Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије 2019

Викимедија Србије расписује конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс траје од 2. јула до 2. августа 2018. Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије.

Викимедија Србије је непрофитна, невладина организација која ради на ослобађању и дигитализацији културно-историјских садржаја, сакупљању фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисању идеје о сакупљању и дељењу слободног знања. Сврха овог позива јесте подстицање младих али и искусних ентузијаста да имплементирају Викимедијине пројекте у циљу промовисања слободног знања.

 

TЕМЕ КОНКУРСА

Образовање – у оквиру ове теме ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Под овим се подразумевају:

  • организовање предавања и радионица о уређивању Википедије у оквиру одређених предмета у средњим, вишим школама и факултетима
  • осмишљавање нових модела сарадње са образовним институцијама формалног или неформалног образовања

Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове теме потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Неки од модела сарадње могу бити:

  • дигитализација и ослобађање садржаја културног и историјског наслеђа из институција културе (ГЛАМ – галерије, библиотеке, архиви, музеји…)
  • организација уређивачких маратона у ГЛАМ институцијама – догађаја на којима волонтери уређују Википедију на одређену тему током једном дана
  • организовање и/или реализовање програма стажирања у ГЛАМ институцијама који подразумева ангажовање уредника Википедије у некој од институција културе приликом чега се ради на дигитализацији и ослобађању садржаја које институција поседује, као и на обуци запослених у установи културе за рад на Вики пројектима.
  • остваривање нових модела сарадње са институцијама културе

Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације.  У оквиру овога спада:

  • покретање пројекта са циљем пружања подршке заједници волонтера окупљених око Википедије на српском језику и Викимедије Србије
  • едукација и обука волонтера за уређивање Википедије и других Вики пројеката и представљање могућности повећања слободног садржаја на интернету
  • активно ширење мреже волонтера заинтересованих за рад на Вики пројектима
  • активирање група људи у циљу покретања заједничких вики-пројеката у више градова Србије

Ко може да аплицира?

Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије, о којима можете више прочитати у Стратегији Викимедије Србије. Ако до сада нисте писали предлоге, представници Викимедије Србије вам могу у томе помоћи. Важно је да имате јасну идеју и замисао како бисте могли да је реализујете.

Како да пошаљем предлог?

Пријавни формулар можете преузети овде. Потребно је да преузмете формулар и пошаљете га на kancelarija@vikimedija.org. Образац се не попуњава онлајн. Подносиоци пројеката могу да поднесу више од једног предлога. Имајте у виду да подржавамо пројекте у износима од 100 до 5000 евра. Предност ће имати иновативни пројекти са оригиналним и свежим идејама, као и добро образложеним буџетом.

Трајање пројекта

Сви пројекти који буду одобрени улазе у годишњи план Викимедије Србије. Период реализације је календарска 2019. година. Пројекти не морају нужно да трају годину дана али се морају реализовати у временском периоду од јануара до децембра 2019. године.

До када могу да пошаљем предлог пројекта?

Све предлоге треба доставити до 2. августа на kancelarija@vikimedija.org или их можете доставити лично у канцеларију Викимедије Србије (Дечанска 4/3, Београд). За све додатне информације обратите нам се путем електронске поште или на бројеве телефона: 011/33-48-468, 060/74-54-773 (Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице)

Временски оквир реализације:

  • 2. август – Рок за слање пројектних предлога и почетак селекције;
  • 18. август – Први круг селекције;
  • 1. септембар – Коначна одлука о укључивању пројеката у годишњи план Викимедије Србије;
  • јануар 2019 – Потписивање уговора и уплата средстава;
  • од фебруара 2019 – Почетак реализације пројеката;
  • 31.12.2019 – Крајњи рок за завршетак пројеката;
  • јануар 2020 – Писање завршних извештаја.

Очекујемо ваше предлоге и надамо се успешној сарадњи!


Ауторка: Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ВикиЛајв 2018: Фабрика идеја и позитивне енергије

Уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.

 

Групна фотографија учесника конференције ВикиЛајв 2018

 

Претконференцијски део почео је окупљањем учесника вече уочи конференције, када је организовано дружење кроз пешачку туру подземним Београдом. Поред лагума и поземних бункера којима су се прошетали, српски Википедијанци са гостима из региона имали су прилику и да дегустирају вино у винском лагуму.

 

Четврту ВикиЛајв конференцију, у суботу, 14. априла, званично је отворио Филип Маљковић, председник Викимедије Србије и дугогодишњи члан Википедијанске заједнице. Он је изразио задовољство због сталног прилива нових чланова, али и због присуства старих уредника. Истакао је значај окупљања Википедијанаца и Викимедијанаца као добар начин за размену нових идеја и могућности дискусије и позвао све окупљене да буду активни и покрећу нове теме.

Кејти Лав и Сати Хјустон поздрављају учеснике

Да су окупљања Википедијанаца важна за заједницу, подсетиле су и Кејти Лав и Сати Хјустон из Задужбине Викимедија, које су се обратиле учесницима видео порукомОне су честитале Википедијанцима значајан јубилеј – 15 година од настанка Википедије на српском језику, као и велику посећеност српске језичке верзије онлајн енциклопедије која је у 2017. години имала 257 милиона посета, али и чињеницу да је организовано преко 300 догађаја у циљу окупљања заједнице.

На самом почетку програмског дела учесници су имали прилику да виде шта се све  значајно десило од прошлог ВикиЛајва до сада, на који начин су учесници претходних окупљања покренули Вики иницијативе и шта се очекује од актуелне локалне конференције Википедијанаца.

Будући да је све било у знаку веома важног јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, једна од првих презентација приказала је осврт на то како је Википедија изгледала на самим почецима, а како се променила до сада. Приказан је сам почетак рада, раст и напредак заједнице. Под овим се поред изгледа интерфејса, подразумевала и измена техничких ствари, додавање категорија, измена корисничких права уредника, као и масовни уноси. Презентацију су припремили Филип Маљковић и Ђорђе Стакић, који су паралелно са развојем Википедије развијали и себе као уреднике. Ђорђе се осврнуо и на чињеницу да до 2005. године није било окупљања и да је Трг био место на коме су се Википедијанци договарали око правила и политика, а данас се на њему углавном предлажу нове идеје.

Током година градила се мрежа уредника, али и мрежа администратора који су на ВикиЛајву одговарали на питања других Википедијанаца, али и оних који су желели да сазнају више о систему контроле на Википедији. Учеснике конференције занимала је разлика између администратора на Википедији и чланова Викимедије Србије, али се и полемисало о томе да администратори треба да делују у име заједнице.

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије, говорио је о Семинарским радовима на Википедији и досадашњим оствареним резултатима ученика и студената.  Препознатљивост ових радова видљива је кроз шаблоне на самим чланцима, али су као проблем издвојене примедбе на писменост и мањак енциклопедијског стила писања, што је доводило и до брисања чланака.

Имајући у виду да су учесници изразили жељу за интерактивним радионицима, Викимедија Србије се потрудила да им то пружи кроз Светски кафе. У оквиру ове сесије три модератора су обрађивала три теме смењујући се од једне до друге групе учесника. Теме су биле регионална сарадња, децентрализација активности и теме за такмичења и уређивачке маратоне. Учесници су били врло активни и кроз дискусију долазили до закључака које су на крају модератори презентовали.

 

Једна од веома важних ствари у 2017. години свакако је била стратегија Викимедијиног покрета, а паралелно са тим и стратегија Задужбине Викимедија. Ивана Маџаревић и Филип Маљковић представили су три главна фокуса Викимедије Србије за наредне три године – Образовни програм, слободни садржај и подршка заједници, али и како је то усклађено са стратегијом Викимедијиног покрета.

Начин на који се заједница може охрабрити јесте и додељивање микрогрантова за пројекте мањих обима. Овај програм се реализује већ четири године, а на ВикиЛајву су вође пројеката поделили са публиком успехе и изазове на које су наишли и тиме охрабрили оне који имају идеју да се одваже и покрену иницијативу којом ће допринети људском знању.

Сваке године са задовољством позивамо и колеге из региона, те нам је конференцију обогатила и презентација Снежане Штрковске, вође корисничке групе ГЛАМ Македонија. Она је приказала како су у овој земљи основани Вики клубови за ученике, који се тако мотивишу да пишу чланке на Википедији. Најуспешнији ученици добијају и награде, али је и читав пројекат награђен од стране Међународног савета музеја.

Током првог дела дана, а паралелно са наведеним сесијама организовани су округли сто и панел дискусија са сарадницима у оквиру Образовног и ГЛАМ програма, јавни час уређивања Википедије и радионица писања Вики пројеката.

У панел дискусији о ЕДУ програму су учествовале Сања Јечменица, наставница информатике и математике у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Београду, Милена Марић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“ у Београду, Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду и Јелена Петровић, доценткиња на Департману за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењавању традиционалне наставе.

Округли сто са ГЛАМ сарадницима окупио је партнере из установа културе са којима се сарађивало, али и оне са којима је сарадња тек у повоју. Александра Поповић из Универзитетске библиотеке, Милица Шевкушић из Института техничких наука Српске академије наука и уметности, Милица Буха из Библиотеке града Београда, Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије, Миша Стојановић из Народне библиотеке Србије, Јелена Вукчевић из Завичајног музеја у Трстенику, Маја Пујин из Историјског архива Панчева, али и ГЛАМ волонтери, бивши стажисти и други учесници конференције, дискутовали су о могућностима које пружа ГЛАМ програм за установе културе и обрнуто. Учесници су се сложили да је подршка Министарства кулутре пресудна за озбиљан развој овог програма у нашој земљи, али су давали и друге корисне сугестије и савете како да се унапреди приступ установама културе и на које пројекте се треба више фокусирати.

Јавни час уређивања Википедије био је отворен за све заинтересовани који, су због ограничених места, морали да се пријаве. Овакви часови ће се одржавати периодично управо у Српско-корејском Информатичко приступном центру у коме се одржала конференција.

Поред микрогрантова, Викимедија Србије додељује и годишње грантове, а како до њих можете доћи објаснила је Ивана Маџаревић на радионици писања Вики пројеката. Истакнуте су круцијалне ствари које је потребно истражити пре подношења пројеката, а објашњени су делови формулара на основу ког се врши одабир пројеката. Учесници су имали мини радионицу кроз коју су се нашли у улози подносиоца пројеката и Комисије која одлучује о томе који пројекти пролазе селекцију.

На крају првог дана, учесници су писали о томе шта им се највише свидело и шта их је инспирисало. Без сумње су то били само окупљање, размена идеја и умрежавање уредника.

 

 

Други дан је започео кратким енерџајзером, а затим и обуком уређивања Википедије, али овог пута преко Визуелног уређивача. Обука је била погодна за оне који се не сналазе у коду и за саме почетнике, а успешно ју је савладало 10 полазника.

Надовезала се презентација о вики платформи у експанзији – Википодацима. Горан С. Миловановић, психолог и дата научник који ради за Викимедију Немачке, представио је основе Викидате учесницима конференције на врло једноставан начин, чиме су се многи мотивисали да се укључе и у овај вики пројекат. Горан је најавио план за покретање оваквих радионица у наредном периоду, које треба да буду одскочна даска за окупљање заједнице која ради на Википодацима.

 

Да ли подржати масовне уносе и колико користи они доносе Википедији дискутовали су са публиком Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Драган Сатарић, администратори на Википедији. У интерактивној дискусији чули су се аргументи обе стране, а посебно су расправљали они који долазе од активних уредника онлајн енциклопедије.

За конференцијским столом Википедијанци стажисти сменили су администраторе. Милица Вучетић, Марија Гајић, Душан Ружић, Владимир Нимчевић, Стефан Митић и Милош Тодоровић причали су о својим искуствима у програму стажирања, посебно стављајући акценат на савете будућим стажистима у овом пројекту, чији део ове године финансира Министарство културе и информисања.

Милош Тодоровић је потом представио своје истраживање и рад на тему оглашавања на Википедији. Учесници су имали прилике да чују шта све Википедија добија без реклама, да ли постоје плаћени чланци и како може да изгледа потенцијални спој ове енциклопедије и адвертајзинга.

Гост из Македоније, Иван Живковић из корисничке групе Shared Knowledge, говорио је о томе како је Википедија на македонском језику представљена на друштвеним мрежама, како се развијао број пратилаца и колико и ове интернет платформе могу да допринесу повезивању вики заједнице.

Уследила је непресушна тема – ауторска права и слободне лиценце. Драган Сатарић је изнео нове примере и, као и увек, у томе био врло интересантан, а одмах након њега је Ивана Гусларевић презентовала развој и успех уређивачких маратона до данас, што је била и последња презентација на конференцији.

Дошао је и тренутак да се сумирају утисци, а учесници су имали мали задатак да на стикерима различитих боја означе шта је било добро, шта лоше, а шта тек треба радити. Овакве директне повратне информације врло су значајне за планирање наредних конференција, али и опипавање генералног пулса заједнице.

 

НАГРАДА БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

На самом крају конференције Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свима што су били активни учесници, изражавајућу наду да су покривене све битне теме, али наглашавајући да су теме из вики света непресушне, те да се нада да ће следеће године конференција бити још већа и занимљивија.

Подсећајући да је Викимедија Србије установила награду “Бранислав Јовановић”, у знак сећања на рано преминулог потпредседника Викимедије Србије, Филип је нагласио да се, иако одлука није била лака, Управни одбор потрудио да издвоји уредника Википедије који је предано стварао Википедију на српском језику од њеног самог оснивања. Будући да је ова цела година у знаку јубилеја  – 15 година од настанка Википедије на српском језику, одлучено је да награда “Бранислав Јовановић” за 2018. годину припадне господину Дражену Дражети, који је под корисничким именом Drazetad направио више од 147.000 измена и написао невероватних 16.189 чланака.

 

Дражен Дражета, добитник Награде „Бранислав Јовановић“ 2018

 

Проглашавањем добитника награде конференција уредника Википедије ВикиЛајв 2018 званично је завршена. Незванично, конференција је настављена у кафићима и шетњама београдским улицама, где су наставиле да се множе идеје за нове активности у вики свету, о којима ћемо причати наредне године, са новим темама на новом издању конференције.

 

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Теодора Лукић

ВикиЛајв конференција је за мене била веома позитивно искуство. Посебно сам одушевљена организацијом, садржајем и паралелним предавањима која су омогућила да учесници посећују теме које их највише интересују. Теме су биле интересантне, а предавачи јасни, стручни и посвећени. Такође, моје учешће у једној од сесија као модератор ми је у великој мери помогло да усавршим своје презентационе вештине. Следеће године очекујем нове, занимљиве теме, још већи број учесника и дружење као и до сада. (Теодора Лукић, Вики амбасадорка)

Аца Ђурђевић

 

Носим изузетно позитивне утиске са конференције. Највише су ми се допале радионице, али сам доста научио о функционисању заједнице, у којој ћу се, мотивисан од стране других учесника, свакако више активирати. Следеће године очекујем исти квалитет презентација, али и више предавача. (Аца Ђурђевић, Дивљи вики паркови)

 

Снежана Штрковска

Драго ми је да сам била део овогодишње ВикиЛајв конференције у Београду. Оно што сам понела као утисак је програм који је био разноврстан, укљученост публике у дискусијама, као и отвореност да се прича о темама као што су масовни унос података и администраторски начин деловања на Википедији. Како ја радим на ГЛАМ-у и образовном програму у Македонији, сесије повезане са овим областима су ми биле драгоцене. Имала сам прилику да чујем какав је прогрес у Србији, и честитам колегама за њихове напоре и успех у успостављању позитивног контакта са владиним институцијама, које разумеју потребу за отвореним знањем, и спремни су на сарадњу. (Снежана Штрковска, ГЛАМ Македонија)

 

Јелена Вукчевић

Са конференције носим најлепше утиске. Осим одличне организације, прецизно планираног времена за панел дискусије, округле столове, савршене логистике, добро избрендиране и изрекламиране конференције носим и дивне личне утиске. Велики број креативних људи, сарадника и пријатеља Викимедије Србије, на једном месту који желе да промене свет, велика количина позитивне енергије и права фабрика идеја. Највише ми се допало учествовање на Округлом столу са ГЛАМ сарадницима где сам могла да разменим утиске са колегама из бранше. Увидела сам да и велике институције са јаким годишњим буџетом, великим бројем упошљених лица из струке се сусрећу са истим проблемима као и моја мала кућа културе која је тек у повоју. Нова сазнања, нове идеје и размишљање које смо разменили на ВикиЛајв конференцији и те како су примењиве на музеалску браншу. Викимедија Србије кроз своје програме подршке омогућава већу видљивост наших инстисуција, њихових садржаја и њихових програма. То је управо начин да нашим циљним групама пружимо информације о нашим збиркама, материјалној и нематеријалној вредности трстеничког краја. На наредној конференцији очекујем да будем један од говорника који ће представити резултате пројекта „Формирање Вики-тима Трстеник“, а надам се и друге реализоване пројекте са Викимедијом Србије. (Јелена Вукчевић, Завичајни музеј Трстеник, Народни универзитет Трстеник)

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 


Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Белешке на конференцији водила Нена Богић

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2018 in Serbia, Group photo, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Gunpowder hall.jpg, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Wine cellar.jpg; аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Message from Katy Love, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia,Wikipedia 15, Filip and Đorđe, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Ask the Admins, Goran, Filip and Vladimir, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0;  WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Feedback, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Mass uploads on Wikipedia 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikidata, Goran 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; 12th Birthday of Wikimedia Serbia 17, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 5, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wiki club, Snežana 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; Korisnik Drazetad, dobitnik nagrade Branislav Jovanović za 2018. godinu, аутор Bojan Cvetanović, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WikiLive 2018.

Share Button

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају (4)

Википедија на српском језику ове године обележава 15 година постојања. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. У сусрет акцији WikiGap, данас за наш блог о раду на Википедији причају уреднице које су недавно почеле да доприносе највећој онлајн енциклопедији – Јелена Шуњеварић и Виолета Младеновић. Интервјуе је реализовала Марија Браловић, уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије.

Јелена Шуњеварић (Корисник:Jelenasunjevaric)

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За Википедију сам чула након велике транзиције у свом животу – од преласка са dial-up интернета на модерну конекцију, пре мало више од 10 година.С обзиром да сам тада била веома мала, релевантно мишљење о Википедији сам стекла током последњих година када сам увидела обимност и корисност информација које ова енциклопедија и њен начин уређивања пружа.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
На првој години факултета, када сам као предиспитну обавезу имала писање и уређивање чланка из дате области.

 

Зашто уређујете Википедију?
Из разлога што ми се допада да будем део идеје о сумирању и документовању колективног људског знања.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
За сада, скромна три чланка, али виђаћете ме чешће! 🙂

 

Зашто је Википедија важна?
Као што сам већ рекла, важна је јер се води старом идејом о сумирању колективног знања али у новој и савременој форми (интернет) доступној свима.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Највећа снага Википедије јесте њена доступност и њена ширина која се огледа у унутрашњим везама (где, као и ја, можете себе затећи у прелажењу из чланка у чланак са све већом радозналошћу).

 

Како видите будућност Википедије?  
С обзиром да је знање моћ, Википедија може имати само блиставу и позитивну будућност јер је оно у њеној сржи. Томе, наравно, доприноси свако жељан знања.

 

Виолета Младеновић (Корисник:БиблиотекаЈД)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

Већ дуго знам за Википедију и користим је као приручну енциклопедију доступну за многа питања. Као пројекат, ценим да је веома корисна свим популацијама.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Од 23.  јануара 2018. године (када је оранизована #1Lib1Ref радионица, прим. а.)

 

Зашто уређујете Википедију?

Верујем да сваки нови податак из правог извора, употпуњује (и већ постојеће) садржаје.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

40 уноса

 

Зашто је Википедија важна?

Као велика подршка свакоме ко има дилему или жељу да нешто више сазна.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Што већи број особа које ће дати своје доприносе, свако према својим могућностима.

 

Како видите будућност Википедије?

Википедију, као највећу и најтачнију енциклопедију.

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић, CC BY-SA 4.0; Јелена Шуњеварић, аутор фотографије Милош Јовановић; Шаблон 1Lib1Ref аутора Jessamyn, на српски језик модификовао Миљан Симоновић, Wikipedia15 Mark Collage Cover – sr, аутора Wikimedia Foundation, OutstandyDavid LevyMickey Mystique под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају (3)

Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 15 година од настанка. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. Како рад на Википедији виде дугогодишњи и нови уредници, читајте у наредној серији постова, које је реализовала уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије Марија Браловић.

 

 


ВЛАДИМИР НИМЧЕВИЋ (Корисник:Владимир Нимчевић)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За Википедију знам одавно. Сигурно више од 15 година. Од самог почетка сам је  високо вредновао, и поред “добронамерних” савета да не треба да се ослањам на њу,  јер није поуздана.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Мислим да је то било 2009. године.

Зашто уређујете Википедију?

Зато што ме испуњава помисао да ће мој допринос некоме значити и користити.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Нисам бројао, јер ми квантитет никада није представљао критеријум, него квалитет.

 

Зашто је Википедија важна?

Зато што је једини пројекат на интернету који пружа материјал под слободном лиценцом.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Претпостављање индивидуалности колективности.

 

Како видите будућност Википедије?

Наслућујем да ће Википедија имати светлу будућност, јер је једини пројекат који пружа читатељима оно што њима заиста треба: кратка објашњења о појмовима из свакодневног живота.

 


 

БОЈАН КАЛКАН (Корисник:BokicaK)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За википедију сам сазнао 2003. у чланку Николе Смоленског у Свету компјутера. Тада искрено нисам нисам размишљао о њој.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Хтео сам још 2004/2005. али прве доприносе сам направио у марту 2006.

 

Зашто уређујете Википедију?

Желим сам да постоји доступан, систематски обрађен садржај на матерњем језику.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Пуно. Не бројим 🙂

 
Зашто је Википедија важна?

Људи прво претражују на википедији. Пратим посећеност чланака и приметио сам да су најпосећенији чланци везани за телевизијске серије и спортске личности.

 
Шта је највећа снага Википедије?

To што свако може да је уређује (а то је и слабост истовремено)

 

Како видите будућност Википедије?

Имаће више чланака.

 

 

 

 

 

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић; Владимир Нимчевић, WikiLive 2017 – first day 91.jpg, ауторка Ивана Маџаревић, под CC BY-SA 4.0,  са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику слави 15. рођендан

Википедија на српском језику – највећа јужнословенска Википедија коју свако може да уређује, 16. фебруара обележава пуних 15 година од настанка. Од 2003. године до данас стотине хиљада добровољаца из земље и региона написало је више од 600.000 чланака на српској језичкој верзији највеће онлајн енциклопедије.

Википедија на српском језику је настала захваљујући ентузијазму неколико добровољаца који су почели да је стварају, након раздвајања Википедије на српскохрватском језику на српску и хрватску верзију. У првој години Википедија на српском језику је имала 150 чланака, a cамо три године касније достигнуто је 100 хиљада чланака. Данас Википедија на српском језику има више од 602 хиљада чланака, преко 210.000 регистрованих корисника и око 900 активних уредника.

 

„Википедија је постала синоним за енциклопедију, што нисмо ни претпоставили да ће се десити када смо почели да је стварамо”, изјавио је Филип Маљковић, један од првих уредника и председник Викимедије Србије. „Оно што је истрајало за све ово време јесте идеја слободног знања, које треба да буде доступно свима”, додаје он.

 

Обележавањем 15 година од настанка, прослављају се и сви други успешни вики пројекти ширења слободног знања у Србији, партнерства која су допринела увећању садржаја Википедије, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања највеће ризнице знања.

 

  • Први чланак на Википедији на српском језику био је о GNU лиценцама, на којима се заснивао садржај на Википедији.
  • Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.
  • Од оснивања Википедије до данас нарављено је око 9,8 милиона измена.
  • Википедија на српском је друга најчитанија Википедија на Балкану (после Википедије на бугарском).
  • Википедија на српском има у просеку преко 21 милион посета месечно, односно 700.000 посета дневно.
  • Сваког сата Википедију на српском посети преко 28.000 људи, сваког минута 450, сваке секунде 8 људи.
  • Чланак са највише измена је чланак о држави Србија (3.840 измена).
  • Највећи чланак, уједно и чланак са највише референци је текст о Хилари Клинтон (680.490 бајтова, 720 референци).
  • Највише фотографија на Википедији на српском језику има чланак  Галерија грбова Норвешке (491 фотографија).
  • Корисник са највећим бројем измена је уредник Dcirovic, који је направио чак 1,163,871 измена.
  • Постоји око 150 ботова који на дневном нивоу олакшавају послове који се понављају.
  • Википедија на српском је током 2017. године посећена чак 257,7 милиона пута.

 

Викимедија Србије организовaће прославу овог јубилеја у понедељак, 19. фебруара, од 18 сати у српско-корејском Информатичком центру, Добрињска 11, Београд. За волонтере који нису из Београда, а волели би да присуствују рођендану, обезбеђена су одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем кратког формулара. Имајте у виду да су средства ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве. Линк за регистрацију доступан је на овој адреси.

 

 

 

 

Напомена о ауторским правима: Wikipedia15 Animated Mark – Serbian.gif, аутор Obsuser, под CC0 1.0; Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button