Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

  1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
  2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
  3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

  1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
  2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредник има своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
  3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
  4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично.

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Кампања #1lib1ref 2019 остварила сјајне резулате у Србији!

Глобална кампања уређивања референци #1lib1ref сврстала је Србију у сам врх вики заједница које су унеле највећи број референци поводом Википедијиног рођендана. Укупно 28 уредника Википедије на српском језику унело је чак 1672 референце у чланке где су оне недостајале! Апсолутни победник ове акције је корисник Ванилица, који је бриљирао са чак 653 унете референце, чиме се пласирао на друго место на свету!

Радионица уређивања референци у УНИЛИБ-у 2019.
Ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

На другом месту у Србији нашао се корисник Ziva73 који је унео 252 референце, следи га корисница Ojce са 189 уноса, Draganapopovic са 107, и корисница BuhaM која је унела тачно 100 референци. То је уједно и првих пет учесника акције који ће бити награђени ваучерима за куповину књига, од 2000 и 1000 динара.

Доприноси осталих учесника Википедији на српском језику изгледају овако:

Андријана – 52, 11sasapus11 –  46, Djordjes – 46, Intermedichbo – 40, Milas123 – 36, БиблиотекаЈД – 25, Antioksidans – 21, Зорица Јовичић – 19, БиблиотекаЛКМБЈД – 16, Jelenaandonovski – 12, Draganast – 11, Jeja13 – 11, Lotom – 7, NemanjaAnt – 7, Милан Животић – 5, Ivana Guslarevic – 5, Bnikolic.092 – 4, Liki27 – 4, Sanjageni – 3, Nikolaj Filipović – 1.

На глобалном нивоу испред Википедије на српском језику су само Википедија на енглеском и француском језику. На француској језичкој верзији Википедије унето је 3685 референци, док је на највећој светској верзији – Википедији на енглеском језику унето 2863 нових извора. Овим је успех наших уредника још значајнији, јер смо се, као мања заједница, пласирали на треће место у свету.

Глобалне статистиске 2019
Извор: 1lib1ref@Twitter

У знак захвалности свим учесницима који су додајући референцу у чланак унапредили релавантност Википедије на српском језику, Викимедија Србије, Универзитетска библиотека и Библиотека града Београда организоваће дружење у УНИЛИБ-у, на коме ће учесницима бити уручени ваучери и поклон пакетићи.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Share Button

Конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије 2019

Викимедија Србије расписује конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс траје од 2. јула до 2. августа 2018. Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије.

Викимедија Србије је непрофитна, невладина организација која ради на ослобађању и дигитализацији културно-историјских садржаја, сакупљању фотографија и другог мултимедијалног садржаја и промовисању идеје о сакупљању и дељењу слободног знања. Сврха овог позива јесте подстицање младих али и искусних ентузијаста да имплементирају Викимедијине пројекте у циљу промовисања слободног знања.

 

TЕМЕ КОНКУРСА

Образовање – у оквиру ове теме ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Под овим се подразумевају:

  • организовање предавања и радионица о уређивању Википедије у оквиру одређених предмета у средњим, вишим школама и факултетима
  • осмишљавање нових модела сарадње са образовним институцијама формалног или неформалног образовања

Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове теме потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Неки од модела сарадње могу бити:

  • дигитализација и ослобађање садржаја културног и историјског наслеђа из институција културе (ГЛАМ – галерије, библиотеке, архиви, музеји…)
  • организација уређивачких маратона у ГЛАМ институцијама – догађаја на којима волонтери уређују Википедију на одређену тему током једном дана
  • организовање и/или реализовање програма стажирања у ГЛАМ институцијама који подразумева ангажовање уредника Википедије у некој од институција културе приликом чега се ради на дигитализацији и ослобађању садржаја које институција поседује, као и на обуци запослених у установи културе за рад на Вики пројектима.
  • остваривање нових модела сарадње са институцијама културе

Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације.  У оквиру овога спада:

  • покретање пројекта са циљем пружања подршке заједници волонтера окупљених око Википедије на српском језику и Викимедије Србије
  • едукација и обука волонтера за уређивање Википедије и других Вики пројеката и представљање могућности повећања слободног садржаја на интернету
  • активно ширење мреже волонтера заинтересованих за рад на Вики пројектима
  • активирање група људи у циљу покретања заједничких вики-пројеката у више градова Србије

Ко може да аплицира?

Предлоге могу поднети сви заинтересовани појединци, представници удружења и добровољци чији се циљеви поклапају са циљевима Викимедије Србије, о којима можете више прочитати у Стратегији Викимедије Србије. Ако до сада нисте писали предлоге, представници Викимедије Србије вам могу у томе помоћи. Важно је да имате јасну идеју и замисао како бисте могли да је реализујете.

Како да пошаљем предлог?

Пријавни формулар можете преузети овде. Потребно је да преузмете формулар и пошаљете га на kancelarija@vikimedija.org. Образац се не попуњава онлајн. Подносиоци пројеката могу да поднесу више од једног предлога. Имајте у виду да подржавамо пројекте у износима од 100 до 5000 евра. Предност ће имати иновативни пројекти са оригиналним и свежим идејама, као и добро образложеним буџетом.

Трајање пројекта

Сви пројекти који буду одобрени улазе у годишњи план Викимедије Србије. Период реализације је календарска 2019. година. Пројекти не морају нужно да трају годину дана али се морају реализовати у временском периоду од јануара до децембра 2019. године.

До када могу да пошаљем предлог пројекта?

Све предлоге треба доставити до 2. августа на kancelarija@vikimedija.org или их можете доставити лично у канцеларију Викимедије Србије (Дечанска 4/3, Београд). За све додатне информације обратите нам се путем електронске поште или на бројеве телефона: 011/33-48-468, 060/74-54-773 (Ивана Маџаревић, менаџер пројеката и заједнице)

Временски оквир реализације:

  • 2. август – Рок за слање пројектних предлога и почетак селекције;
  • 18. август – Први круг селекције;
  • 1. септембар – Коначна одлука о укључивању пројеката у годишњи план Викимедије Србије;
  • јануар 2019 – Потписивање уговора и уплата средстава;
  • од фебруара 2019 – Почетак реализације пројеката;
  • 31.12.2019 – Крајњи рок за завршетак пројеката;
  • јануар 2020 – Писање завршних извештаја.

Очекујемо ваше предлоге и надамо се успешној сарадњи!


Ауторка: Ивана Маџаревић

Напомена о ауторским правима: Wikimedia logo family complete-2013.svg, обрађено од стране PiRSquared17Rillke, e.a. са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ВикиЛајв 2018: Фабрика идеја и позитивне енергије

Уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.

 

Групна фотографија учесника конференције ВикиЛајв 2018

 

Претконференцијски део почео је окупљањем учесника вече уочи конференције, када је организовано дружење кроз пешачку туру подземним Београдом. Поред лагума и поземних бункера којима су се прошетали, српски Википедијанци са гостима из региона имали су прилику и да дегустирају вино у винском лагуму.

 

Четврту ВикиЛајв конференцију, у суботу, 14. априла, званично је отворио Филип Маљковић, председник Викимедије Србије и дугогодишњи члан Википедијанске заједнице. Он је изразио задовољство због сталног прилива нових чланова, али и због присуства старих уредника. Истакао је значај окупљања Википедијанаца и Викимедијанаца као добар начин за размену нових идеја и могућности дискусије и позвао све окупљене да буду активни и покрећу нове теме.

Кејти Лав и Сати Хјустон поздрављају учеснике

Да су окупљања Википедијанаца важна за заједницу, подсетиле су и Кејти Лав и Сати Хјустон из Задужбине Викимедија, које су се обратиле учесницима видео порукомОне су честитале Википедијанцима значајан јубилеј – 15 година од настанка Википедије на српском језику, као и велику посећеност српске језичке верзије онлајн енциклопедије која је у 2017. години имала 257 милиона посета, али и чињеницу да је организовано преко 300 догађаја у циљу окупљања заједнице.

На самом почетку програмског дела учесници су имали прилику да виде шта се све  значајно десило од прошлог ВикиЛајва до сада, на који начин су учесници претходних окупљања покренули Вики иницијативе и шта се очекује од актуелне локалне конференције Википедијанаца.

Будући да је све било у знаку веома важног јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, једна од првих презентација приказала је осврт на то како је Википедија изгледала на самим почецима, а како се променила до сада. Приказан је сам почетак рада, раст и напредак заједнице. Под овим се поред изгледа интерфејса, подразумевала и измена техничких ствари, додавање категорија, измена корисничких права уредника, као и масовни уноси. Презентацију су припремили Филип Маљковић и Ђорђе Стакић, који су паралелно са развојем Википедије развијали и себе као уреднике. Ђорђе се осврнуо и на чињеницу да до 2005. године није било окупљања и да је Трг био место на коме су се Википедијанци договарали око правила и политика, а данас се на њему углавном предлажу нове идеје.

Током година градила се мрежа уредника, али и мрежа администратора који су на ВикиЛајву одговарали на питања других Википедијанаца, али и оних који су желели да сазнају више о систему контроле на Википедији. Учеснике конференције занимала је разлика између администратора на Википедији и чланова Викимедије Србије, али се и полемисало о томе да администратори треба да делују у име заједнице.

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије, говорио је о Семинарским радовима на Википедији и досадашњим оствареним резултатима ученика и студената.  Препознатљивост ових радова видљива је кроз шаблоне на самим чланцима, али су као проблем издвојене примедбе на писменост и мањак енциклопедијског стила писања, што је доводило и до брисања чланака.

Имајући у виду да су учесници изразили жељу за интерактивним радионицима, Викимедија Србије се потрудила да им то пружи кроз Светски кафе. У оквиру ове сесије три модератора су обрађивала три теме смењујући се од једне до друге групе учесника. Теме су биле регионална сарадња, децентрализација активности и теме за такмичења и уређивачке маратоне. Учесници су били врло активни и кроз дискусију долазили до закључака које су на крају модератори презентовали.

 

Једна од веома важних ствари у 2017. години свакако је била стратегија Викимедијиног покрета, а паралелно са тим и стратегија Задужбине Викимедија. Ивана Маџаревић и Филип Маљковић представили су три главна фокуса Викимедије Србије за наредне три године – Образовни програм, слободни садржај и подршка заједници, али и како је то усклађено са стратегијом Викимедијиног покрета.

Начин на који се заједница може охрабрити јесте и додељивање микрогрантова за пројекте мањих обима. Овај програм се реализује већ четири године, а на ВикиЛајву су вође пројеката поделили са публиком успехе и изазове на које су наишли и тиме охрабрили оне који имају идеју да се одваже и покрену иницијативу којом ће допринети људском знању.

Сваке године са задовољством позивамо и колеге из региона, те нам је конференцију обогатила и презентација Снежане Штрковске, вође корисничке групе ГЛАМ Македонија. Она је приказала како су у овој земљи основани Вики клубови за ученике, који се тако мотивишу да пишу чланке на Википедији. Најуспешнији ученици добијају и награде, али је и читав пројекат награђен од стране Међународног савета музеја.

Током првог дела дана, а паралелно са наведеним сесијама организовани су округли сто и панел дискусија са сарадницима у оквиру Образовног и ГЛАМ програма, јавни час уређивања Википедије и радионица писања Вики пројеката.

У панел дискусији о ЕДУ програму су учествовале Сања Јечменица, наставница информатике и математике у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Београду, Милена Марић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“ у Београду, Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду и Јелена Петровић, доценткиња на Департману за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењавању традиционалне наставе.

Округли сто са ГЛАМ сарадницима окупио је партнере из установа културе са којима се сарађивало, али и оне са којима је сарадња тек у повоју. Александра Поповић из Универзитетске библиотеке, Милица Шевкушић из Института техничких наука Српске академије наука и уметности, Милица Буха из Библиотеке града Београда, Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије, Миша Стојановић из Народне библиотеке Србије, Јелена Вукчевић из Завичајног музеја у Трстенику, Маја Пујин из Историјског архива Панчева, али и ГЛАМ волонтери, бивши стажисти и други учесници конференције, дискутовали су о могућностима које пружа ГЛАМ програм за установе културе и обрнуто. Учесници су се сложили да је подршка Министарства кулутре пресудна за озбиљан развој овог програма у нашој земљи, али су давали и друге корисне сугестије и савете како да се унапреди приступ установама културе и на које пројекте се треба више фокусирати.

Јавни час уређивања Википедије био је отворен за све заинтересовани који, су због ограничених места, морали да се пријаве. Овакви часови ће се одржавати периодично управо у Српско-корејском Информатичко приступном центру у коме се одржала конференција.

Поред микрогрантова, Викимедија Србије додељује и годишње грантове, а како до њих можете доћи објаснила је Ивана Маџаревић на радионици писања Вики пројеката. Истакнуте су круцијалне ствари које је потребно истражити пре подношења пројеката, а објашњени су делови формулара на основу ког се врши одабир пројеката. Учесници су имали мини радионицу кроз коју су се нашли у улози подносиоца пројеката и Комисије која одлучује о томе који пројекти пролазе селекцију.

На крају првог дана, учесници су писали о томе шта им се највише свидело и шта их је инспирисало. Без сумње су то били само окупљање, размена идеја и умрежавање уредника.

 

 

Други дан је започео кратким енерџајзером, а затим и обуком уређивања Википедије, али овог пута преко Визуелног уређивача. Обука је била погодна за оне који се не сналазе у коду и за саме почетнике, а успешно ју је савладало 10 полазника.

Надовезала се презентација о вики платформи у експанзији – Википодацима. Горан С. Миловановић, психолог и дата научник који ради за Викимедију Немачке, представио је основе Викидате учесницима конференције на врло једноставан начин, чиме су се многи мотивисали да се укључе и у овај вики пројекат. Горан је најавио план за покретање оваквих радионица у наредном периоду, које треба да буду одскочна даска за окупљање заједнице која ради на Википодацима.

 

Да ли подржати масовне уносе и колико користи они доносе Википедији дискутовали су са публиком Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Драган Сатарић, администратори на Википедији. У интерактивној дискусији чули су се аргументи обе стране, а посебно су расправљали они који долазе од активних уредника онлајн енциклопедије.

За конференцијским столом Википедијанци стажисти сменили су администраторе. Милица Вучетић, Марија Гајић, Душан Ружић, Владимир Нимчевић, Стефан Митић и Милош Тодоровић причали су о својим искуствима у програму стажирања, посебно стављајући акценат на савете будућим стажистима у овом пројекту, чији део ове године финансира Министарство културе и информисања.

Милош Тодоровић је потом представио своје истраживање и рад на тему оглашавања на Википедији. Учесници су имали прилике да чују шта све Википедија добија без реклама, да ли постоје плаћени чланци и како може да изгледа потенцијални спој ове енциклопедије и адвертајзинга.

Гост из Македоније, Иван Живковић из корисничке групе Shared Knowledge, говорио је о томе како је Википедија на македонском језику представљена на друштвеним мрежама, како се развијао број пратилаца и колико и ове интернет платформе могу да допринесу повезивању вики заједнице.

Уследила је непресушна тема – ауторска права и слободне лиценце. Драган Сатарић је изнео нове примере и, као и увек, у томе био врло интересантан, а одмах након њега је Ивана Гусларевић презентовала развој и успех уређивачких маратона до данас, што је била и последња презентација на конференцији.

Дошао је и тренутак да се сумирају утисци, а учесници су имали мали задатак да на стикерима различитих боја означе шта је било добро, шта лоше, а шта тек треба радити. Овакве директне повратне информације врло су значајне за планирање наредних конференција, али и опипавање генералног пулса заједнице.

 

НАГРАДА БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

На самом крају конференције Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свима што су били активни учесници, изражавајућу наду да су покривене све битне теме, али наглашавајући да су теме из вики света непресушне, те да се нада да ће следеће године конференција бити још већа и занимљивија.

Подсећајући да је Викимедија Србије установила награду “Бранислав Јовановић”, у знак сећања на рано преминулог потпредседника Викимедије Србије, Филип је нагласио да се, иако одлука није била лака, Управни одбор потрудио да издвоји уредника Википедије који је предано стварао Википедију на српском језику од њеног самог оснивања. Будући да је ова цела година у знаку јубилеја  – 15 година од настанка Википедије на српском језику, одлучено је да награда “Бранислав Јовановић” за 2018. годину припадне господину Дражену Дражети, који је под корисничким именом Drazetad направио више од 147.000 измена и написао невероватних 16.189 чланака.

 

Дражен Дражета, добитник Награде „Бранислав Јовановић“ 2018

 

Проглашавањем добитника награде конференција уредника Википедије ВикиЛајв 2018 званично је завршена. Незванично, конференција је настављена у кафићима и шетњама београдским улицама, где су наставиле да се множе идеје за нове активности у вики свету, о којима ћемо причати наредне године, са новим темама на новом издању конференције.

 

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Теодора Лукић

ВикиЛајв конференција је за мене била веома позитивно искуство. Посебно сам одушевљена организацијом, садржајем и паралелним предавањима која су омогућила да учесници посећују теме које их највише интересују. Теме су биле интересантне, а предавачи јасни, стручни и посвећени. Такође, моје учешће у једној од сесија као модератор ми је у великој мери помогло да усавршим своје презентационе вештине. Следеће године очекујем нове, занимљиве теме, још већи број учесника и дружење као и до сада. (Теодора Лукић, Вики амбасадорка)

Аца Ђурђевић

 

Носим изузетно позитивне утиске са конференције. Највише су ми се допале радионице, али сам доста научио о функционисању заједнице, у којој ћу се, мотивисан од стране других учесника, свакако више активирати. Следеће године очекујем исти квалитет презентација, али и више предавача. (Аца Ђурђевић, Дивљи вики паркови)

 

Снежана Штрковска

Драго ми је да сам била део овогодишње ВикиЛајв конференције у Београду. Оно што сам понела као утисак је програм који је био разноврстан, укљученост публике у дискусијама, као и отвореност да се прича о темама као што су масовни унос података и администраторски начин деловања на Википедији. Како ја радим на ГЛАМ-у и образовном програму у Македонији, сесије повезане са овим областима су ми биле драгоцене. Имала сам прилику да чујем какав је прогрес у Србији, и честитам колегама за њихове напоре и успех у успостављању позитивног контакта са владиним институцијама, које разумеју потребу за отвореним знањем, и спремни су на сарадњу. (Снежана Штрковска, ГЛАМ Македонија)

 

Јелена Вукчевић

Са конференције носим најлепше утиске. Осим одличне организације, прецизно планираног времена за панел дискусије, округле столове, савршене логистике, добро избрендиране и изрекламиране конференције носим и дивне личне утиске. Велики број креативних људи, сарадника и пријатеља Викимедије Србије, на једном месту који желе да промене свет, велика количина позитивне енергије и права фабрика идеја. Највише ми се допало учествовање на Округлом столу са ГЛАМ сарадницима где сам могла да разменим утиске са колегама из бранше. Увидела сам да и велике институције са јаким годишњим буџетом, великим бројем упошљених лица из струке се сусрећу са истим проблемима као и моја мала кућа културе која је тек у повоју. Нова сазнања, нове идеје и размишљање које смо разменили на ВикиЛајв конференцији и те како су примењиве на музеалску браншу. Викимедија Србије кроз своје програме подршке омогућава већу видљивост наших инстисуција, њихових садржаја и њихових програма. То је управо начин да нашим циљним групама пружимо информације о нашим збиркама, материјалној и нематеријалној вредности трстеничког краја. На наредној конференцији очекујем да будем један од говорника који ће представити резултате пројекта „Формирање Вики-тима Трстеник“, а надам се и друге реализоване пројекте са Викимедијом Србије. (Јелена Вукчевић, Завичајни музеј Трстеник, Народни универзитет Трстеник)

 

 


Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Белешке на конференцији водила Нена Богић

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2018 in Serbia, Group photo, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Gunpowder hall.jpg, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Wine cellar.jpg; аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Message from Katy Love, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia,Wikipedia 15, Filip and Đorđe, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Ask the Admins, Goran, Filip and Vladimir, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0;  WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Feedback, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Mass uploads on Wikipedia 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikidata, Goran 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; 12th Birthday of Wikimedia Serbia 17, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 5, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wiki club, Snežana 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; Korisnik Drazetad, dobitnik nagrade Branislav Jovanović za 2018. godinu, аутор Bojan Cvetanović, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WikiLive 2018.

Share Button

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају (4)

Википедија на српском језику ове године обележава 15 година постојања. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. У сусрет акцији WikiGap, данас за наш блог о раду на Википедији причају уреднице које су недавно почеле да доприносе највећој онлајн енциклопедији – Јелена Шуњеварић и Виолета Младеновић. Интервјуе је реализовала Марија Браловић, уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије.

Јелена Шуњеварић (Корисник:Jelenasunjevaric)

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За Википедију сам чула након велике транзиције у свом животу – од преласка са dial-up интернета на модерну конекцију, пре мало више од 10 година.С обзиром да сам тада била веома мала, релевантно мишљење о Википедији сам стекла током последњих година када сам увидела обимност и корисност информација које ова енциклопедија и њен начин уређивања пружа.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
На првој години факултета, када сам као предиспитну обавезу имала писање и уређивање чланка из дате области.

 

Зашто уређујете Википедију?
Из разлога што ми се допада да будем део идеје о сумирању и документовању колективног људског знања.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
За сада, скромна три чланка, али виђаћете ме чешће! 🙂

 

Зашто је Википедија важна?
Као што сам већ рекла, важна је јер се води старом идејом о сумирању колективног знања али у новој и савременој форми (интернет) доступној свима.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Највећа снага Википедије јесте њена доступност и њена ширина која се огледа у унутрашњим везама (где, као и ја, можете себе затећи у прелажењу из чланка у чланак са све већом радозналошћу).

 

Како видите будућност Википедије?  
С обзиром да је знање моћ, Википедија може имати само блиставу и позитивну будућност јер је оно у њеној сржи. Томе, наравно, доприноси свако жељан знања.

 

Виолета Младеновић (Корисник:БиблиотекаЈД)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

Већ дуго знам за Википедију и користим је као приручну енциклопедију доступну за многа питања. Као пројекат, ценим да је веома корисна свим популацијама.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Од 23.  јануара 2018. године (када је оранизована #1Lib1Ref радионица, прим. а.)

 

Зашто уређујете Википедију?

Верујем да сваки нови податак из правог извора, употпуњује (и већ постојеће) садржаје.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

40 уноса

 

Зашто је Википедија важна?

Као велика подршка свакоме ко има дилему или жељу да нешто више сазна.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Што већи број особа које ће дати своје доприносе, свако према својим могућностима.

 

Како видите будућност Википедије?

Википедију, као највећу и најтачнију енциклопедију.

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић, CC BY-SA 4.0; Јелена Шуњеварић, аутор фотографије Милош Јовановић; Шаблон 1Lib1Ref аутора Jessamyn, на српски језик модификовао Миљан Симоновић, Wikipedia15 Mark Collage Cover – sr, аутора Wikimedia Foundation, OutstandyDavid LevyMickey Mystique под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button