Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Почиње кампања уређивања референци #1lib1ref

Замислите свет у коме сваки библиотекар дода још једну референцу на Википедију

 

Викимедија Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Библиотека града Београда позивају библиотеке и библиотекаре широм земље да се придруже акцији „Један библиотекар,  једна референца“, која се спроводи широм света поводом рођендана Википедије.

 

 

 

Глобална кампања у Викимедијином покрету #1Lib1Ref реализује се сваке године са циљем да се мотивишу библиотекари да дају свој професионални допринос највећој енциклопедији у људској историји. Идеја је да се у чланке на Википедији унесе што више извора и референци где они недостају.  На тај начин се омогућава да све информације буду проверљиве, а тиме је Википедија поузданија.

Кампања почиње 15. јануара и траје до 3. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Такође, многе локалне библиотеке широм света су се прикључиле акцији.

У Србији ће ова кампања бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”, која већ четврту годину за редом реализује пројекат „Вики-библиотекар”, као и са Библиотеком града Београда.

У уторак, 23. јануара, у 10 сати, у просторијама Универзитетске библиотеке биће одржана презентација кампање #1lib1ref, обука уређивања Википедије, а у наставку маратон посвећен додавању референци.

Три библиотекара/библиотекарке који током ове три недеље буду највреднији и додају највише референци у оквиру кампање биће награђени ваучерима за куповину књига.

Зашто да учествујем?

Википедија је непроцењив део сваког процеса истраживања. Више референци чини саму Википедију референтном. Придружите нам се и дајте мали допринос целокупном људском знању.

Због тога што свако може да уређује Википедију, Википедијина заједница развила је суштинску стратегију како би омогућила квалитет информација у чланцима: укључивши фусноте ка поузданим изворима како би се омогућило читаоцима Википедије да могу да провере информацију. Ова стратегија помаже глобалној заједници волонтера делотворни рад у складу са мисијом Википедије: сакупити “целокупно светско знање”.

Читаоци и уредници који нису уверени у делове информација у чланку могу да додају ознаку „тражи се цитат” поред те информације. Ове ознаке су сличне питањима референци: публика тражи референце које би подржале оно што читају. Само Википедија на енглеском језику има 380,000 оваквих ознака.

Хиљадама чланака је потребно још референци; 210.000 чланака на Википедији на енглеском језику их немају. Замислите кад би сваки библиотекар на свету одвојио 15 минута да дода референцу тамо где је потребна! Википедија би сигурно смањила тe недостатке.

Како да учествујем: Пет основних корака

  1. Пријавите се за учешће на страници на Википедији

  2. Пронађите чланак којем је потребна референца. Чланке без извора и референци на Википедији на српском језику можете пронаћи на следећим линковима:

    1. http://bit.ly/2FmI6RP

    2. http://bit.ly/2CYyiiJ

    3. http://bit.ly/2ANkd2y

  3. Пронађите поуздан извор који ће подржати чланак

  4. Додајте цитат/референцу према правилима Википедије

  5. Додајте хештег #1Lib1Ref у опису измене

  6. Поделите вашу измену на друштвеним мрежама (са хештегом) и научите више о библиотекама и Википедији. Ако желите, можете додати својој корисничкој страници и шаблон да сте професионално учестовали у кампањи.

Уколико сте заинтересовани да додајете референце на Википедији на енглеском језику, можете се послужити алатком „потрага за цитатом”.

По завршетку кампање, поново ћемо се окупити да сумирамо резултате и доделимо симболичне награде и захвалнице за учешће у акцији.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 1Lib1Ref Wikipedia logo, аутора OlafJanssen, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија обележава 17. рођендан

Википедија на енглеском језику 15. јануара обележава 17 година од оснивања овог најуспешнијег светског пројекта. Током овог периода 32, 5 милиона добровољаца широм света написало је и допунило 288 језичких верзија Википедије, од чега више од 5,5 милиона чланака на енглеској верзији ове највеће онлајн енциклопедије.

 

Викимедијанци на Викиманији 2016

 

Може се слободно рећи да је оснивање Википедије 2001. уздрмало интернет. Иако је пројекат започет као подршка британској Нупедији коју су писали стручњаци, убрзо је постала прва енциклопедија на свету коју могу сви да уређују. Само неколико месеци од настанка имала је 8000 чланака, а до краја године 20 хиљада чланака и 28 језичких верзија. Данас је Википедија на 5. месту по посећености међу сајтовима, али прва као непрофитни сајт.

Оно што се сматра највећим успехом и предношћу Википедије је да је захваљујући донацијама овај сајт и даље ослобођен од реклама и других видова оглашавања, те се мисија ширења знања одвија неометано и за читаоце и уреднике.

За Википедију се каже да „све зна”, а ево неких занимљивих чињеница о њој које можда нису толико познате:

 

Википедија има своју званичну песму

То је „Хотел Википедија”, обрада песме „Хотел Калифорнија” групе Иглс. Објављена је 2004. и направљена је специјално за „википедихоличаре”.

 

Око 600 нових чланака дневно се напише на Википедији на енглеском језику

Википедија, заједно са сестринским пројектима Задужбине Викимедија као што су Викицитат, Викиречник, Викикњиге, Викимедијина остава и други имају 10 измена сваке секунде.

 

Десетине милиона људи уређује Википедију

Тренутно постоји више од 32,5 милиона људи који имају отворен налог на Википедији. Они се називају „Википедијанци” и имају могућност уређивања страница.

 

Постоји гласање о томе који ће чланак бити последњи на Википедији

Уколико би из неког разлога Википедија пропала, организовано је гласање на тему који чланак ће бити последњи.

 

Чувају се неки од најчуднијих обрисаних чланака

Иако су обрисани, необични чланци се ипак чувају на Википедији. Неки од чланака су „Улога кловнова у модерном друштву”, „Љути магарац” и „Пиво за псе.”

 

Амерички Конгрес је био блокиран на Википедији 10 дана

Када је примећено да су људи из Конгреса острашћено додавали измене на неке чланке, Википедија је направила бота да прати њихово понашање на Википедији и да твитује сваки пут када се направи анонимна измена. Будући да ово није коплетно решило проблем, ИП адреса америчког Конгреса је морала бити блокирана на 10 дана, након агресивних измена које су укључивале и теорије завере о слетању на месец.

 

Википедија постоји на 299 различитих језика

Од децембра 2017. постоји 299 језичких верзија Википедије. Ипак, 11 није активно. Од 288 активних, постоје и неке на необичним језицима као што су Канури, Англо-саксонски, Старословенски или Шајански језик.

 

Страница са највише посета је увек почетна страница Википедије

Почетна страница Википедије је одувек имала највише прегледа, а следе је „претрага” и „случајна страница”. Чланци са највише прегледа поред главне странице су чланци о Фејсбуку и Јутјубу, као и о америчким председницима Доналду Трампу и Бараку Обами.

 

 

Корисник са највише измена икада је Ser Amantio di Nicolao

Од марта 2016, Википедијанац Ser Amantio di Nicolao је уредник који је направио највише измена икада – 1,6 милиона. Ипак, аутоматски бот Cydebot је у истом периоду направио 5,1 милиона измена.

 

Већину уредника Википедије чине мушкарци

Само 20-30% уредника Википедије чине жене. Задужбина Викимедија се труди да превазиђе тај јаз бројним акцијама и активностима које би мотивисале даме да се укључе.

 

Википедија је увек у врху посећености када је реч о сајтовима

Википедија је годинама међу првих пет сајтова по посећености, а часопис „Тајм” у октобру 2017. прогласио је Википедију трећим најутицајнијим сајтом свих времена, после Гугла и Амазона.

 

Википедијанци широм света ће окупљањима прославити овај рођендан, као и Викимедија Србије, која је дружење уредника заказала за 15. јануар у 18 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). 

Окупљенима ће се обратити председник Викимедије Србије са посебним освртом на занимљивости са ове Википедије.

Обезбеђена су одређена средства за покривање путних трошкова волонтера који нису из Београда, а имају жељу да присуствују прослави. Будући да је број места ограничен, потребно је да се сви заинтересовани пријаве попуњавањем кратког формулара. Средства су ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве.

 

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Wikimania 2016 – group photo 03.jpg, аутора Niccolò Caranti; HotelWiki1.JPG, аутора Gnom, public domain; Stopspinning.gif, аутора Sultan Haris III; RotaWiki.gif, аутора Gustavo Girardelli, Bastique; Bouncywikilogo.gif, аутора Wikimedia Foundation (edited by Splaka at Uncyclopedia), под CC BY-SA 3.0 и CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Вики воли Земљу: Најлепше светске фотографије природе бира и српски мајстор фотографије Милан Живковић!

Интернационални избор најлепших светских фотографија заштићених природних добара управо се одвија заједничким радом чланова жирија из целог света. Један од изабраних чланова међународног жирија је и Милан Живковић, фотограф, уметник и дизајнер.

 

Међународни тим који организује светски избор, контактирао је Викимедију Србије да предложи члана жирија са великим искуством у области фотографије природе, а да није жирирао национално такмичење. Избор је несумњиво пао на угледног фото-стручњака Милана Живковића, који је 18 година радио као фотограф и дизајнер у Природњачком музеју, потом као уредник фотографског програма Центра за културу у Ковину а затим као уредник часописа Рефото. Сада је предавач у Рефото студију и школи фотографије. У Србији је амбасадор компанија Никон и Профото и власник Диџиграфи сертификата корпорације Епсон.

Фото: Ивана Томановић

Од 2005. радио је као извршни, а од 2012. је главни уредник реномираног часописа посвећеног фотографији  – Refoto. Документовао је и илустровао велики број дешавања, изложби и публикација везаних за природу у земљи и иностранству. Непрекидно популарише фотографисање природе и посебно макро-фотографију. Аутор је шест фото-монографија, више стручних и научних радова, као и фотографских пројеката везаних за природу који су имали више од 100 поставки у преко 20 градова код нас и у иностранству. Своје фотографије донирао је Завичајним и уметничким збиркама, Природњачком музеју Београд, Музеју Војводине у Новом Саду, као и Музеју савремене уметности у Београду.

За наш блог открива да је светском жирирању преостао још један круг гласања, а нас је интересовало и каква нам је конкуренција и како ће се котирати Србија ове године.

Како Вам се чине фотографије које представљају избор 36 земаља (и УНЕСКОВ пројекат о биосфери)?
Веома је занимљиво то што је стигао велику број фотографија које су до сада прошле неколико локалних и два међународна круга жирирања. Све ово говори да људи постају итекако свесни значаја бележења и очувања како материјалне тако  нематеријалне баштине. Јасно је да је фотографија неког предела који представља и посебан екосистем реално jeсте једини начин да се сачува и пренесе информација о његовом постојању. А приказ ових информација на месту које је приступачно свима, као што је Викимедија, свакако је најбољи начин њиховог чувања.

Колике шансе има Србија да поново освоји прво место (или уђе у првих 10)?

Незахвално је прогнозирати било шта јер до краја жирирања има још рада и сабирања гласова тако да сада једино можете да навијате и да се надате – ја морам да останем неутралан и непристрасан.

 

Послушаћемо Милана и снажно навијати да се фотографије из Србије поново пласирају међу најбоље светске фотографије заштићених природних добара, на фото-конкурсу највеће онлајн енциклопедије – Википедије.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Извори: Srbijafoto.rs; Refoto.rs – Milan Živković “Moj Banat”: Otvaranje izložbe

Напомена о ауторским правима: Фотографију Милана Живковића снимила Ивана Томановић; Participating Countries WLE 2017, аутора Saqib, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

 

Share Button

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

Победа новајлије на такмичењу

Победу на овогодишњем такмичењу на тему Народи света однео је корисник Medeniacus, док су друго и треће место освојили корисници MareBG и Његомир158. Похвале су додељене корисницима М Тодоровић и Марко Сарајево. На такмичењу је укупно учествовало 11 уредника Википедије, а њихов допринос огледа се у постављених чак 2.867.630 бајтова.

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, на Википедији на српском језику организовала је такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о народима света. Такмичење је трајало од 22. августа до 22. септембра, а током овог периода учесници су писали о разним народима, њиховим културама, језицима, историјским догађајима и многим другим темама. Резултат њиховог учешћа може се видети кроз 225 написаних чланака, од којих су 198 нових, док је 27 допуњено.

 

У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 2, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Улогу жирија имали су дугогодишњи уредници Википедије и то Geologicharka, BokicaK и JustUser.

 

Прво место заузео је корисник Medeniacus, са 36 написаних чланака, односно 671.531 унетим бајтом. Победник је награђен књигом Историја човечанства – Средњи век. Другонаграђени MareBG написао је 33 чланка са 598.070 бајтова и тако освојио књигу Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Трећу награду, стручно астрономско осматрање на Народној опсерваторији и стручно вођење кроз Ботаничку башту, добио је Његомир158, са креирана и допуњена 52 чланка, односно 593.101 бајтом.

 

Поред награда, додељене су и похвале уредницима за посебан допринос такмичењу. Милошу Тодоровићу припале су две биљке у епрувети, док је Марко Сарајево добио издање ЦПН-а Шта биљка зна.

 

У оквиру ове сарадње, организован је и уређивачки маратон током Ноћи истраживача, на коме су учесници писали о знаменитим научницима широм света. Укупно је написано и допуњено 33 чланка од стране 15 учесника. Маратон је одржан у библиотеци Гете института, а они који нису били у могућности да присуствују, допринели су маратону онлајн.

Честитамо победницима и захваљујемо се свим такмичарима на учешћу.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Researchers’ Night Edit-a-thon 02.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 03.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon  08.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon 09.jpg,  Researchers’ Night Edit-a-thon 14.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 20.jpg, под cc by-sa-4.0, ауторке Иване Маџаревић са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button