Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Викимедија

Србија је учествовала у акцији Пронађи ГЛАМ на Википодацима

Викимедија Србије је први пут учествовала у акцији додавања података на Википодатке и тиме започела побољшање покривености информација и стварање највеће глобалне базе података. Акција Пронађи ГЛАМ је трајала од 17. до 23. фебруара 2020. године.

Викимедија Шведске је од 17. до 23. фебруара 2020. године организовала акцију додавања података о институцијама културе на Википодатке која је подржана од стране УНЕСКО-а. Циљ ове акције је допуњавање података и стварање највеће светске базе података о институцијама културе и збиркама културног наслеђа широм света. 

Википодаци (енг. Wikidata) je вики платформа која представља слободну базу података коју уређују корисници, а одржава је Задужбина Викимедија. Покренута је 30. октобра 2012. године са циљем да постане највећа светска базе података и заједнички извор структуираних и ажурних података за друге Викимедијине пројекте и остале кориснике интернета.

Овом акцијом, Википодаци су увећани за 337 додатих институција културе, скоро 10 хиљада додатих референци и 7.910 допуњених ставки о институцијама културе. Викимедија Србије је први пут учествовала у акцији додавања података на Википодатке и допринела са 129.029 унетих података у ставке о институцијама културе, 93 допуњене ставке и 59 додатих референци у ставке. Учесници ове акције су направили велики корак ка остварењу мисије Википодатака и увећању података о институцијама културе на интернету.

Ауторка: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

GLAM UK logo.png, аутора Dominic под CC Atribution – Share Alike 3.0 лиценцом

FindingGLAMs logo.svg, аутора TilmannR под CC Atribution – Share Alike 1.0 лиценцом.

Share Button

Пронађи ГЛАМ институцију на Википодацима

Акција додавања података о ГЛАМ институцијама на Википодацима је део глобалне акције побољшања покривености информација и стварање глобалне базе података о институцијама културе на Википодацима. Акција траје од 17 до 23. фебруара и отворена је за све заинтересоване уреднике.

Акција додавања података о институцијама културе на Википодатке је у организацији Викимедије Шведске и подржана је од стране УНЕСКО-а. Циљ ове акције је направити највећу светску базу података о институцијама културе и збиркама културног наслеђа широм света. Највреднији уредници кампање ће бити награђени од стране Викимедије Шведске и УНЕСКО организације.

Правила акције:

  • Акција се одржава од 17. фебруара до 23. фебруара 2020. године.
  • Можете се пријавити у било које време током такмичења на овој страници.
  • Циљ акције је сакупити највише бодова, који се добијају додавањем података на Википодатке.
  • При израчунавању резултата узимају се у обзир само подаци прикупљени на Дешборду.
  • По 1 поен се добија за сваки унети податак за институцију културе, док се 10 поена добија за сваку унету референцу.
  • Највреднији уредници ће бити награђени на глобалном нивоу од стране Викимедије Шведске и УНЕСКО-а.
  • За додатна питања или недоумице везане за акцију обратите се координатору акције ( Gorana Gomirac (VMRS) ).
  • Резултати ће се објавити у недељи након такмичења.

Начин бодовања:

Резултат се израчунава на основу унетих података и убачених референци на дешборду 1 убачен податак = 1 бод, 1 убачена референца = 10 поена.

Будући да недавним изменама може бити потребно неко време да се појаве на надзорној табли, резултат ће се израчунати најмање 24 сата након завршетка такмичења.

Овај уредник би остварио 14021 поена – 13881 унетих података(13881 бод) и 14 унетих референци (140 бодова).

Позивамо све заинтересоване да се придруже акцији и обогате Википодатке подацима о ГЛАМ институцијама


Ауторка: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

Animated Wikidata logo.gif, аутора Moe Epsilon, под  Creative Commons ttribution-Share Alike 3.0 Unported лиценцом са Викимедијине мултимедијалне оставе.

FindingGLAMs Challenge Dashboard.png ауторке Alicia Fagerving, под  Creative Commons ttribution-Share Alike 3.0 Unported лиценцом са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Резултати кампање уређивања референци #1Lib1Ref сврстала Србију у сам врх вики заједница

Глобална кампања уређивања референци #1Lib1Ref (један библиотекар, једна референца) сврстала је српску заједницу у сам врх вики заједница које су унеле највећи број референци поводом рођендана Википедије на енглеском језику. Укупно 30 уредника Википедије на српском језику унело је чак 4052 референце у чланке где су оне недостајале, чиме је Википедија на српском језику заузела друго место.

Радионица уређивања референци на Дечијем одељењу Библиотеке града Београда

Прво место је заузео Израел са 4533  унетe референцe и 76 учесника кампање уређивања референци. После Википедије на српском језику следе Википедија на енглеском језику са унетих 1980 референци и Википедија на француском језику са 1758 унетих референци. Чак 5 наших уредника се пласирало у 10 најбољих уредника ове глобалне кампање уређивања референци. Овим је успех наших уредника још значајнији, јер смо се, као мања вики заједница, пласирали на високо друго место у свету. У 2019. години наши уредници су такође остварили запажене резултате и заузели 3. место на глобалном нивоу са 1672 унете референце.

Апсолутни победник ове акције је корисник Intermedichbo, који је бриљирао са чак 1230 унетих референци, чиме се пласирао на друго место на свету.

Друго место у Србији је заузела корисница Gzanag са унетих 577 референци, следи је корисник Ziva73 са 408 уноса, затим кориснице Ojce са 340 уноса и 11sasapus11 са 336 унете референце. Осталих 5 учесника који добијају награде су Ванилица – 228, Андријана –  168, Зорица Јовичић – 168, AlMaPo – 106 и Antioksidans – 102 унете референце.

Викимедија Србије је у сарадњи са Универзитетском библиотеком Светозар Марковић трећу годину заредом покренула кампању уређивања референци на Википедији на српском језику  – #1Lib1Ref. Акција је трајала од 15. јануара до 5. фебруара 2020. године. Кампања је глобалног карактера и спроводи се у бројним земљама широм света у склопу обележавања 19 година постојања Википедије на енглеском језику, 15. јануара. Циљ ове кампање је мотивисање библиотекара, али и свих других заинтересованих уредника, да допринесу развоју највеће енциклопедије у људској историји. Уношењем референци и извора чинимо Википедију поузданијом, а саме податке у њој лако проверљивима. У Србији је ова акција спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и Библиотеком града Београда.

У уторак 11. фебруара у 12 часова у Универзитетској библиотеци ,,Светозар Марковић“ ће се одржати додела награда највреднијим уредницима и на симболичан начин прославити сјајан резултат ове кампање.

Аутори: Небојша Ратковић и Горана Гомирац, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 

Share Button

ВикиЛајв 2018: Фабрика идеја и позитивне енергије

Уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.

Групна фотографија учесника конференције ВикиЛајв 2018

Претконференцијски део почео је окупљањем учесника вече уочи конференције, када је организовано дружење кроз пешачку туру подземним Београдом. Поред лагума и поземних бункера којима су се прошетали, српски Википедијанци са гостима из региона имали су прилику и да дегустирају вино у винском лагуму.

Четврту ВикиЛајв конференцију, у суботу, 14. априла, званично је отворио Филип Маљковић, председник Викимедије Србије и дугогодишњи члан Википедијанске заједнице. Он је изразио задовољство због сталног прилива нових чланова, али и због присуства старих уредника. Истакао је значај окупљања Википедијанаца и Викимедијанаца као добар начин за размену нових идеја и могућности дискусије и позвао све окупљене да буду активни и покрећу нове теме.

Кејти Лав и Сати Хјустон поздрављају учеснике

Да су окупљања Википедијанаца важна за заједницу, подсетиле су и Кејти Лав и Сати Хјустон из Задужбине Викимедија, које су се обратиле учесницима видео порукомОне су честитале Википедијанцима значајан јубилеј – 15 година од настанка Википедије на српском језику, као и велику посећеност српске језичке верзије онлајн енциклопедије која је у 2017. години имала 257 милиона посета, али и чињеницу да је организовано преко 300 догађаја у циљу окупљања заједнице.

На самом почетку програмског дела учесници су имали прилику да виде шта се све  значајно десило од прошлог ВикиЛајва до сада, на који начин су учесници претходних окупљања покренули Вики иницијативе и шта се очекује од актуелне локалне конференције Википедијанаца.

Будући да је све било у знаку веома важног јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, једна од првих презентација приказала је осврт на то како је Википедија изгледала на самим почецима, а како се променила до сада. Приказан је сам почетак рада, раст и напредак заједнице. Под овим се поред изгледа интерфејса, подразумевала и измена техничких ствари, додавање категорија, измена корисничких права уредника, као и масовни уноси. Презентацију су припремили Филип Маљковић и Ђорђе Стакић, који су паралелно са развојем Википедије развијали и себе као уреднике. Ђорђе се осврнуо и на чињеницу да до 2005. године није било окупљања и да је Трг био место на коме су се Википедијанци договарали око правила и политика, а данас се на њему углавном предлажу нове идеје.

Током година градила се мрежа уредника, али и мрежа администратора који су на ВикиЛајву одговарали на питања других Википедијанаца, али и оних који су желели да сазнају више о систему контроле на Википедији. Учеснике конференције занимала је разлика између администратора на Википедији и чланова Викимедије Србије, али се и полемисало о томе да администратори треба да делују у име заједнице.

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије, говорио је о Семинарским радовима на Википедији и досадашњим оствареним резултатима ученика и студената.  Препознатљивост ових радова видљива је кроз шаблоне на самим чланцима, али су као проблем издвојене примедбе на писменост и мањак енциклопедијског стила писања, што је доводило и до брисања чланака.

Имајући у виду да су учесници изразили жељу за интерактивним радионицима, Викимедија Србије се потрудила да им то пружи кроз Светски кафе. У оквиру ове сесије три модератора су обрађивала три теме смењујући се од једне до друге групе учесника. Теме су биле регионална сарадња, децентрализација активности и теме за такмичења и уређивачке маратоне. Учесници су били врло активни и кроз дискусију долазили до закључака које су на крају модератори презентовали.

Једна од веома важних ствари у 2017. години свакако је била стратегија Викимедијиног покрета, а паралелно са тим и стратегија Задужбине Викимедија. Ивана Маџаревић и Филип Маљковић представили су три главна фокуса Викимедије Србије за наредне три године – Образовни програм, слободни садржај и подршка заједници, али и како је то усклађено са стратегијом Викимедијиног покрета.

Начин на који се заједница може охрабрити јесте и додељивање микрогрантова за пројекте мањих обима. Овај програм се реализује већ четири године, а на ВикиЛајву су вође пројеката поделили са публиком успехе и изазове на које су наишли и тиме охрабрили оне који имају идеју да се одваже и покрену иницијативу којом ће допринети људском знању.

Сваке године са задовољством позивамо и колеге из региона, те нам је конференцију обогатила и презентација Снежане Штрковске, вође корисничке групе ГЛАМ Македонија. Она је приказала како су у овој земљи основани Вики клубови за ученике, који се тако мотивишу да пишу чланке на Википедији. Најуспешнији ученици добијају и награде, али је и читав пројекат награђен од стране Међународног савета музеја.

Током првог дела дана, а паралелно са наведеним сесијама организовани су округли сто и панел дискусија са сарадницима у оквиру Образовног и ГЛАМ програма, јавни час уређивања Википедије и радионица писања Вики пројеката.

У панел дискусији о ЕДУ програму су учествовале Сања Јечменица, наставница информатике и математике у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Београду, Милена Марић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“ у Београду, Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду и Јелена Петровић, доценткиња на Департману за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењавању традиционалне наставе.

Округли сто са ГЛАМ сарадницима окупио је партнере из установа културе са којима се сарађивало, али и оне са којима је сарадња тек у повоју. Александра Поповић из Универзитетске библиотеке, Милица Шевкушић из Института техничких наука Српске академије наука и уметности, Милица Буха из Библиотеке града Београда, Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије, Миша Стојановић из Народне библиотеке Србије, Јелена Вукчевић из Завичајног музеја у Трстенику, Маја Пујин из Историјског архива Панчева, али и ГЛАМ волонтери, бивши стажисти и други учесници конференције, дискутовали су о могућностима које пружа ГЛАМ програм за установе културе и обрнуто. Учесници су се сложили да је подршка Министарства кулутре пресудна за озбиљан развој овог програма у нашој земљи, али су давали и друге корисне сугестије и савете како да се унапреди приступ установама културе и на које пројекте се треба више фокусирати.

Јавни час уређивања Википедије био је отворен за све заинтересовани који, су због ограничених места, морали да се пријаве. Овакви часови ће се одржавати периодично управо у Српско-корејском Информатичко приступном центру у коме се одржала конференција.

Поред микрогрантова, Викимедија Србије додељује и годишње грантове, а како до њих можете доћи објаснила је Ивана Маџаревић на радионици писања Вики пројеката. Истакнуте су круцијалне ствари које је потребно истражити пре подношења пројеката, а објашњени су делови формулара на основу ког се врши одабир пројеката. Учесници су имали мини радионицу кроз коју су се нашли у улози подносиоца пројеката и Комисије која одлучује о томе који пројекти пролазе селекцију.

На крају првог дана, учесници су писали о томе шта им се највише свидело и шта их је инспирисало. Без сумње су то били само окупљање, размена идеја и умрежавање уредника.

Други дан је започео кратким енерџајзером, а затим и обуком уређивања Википедије, али овог пута преко Визуелног уређивача. Обука је била погодна за оне који се не сналазе у коду и за саме почетнике, а успешно ју је савладало 10 полазника.

Надовезала се презентација о вики платформи у експанзији – Википодацима. Горан С. Миловановић, психолог и дата научник који ради за Викимедију Немачке, представио је основе Викидате учесницима конференције на врло једноставан начин, чиме су се многи мотивисали да се укључе и у овај вики пројекат. Горан је најавио план за покретање оваквих радионица у наредном периоду, које треба да буду одскочна даска за окупљање заједнице која ради на Википодацима.

Да ли подржати масовне уносе и колико користи они доносе Википедији дискутовали су са публиком Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Драган Сатарић, администратори на Википедији. У интерактивној дискусији чули су се аргументи обе стране, а посебно су расправљали они који долазе од активних уредника онлајн енциклопедије.

За конференцијским столом Википедијанци стажисти сменили су администраторе. Милица Вучетић, Марија Гајић, Душан Ружић, Владимир Нимчевић, Стефан Митић и Милош Тодоровић причали су о својим искуствима у програму стажирања, посебно стављајући акценат на савете будућим стажистима у овом пројекту, чији део ове године финансира Министарство културе и информисања.

Милош Тодоровић је потом представио своје истраживање и рад на тему оглашавања на Википедији. Учесници су имали прилике да чују шта све Википедија добија без реклама, да ли постоје плаћени чланци и како може да изгледа потенцијални спој ове енциклопедије и адвертајзинга.

Гост из Македоније, Иван Живковић из корисничке групе Shared Knowledge, говорио је о томе како је Википедија на македонском језику представљена на друштвеним мрежама, како се развијао број пратилаца и колико и ове интернет платформе могу да допринесу повезивању вики заједнице.

Уследила је непресушна тема – ауторска права и слободне лиценце. Драган Сатарић је изнео нове примере и, као и увек, у томе био врло интересантан, а одмах након њега је Ивана Гусларевић презентовала развој и успех уређивачких маратона до данас, што је била и последња презентација на конференцији.

Дошао је и тренутак да се сумирају утисци, а учесници су имали мали задатак да на стикерима различитих боја означе шта је било добро, шта лоше, а шта тек треба радити. Овакве директне повратне информације врло су значајне за планирање наредних конференција, али и опипавање генералног пулса заједнице.

НАГРАДА БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

На самом крају конференције Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свима што су били активни учесници, изражавајућу наду да су покривене све битне теме, али наглашавајући да су теме из вики света непресушне, те да се нада да ће следеће године конференција бити још већа и занимљивија.

Подсећајући да је Викимедија Србије установила награду “Бранислав Јовановић”, у знак сећања на рано преминулог потпредседника Викимедије Србије, Филип је нагласио да се, иако одлука није била лака, Управни одбор потрудио да издвоји уредника Википедије који је предано стварао Википедију на српском језику од њеног самог оснивања. Будући да је ова цела година у знаку јубилеја  – 15 година од настанка Википедије на српском језику, одлучено је да награда “Бранислав Јовановић” за 2018. годину припадне господину Дражену Дражети, који је под корисничким именом Drazetad направио више од 147.000 измена и написао невероватних 16.189 чланака.

Дражен Дражета, добитник Награде „Бранислав Јовановић“ 2018

Проглашавањем добитника награде конференција уредника Википедије ВикиЛајв 2018 званично је завршена. Незванично, конференција је настављена у кафићима и шетњама београдским улицама, где су наставиле да се множе идеје за нове активности у вики свету, о којима ћемо причати наредне године, са новим темама на новом издању конференције.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Теодора Лукић

ВикиЛајв конференција је за мене била веома позитивно искуство. Посебно сам одушевљена организацијом, садржајем и паралелним предавањима која су омогућила да учесници посећују теме које их највише интересују. Теме су биле интересантне, а предавачи јасни, стручни и посвећени. Такође, моје учешће у једној од сесија као модератор ми је у великој мери помогло да усавршим своје презентационе вештине. Следеће године очекујем нове, занимљиве теме, још већи број учесника и дружење као и до сада. (Теодора Лукић, Вики амбасадорка)

Аца Ђурђевић

Носим изузетно позитивне утиске са конференције. Највише су ми се допале радионице, али сам доста научио о функционисању заједнице, у којој ћу се, мотивисан од стране других учесника, свакако више активирати. Следеће године очекујем исти квалитет презентација, али и више предавача. (Аца Ђурђевић, Дивљи вики паркови)

Снежана Штрковска

Драго ми је да сам била део овогодишње ВикиЛајв конференције у Београду. Оно што сам понела као утисак је програм који је био разноврстан, укљученост публике у дискусијама, као и отвореност да се прича о темама као што су масовни унос података и администраторски начин деловања на Википедији. Како ја радим на ГЛАМ-у и образовном програму у Македонији, сесије повезане са овим областима су ми биле драгоцене. Имала сам прилику да чујем какав је прогрес у Србији, и честитам колегама за њихове напоре и успех у успостављању позитивног контакта са владиним институцијама, које разумеју потребу за отвореним знањем, и спремни су на сарадњу. (Снежана Штрковска, ГЛАМ Македонија)

Јелена Вукчевић

Са конференције носим најлепше утиске. Осим одличне организације, прецизно планираног времена за панел дискусије, округле столове, савршене логистике, добро избрендиране и изрекламиране конференције носим и дивне личне утиске. Велики број креативних људи, сарадника и пријатеља Викимедије Србије, на једном месту који желе да промене свет, велика количина позитивне енергије и права фабрика идеја. Највише ми се допало учествовање на Округлом столу са ГЛАМ сарадницима где сам могла да разменим утиске са колегама из бранше. Увидела сам да и велике институције са јаким годишњим буџетом, великим бројем упошљених лица из струке се сусрећу са истим проблемима као и моја мала кућа културе која је тек у повоју. Нова сазнања, нове идеје и размишљање које смо разменили на ВикиЛајв конференцији и те како су примењиве на музеалску браншу. Викимедија Србије кроз своје програме подршке омогућава већу видљивост наших инстисуција, њихових садржаја и њихових програма. То је управо начин да нашим циљним групама пружимо информације о нашим збиркама, материјалној и нематеријалној вредности трстеничког краја. На наредној конференцији очекујем да будем један од говорника који ће представити резултате пројекта „Формирање Вики-тима Трстеник“, а надам се и друге реализоване пројекте са Викимедијом Србије. (Јелена Вукчевић, Завичајни музеј Трстеник, Народни универзитет Трстеник)


Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Белешке на конференцији водила Нена Богић

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2018 in Serbia, Group photo, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Gunpowder hall.jpg, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Wine cellar.jpg; аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Message from Katy Love, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia,Wikipedia 15, Filip and Đorđe, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Ask the Admins, Goran, Filip and Vladimir, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0;  WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Feedback, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Mass uploads on Wikipedia 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikidata, Goran 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; 12th Birthday of Wikimedia Serbia 17, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 5, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wiki club, Snežana 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; Korisnik Drazetad, dobitnik nagrade Branislav Jovanović za 2018. godinu, аутор Bojan Cvetanović, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WikiLive 2018.

Share Button

Уживо о вики темама – ВикиЛајв 2017

Заједница уредника Википедије у Србији окупила се прошлог викенда у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.

 

Групна фотографија учесника првог дана конференције

 

Конференцију је отворио председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који је нагласио значај оваквих окупљања за развој заједнице, а самим тим и развој Википедије и других вики пројеката. Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, представила је пројекте који се реализују у 2017. години, позивајући волонтере да се прикључе некима од њих.

  

 

Како се све може обогатити Википедија објашњавали су Дарко Гајић, Миљан Симоновић и Ивана Маџаревић. Дарко је представио пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине, који реализује кроз грант Викимедије Србије, а у оквиру којег је написао 104 чланка, са циљем да их буде 500 на Википедији на српском језику. Миљан је појаснио активности у оквиру пројекта Вики Југ, које су подразумевале писање и уређивање чланака на Википедији, као и туристичке и фото туре. Ивана Маџаревић je подсетила да се уредници увек могу прикључити такмичењима у писању чланака и повећати број од скоро 3000 чланака на Википедији на српском језику који су настали на овај начин.

 

Кирил Симеоновски

Запажене су биле и сесије гостију из региона. Кирил Симеоновски, уредник Википедије на македонском језику и председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge, представио је занимљив пројекат ове заједнице Викиексперименти, који подразумева документовање и архивирање научних експеримената, који доприносе визуелизацији чланака на Википедији. До сада су успешно документовали 45 експеримената, а видео записи су искоришћени више од 500 пута на 40 језичких пројеката.

 

 

 

Чедомир Жарковић и Даворин Динић

Посебни гости били су уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су допринели овој енциклопедији. Чедомир Жарковић, светски победник фото-конкурса Вики воли Земљу 2016 поделио је први утисак који је имао када се као такмичар сусрео са Викимедијином оставом – да обележавање фотографија шаблонима није најједноставније за новајлију, али је сада савладао употребу ове слободне мултимедијалне ризнице и наставиће да јој доприноси. Нишки уметник Даворин Динић, који је ослободио део своје колекције Сенке старог Ниша, није скривао своје задовољство што је допринео светском пројекту ширења слободног знања. Штавише, како је рекао, мотивисао је и друге колеге-уметнике да поставе своје фотографије под слободном лиценцом на Викимедијину оставу.

 

Вики амбасадори

Уследило је представљање Образовног програма Викимедије Србије (Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма ВМРС),  да би Вики амбасадори – Миљан Симоновић, Милош Тодоровић, Вукашин Живковић, Марко Адам и Ратко Ђорђевић говорили о искуствима и изазовима са којима се сусрећу, али и, заједно са учесницима конференције, дискутовали о томе како анимирати студенте и асистенте на факултетима да више укључе Википедију у образовање. Обратили су се и Марко Станковић, који у Врању самостално реализује Еду пројекат, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, која је представила рад ученика Викидахије са којим је освојила другу награду у оквиру конкурса Дигитални час.

Радионица „Новајлије на Википедији“

 

Тема о новајлијама на Википедији покренула је конструктивну дискусију учесника конференције. Мирослав Лоци, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић и др Милорад Димић поделили су своја искуства као новајлија на Википедији, али и активности које спроводе у помоћи новим уредницима. Учесници су разматрали начине да новајлије буду охрабрени у уређивању Википедије и сложили се да свако треба да допринесе мотивацији нових уредника, као и да активно треба радити на обезбеђивању свих помоћних средстава.

 

Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске, приказала је искуства ове заједнице у имплементацији ГЛАМ пројекта у бугарске архиве, док је Кирил Симеоновски (Македонија) истакао највеће уређивачке изазове на Википедији на македонском језику.

О новој стратегији целокупног покрета Викимедије говорио је Филип Маљковић, позивајући окупљену заједницу да се укључи са својим идејама, сугестијама и коментарима, јер ће нам управо нова стратегија дати правце и циљеве којима треба да стремимо у наредних 15 година.

    

Крај званичног дела првог дана обележила је занимљива сесија Марка Адама о вандализмима на чланцима на Википедији. Активност учесника конференције у оквиру ове теме довела је и до директне активности на Википедији, када су учесници уживо, као што име конференције налаже, поправили могући скривени вандализам на једном чланку и анализирали проблеме и у другим текстовима.

 

Јавни час уређивања Википедије

Јавни час

Првог дана је одржан и јавни час уређивања Википедије, као паралелна активност конференције. Шесторо заинтересованих грађана (испоставило се већином наставника), било је знатижељно да научи како се уређује ова слободна енциклопедија, а то им је корак по корак објашњавао и показивао Небојша Ратковић. Занимљиво је да је већина полазника основног курса остала до краја дана да слуша и друга предавања, а још је лепше што су дошли и следећи дан на конференциу, у жељи да чују и друге теме из вики окружења.

 

Изненађење за волонтерку Милану

Атмосфера дружења и заједништва која је пратила конференцију омогућила је и један „слатки испад” из званичног програма. Тренутак између две сесије био је идеалан да изненадимо Милану Влаовић, која је тог дана славила рођендан. Слику са пројектора сменила је рођенданска честитка са Миланином сликом, а Бојан Цветановић, менаџер канцеларије ВМРС, изнео је Милани симболичну тортицу са свећицом. Милана је чланица и пријатељица удружења Викимедија Србије, која вредно помаже у преводу извештаја и других докумената на енглески језик.

  

Гости победили на домаћем терену

Неформални део дружења настављен је паб квизом, где су учесници конференције тестирали своје енциклопедијско знање, стечено између осталог и на Википедији. Победу је однео тим  у саставу википедијанаца из Македоније, Ивана Живковића и Кирила Симеоновског, уз помоћ Панчевца Милоша Плавшића. Питања за квиз осмислили су Марија Браловић и Миљан Симоновић.

 

Други дан конференције почео је презентацијом Иване Маџаревић и Небојше Ратковића на тему волонтеризма. Будући да је мотивација волонтера променљива, учесницима конференције додељен је задатак да у две подељене групе разматрају овај проблем. Тако су се могла чути занимљива запажања са становништа волонтера који се први пут јављају у тој улози, као и угао гледања оних који су били у улози организације која их окупља.

   

  

Википодаци, пројекат који се сматра будућношћу Википедије, били су тема следеће сесије. Филип Маљковић је представио ову структурирану базу података која омогућава једноставан начин ажурирања застарелих податка на свим језичким верзијама Википедије. Ова сесија настављена је паралелном радионицом коришћења ове платформе.

Уручење чланских карти за Универзитетску билблиотеку

Као увод у презентацију пројекта Вики-библиотекар, Ивана Гусларевић је истакла важност библиотека у стварању Википедије, приказавши окупљенима неке од примера доприноса библиотека у оквиру ГЛАМ програма широм света.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа пројекта Вики-библиотекар, приказала је резултате овог успешног пројекта у Србији, нагласивши да је до сада обучено скоро 300 библиотекара за рад на Википедији. Овом приликом, Александра је уручила чланске карте Универзитетске библиотеке заслужним википедијанцима Миљану Симоновићу, Милошу Тодоровићу, Марку Адаму и Вукашину Живковићу.

  

Досадно-занимљиве” лиценце тема су којом се, као и прошле године, позабавио Драган Сатарић. Анализирани су разни примери ауторства над фотографијама, попут чувене приче о мајмуну који је усликао селфи, а да би ова правила била што више разумљива, побринула се Ивана Маџаревић, која је организовала и квиз на ову тему, са задатком учесника да препознају врсту ЦЦ лиценце.

 

  

 

Уследила је још једна интерактивна сесија – Светски кафе. Теме су биле ретенција волонтера, такмичења на Википедији и побољшање Википедије у техничком смислу. Учесници су активно давали предлоге и идејна решења, што ће касније бити покушано да се имплементира у Викимедијине пројекте.

 

Након тога, Марко Адам је представио окупљеним википедијанцима неке од алата који им могу помоћи у уређивању Википедије, а уредници су се највише заинтересовали за алатку која броји неискоришћене фотографије.

Последња сесија била је резервисана за анализу позиције Википедије и Викимедије у медијима. Учесници су били врло активни, износивши своје идеје и решења за нека од најчешћих медијских питања, попут оног о веродостојности и тачности података на Википедији.

 

Награда Бранислав Јовановић

 

Сам крај конференције била је прилика да се сумирају утисци и закључци, али и да се додели Награда Викимедије Србије Бранислав Јовановић”.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је на Бранетово огромно залагање за вики свет ширења слободног знања, као и целокупан Викимедијин покрет, повезујући и изглед саме награде – део пузле који недостаје.

Нагласивши да се ова награда додељује за изузетан допринос Википедији, Филип је поносно прогласио добитника за 2017. годину – Дарка Гајића. Дарко је, под корисничким именом Ванилица, написао 1600 чланака и уредио скоро 7000 страница на Википедији на српском језику. Такође, реализујући пројекте у протекле две године, знатно је премашивао циљеве и тиме знатно обогаћивао Википедију и Викимедијину оставу.

Дарко Гајић, добитник награде Бранислав Јовановић за 2017. годину

„Нисам ни сањао да бих ја могао бити носилац, за мене овако вредног признања, које ме обавезује да и у наредном периоду уређивања наставим истим темпом, ако не и боље. Мојим колегама, нарочито новим, уз сву подршку, бих пожелео пуно идеја о називима нових страница, успеха у раду и да се ослободе предрасуда да успех постижу само неко други уз помоћ и подршку  нас „старијих“ – рекао је Дарко.

 

На самом крају, учесницима су додељене захвалице за присуство конференцији, а дводневно дружење обележено је још једном групном фотографијом.

Групна фотографија учесника другог дана конференције

 

  

Сјајни организациони тим

Несебична помоћ у реализацији конференције стигла је управо од волонтера Викимедије Србије, посебно од оних који су се пријавили да чине део организационог тима. Тако су Марија Браловић, Миљан Симоновић, Нена Богић, Анђела Зувић, али и Филип Маљковић и Марко Адам помогли у идејном, логистичком и промотивном делу организације ове конференције.

 

  

    

Све фотографије са конференције можете погледати на Викимедијиној остави у категорији WikiLive 2017.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Почела сам озбиљније да размишљам о улози уредника

 

Јелена Станковић (прва с десна), са друштвом биолога из Ниша

С обзиром да је ово прва конференција којој сам присуствовала, сва моја очекивања су превазиђена. Захваљујући пријатној и интерактивној атмосфери указала ми се прилика да разговарам са другим ученицима који су далеко искуснији и којима је ова конференција само још једна у низу. Као уреднику – „бруцошу“ много тога је било познато, али не у тој мери. Са сваког аспекта сам обогатила своје знање (који су то програми Викимедије, CC лиценце, алати за уређивање чланака, вандализми итд). Поред овога, много битније је то што сам имала прилике да чујем искусне и успешне уреднике, њихове почетке, искуства, успехе и савете. Чињеница је да сам после конференције почела мало озбиљније да размишљам о улози уредника. Добила сам нове идеје о потенцијалним чланцима и вољу да слободно време искористим за писање и уређивање чланака из области које су мени блиске.

Лепо је видети лица која се крију иза корисничких имена

Милош Тодоровић

Конференција је заиста била корисна, јер осим што доста тога може да се научи, имамо прилику да упознамо људе који уређују Википедију. Истина је да смо мала заједница и међусобно знамо једни за друге, али је лепо видети лица која се крију иза корисничких имена. Научио сам нешто ново о слободним лиценцама и чуо сам о новим пројектима Викимедије Србије. Ипак, највише ми се допало дружење са википедијанцима из Србије и региона.

 

Бићу анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката

Милена Миленковић

Било је дивно чути искуства других људи и чути њихова мишљења јер су и мене мотивисали на тај начин. Надам се да ћу бити анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката. Сматрам да је због тога и важна ова конференција – због умрежавања људи унутар Викимедије. Јако су ме заинтересовали пројекти Вики амбасадор, као и Creative Commons лиценце и ауторска права.

 

Сазнао сам како функционише вики заједница

Марко Николић

Конфренција је заиста испунила сва моја очекивања. Сазнао сам како функционише вики заједница, што ми се посебно допало. Оно што ми је највише привукло пажњу јесте прича о CC лиценцама. Било је заиста занимљивих сесија, али и предавача. Сигурно ћу се сада више ангажовати и подстаћи сараднике из Биолошког друштва да се оствари дугорочна сарадња са Викимедијом Србије.

 

 

Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух заједнице

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице ВМРС

Радује ме што смо успели да окупимо чланове заједнице, чујемо њихово мишљење о досадашњим резултатима и заједно поделимо изазове, што је и био и главни циљ конференције. Ове године увели смо нове радионице, панел дискусије, интерактивне сесије кроз које смо покушали да ослухнемо заједницу и помогнемо им кроз наше активности и пројекте.

Посебно ми се допало што су сви присутни активно учествовали у припремљеним сесијама, што су имали нове предлоге и што су их несебично поделили са другима. Нарочито је приметно било и то да су искусни википедијанци били вољни да помогну новајлијама и да им пруже подршку у даљем раду. Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух који је свеприсутан у заједници која уређује Википедију.

 

 

 

   

   

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Документација Марије Браловић и Миљана Симоновића

Аутори фотографија: Марко Николић, Ивана Маџаревић, Милорад Димић и Ивана Гусларевић. Фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2017.

 

Share Button