Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају (3)

Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 15 година од настанка. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. Како рад на Википедији виде дугогодишњи и нови уредници, читајте у наредној серији постова, које је реализовала уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије Марија Браловић.

 

 


ВЛАДИМИР НИМЧЕВИЋ (Корисник:Владимир Нимчевић)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За Википедију знам одавно. Сигурно више од 15 година. Од самог почетка сам је  високо вредновао, и поред “добронамерних” савета да не треба да се ослањам на њу,  јер није поуздана.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Мислим да је то било 2009. године.

Зашто уређујете Википедију?

Зато што ме испуњава помисао да ће мој допринос некоме значити и користити.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Нисам бројао, јер ми квантитет никада није представљао критеријум, него квалитет.

 

Зашто је Википедија важна?

Зато што је једини пројекат на интернету који пружа материјал под слободном лиценцом.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Претпостављање индивидуалности колективности.

 

Како видите будућност Википедије?

Наслућујем да ће Википедија имати светлу будућност, јер је једини пројекат који пружа читатељима оно што њима заиста треба: кратка објашњења о појмовима из свакодневног живота.

 


 

БОЈАН КАЛКАН (Корисник:BokicaK)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?

За википедију сам сазнао 2003. у чланку Николе Смоленског у Свету компјутера. Тада искрено нисам нисам размишљао о њој.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?

Хтео сам још 2004/2005. али прве доприносе сам направио у марту 2006.

 

Зашто уређујете Википедију?

Желим сам да постоји доступан, систематски обрађен садржај на матерњем језику.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?

Пуно. Не бројим 🙂

 
Зашто је Википедија важна?

Људи прво претражују на википедији. Пратим посећеност чланака и приметио сам да су најпосећенији чланци везани за телевизијске серије и спортске личности.

 
Шта је највећа снага Википедије?

To што свако може да је уређује (а то је и слабост истовремено)

 

Како видите будућност Википедије?

Имаће више чланака.

 

 

 

 

 

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић; Владимир Нимчевић, WikiLive 2017 – first day 91.jpg, ауторка Ивана Маџаревић, под CC BY-SA 4.0,  са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику слави 15. рођендан

Википедија на српском језику – највећа јужнословенска Википедија коју свако може да уређује, 16. фебруара обележава пуних 15 година од настанка. Од 2003. године до данас стотине хиљада добровољаца из земље и региона написало је више од 600.000 чланака на српској језичкој верзији највеће онлајн енциклопедије.

Википедија на српском језику је настала захваљујући ентузијазму неколико добровољаца који су почели да је стварају, након раздвајања Википедије на српскохрватском језику на српску и хрватску верзију. У првој години Википедија на српском језику је имала 150 чланака, a cамо три године касније достигнуто је 100 хиљада чланака. Данас Википедија на српском језику има више од 602 хиљада чланака, преко 210.000 регистрованих корисника и око 900 активних уредника.

 

„Википедија је постала синоним за енциклопедију, што нисмо ни претпоставили да ће се десити када смо почели да је стварамо”, изјавио је Филип Маљковић, један од првих уредника и председник Викимедије Србије. „Оно што је истрајало за све ово време јесте идеја слободног знања, које треба да буде доступно свима”, додаје он.

 

Обележавањем 15 година од настанка, прослављају се и сви други успешни вики пројекти ширења слободног знања у Србији, партнерства која су допринела увећању садржаја Википедије, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања највеће ризнице знања.

 

  • Први чланак на Википедији на српском језику био је о GNU лиценцама, на којима се заснивао садржај на Википедији.
  • Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.
  • Од оснивања Википедије до данас нарављено је око 9,8 милиона измена.
  • Википедија на српском је друга најчитанија Википедија на Балкану (после Википедије на бугарском).
  • Википедија на српском има у просеку преко 21 милион посета месечно, односно 700.000 посета дневно.
  • Сваког сата Википедију на српском посети преко 28.000 људи, сваког минута 450, сваке секунде 8 људи.
  • Чланак са највише измена је чланак о држави Србија (3.840 измена).
  • Највећи чланак, уједно и чланак са највише референци је текст о Хилари Клинтон (680.490 бајтова, 720 референци).
  • Највише фотографија на Википедији на српском језику има чланак  Галерија грбова Норвешке (491 фотографија).
  • Корисник са највећим бројем измена је уредник Dcirovic, који је направио чак 1,163,871 измена.
  • Постоји око 150 ботова који на дневном нивоу олакшавају послове који се понављају.
  • Википедија на српском је током 2017. године посећена чак 257,7 милиона пута.

 

Викимедија Србије организовaће прославу овог јубилеја у понедељак, 19. фебруара, од 18 сати у српско-корејском Информатичком центру, Добрињска 11, Београд. За волонтере који нису из Београда, а волели би да присуствују рођендану, обезбеђена су одређена средства за рефундирање путних трошкова. Сви заинтересовани се могу пријавити попуњавањем кратког формулара. Имајте у виду да су средства ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве. Линк за регистрацију доступан је на овој адреси.

 

 

 

 

Напомена о ауторским правима: Wikipedia15 Animated Mark – Serbian.gif, аутор Obsuser, под CC0 1.0; Cover photo 15 years of Serbian Wikipedia.png, ауторка Мина Симић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Јубилеј Википедије на српском језику из угла оних који је стварају

Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 15 година од настанка. Овај јубилеј значајан је за све уреднике који су је стварали, администраторе који су је контролисали, али и милионе и милионе читалаца због којих Википедија и постоји. Како рад на Википедији виде дугогодишњи и нови уредници, читајте у наредној серији постова, које је реализовала уредница Википедије и волонтерка Викимедије Србије Марија Браловић.

 

 

МАРКО СТАНОЈЕВИЋ (Корисник:Марко Станојевић)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?
Било је то пре осам година и тада сам веома мало знао Википедији. Тих давних година нисам ни помишљао да ћу једног дана на овом пројекту постати чак и администратор, а касније и члан Управног одбора Викимедије Србије.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
Прву измену сам направио 19. јула 2010. године. Као непријављени уредник направио сам неколико измена на једном чланку. Тада ме је један од корисника позвао да се пријавим и ево већ скоро 8 година и даље уређујем.

 

Зашто уређујете Википедију?
Википедију уређујем пре свега јер волим да пишем.  Свиђа ми се слоган Википедије који гласи „ширити слободно знање“.  Тиме се на једном месту могу наћи лако доступне и квалитетне информације.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
Имам око 33.000 измена и 700 написаних чланака до сада и не намеравам да се ту зауставим. 🙂

 

Зашто је Википедија важна?
Википедија је важна јер омогућава да се на брзи начин на интернету информишемо о нечему што нас занима. Поред тога, развија писменост и истраживачки дух. Колико год да постоје нека спорења око њеног значаја, сматрам да не постоји особа која данас бар нешто није прочитала са Википедије.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Највећа снага су њени волонтери који заједничким радом чине пројекат сваким даном све бољим.

 

Како видите будућност Википедије?
Будућност Википедије пре свега видим да то и у наредном периоду буде највећа енциклопедија на свету која ће ширити слободно знање, али и у даљем развијању Образовног пројекта Викимедије Србије. Моја жеља је да Википедија постане саставни део наставног плана и програма сваке школе и високошколске установе у Србији. Тиме ће ученици од раних година развијати писменост и учити се писању.

 


МИЛИЦА БУХА (Корисник:BuhaM)

 

Кад сте први пут чули за Википедију и шта сте помислили о том пројекту?
Стварно не знам када сам први пут чула за Википедију. Вероватно када се појавила на интернету, а сигурно пре него што се појавила на српском језику. Пројекат ми се од почетка допада и податке са Википедије често користим у неким другим својим пројектима.

 

Кад сте почели да уређујете Википедију?
Морам да признам да сам имала неколико неуспелих покушаја отварања налога, а уредник сам постала након семинара Вики-библиотекар.

 

Зашто уређујете Википедију?
Осим што уређивањем чланака задовољавам своју радозналост, писање чланака на Википедији сматрам и једним од важних видова свог професионалног ангажовања. Запослена сам у библиотеци, а информација је наш основни производ.

 

Колико уноса/чланака имате на Википедији до сада?
Пребројала сам 213, од чега је 153 нова чланка и 60 значајно допуњених. За мање измене и додате референце немам неку евиденцију. Да не заборавим 174 фотографије на остави, које сматрам једнако важним.

 

Зашто је Википедија важна?
По мени је највећи значај Википедије у ширењу информације. Због тога бих истакла важност пројекта #1Lib1Ref. Сваки чланак подржан релевантним референцама на пример мени лично помаже у свакодневном раду. На такав чланак увек могу да упутим неког од својих корисника стручне литературе да га може искористити као почетну тачку за своје даље истраживање.

 

Шта је највећа снага Википедије?
Доступност информације. Мислим да ово не треба објашњавати.

 

Како видите будућност Википедије?
Не могу да сагледам количино информација ни у блиској будућности и не верујем да било ко може, али верујем да ће бити све поузданији извор. Велики број независних уредника свакако мора изродити непристрасну и објективну информацију. Надам се да ће и у будућности остати једнако објективан медиј.

 

 

Ауторке: Ивана Гусларевић и Марија Браловић

Напомена о ауторским правима: Wikipedia mini globe handheld.jpg, аутор Lane Hartwell; Zatvaranje i dodela nagrade Branislav Jovanović – WikiLive 2016 46.JPG, ауторка Ивана Маџаревић;  Milica Buha slika za Viki-rodjendan.jpg, аутор Miomir Magdevski, под CC BY-SA 3.0 и CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Почиње кампања уређивања референци #1lib1ref

Замислите свет у коме сваки библиотекар дода још једну референцу на Википедију

 

Викимедија Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Библиотека града Београда позивају библиотеке и библиотекаре широм земље да се придруже акцији „Један библиотекар,  једна референца“, која се спроводи широм света поводом рођендана Википедије.

 

 

 

Глобална кампања у Викимедијином покрету #1Lib1Ref реализује се сваке године са циљем да се мотивишу библиотекари да дају свој професионални допринос највећој енциклопедији у људској историји. Идеја је да се у чланке на Википедији унесе што више извора и референци где они недостају.  На тај начин се омогућава да све информације буду проверљиве, а тиме је Википедија поузданија.

Кампања почиње 15. јануара и траје до 3. фебруара, а подржана је од стране Библиотеке Википедије и у бројним Викимедијиним огранцима широм света. Такође, многе локалне библиотеке широм света су се прикључиле акцији.

У Србији ће ова кампања бити спроведена у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”, која већ четврту годину за редом реализује пројекат „Вики-библиотекар”, као и са Библиотеком града Београда.

У уторак, 23. јануара, у 10 сати, у просторијама Универзитетске библиотеке биће одржана презентација кампање #1lib1ref, обука уређивања Википедије, а у наставку маратон посвећен додавању референци.

Три библиотекара/библиотекарке који током ове три недеље буду највреднији и додају највише референци у оквиру кампање биће награђени ваучерима за куповину књига.

Зашто да учествујем?

Википедија је непроцењив део сваког процеса истраживања. Више референци чини саму Википедију референтном. Придружите нам се и дајте мали допринос целокупном људском знању.

Због тога што свако може да уређује Википедију, Википедијина заједница развила је суштинску стратегију како би омогућила квалитет информација у чланцима: укључивши фусноте ка поузданим изворима како би се омогућило читаоцима Википедије да могу да провере информацију. Ова стратегија помаже глобалној заједници волонтера делотворни рад у складу са мисијом Википедије: сакупити “целокупно светско знање”.

Читаоци и уредници који нису уверени у делове информација у чланку могу да додају ознаку „тражи се цитат” поред те информације. Ове ознаке су сличне питањима референци: публика тражи референце које би подржале оно што читају. Само Википедија на енглеском језику има 380,000 оваквих ознака.

Хиљадама чланака је потребно још референци; 210.000 чланака на Википедији на енглеском језику их немају. Замислите кад би сваки библиотекар на свету одвојио 15 минута да дода референцу тамо где је потребна! Википедија би сигурно смањила тe недостатке.

Како да учествујем: Пет основних корака

  1. Пријавите се за учешће на страници на Википедији

  2. Пронађите чланак којем је потребна референца. Чланке без извора и референци на Википедији на српском језику можете пронаћи на следећим линковима:

    1. http://bit.ly/2FmI6RP

    2. http://bit.ly/2CYyiiJ

    3. http://bit.ly/2ANkd2y

  3. Пронађите поуздан извор који ће подржати чланак

  4. Додајте цитат/референцу према правилима Википедије

  5. Додајте хештег #1Lib1Ref у опису измене

  6. Поделите вашу измену на друштвеним мрежама (са хештегом) и научите више о библиотекама и Википедији. Ако желите, можете додати својој корисничкој страници и шаблон да сте професионално учестовали у кампањи.

Уколико сте заинтересовани да додајете референце на Википедији на енглеском језику, можете се послужити алатком „потрага за цитатом”.

По завршетку кампање, поново ћемо се окупити да сумирамо резултате и доделимо симболичне награде и захвалнице за учешће у акцији.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 1Lib1Ref Wikipedia logo, аутора OlafJanssen, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија обележава 17. рођендан

Википедија на енглеском језику 15. јануара обележава 17 година од оснивања овог најуспешнијег светског пројекта. Током овог периода 32, 5 милиона добровољаца широм света написало је и допунило 288 језичких верзија Википедије, од чега више од 5,5 милиона чланака на енглеској верзији ове највеће онлајн енциклопедије.

 

Викимедијанци на Викиманији 2016

 

Може се слободно рећи да је оснивање Википедије 2001. уздрмало интернет. Иако је пројекат започет као подршка британској Нупедији коју су писали стручњаци, убрзо је постала прва енциклопедија на свету коју могу сви да уређују. Само неколико месеци од настанка имала је 8000 чланака, а до краја године 20 хиљада чланака и 28 језичких верзија. Данас је Википедија на 5. месту по посећености међу сајтовима, али прва као непрофитни сајт.

Оно што се сматра највећим успехом и предношћу Википедије је да је захваљујући донацијама овај сајт и даље ослобођен од реклама и других видова оглашавања, те се мисија ширења знања одвија неометано и за читаоце и уреднике.

За Википедију се каже да „све зна”, а ево неких занимљивих чињеница о њој које можда нису толико познате:

 

Википедија има своју званичну песму

То је „Хотел Википедија”, обрада песме „Хотел Калифорнија” групе Иглс. Објављена је 2004. и направљена је специјално за „википедихоличаре”.

 

Око 600 нових чланака дневно се напише на Википедији на енглеском језику

Википедија, заједно са сестринским пројектима Задужбине Викимедија као што су Викицитат, Викиречник, Викикњиге, Викимедијина остава и други имају 10 измена сваке секунде.

 

Десетине милиона људи уређује Википедију

Тренутно постоји више од 32,5 милиона људи који имају отворен налог на Википедији. Они се називају „Википедијанци” и имају могућност уређивања страница.

 

Постоји гласање о томе који ће чланак бити последњи на Википедији

Уколико би из неког разлога Википедија пропала, организовано је гласање на тему који чланак ће бити последњи.

 

Чувају се неки од најчуднијих обрисаних чланака

Иако су обрисани, необични чланци се ипак чувају на Википедији. Неки од чланака су „Улога кловнова у модерном друштву”, „Љути магарац” и „Пиво за псе.”

 

Амерички Конгрес је био блокиран на Википедији 10 дана

Када је примећено да су људи из Конгреса острашћено додавали измене на неке чланке, Википедија је направила бота да прати њихово понашање на Википедији и да твитује сваки пут када се направи анонимна измена. Будући да ово није коплетно решило проблем, ИП адреса америчког Конгреса је морала бити блокирана на 10 дана, након агресивних измена које су укључивале и теорије завере о слетању на месец.

 

Википедија постоји на 299 различитих језика

Од децембра 2017. постоји 299 језичких верзија Википедије. Ипак, 11 није активно. Од 288 активних, постоје и неке на необичним језицима као што су Канури, Англо-саксонски, Старословенски или Шајански језик.

 

Страница са највише посета је увек почетна страница Википедије

Почетна страница Википедије је одувек имала највише прегледа, а следе је „претрага” и „случајна страница”. Чланци са највише прегледа поред главне странице су чланци о Фејсбуку и Јутјубу, као и о америчким председницима Доналду Трампу и Бараку Обами.

 

 

Корисник са највише измена икада је Ser Amantio di Nicolao

Од марта 2016, Википедијанац Ser Amantio di Nicolao је уредник који је направио највише измена икада – 1,6 милиона. Ипак, аутоматски бот Cydebot је у истом периоду направио 5,1 милиона измена.

 

Већину уредника Википедије чине мушкарци

Само 20-30% уредника Википедије чине жене. Задужбина Викимедија се труди да превазиђе тај јаз бројним акцијама и активностима које би мотивисале даме да се укључе.

 

Википедија је увек у врху посећености када је реч о сајтовима

Википедија је годинама међу првих пет сајтова по посећености, а часопис „Тајм” у октобру 2017. прогласио је Википедију трећим најутицајнијим сајтом свих времена, после Гугла и Амазона.

 

Википедијанци широм света ће окупљањима прославити овај рођендан, као и Викимедија Србије, која је дружење уредника заказала за 15. јануар у 18 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). 

Окупљенима ће се обратити председник Викимедије Србије са посебним освртом на занимљивости са ове Википедије.

Обезбеђена су одређена средства за покривање путних трошкова волонтера који нису из Београда, а имају жељу да присуствују прослави. Будући да је број места ограничен, потребно је да се сви заинтересовани пријаве попуњавањем кратког формулара. Средства су ограничена, па ће предност имати они који се први пријаве.

 

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Wikimania 2016 – group photo 03.jpg, аутора Niccolò Caranti; HotelWiki1.JPG, аутора Gnom, public domain; Stopspinning.gif, аутора Sultan Haris III; RotaWiki.gif, аутора Gustavo Girardelli, Bastique; Bouncywikilogo.gif, аутора Wikimedia Foundation (edited by Splaka at Uncyclopedia), под CC BY-SA 3.0 и CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button