Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија на српском

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају (3)

Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 15 година од настанка. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. Како рад на Википедији виде дугогодишњи и нови уредници, читајте у наредној серији постова, које је реализовала уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије Марија Браловић.

 

 


ВЛАДИМИР НИМЧЕВИЋ (Корисник:Владимир Нимчевић)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За Википедију знам одавно. Сигурно више од 15 година. Од самог почетка сам је  високо вредновао, и поред “добронамерних” савета да не треба да се ослањам на њу,  јер није поуздана.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Мислим да је то било 2009. године.

Зашто уређујете Википедију?

Зато што ме испуњава помисао да ће мој допринос некоме значити и користити.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Нисам бројао, јер ми квантитет никада није представљао критеријум, него квалитет.

 

Зашто је Википедија важна?

Зато што је једини пројекат на интернету који пружа материјал под слободном лиценцом.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Претпостављање индивидуалности колективности.

 

Како видите будућност Википедије?

Наслућујем да ће Википедија имати светлу будућност, јер је једини пројекат који пружа читатељима оно што њима заиста треба: кратка објашњења о појмовима из свакодневног живота.

 


 

БОЈАН КАЛКАН (Корисник:BokicaK)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За википедију сам сазнао 2003. у чланку Николе Смоленског у Свету компјутера. Тада искрено нисам нисам размишљао о њој.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Хтео сам још 2004/2005. али прве доприносе сам направио у марту 2006.

 

Зашто уређујете Википедију?

Желим сам да постоји доступан, систематски обрађен садржај на матерњем језику.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Пуно. Не бројим 🙂

 
Зашто је Википедија важна?

Људи прво претражују на википедији. Пратим посећеност чланака и приметио сам да су најпосећенији чланци везани за телевизијске серије и спортске личности.

 
Шта је највећа снага Википедије?

To што свако може да је уређује (а то је и слабост истовремено)

 

Како видите будућност Википедије?

Имаће више чланака.

 

 

 

 

 

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић; Владимир Нимчевић, WikiLive 2017 – first day 91.jpg, ауторка Ивана Маџаревић, под CC BY-SA 4.0,  са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику слави 15. рођендан

Википедија на српском језику – највећа јужнословенска Википедија коју свако може да уређује, 16. фебруара обележава пуних 15 година од настанка. Од 2003. године до данас стотине хиљада добровољаца из земље и региона написало је више од 600.000 чланака на српској језичкој верзији највеће онлајн енциклопедије.

Википедија на српском језику је настала захваљујући ентузијазму неколико добровољаца који су почели да је стварају, након раздвајања Википедије на српскохрватском језику на српску и хрватску верзију. У првој години Википедија на српском језику је имала 150 чланака, a cамо три године касније достигнуто је 100 хиљада чланака. Данас Википедија на српском језику има више од 602 хиљада чланака, преко 210.000 регистрованих корисника и око 900 активних уредника.

 

„Википедија је постала синоним за енциклопедију, што нисмо ни претпоставили да ће се десити када смо почели да је стварамо”, изјавио је Филип Маљковић, један од првих уредника и председник Викимедије Србије. „Оно што је истрајало за све ово време јесте идеја слободног знања, које треба да буде доступно свима”, додаје он.

 

Обележавањем 15 година од настанка, прослављају се и сви други успешни вики пројекти ширења слободног знања у Србији, партнерства која су допринела увећању садржаја Википедије, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања највеће ризнице знања.

 

  • Први чланак на Википедији на српском језику био је о GNU лиценцама, на којима се заснивао садржај на Википедији.
  • Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.
  • Од оснивања Википедије до данас нарављено је око 9,8 милиона измена.
  • Википедија на српском је друга најчитанија Википедија на Балкану (после Википедије на бугарском).
  • Википедија на српском има у просеку преко 21 милион посета месечно, односно 700.000 посета дневно.
  • Сваког сата Википедију на српском посети преко 28.000 људи, сваког минута 450, сваке секунде 8 људи.
  • Чланак са највише измена је чланак о држави Србија (3.840 измена).
  • Највећи чланак, уједно и чланак са највише референци је текст о Хилари Клинтон (680.490 бајтова, 720 референци).
  • Највише фотографија на Википедији на српском језику има чланак  Галерија грбова Норвешке (491 фотографија).
  • Корисник са највећим бројем измена је уредник Dcirovic, који је направио чак 1,163,871 измена.
  • Постоји око 150 ботова који на дневном нивоу олакшавају послове који се понављају.
  • Википедија на српском је током 2017. године посећена чак 257,7 милиона пута.

 

Викимедија Србије организовaће прославу овог јубилеја у понедељак, 19. фебруара, од 18 сати у српско-корејском Информатичком центру, Добрињска 11, Београд. За волонтере који нису из Београда, а волели би да присуствују рођендану, обезбеђена су одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем кратког формулара. Имајте у виду да су средства ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве. Линк за регистрацију доступан је на овој адреси.

 

 

 

 

Напомена о ауторским правима: Wikipedia15 Animated Mark – Serbian.gif, аутор Obsuser, под CC0 1.0; Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају

Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 15 година од настанка. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. Како рад на Википедији виде дугогодишњи и нови уредници, читајте у наредној серији постова, које је реализовала уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије Марија Браловић.

 

 

МАРКО СТАНОЈЕВИЋ (Корисник:Марко Станојевић)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?
Било је то пре осам година и тада сам веома мало знао Википедији. Тих давних година нисам ни помишљао да ћу једног дана на овом пројекту постати чак и администратор, а касније и члан Управног одбора Викимедије Србије.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
Прву измену сам направио 19. јула 2010. године. Као непријављени уредник направио сам неколико измена на једном чланку. Тада ме је један од корисника позвао да се пријавим и ево већ скоро 8 година и даље уређујем.

 

Зашто уређујете Википедију?
Википедију уређујем пре свега јер волим да пишем.  Свиђа ми се слоган Википедије који гласи „ширити слободно знање“.  Тиме се на једном месту могу наћи лако доступне и квалитетне информације.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
Имам око 33.000 измена и 700 написаних чланака до сада и не намеравам да се ту зауставим. 🙂

 

Зашто је Википедија важна?
Википедија је важна јер омогућава да се на брзи начин на интернету информишемо о нечему што нас занима. Поред тога, развија писменост и истраживачки дух. Колико год да постоје нека спорења око њеног значаја, сматрам да не постоји особа која данас бар нешто није прочитала са Википедије.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Највећа снага су њени волонтери који заједничким радом чине пројекат сваким даном све бољим.

 

Како видите будућност Википедије?
Будућност Википедије пре свега видим да то и у наредном периоду буде највећа енциклопедија на свету која ће ширити слободно знање, али и у даљем развијању Образовног пројекта Викимедије Србије. Моја жеља је да Википедија постане саставни део наставног плана и програма сваке школе и високошколске установе у Србији. Тиме ће ученици од раних година развијати писменост и учити се писању.

 


МИЛИЦА БУХА (Корисник:BuhaM)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?
Стварно не знам када сам први пут чула за Википедију. Вероватно када се појавила на интернету, а сигурно пре него што се појавила на српском језику. Пројекат ми се од почетка допада и податке са Википедије често користим у неким другим својим пројектима.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
Морам да признам да сам имала неколико неуспелих покушаја отварања налога, а уредник сам постала након семинара Вики-библиотекар.

 

Зашто уређујете Википедију?
Осим што уређивањем чланака задовољавам своју радозналост, писање чланака на Википедији сматрам и једним од важних видова свог професионалног ангажовања. Запослена сам у библиотеци, а информација је наш основни производ.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
Пребројала сам 213, од чега је 153 нова чланка и 60 значајно допуњених. За мање измене и додате референце немам неку евиденцију. Да не заборавим 174 фотографије на остави, које сматрам једнако важним.

 

Зашто је Википедија важна?
По мени је највећи значај Википедије у ширењу информације. Због тога бих истакла важност пројекта #1Lib1Ref. Сваки чланак подржан релевантним референцама на пример мени лично помаже у свакодневном раду. На такав чланак увек могу да упутим неког од својих корисника стручне литературе да га може искористити као почетну тачку за своје даље истраживање.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Доступност информације. Мислим да ово не треба објашњавати.

 

Како видите будућност Википедије?
Не могу да сагледам количино информација ни у блиској будућности и не верујем да било ко може, али верујем да ће бити све поузданији извор. Велики број независних уредника свакако мора изродити непристрасну и објективну информацију. Надам се да ће и у будућности остати једнако објективан медиј.

 

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Wikipedia mini globe handheld.jpg, аутор Lane Hartwell; Zatvaranje i dodela nagrade Branislav Jovanović – WikiLive 2016 46.JPG, ауторка Ивана Маџаревић;  Milica Buha slika za Viki-rodjendan.jpg, аутор Miomir Magdevski, под CC BY-SA 3.0 и CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Мали пројекти, велики резултати

Викимедија Србије са поносом представља велики успех пројеката којима су одобрени микрогрантови у 2017. години. У оквиру шест прихваћених предлога, волонтери из Новог Сада, Смедеревске Паланке, Пирота и Ниша прикупили су укупно 4966 фотографија, а написали чак 262 чланка на Википедији.

Додељивање микрогрантова је замишљено као језгро добрих идеја и посвећено је мањим пројектима који могу прерасти у веће, годишње пројекте. Конкурс је био отворен од 19. јануара до 19. фебруара, а право подношења пројеката имали су појединци, институције, невладине организације и сви они са жељом ширења слободног знања. Новајлије су се на овај начин опробале у увећавању слободног садржаја на Википедији и другим Вики пројектима. Међу послатим предлозима, изабрано је шест пројеката који су се издвајали по свежим идејама, необичним темама, као и разноврсним активностима по разним градовима Србије:

  • Јестиве или не, упознајмо их све је пројекат који је путем лаког и бесплатног садржаја имао за циљ упознавање шире јавности о гљивама које живе на подручју Србије, њиховој екологији, јестивости, начину коришћења и њиховим конзервационим статусу. Ово је тема која није била довољно покривена на Википедији па су резултати нови едукативни чланци о гљивама Србије, допуна постојећих текстова освежених са савременим квалитетним фотографијама са терена.
  • Пројекат Вики воли панонске слатине је креиран са идејом да се повећа видљивост не тако заступљене теме на Википедији. Волонтери су обилазили панонске слатине и прикупљали фотографије заштићених и занимљивих врста које их настањују. Прикупљен материјал учинили су лако доступним на Википедији и Викимедијиној остави, а један од циљева био је информисање и подизање свести код људи о важности очувања слатинских станишта и биљних и животињских врста које их настањују.
  • У оквиру пројекта Дивљи Вики Паркови 2 волонтери су обилазили четири највећа парка у Нишу: Чаир, Бубањ, Парк светог Саве и Тврђаву у циљу приказивања фауне инсеката, дрвенастих представника биљака које изграђују ове делове природе и обогаћивања знање о парковским птицама. Прикупљен материјал доступан је на Викимедијиној остави и искоришћен у написаним чланцима на Википедији. Истовремено су њихови суграђани могли да се едукују кроз уређивачке маратоне и изложбе фотографија.
  • Идеја пројекта Југоисток кроз објектив била је анимирање већег броја појединаца и институција у Нишу кроз активности у склопу пројекта: уређивачке маратоне, фото-туре, изложбу и промоцију слободног знања. Кроз ове активности волонтери су радили на прикупљању фотографија природних и културних знаменитости, што је допринело увећању садржаја на Вики пројектима. Ни чланци на Википедији о знаменитостима нису изостали.
  • Слике и речи Смедеревске Паланке је пројекат са циљем повећања слободног садржаја о културно-историјским добрима општине Смедеревска Паланка. Волонтери из овог краја имали су жељу да повећају видљивост културног наслеђе свог родног града и околине на Википедији и Викимедијиној остави.
  • Промоција заштићених добара јужне и источне Србије је пројекат чије само име каже да обухвата прикупљање фото-материјала кањона, клисура, споменика и других културних и природних добара у овом пределу. Сада су Википедија и Викимедиина остава обогаћене чланцима и фотографијама које приказују опште и специфичне одликама поменутих места.

 

Вође пројеката, као и волонтери из њихових тимова носе позитивно искуство и надају се да ће наставити да раде на промоцији и ширењу слободног знања.

 

Један од постулата под којим функционишемо јесте да знање треба да се дели

Јована Котуров

„Заиста верујем да за разлику од неких других животних професија бити биолог, еколог или генерално неко ко воли одласке у природу и гаји некакав истраживачки дух је нешто сасвим другачије. Врло радо смо се пријавили на конкурс Викимедије Србије, јер смо кроз овај пројекат желели да представимо мање познате представнике макрогљива Србије, дајући читаоцима сажете информације о њиховој морфологији, еколошким прохтевима и слично. Поред чланака, битан пропратни материјал биле су и фотографије и имале су за циљ да визуелно прикажу морфолошке особине одређених врста и приближе их корисницима. За нас је велики успех што смо успели да пренесемо ову идеју нашим колегама и пријатељима и подржимо их да и сами конкуришу ове године. Будуће подносиоце пројеката бих охрабрила да покушају да сами осмисле идеју и да своје знање једноставним путем пренесу на интернет и учине га доступним свим читаоцима. Дакле уколико имате имало времена и бавите се или имате знања о некој интересантној или специфичној области или научној дисциплини у оквиру које има мало садржаја на Интернету, баците се на посао и дајте могућност напретка и усавршавања генерацијама које долазе”, рекла је Јована Котуров, вођа пројекта Јестиве или не, упознајмо их све

 

Пријавили смо се са идејом која није толико популарна, али је дала одличне резултате

Никола Милић

„Моје колеге и ја из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић” смо се пријавили на конкурс на приједлог пријатеља. Одлучили смо се да покушамо са једном идејом која није толико популарна. Наше Друштво је учествовало са пројектом „Вики воли панонске слатине” који  је имао за циљ да  кроз највећу енциклопедију на свијету пружимо читаоцима праве и тачне информације о слатинским стаништима и њиховој правој вриједности, као и о врстама које су специјализоване само за оваква станишта. Кроз писање чланака имали смо прилику да научимо и разумијемо како свијет Википедије заправо функционише. За све проблеме, недоумице и нејасноће увијек смо имали помоћ наших пријатеља из Викимедија Србије који су били више него предусретљиви у сваком тренутку када нам је то било потребно. Препоручујемо свима који размишљају да се пријаве ове године, јер могу доста научити, допринијети слободном знању које је свима доступно и стећи једно огромно искуство. Знам да ми свакако хоћемо! 🙂 ”, изјавио је Никола Милић, вођа пројекта Вики воли панонске слатине

 

У почетку нисмо знали колика је заједница у питању, али смо се брзо уклопили

Марко Николић

Марко Николић, вођа пројекта Дивљи Вики Паркови 2, каже „Викимедија Србије је организација са којом сарађујемо већ две године заредом. Сарадња је почела пројектом „Дивљи Вики Паркови”, када још нико од нас није знао колика је уствари заједница у питању.  Наш пројекат је имао за циљ да представи живи свет нишких паркова нашим суграђанима и то кроз чланке на Википедији и фотографије на Викимедијиној остави. Кроз брошуре, изложбе фотографија, постере, уређивачке маратоне и друге активности успели смо заинтересујемо људе за оно што радимо. Наши волонтери су имали прилику да виде како изгледа теренски рад једног биолога, како да препознају различите врсте птица и инсеката или како да знају које врсте дрвећа могу да виде у свом парку, али и како да пренесу то знање на Википедију. Планирамо да наставимо сарадњу и ове године и наставимо рад на стицању и нових сазнања и прикупљању слободног садржаја.”

 

 

Сарадња са Викимедијом је сарадња са креативцима окупљеним око истог циља

Ђорђе Марковић

„За конкурс сам сазнао случајно и одмах ме је заинтересовао. Пожелео сам да будем део заједнице и дам свој допринос. Уједно сам желео да сазнам да ли је моја идеја довољно добра и креативна да буде део овог пројекта. Сарадња са Викимедијом је сарадња са креативцима окупљеним око истог циља – ширења слободног знања и то је једно ново искуство, нов начин сагледавања ствари око нас. Својим пројектом сам желео да покажем људима да и у Србији постоје места за која можда нису чули и која нису толико популаризована, али су вредна труда да би се посетила. Подносиоцима пројеката бих поручио да осмисле што занимљивије и креативније идеје и да искористе прилику и буду део једног тима који несебично ради на ширењу слободног садржаја”, рекао је Ђорђе Марковић, вођа пројекта Југоисток кроз објектив

 

 

 

Ове фотографије представљају неизбрисив траг природних и културних добара на интернету

Иван Меденица

Аплицирао сам јер сам приметио да је форма саме апликације јако једноставна и да се са мало речи може написати оно што је суштина. Иницијални циљ мог пројекта је била промоција природних вредности југоистока Србије и специфичних станишта источне и јужне Србије. Оно што је остало неизбрисиво и у чему се моја мисија огледала јесте слање диверзитета како станишта, тако и биљних врста у етар. Живимо у свету неизвесности и свако бележење и чување информација о томе како је некада негде било, а поготово у свету природе, за мене представља успех над успесима”, рекао је Иван Меденица, вођа пројекта Промоција заштићених добара јужне и источне Србије

 

Остварени резултати у 2017. години дају нам ветар у леђа да наставимо са праксом додељивања микрогрантова. Успешни пројекти показују да се са малим средствима, уз прави тим, може много постићи. На овај начин ћемо омогућити ентузијастима да буду део Вики заједнице, да наставе да обогаћују највећу слободну, онлајн, јужнословенску енциклопедију и учине знање доступним широј јавности.

 

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Clitocybe dryophilla 1.jpg, ауторке JovanеKoturov, под cc-by-sa-4.0, Lycaena dispar (Veliki dukat).jpg, аутора Nikolеm993, под cc-by-sa-4.0, Abies concolor, Park Čair, Serbia.jpg, аутора Synezisа, под cc-by-sa-4.0, Detalj sa Bigarskog vodopada.jpg, аутора DjordjaMarkovica, под cc-by-sa-4.0, Crkva Svetog Preobraženja, Smederevska Palanka 06.jpg, ауторке Katarine Cvetkovic, под cc-by-sa-4.0, Rosomački lonci.jpg, аутора Ivanа Medenicе, под cc-by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Музеј Југославије и Викимедија Србије заједно у представљању културног наслеђа на Википедији

Викимедија Србије и Музеј Југославије организују уређивачки маратон у писању и допуњавању биографија знаменитих личности из периода СФРЈ на Википедији на српском језику. Маратон ће се одржати 29. новембра – симболично на некадашњи Дан републике, у Музеју Југославије. Чланци на српској језичкој верзији Википедије биће илустровани и фотографијама из фундуса ове институције културе. Акцији се придружује и Историјски архив Јагодине, који ће за вики пројекте донирати политичке плакате из овог периода.

Уредници Википедије, волонтери Викимедије Србије и запослени у Музеју Југославије окупиће се сутра како би заједно унапредили чланке на Википедији на српском језику о знаменитим личностима из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Заједничким радом установљено је да многе биографије недостају на Википедији, а да Музеј поседује адекватну литературу, која је основа за грађу чланака, као и  фотографије за илустрацију.

 

Уређивачки маратон је званични почетак дугорочне сарадње између Музеја и Викимедије, а наставиће се програмом Википедијанац стажиста који ће бити реализован у овој установи у наредних месец дана. Уредник Википедије са искуством радиће у овој институцији културе на дигитализацији материјала од енциклопедијске вредности, који ће се потом наћи на Википедији и другим вики пројектима, али ће пружити и обуку запосленима за самостални рад у вики окружењу, као и на унапређењу чланака на Википедији на српском језику.

 

Сарадња Музеја Југославије и Викимедије Србије део је ГЛАМ програма (Galeries, Libraries, Archeves, Museums) који српски органак Задужбине Викимедија спроводи у нашој земљи. У питању је двосмерна сарадња са институцијама културе у унапређењу доступности ризнице културног наслеђа наше земље на интернету, односно на Википедији – највећој ризници људског знања у историји.

 

Програм ГЛАМ добио је подршку и Министарства културе и информисања Репубике Србије, где су одржане иницијалне радионице и презентације за представнике музеја, архива и библиотека у Србији о могућностима доприноса вики пројектима, односно присутности српске културе на интернету.

 

Као резултат ове подршке, бројне установе културе се придружују ГЛАМ програму ширења слободног знања и културе, па се тако тренутно интезивно успоставља сарадња са музејима, архивима и билиотекама широм Србије. Историјски архив Јагодине ће за почетак сарадње донирати политичке плакате, у Музеју у Лесковцу се спроводи програм стажирања, а у Музеју Војводине ће средином децембра бити одржан дводневни семинар за представнике музеја у Војводини.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Flag of SFR Yugoslavia (with coat of arms).jpg, аутора Volks Das Auto, под cc by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button