Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Википедија на српском језику достигла 350 хиљада чланака

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику достигла је јуче 350 хиљада чланака. Јубиларни чланак написао је дугогодишњи уредник Никола Божић, који је под корисничким именом НиколаБ на Википедију унео текст о америчком хокејашу на леду Броку Нелсону.

 

 

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак  о GNU лиценцама.

Само три године касније имала је 100 хиљада чланака, а до 2013. године 200 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.

 

Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.


Википедија на српском језику данас има више од 22.5 милиона прегледа и 37.5 хиљада измена на месечном нивоу. У просеку се напише 40 чланака дневно.

 

Најпосећенији чланци на овој језичкој верзији у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу, Песми Евровизије… Посећеност чланака углавном зависи од актуелних дешавања у друштву.

 

Никола Смоленски, један од првих уредника који је превео главну страницу са енглеског језика, каже да није очекивао овакав успех Википедије:

„Када сам помогао у преводу интерфејса и писао прве чланке нисам очекивао да ће Википедија на српском језику бити овако препозната у друштву. Данас су правила уређивања ригиднија, што побољшава квалитет чланака” – каже Никола. Он додаје да постоје бројне могућности за њен даљи развој, попут ослобађања значајних извора за чланке и сарадња са научницима.

 

Иако су сви уредници, администратори и други Википедијанци заслужни за раст и развој Википедије, овом приликом смо разговарали са уредником који је написао јубиларни чланак – Николом Божићем.

 

Колико дуго уређујеш Википедију?

Википедију уређујем од јула 2011, дакле још два месеца па пуних 6 година. И сећам се као да је било јуче, био је то чланак о Русији на Песми Евровизије. Од тада па до данас настало је мноштво нових и допуњени су бројни већ постојећи чланци. Углавном је реч о чланцима који имају везе са географијом, а када се „заситим“ географије онда мало ускочим на поља музике или хокеја на леду, моје омиљене спортске разбибриге.

 

Колико чланака си написао?

Званична статистика Википедије каже да сам креирао више од 3.300 нових чланака на Википедији на српском језику. Да се похвалим да је у том периоду настало и неколико нових чланака на рускојезичном одељењу википедије.

 

Шта те највише мотивише у раду на Википедији?

Чињеница  да сваки нови чланак написан на Википедији на српском језику обогаћује српски језик новим појмовима и новим знањима, а неким будућим посетиоцима нашег сајта омогућује једноставан и брз приступ неким новим информацијама. А понајвише чињеница да са сваким новим чланком дограђујем себе и своје знање.

 

Како треба да се развија Википедија на српском језику?

Википедија на српском језику, односно Викимедијина заједница Србије и Викимедијина заједница Републике Српске активно учествују у укључивању нових уредника у рад Википедије организујући разне уређивачке маратоне, тематска такмичења, а посебно захваљујући интензивној сарадњи са средњошколским и универзитетским установама широм земље. Мислим да је то прави пут и одличан начин да се Википедија чији циљ је ширење слободног знања  додатно приближи људима на овом подручју.

 

Када ће се достићи 500 хиљада чланака на Википедији на српском језику?

Искрено се надам да неће пуно времена проћи до тада. Евиденто је да људи  све више и више увиђају предности Википедије као сајта намењеног ширењу слободног знања, па се самим тим број чланака на нашој Википедији сваким даном све више и више повећава, тако да у последње време добијамо и до стотињак нових чланака дневно.

 

На који начин се могу мотивисати нови уредници?

Награде на такмичењима која организује Викимедија Србије су добра, и примамљива, полазна основа. Али једнако тако људи треба да схвате да у свету слободног знања свако од нас може да буде протагониста. Свако од нас преко Википедије има могућност да шири слободно знање. Немој бити киван ако не можеш да пронађеш неки садржај на интернету, напиши чланак о жељеној теми на Википедији и учини га доступним свима широм света. Јер Википедија је најпосећенији сајт на свету и велика је ствар када се и твоје име нађе међу његовим уређивачима.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Дефинитивно слобода и ширење слободног знања. До сада су се највеће научне спознаје налазиле дубоко закопане на прашњавим библиотекарским полицама и биле су доступна само ужем броју људи. Захваљујући Википедији данас су та знања „слободна“ и доступна свима.

 

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија на српском језику

Напомена о ауторским правима: SrWikibaner, промотивни банер, јавно власништво; Fundraising 2010 banner I heart WP.pngWikipedia_wordmark.svg: *Wikipedia-logo-v2-en.svg: Wikimedia Foundation, derivative work: BeaoI_Love_New_York.svgWikipedia-logo-v2.svg, derivative work: fetchcommsпод CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уживо о вики темама – ВикиЛајв 2017

Заједница уредника Википедије у Србији окупила се прошлог викенда у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.

 

Групна фотографија учесника првог дана конференције

 

Конференцију је отворио председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који је нагласио значај оваквих окупљања за развој заједнице, а самим тим и развој Википедије и других вики пројеката. Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, представила је пројекте који се реализују у 2017. години, позивајући волонтере да се прикључе некима од њих.

  

 

Како се све може обогатити Википедија објашњавали су Дарко Гајић, Миљан Симоновић и Ивана Маџаревић. Дарко је представио пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине, који реализује кроз грант Викимедије Србије, а у оквиру којег је написао 104 чланка, са циљем да их буде 500 на Википедији на српском језику. Миљан је појаснио активности у оквиру пројекта Вики Југ, које су подразумевале писање и уређивање чланака на Википедији, као и туристичке и фото туре. Ивана Маџаревић je подсетила да се уредници увек могу прикључити такмичењима у писању чланака и повећати број од скоро 3000 чланака на Википедији на српском језику који су настали на овај начин.

 

Кирил Симеоновски

Запажене су биле и сесије гостију из региона. Кирил Симеоновски, уредник Википедије на македонском језику и председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge, представио је занимљив пројекат ове заједнице Викиексперименти, који подразумева документовање и архивирање научних експеримената, који доприносе визуелизацији чланака на Википедији. До сада су успешно документовали 45 експеримената, а видео записи су искоришћени више од 500 пута на 40 језичких пројеката.

 

 

 

Чедомир Жарковић и Даворин Динић

Посебни гости били су уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су допринели овој енциклопедији. Чедомир Жарковић, светски победник фото-конкурса Вики воли Земљу 2016 поделио је први утисак који је имао када се као такмичар сусрео са Викимедијином оставом – да обележавање фотографија шаблонима није најједноставније за новајлију, али је сада савладао употребу ове слободне мултимедијалне ризнице и наставиће да јој доприноси. Нишки уметник Даворин Динић, који је ослободио део своје колекције Сенке старог Ниша, није скривао своје задовољство што је допринео светском пројекту ширења слободног знања. Штавише, како је рекао, мотивисао је и друге колеге-уметнике да поставе своје фотографије под слободном лиценцом на Викимедијину оставу.

 

Вики амбасадори

Уследило је представљање Образовног програма Викимедије Србије (Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма ВМРС),  да би Вики амбасадори – Миљан Симоновић, Милош Тодоровић, Вукашин Живковић, Марко Адам и Ратко Ђорђевић говорили о искуствима и изазовима са којима се сусрећу, али и, заједно са учесницима конференције, дискутовали о томе како анимирати студенте и асистенте на факултетима да више укључе Википедију у образовање. Обратили су се и Марко Станковић, који у Врању самостално реализује Еду пројекат, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, која је представила рад ученика Викидахије са којим је освојила другу награду у оквиру конкурса Дигитални час.

Радионица „Новајлије на Википедији“

 

Тема о новајлијама на Википедији покренула је конструктивну дискусију учесника конференције. Мирослав Лоци, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић и др Милорад Димић поделили су своја искуства као новајлија на Википедији, али и активности које спроводе у помоћи новим уредницима. Учесници су разматрали начине да новајлије буду охрабрени у уређивању Википедије и сложили се да свако треба да допринесе мотивацији нових уредника, као и да активно треба радити на обезбеђивању свих помоћних средстава.

 

Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске, приказала је искуства ове заједнице у имплементацији ГЛАМ пројекта у бугарске архиве, док је Кирил Симеоновски (Македонија) истакао највеће уређивачке изазове на Википедији на македонском језику.

О новој стратегији целокупног покрета Викимедије говорио је Филип Маљковић, позивајући окупљену заједницу да се укључи са својим идејама, сугестијама и коментарима, јер ће нам управо нова стратегија дати правце и циљеве којима треба да стремимо у наредних 15 година.

    

Крај званичног дела првог дана обележила је занимљива сесија Марка Адама о вандализмима на чланцима на Википедији. Активност учесника конференције у оквиру ове теме довела је и до директне активности на Википедији, када су учесници уживо, као што име конференције налаже, поправили могући скривени вандализам на једном чланку и анализирали проблеме и у другим текстовима.

 

Јавни час уређивања Википедије

Јавни час

Првог дана је одржан и јавни час уређивања Википедије, као паралелна активност конференције. Шесторо заинтересованих грађана (испоставило се већином наставника), било је знатижељно да научи како се уређује ова слободна енциклопедија, а то им је корак по корак објашњавао и показивао Небојша Ратковић. Занимљиво је да је већина полазника основног курса остала до краја дана да слуша и друга предавања, а још је лепше што су дошли и следећи дан на конференциу, у жељи да чују и друге теме из вики окружења.

 

Изненађење за волонтерку Милану

Атмосфера дружења и заједништва која је пратила конференцију омогућила је и један „слатки испад” из званичног програма. Тренутак између две сесије био је идеалан да изненадимо Милану Влаовић, која је тог дана славила рођендан. Слику са пројектора сменила је рођенданска честитка са Миланином сликом, а Бојан Цветановић, менаџер канцеларије ВМРС, изнео је Милани симболичну тортицу са свећицом. Милана је чланица и пријатељица удружења Викимедија Србије, која вредно помаже у преводу извештаја и других докумената на енглески језик.

  

Гости победили на домаћем терену

Неформални део дружења настављен је паб квизом, где су учесници конференције тестирали своје енциклопедијско знање, стечено између осталог и на Википедији. Победу је однео тим  у саставу википедијанаца из Македоније, Ивана Живковића и Кирила Симеоновског, уз помоћ Панчевца Милоша Плавшића. Питања за квиз осмислили су Марија Браловић и Миљан Симоновић.

 

Други дан конференције почео је презентацијом Иване Маџаревић и Небојше Ратковића на тему волонтеризма. Будући да је мотивација волонтера променљива, учесницима конференције додељен је задатак да у две подељене групе разматрају овај проблем. Тако су се могла чути занимљива запажања са становништа волонтера који се први пут јављају у тој улози, као и угао гледања оних који су били у улози организације која их окупља.

   

  

Википодаци, пројекат који се сматра будућношћу Википедије, били су тема следеће сесије. Филип Маљковић је представио ову структурирану базу података која омогућава једноставан начин ажурирања застарелих податка на свим језичким верзијама Википедије. Ова сесија настављена је паралелном радионицом коришћења ове платформе.

Уручење чланских карти за Универзитетску билблиотеку

Као увод у презентацију пројекта Вики-библиотекар, Ивана Гусларевић је истакла важност библиотека у стварању Википедије, приказавши окупљенима неке од примера доприноса библиотека у оквиру ГЛАМ програма широм света.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа пројекта Вики-библиотекар, приказала је резултате овог успешног пројекта у Србији, нагласивши да је до сада обучено скоро 300 библиотекара за рад на Википедији. Овом приликом, Александра је уручила чланске карте Универзитетске библиотеке заслужним википедијанцима Миљану Симоновићу, Милошу Тодоровићу, Марку Адаму и Вукашину Живковићу.

  

Досадно-занимљиве” лиценце тема су којом се, као и прошле године, позабавио Драган Сатарић. Анализирани су разни примери ауторства над фотографијама, попут чувене приче о мајмуну који је усликао селфи, а да би ова правила била што више разумљива, побринула се Ивана Маџаревић, која је организовала и квиз на ову тему, са задатком учесника да препознају врсту ЦЦ лиценце.

 

  

 

Уследила је још једна интерактивна сесија – Светски кафе. Теме су биле ретенција волонтера, такмичења на Википедији и побољшање Википедије у техничком смислу. Учесници су активно давали предлоге и идејна решења, што ће касније бити покушано да се имплементира у Викимедијине пројекте.

 

Након тога, Марко Адам је представио окупљеним википедијанцима неке од алата који им могу помоћи у уређивању Википедије, а уредници су се највише заинтересовали за алатку која броји неискоришћене фотографије.

Последња сесија била је резервисана за анализу позиције Википедије и Викимедије у медијима. Учесници су били врло активни, износивши своје идеје и решења за нека од најчешћих медијских питања, попут оног о веродостојности и тачности података на Википедији.

 

Награда Бранислав Јовановић

 

Сам крај конференције била је прилика да се сумирају утисци и закључци, али и да се додели Награда Викимедије Србије Бранислав Јовановић”.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је на Бранетово огромно залагање за вики свет ширења слободног знања, као и целокупан Викимедијин покрет, повезујући и изглед саме награде – део пузле који недостаје.

Нагласивши да се ова награда додељује за изузетан допринос Википедији, Филип је поносно прогласио добитника за 2017. годину – Дарка Гајића. Дарко је, под корисничким именом Ванилица, написао 1600 чланака и уредио скоро 7000 страница на Википедији на српском језику. Такође, реализујући пројекте у протекле две године, знатно је премашивао циљеве и тиме знатно обогаћивао Википедију и Викимедијину оставу.

Дарко Гајић, добитник награде Бранислав Јовановић за 2017. годину

„Нисам ни сањао да бих ја могао бити носилац, за мене овако вредног признања, које ме обавезује да и у наредном периоду уређивања наставим истим темпом, ако не и боље. Мојим колегама, нарочито новим, уз сву подршку, бих пожелео пуно идеја о називима нових страница, успеха у раду и да се ослободе предрасуда да успех постижу само неко други уз помоћ и подршку  нас „старијих“ – рекао је Дарко.

 

На самом крају, учесницима су додељене захвалице за присуство конференцији, а дводневно дружење обележено је још једном групном фотографијом.

Групна фотографија учесника другог дана конференције

 

  

Сјајни организациони тим

Несебична помоћ у реализацији конференције стигла је управо од волонтера Викимедије Србије, посебно од оних који су се пријавили да чине део организационог тима. Тако су Марија Браловић, Миљан Симоновић, Нена Богић, Анђела Зувић, али и Филип Маљковић и Марко Адам помогли у идејном, логистичком и промотивном делу организације ове конференције.

 

  

    

Све фотографије са конференције можете погледати на Викимедијиној остави у категорији WikiLive 2017.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Почела сам озбиљније да размишљам о улози уредника

 

Јелена Станковић (прва с десна), са друштвом биолога из Ниша

С обзиром да је ово прва конференција којој сам присуствовала, сва моја очекивања су превазиђена. Захваљујући пријатној и интерактивној атмосфери указала ми се прилика да разговарам са другим ученицима који су далеко искуснији и којима је ова конференција само још једна у низу. Као уреднику – „бруцошу“ много тога је било познато, али не у тој мери. Са сваког аспекта сам обогатила своје знање (који су то програми Викимедије, CC лиценце, алати за уређивање чланака, вандализми итд). Поред овога, много битније је то што сам имала прилике да чујем искусне и успешне уреднике, њихове почетке, искуства, успехе и савете. Чињеница је да сам после конференције почела мало озбиљније да размишљам о улози уредника. Добила сам нове идеје о потенцијалним чланцима и вољу да слободно време искористим за писање и уређивање чланака из области које су мени блиске.

Лепо је видети лица која се крију иза корисничких имена

Милош Тодоровић

Конференција је заиста била корисна, јер осим што доста тога може да се научи, имамо прилику да упознамо људе који уређују Википедију. Истина је да смо мала заједница и међусобно знамо једни за друге, али је лепо видети лица која се крију иза корисничких имена. Научио сам нешто ново о слободним лиценцама и чуо сам о новим пројектима Викимедије Србије. Ипак, највише ми се допало дружење са википедијанцима из Србије и региона.

 

Бићу анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката

Милена Миленковић

Било је дивно чути искуства других људи и чути њихова мишљења јер су и мене мотивисали на тај начин. Надам се да ћу бити анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката. Сматрам да је због тога и важна ова конференција – због умрежавања људи унутар Викимедије. Јако су ме заинтересовали пројекти Вики амбасадор, као и Creative Commons лиценце и ауторска права.

 

Сазнао сам како функционише вики заједница

Марко Николић

Конфренција је заиста испунила сва моја очекивања. Сазнао сам како функционише вики заједница, што ми се посебно допало. Оно што ми је највише привукло пажњу јесте прича о CC лиценцама. Било је заиста занимљивих сесија, али и предавача. Сигурно ћу се сада више ангажовати и подстаћи сараднике из Биолошког друштва да се оствари дугорочна сарадња са Викимедијом Србије.

 

 

Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух заједнице

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице ВМРС

Радује ме што смо успели да окупимо чланове заједнице, чујемо њихово мишљење о досадашњим резултатима и заједно поделимо изазове, што је и био и главни циљ конференције. Ове године увели смо нове радионице, панел дискусије, интерактивне сесије кроз које смо покушали да ослухнемо заједницу и помогнемо им кроз наше активности и пројекте.

Посебно ми се допало што су сви присутни активно учествовали у припремљеним сесијама, што су имали нове предлоге и што су их несебично поделили са другима. Нарочито је приметно било и то да су искусни википедијанци били вољни да помогну новајлијама и да им пруже подршку у даљем раду. Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух који је свеприсутан у заједници која уређује Википедију.

 

 

 

   

   

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Документација Марије Браловић и Миљана Симоновића

Аутори фотографија: Марко Николић, Ивана Маџаревић, Милорад Димић и Ивана Гусларевић. Фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2017.

 

Share Button

ВикиЛајв 2017 – Уредници Википедије трећи пут у Београду

Трећа локална конференција уредника Википедије – ВикиЛајв 2017 биће одржана 8. и 9. априла у Стартит центру у Београду. Циљ конференције је умрежавање Википедијанаца, али и свих других посетилаца којима је Вики свет ширења слободног знања занимљив или би волели да чују нешто више о њему.

 

Током два дана, на интерактиван начин, Википедијанци и други посетиоци имаће прилику да се упознају са радом волонтера на Википедији и на другим Вики пројектима, али и да чују нешто више о пројектима и програмима који су успешно реализовани. 

 

Учесници конференције 2016

На које начине можете обогатити Википедију, како се она примењује у школским клупама, чиме се баве Вики-амбасадори, шта то новајлије највише збуњује, како подстаћи волонтеризам, али и спречити вандализме на чланцима, само су неке од тема о којима ће се разговарати.

 

Угостићемо и колеге Википедијанце из Македоније и Бугарске, који ће нам представити своје активности и доприносе највећој светској енциклопедији, али и истаћи пројекте који се сматрају најуспешнијим, попут Вики-библиотекара или Образовног програма. Обратиће нам се и уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су дали свој допринос овој највећој светској ризници знања.

 

Поред предавања, учесници ће моћи да се опробају и у интерактивним квизовима и игрицама са којима се лакше могу савладати појмови као што су Creative Commons лиценце, или пројекат Википодаци.

 

За све оне који се до сада нису усудили да самостално направе неку измену на Википедији, посебно смо креирали Јавни час уређивања ове енциклопедије, где ћемо у најлакшим корацима приказати основне принципе уређивања Википедије. Због ограниченог броја места, пријаве за јавни час отворене су на овом линку.

 

Након програмског дела, учесницима се можете придружити и у пешачким турама, или у интерактивним квизовима намењеним јачању тимског духа. 

 

Награда Бранислав Јовановић

Последњег дана конференције заслужном Википедијанцу биће додељена награда Викимедије Србије „Бранислав Јовановић”. Награда је установљена као успомена на Бранислава, једног од оснивача Викимедије Србије и неког ко је дао огроман допринос развоју Википедије на српском језику, као и глобалном Вики покрету.

 

Позивамо вас да нам се прикључите и упознате свет стварања слободне енциклопедије. Улаз је слободан, а комплетан програм можете погледати на Википедији. Придружите се догађају и на Фејсбуку.

Видимо се!

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија:WikiLive 2017

Напомена о ауторским правима: WikiLive logo, аутора Милана Спасића; WikiLive 2016 conference 46, ауторке IvanaMadzarevic; WikiLive 2016 – WikiData 2, ауторке Ivana Guslarevic; WikiLive 2016.nagrada, аутора  Intermedichbo, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Из Београда, Ниша и Македоније 37 нових чланака о пантомими на Википедији

Светски дан пантомиме – 22. март, обележен је на Википедијама на српском и македонском језику уређивачким маратоном у писању чланака из ове области. Учесници маратона у Србији написали су 24 нова чланка, док су уредници Википедије на македонском језику створили 12 нових и допунили један постојећи чланак.

 

Поред искусних уредника Википедије, Миљана Симоновића, Владимира Нимчевића,  Милице Вучетић и Тадије Милетића, маратону се придружило и осам студената Универзитета Сингидунум у Београду, као и 14 студената овог универзитета у Нишу.

И председник Светске организације пантомимичара Марко Стојановић био је вредан и написао два чланка на Википедији на енглеском језику.

Марко Стојановић и Ивана Гусларевић

„Веома сам задовољан како обележавање Светског дана пантомиме из године у годину постаје масовније, шири се на већи број земаља и поприма нове облике. У Бангладешу је Федерација пантомимичара Бангладеша организовала велики тродневни национални фестивал пантомиме, у Грузији су пантомимичараи Грузијског државног позоришта пантомиме организовало велики флеш-моб и центру Тбилисија и бесплатна улична догађања током целог дана, у Индонезији су имали бесплатне радионице и представе, као и у Пољској и Словачкој, а ми смо се бавили садржајем на Википедији јер га на српском језику нема довољно, као што нема ни књига или уџбеника о пантомими код нас. Надамо се да ћемо наставити ову сарадњу са Викимедијом Србије и наредних година како бисмо информације и знање о пантомими учинили доступним онима који желе да се баве пантомимом или само науче нешто више.

Овом приликом смо промовисали и званичан лого Светског дана пантомиме који нам је поклонио дизајнер Александар Михајловић, арт директор Универзитета Сингидунум и који се већ налази на Вики Остави.“

 

Стефан Митић на маратону у Нишу

Обуку уређивања Википедије у Нишу, као и подршку у писању чланака пружио је  Еду-вики кампер Стефан Митић.

„Било ми је задовољство да помогнем Викимедији Србије, а посебно новајлијама, студентима Сингидунума. И самом ми је донедавно вики свет био нов, а сада сам био у могућности да и друге упутим у могућности ширења знања” – каже Стефан док похваљује марљивост и посвећеност студената.

 

Вики заједница у Македонији је други пут за редом учествовала у овом маратону.

„Уређивачки маратони су увек добар начин да се увећа садржај на Википедији. Радо се одазивамо позивима Викимедије Србије када је овај маратон у питању, јер је тема интересантна и чланци из ове области увек мањкају” – рекао је Кирил Симеоновски,  председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge и уредник Википедије на македонском језику.

Учесницима су подељене захвалнице Викимедије Србије за учешће и допринос маратону, а и медији су изразили интересовање за ову акцију. Аустралијски државни радио АБЦ направио је велику емисију о Светском дану пантомиме и Марселу Марсоу у којој се говорило и о овом уређивачком маратону.

 

Учесници маратона у Београду

 

Фотографије са овог догађаја можете погледати на Викимедијиној остави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 03World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade,  World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 24World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 16World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 20; World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 17 ауторке Иване Гусларевић; Dan pantomime 15, Dan pantomime 03, Dan pantomime 14Dan pantomime 24, аутора Ивана Миловановића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Светски дан пантомиме на Википедији

Викимедија Србије и Светска организација пантомимичара обележиће Светски дан пантомиме интернационалним уређивачким маратоном у писању чланака на Википедији. Маратон ће се одржати 22. марта, на дан рођења великог пантомимичара Марсела Марсоа, на Универзитету Сингидунум у Београду и Нишу.

 

Светска организација пантомимичара део је ГЛАМ програма Викимедије Србије, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе у циљу повећања доступности културно-историјског наслеђа на интернету.

Прошле године заједничким деловањем успешно је реализован уређивачки маратон, који је обогатио Википедију на српском језику са 14 чланака, а Википедију на македонском језику са девет нових чланака из области пантомиме. Светска организација пантомимичара је том приликом ослободила и фотографије потребне за илустрацију чланака.

Ове године маратону ће се поново придружити Википедијанци из Македоније и Бугарске, али и уредници из Индије.

Марко Стојановић

Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара, каже: „Веома сам узбуђен што је иницијатива коју смо покренули Офер Блум, пантомимичар из Израела и ја заживела у преко 40 земаља на 4 континета и што другу годину за редом сарађујемо са Викимедијом Србије а преко ове организације и са Википедијанцима из других земаља. Заједно ћемо се постарати да пантомими вратимо значај на целој планети јер је то ипак први језик којим су се људи споразумевали и који сви на планети разумемо. Зато наши слогани и јесу: Пантомиме језик свих!, а самим тим и Пантомима језик мира!“

На маратону могу учествовати сви заинтересовани добровољци, који желе да науче како се уређује Википедија и тиме преноси знање широм света. Учешће се може потврдити на страници Википедије посвећеној овом маратону или пријавом на мејл kancelarija@vikimedija.org.


Аутор: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Pantomima JAPI – Marko Stojanović, ауторка Дара Гравара Стојановић; World Mime Day Edit-a-thon 05, ауторка Ивана Гусларевић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button