље, Задужбини Викимедије, организацији у чијем су власништву сервери где се складишти садржај са Википедије, стигло је, у само неколико дана, више десетина захтева да се из Гуглове претраге у европским земљама обришу одређени линкови који воде ка Википедији.

Ово се десило као резултат одлуке Европског суда, популарно назване „право на заборав“, а која је дефинисана као право појединца да затражи од претраживача на Интернету да се садржај о њима изостави из резултата претраге.
Одговор Задужбине Викимедије на овај захтев суда уследио је 6. августа, када су објавили став у коме снажно стају против оваквог начина имплементације тог закона. Због сузбијања права људи на приступ релевантним и неутралним информацијама највеће светске Интернет енциклопедије, овај закон се у потпуности коси са начелима Задужбине Викимедије.
„Пројекти Викимедије обезбеђују информативне, едукативне и историјске вредности целом свету. Садржај Википедије не сме бити скривен од корисника Интернета који траже истиниту и релевантну информацију“, написала је на блогу Задужбине Викимедије Лајла Третиков, извршна директорка ове организације.

Такође, протекле недеље, Викимедија је објавила свој први извештај о транспарентности, у коме наводи све захтеве од појединаца, организација и влада за брисањем садржаја, откривањем приватности корисника и захтеве који се односе на уклањање садржаја који је под строгом копирајт лиценцом. Више о извештају можете видети на овом линку: http://transparency.wikimedia.org/

#Monkeyselphie објашњење

Паралелно са овим, протекле недеље вики свет је задесио још један занимљив случај. Медији из разних делова света преносили су вест, а друштвене мреже су биле преплављене тзв. monkeyselphie фотографијама. Заправо, мајмуница се у целој причи нашла случајно.
Током 2011. године, фотограф Дејвид Слејтер је био на индонезијском острву Сулавеси где је фотографисао макаки мајмуне. У неком моменту, мајмуни су почели да истражују његову опрему и једна од њих је успела да направи чувени селфи.

Macaca_nigra_self-portrait_(rotated_and_cropped)

Још тада, фотографија је кружила медијима и ускоро је доспела на сајт Викимедијине мултимедијалне базе датотека под слободним лиценцама, тзв. Оставу (Wикимедиа Цоммонс), где је под лиценцом наведено да је реч о јавном власништву. Објашњење за ово налази се у чињеници да фотографија не може да подлеже ауторским правима јер њима, према америчком закону где се налазе сервери Оставе, не подлеже нико сем људских бића. С обзиром на то да је мајмуница фотографисала сама себе, та фотографија није ничије власништво и налази се у јавном домену.

Међутим, фотограф Слејтер је сматрао да он има ауторска права на фотографију и тражио је да буде уклоњена са сајта где су фотографије под слободним лиценцама.
Заједница окупљена око организације Викимедије и Википедије уопште, је, већ поменутих дана, одбила ово да уради, те се тренутно се у свету води озбиљан спор који надмашује границе фотографије мајмунице и залази у срж и филозофију ауторских права и њихове флексибилности. Википедија и сви други пројекти Задужбине Викимедије, функционишу по врло флексибилним тзв. копилефт лиценцама. Ове лиценце подразумевају да свако може да ради ремикс или прераду, као и комерцијално да користи одређено дело, уз услов да се наводи име аутора и да се лиценца у даљим итерацијама не мења.

Ова фотографије мајмунице је до сада већ обишла свет и изазвала велике контроверзе, те је успела да замагли и врло битну одлуку Задужбине Викимедије поменуту на почетку текста. Међутим, кроз оба ова догађаја, укључујући и објављену Политику транспарентности, можемо закључити да се Википедија и организација која стоји иза ње у овом тренутку суочавају са врло битним изазовима: који је најбољи начин да се на пут цензури и како одбранити значај слободних, копилефт лиценци.
Битност ових питања односи се на саму срж функционисања највеће Интернет енциклопедије на свету, те ако желимо имати знање доступно свима, важно је да се одупремо свим покушајима да се оно наруши. И да сачувамо мајмуницу у јавном домену!

Share Button