Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

Победа новајлије на такмичењу

Победу на овогодишњем такмичењу на тему Народи света однео је корисник Medeniacus, док су друго и треће место освојили корисници MareBG и Његомир158. Похвале су додељене корисницима М Тодоровић и Марко Сарајево. На такмичењу је укупно учествовало 11 уредника Википедије, а њихов допринос огледа се у постављених чак 2.867.630 бајтова.

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, на Википедији на српском језику организовала је такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о народима света. Такмичење је трајало од 22. августа до 22. септембра, а током овог периода учесници су писали о разним народима, њиховим културама, језицима, историјским догађајима и многим другим темама. Резултат њиховог учешћа може се видети кроз 225 написаних чланака, од којих су 198 нових, док је 27 допуњено.

 

У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 2, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Улогу жирија имали су дугогодишњи уредници Википедије и то Geologicharka, BokicaK и JustUser.

 

Прво место заузео је корисник Medeniacus, са 36 написаних чланака, односно 671.531 унетим бајтом. Победник је награђен књигом Историја човечанства – Средњи век. Другонаграђени MareBG написао је 33 чланка са 598.070 бајтова и тако освојио књигу Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Трећу награду, стручно астрономско осматрање на Народној опсерваторији и стручно вођење кроз Ботаничку башту, добио је Његомир158, са креирана и допуњена 52 чланка, односно 593.101 бајтом.

 

Поред награда, додељене су и похвале уредницима за посебан допринос такмичењу. Милошу Тодоровићу припале су две биљке у епрувети, док је Марко Сарајево добио издање ЦПН-а Шта биљка зна.

 

У оквиру ове сарадње, организован је и уређивачки маратон током Ноћи истраживача, на коме су учесници писали о знаменитим научницима широм света. Укупно је написано и допуњено 33 чланка од стране 15 учесника. Маратон је одржан у библиотеци Гете института, а они који нису били у могућности да присуствују, допринели су маратону онлајн.

Честитамо победницима и захваљујемо се свим такмичарима на учешћу.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Researchers’ Night Edit-a-thon 02.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 03.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon  08.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon 09.jpg,  Researchers’ Night Edit-a-thon 14.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 20.jpg, под cc by-sa-4.0, ауторке Иване Маџаревић са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уређивачки маратон „Вики воли прајд”

Викимедија Србије, у сарадњи са организацијом Civil Rights Defenders и удружењем Парада поноса Београд, организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости. Маратон ће се одржати 14. септембра, а у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 11. до 17. септембра.

 

 

Викимедијин покрет широм света води се основном мисијом да сви људи на свету имају приступ слободном знању. Милиони добровољаца широм планете доприносе повећању садржаја на 290 језичких верзија Википедије и другим вики пројектима, како самосталним доприносом уређивања, тако и кроз пројекте Задужбине, огранака и корисничких група. Један од таквих пројеката је и „Wiki Loves Pride”, глобална кампања са циљем повећања садржаја о ЛГБТ+ темама на бројним вики пројектима.

Сходно глобалној акцији, али и као подршка равноправности, различитости и поштовању људских права, Викимедија Србије позива уреднике Википедије (и све оне који то желе да постану), волонтере и све друге заинтересоване да допринесу повећању садржаја овим темама на Википедији на српском језику, али и садржају Викимедијине оставе фотографијама са саме параде.

Маратон ће се одржати у четвртак, 14. септембра, од 10 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Обуци могу сви да се придруже, независно од учешћа на маратону. Искусни уредници Википедије биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

Организација Civil Rights Defenders обезбедила је неколико примерака збирке текстова о хомосексуалности „Међу нама”, као могући извор за чланке. Основна идеја је да се напишу чланци који недостају на Википедији на српском језику, а поред предложених тема, учесници су слободни да изаберу и предложе писање и допуњавање чланака са другом, сличном тематиком.

Такође, позивамо и све ауторе који су фотографисали неку од претходних Парада поноса, а вољни су да под слободном лиценцом донирају те фотографије за Викимедијину оставу, да нам се обрате и тиме помогну илустровање чланака.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org  или се уписати на страницу на Википедији.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: EuroPride 2010 (4819096121), аутора Kuba Bożanowski,  под Creative Commons Attribution 2.0 Generic, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику достигла 350 хиљада чланака

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику достигла је јуче 350 хиљада чланака. Јубиларни чланак написао је дугогодишњи уредник Никола Божић, који је под корисничким именом НиколаБ на Википедију унео текст о америчком хокејашу на леду Броку Нелсону.

 

 

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак  о GNU лиценцама.

Само три године касније имала је 100 хиљада чланака, а до 2013. године 200 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.

 

Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.


Википедија на српском језику данас има више од 22.5 милиона прегледа и 37.5 хиљада измена на месечном нивоу. У просеку се напише 40 чланака дневно.

 

Најпосећенији чланци на овој језичкој верзији у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу, Песми Евровизије… Посећеност чланака углавном зависи од актуелних дешавања у друштву.

 

Никола Смоленски, један од првих уредника који је превео главну страницу са енглеског језика, каже да није очекивао овакав успех Википедије:

„Када сам помогао у преводу интерфејса и писао прве чланке нисам очекивао да ће Википедија на српском језику бити овако препозната у друштву. Данас су правила уређивања ригиднија, што побољшава квалитет чланака” – каже Никола. Он додаје да постоје бројне могућности за њен даљи развој, попут ослобађања значајних извора за чланке и сарадња са научницима.

 

Иако су сви уредници, администратори и други Википедијанци заслужни за раст и развој Википедије, овом приликом смо разговарали са уредником који је написао јубиларни чланак – Николом Божићем.

 

Колико дуго уређујеш Википедију?

Википедију уређујем од јула 2011, дакле још два месеца па пуних 6 година. И сећам се као да је било јуче, био је то чланак о Русији на Песми Евровизије. Од тада па до данас настало је мноштво нових и допуњени су бројни већ постојећи чланци. Углавном је реч о чланцима који имају везе са географијом, а када се „заситим“ географије онда мало ускочим на поља музике или хокеја на леду, моје омиљене спортске разбибриге.

 

Колико чланака си написао?

Званична статистика Википедије каже да сам креирао више од 3.300 нових чланака на Википедији на српском језику. Да се похвалим да је у том периоду настало и неколико нових чланака на рускојезичном одељењу википедије.

 

Шта те највише мотивише у раду на Википедији?

Чињеница  да сваки нови чланак написан на Википедији на српском језику обогаћује српски језик новим појмовима и новим знањима, а неким будућим посетиоцима нашег сајта омогућује једноставан и брз приступ неким новим информацијама. А понајвише чињеница да са сваким новим чланком дограђујем себе и своје знање.

 

Како треба да се развија Википедија на српском језику?

Википедија на српском језику, односно Викимедијина заједница Србије и Викимедијина заједница Републике Српске активно учествују у укључивању нових уредника у рад Википедије организујући разне уређивачке маратоне, тематска такмичења, а посебно захваљујући интензивној сарадњи са средњошколским и универзитетским установама широм земље. Мислим да је то прави пут и одличан начин да се Википедија чији циљ је ширење слободног знања  додатно приближи људима на овом подручју.

 

Када ће се достићи 500 хиљада чланака на Википедији на српском језику?

Искрено се надам да неће пуно времена проћи до тада. Евиденто је да људи  све више и више увиђају предности Википедије као сајта намењеног ширењу слободног знања, па се самим тим број чланака на нашој Википедији сваким даном све више и више повећава, тако да у последње време добијамо и до стотињак нових чланака дневно.

 

На који начин се могу мотивисати нови уредници?

Награде на такмичењима која организује Викимедија Србије су добра, и примамљива, полазна основа. Али једнако тако људи треба да схвате да у свету слободног знања свако од нас може да буде протагониста. Свако од нас преко Википедије има могућност да шири слободно знање. Немој бити киван ако не можеш да пронађеш неки садржај на интернету, напиши чланак о жељеној теми на Википедији и учини га доступним свима широм света. Јер Википедија је најпосећенији сајт на свету и велика је ствар када се и твоје име нађе међу његовим уређивачима.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Дефинитивно слобода и ширење слободног знања. До сада су се највеће научне спознаје налазиле дубоко закопане на прашњавим библиотекарским полицама и биле су доступна само ужем броју људи. Захваљујући Википедији данас су та знања „слободна“ и доступна свима.

 

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија на српском језику

Напомена о ауторским правима: SrWikibaner, промотивни банер, јавно власништво; Fundraising 2010 banner I heart WP.pngWikipedia_wordmark.svg: *Wikipedia-logo-v2-en.svg: Wikimedia Foundation, derivative work: BeaoI_Love_New_York.svgWikipedia-logo-v2.svg, derivative work: fetchcommsпод CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уживо о вики темама – ВикиЛајв 2017

Заједница уредника Википедије у Србији окупила се прошлог викенда у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.

 

Групна фотографија учесника првог дана конференције

 

Конференцију је отворио председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који је нагласио значај оваквих окупљања за развој заједнице, а самим тим и развој Википедије и других вики пројеката. Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, представила је пројекте који се реализују у 2017. години, позивајући волонтере да се прикључе некима од њих.

  

 

Како се све може обогатити Википедија објашњавали су Дарко Гајић, Миљан Симоновић и Ивана Маџаревић. Дарко је представио пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине, који реализује кроз грант Викимедије Србије, а у оквиру којег је написао 104 чланка, са циљем да их буде 500 на Википедији на српском језику. Миљан је појаснио активности у оквиру пројекта Вики Југ, које су подразумевале писање и уређивање чланака на Википедији, као и туристичке и фото туре. Ивана Маџаревић je подсетила да се уредници увек могу прикључити такмичењима у писању чланака и повећати број од скоро 3000 чланака на Википедији на српском језику који су настали на овај начин.

 

Кирил Симеоновски

Запажене су биле и сесије гостију из региона. Кирил Симеоновски, уредник Википедије на македонском језику и председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge, представио је занимљив пројекат ове заједнице Викиексперименти, који подразумева документовање и архивирање научних експеримената, који доприносе визуелизацији чланака на Википедији. До сада су успешно документовали 45 експеримената, а видео записи су искоришћени више од 500 пута на 40 језичких пројеката.

 

 

 

Чедомир Жарковић и Даворин Динић

Посебни гости били су уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су допринели овој енциклопедији. Чедомир Жарковић, светски победник фото-конкурса Вики воли Земљу 2016 поделио је први утисак који је имао када се као такмичар сусрео са Викимедијином оставом – да обележавање фотографија шаблонима није најједноставније за новајлију, али је сада савладао употребу ове слободне мултимедијалне ризнице и наставиће да јој доприноси. Нишки уметник Даворин Динић, који је ослободио део своје колекције Сенке старог Ниша, није скривао своје задовољство што је допринео светском пројекту ширења слободног знања. Штавише, како је рекао, мотивисао је и друге колеге-уметнике да поставе своје фотографије под слободном лиценцом на Викимедијину оставу.

 

Вики амбасадори

Уследило је представљање Образовног програма Викимедије Србије (Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма ВМРС),  да би Вики амбасадори – Миљан Симоновић, Милош Тодоровић, Вукашин Живковић, Марко Адам и Ратко Ђорђевић говорили о искуствима и изазовима са којима се сусрећу, али и, заједно са учесницима конференције, дискутовали о томе како анимирати студенте и асистенте на факултетима да више укључе Википедију у образовање. Обратили су се и Марко Станковић, који у Врању самостално реализује Еду пројекат, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, која је представила рад ученика Викидахије са којим је освојила другу награду у оквиру конкурса Дигитални час.

Радионица „Новајлије на Википедији“

 

Тема о новајлијама на Википедији покренула је конструктивну дискусију учесника конференције. Мирослав Лоци, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић и др Милорад Димић поделили су своја искуства као новајлија на Википедији, али и активности које спроводе у помоћи новим уредницима. Учесници су разматрали начине да новајлије буду охрабрени у уређивању Википедије и сложили се да свако треба да допринесе мотивацији нових уредника, као и да активно треба радити на обезбеђивању свих помоћних средстава.

 

Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске, приказала је искуства ове заједнице у имплементацији ГЛАМ пројекта у бугарске архиве, док је Кирил Симеоновски (Македонија) истакао највеће уређивачке изазове на Википедији на македонском језику.

О новој стратегији целокупног покрета Викимедије говорио је Филип Маљковић, позивајући окупљену заједницу да се укључи са својим идејама, сугестијама и коментарима, јер ће нам управо нова стратегија дати правце и циљеве којима треба да стремимо у наредних 15 година.

    

Крај званичног дела првог дана обележила је занимљива сесија Марка Адама о вандализмима на чланцима на Википедији. Активност учесника конференције у оквиру ове теме довела је и до директне активности на Википедији, када су учесници уживо, као што име конференције налаже, поправили могући скривени вандализам на једном чланку и анализирали проблеме и у другим текстовима.

 

Јавни час уређивања Википедије

Јавни час

Првог дана је одржан и јавни час уређивања Википедије, као паралелна активност конференције. Шесторо заинтересованих грађана (испоставило се већином наставника), било је знатижељно да научи како се уређује ова слободна енциклопедија, а то им је корак по корак објашњавао и показивао Небојша Ратковић. Занимљиво је да је већина полазника основног курса остала до краја дана да слуша и друга предавања, а још је лепше што су дошли и следећи дан на конференциу, у жељи да чују и друге теме из вики окружења.

 

Изненађење за волонтерку Милану

Атмосфера дружења и заједништва која је пратила конференцију омогућила је и један „слатки испад” из званичног програма. Тренутак између две сесије био је идеалан да изненадимо Милану Влаовић, која је тог дана славила рођендан. Слику са пројектора сменила је рођенданска честитка са Миланином сликом, а Бојан Цветановић, менаџер канцеларије ВМРС, изнео је Милани симболичну тортицу са свећицом. Милана је чланица и пријатељица удружења Викимедија Србије, која вредно помаже у преводу извештаја и других докумената на енглески језик.

  

Гости победили на домаћем терену

Неформални део дружења настављен је паб квизом, где су учесници конференције тестирали своје енциклопедијско знање, стечено између осталог и на Википедији. Победу је однео тим  у саставу википедијанаца из Македоније, Ивана Живковића и Кирила Симеоновског, уз помоћ Панчевца Милоша Плавшића. Питања за квиз осмислили су Марија Браловић и Миљан Симоновић.

 

Други дан конференције почео је презентацијом Иване Маџаревић и Небојше Ратковића на тему волонтеризма. Будући да је мотивација волонтера променљива, учесницима конференције додељен је задатак да у две подељене групе разматрају овај проблем. Тако су се могла чути занимљива запажања са становништа волонтера који се први пут јављају у тој улози, као и угао гледања оних који су били у улози организације која их окупља.

   

  

Википодаци, пројекат који се сматра будућношћу Википедије, били су тема следеће сесије. Филип Маљковић је представио ову структурирану базу података која омогућава једноставан начин ажурирања застарелих податка на свим језичким верзијама Википедије. Ова сесија настављена је паралелном радионицом коришћења ове платформе.

Уручење чланских карти за Универзитетску билблиотеку

Као увод у презентацију пројекта Вики-библиотекар, Ивана Гусларевић је истакла важност библиотека у стварању Википедије, приказавши окупљенима неке од примера доприноса библиотека у оквиру ГЛАМ програма широм света.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа пројекта Вики-библиотекар, приказала је резултате овог успешног пројекта у Србији, нагласивши да је до сада обучено скоро 300 библиотекара за рад на Википедији. Овом приликом, Александра је уручила чланске карте Универзитетске библиотеке заслужним википедијанцима Миљану Симоновићу, Милошу Тодоровићу, Марку Адаму и Вукашину Живковићу.

  

Досадно-занимљиве” лиценце тема су којом се, као и прошле године, позабавио Драган Сатарић. Анализирани су разни примери ауторства над фотографијама, попут чувене приче о мајмуну који је усликао селфи, а да би ова правила била што више разумљива, побринула се Ивана Маџаревић, која је организовала и квиз на ову тему, са задатком учесника да препознају врсту ЦЦ лиценце.

 

  

 

Уследила је још једна интерактивна сесија – Светски кафе. Теме су биле ретенција волонтера, такмичења на Википедији и побољшање Википедије у техничком смислу. Учесници су активно давали предлоге и идејна решења, што ће касније бити покушано да се имплементира у Викимедијине пројекте.

 

Након тога, Марко Адам је представио окупљеним википедијанцима неке од алата који им могу помоћи у уређивању Википедије, а уредници су се највише заинтересовали за алатку која броји неискоришћене фотографије.

Последња сесија била је резервисана за анализу позиције Википедије и Викимедије у медијима. Учесници су били врло активни, износивши своје идеје и решења за нека од најчешћих медијских питања, попут оног о веродостојности и тачности података на Википедији.

 

Награда Бранислав Јовановић

 

Сам крај конференције била је прилика да се сумирају утисци и закључци, али и да се додели Награда Викимедије Србије Бранислав Јовановић”.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је на Бранетово огромно залагање за вики свет ширења слободног знања, као и целокупан Викимедијин покрет, повезујући и изглед саме награде – део пузле који недостаје.

Нагласивши да се ова награда додељује за изузетан допринос Википедији, Филип је поносно прогласио добитника за 2017. годину – Дарка Гајића. Дарко је, под корисничким именом Ванилица, написао 1600 чланака и уредио скоро 7000 страница на Википедији на српском језику. Такође, реализујући пројекте у протекле две године, знатно је премашивао циљеве и тиме знатно обогаћивао Википедију и Викимедијину оставу.

Дарко Гајић, добитник награде Бранислав Јовановић за 2017. годину

„Нисам ни сањао да бих ја могао бити носилац, за мене овако вредног признања, које ме обавезује да и у наредном периоду уређивања наставим истим темпом, ако не и боље. Мојим колегама, нарочито новим, уз сву подршку, бих пожелео пуно идеја о називима нових страница, успеха у раду и да се ослободе предрасуда да успех постижу само неко други уз помоћ и подршку  нас „старијих“ – рекао је Дарко.

 

На самом крају, учесницима су додељене захвалице за присуство конференцији, а дводневно дружење обележено је још једном групном фотографијом.

Групна фотографија учесника другог дана конференције

 

  

Сјајни организациони тим

Несебична помоћ у реализацији конференције стигла је управо од волонтера Викимедије Србије, посебно од оних који су се пријавили да чине део организационог тима. Тако су Марија Браловић, Миљан Симоновић, Нена Богић, Анђела Зувић, али и Филип Маљковић и Марко Адам помогли у идејном, логистичком и промотивном делу организације ове конференције.

 

  

    

Све фотографије са конференције можете погледати на Викимедијиној остави у категорији WikiLive 2017.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Почела сам озбиљније да размишљам о улози уредника

 

Јелена Станковић (прва с десна), са друштвом биолога из Ниша

С обзиром да је ово прва конференција којој сам присуствовала, сва моја очекивања су превазиђена. Захваљујући пријатној и интерактивној атмосфери указала ми се прилика да разговарам са другим ученицима који су далеко искуснији и којима је ова конференција само још једна у низу. Као уреднику – „бруцошу“ много тога је било познато, али не у тој мери. Са сваког аспекта сам обогатила своје знање (који су то програми Викимедије, CC лиценце, алати за уређивање чланака, вандализми итд). Поред овога, много битније је то што сам имала прилике да чујем искусне и успешне уреднике, њихове почетке, искуства, успехе и савете. Чињеница је да сам после конференције почела мало озбиљније да размишљам о улози уредника. Добила сам нове идеје о потенцијалним чланцима и вољу да слободно време искористим за писање и уређивање чланака из области које су мени блиске.

Лепо је видети лица која се крију иза корисничких имена

Милош Тодоровић

Конференција је заиста била корисна, јер осим што доста тога може да се научи, имамо прилику да упознамо људе који уређују Википедију. Истина је да смо мала заједница и међусобно знамо једни за друге, али је лепо видети лица која се крију иза корисничких имена. Научио сам нешто ново о слободним лиценцама и чуо сам о новим пројектима Викимедије Србије. Ипак, највише ми се допало дружење са википедијанцима из Србије и региона.

 

Бићу анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката

Милена Миленковић

Било је дивно чути искуства других људи и чути њихова мишљења јер су и мене мотивисали на тај начин. Надам се да ћу бити анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката. Сматрам да је због тога и важна ова конференција – због умрежавања људи унутар Викимедије. Јако су ме заинтересовали пројекти Вики амбасадор, као и Creative Commons лиценце и ауторска права.

 

Сазнао сам како функционише вики заједница

Марко Николић

Конфренција је заиста испунила сва моја очекивања. Сазнао сам како функционише вики заједница, што ми се посебно допало. Оно што ми је највише привукло пажњу јесте прича о CC лиценцама. Било је заиста занимљивих сесија, али и предавача. Сигурно ћу се сада више ангажовати и подстаћи сараднике из Биолошког друштва да се оствари дугорочна сарадња са Викимедијом Србије.

 

 

Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух заједнице

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице ВМРС

Радује ме што смо успели да окупимо чланове заједнице, чујемо њихово мишљење о досадашњим резултатима и заједно поделимо изазове, што је и био и главни циљ конференције. Ове године увели смо нове радионице, панел дискусије, интерактивне сесије кроз које смо покушали да ослухнемо заједницу и помогнемо им кроз наше активности и пројекте.

Посебно ми се допало што су сви присутни активно учествовали у припремљеним сесијама, што су имали нове предлоге и што су их несебично поделили са другима. Нарочито је приметно било и то да су искусни википедијанци били вољни да помогну новајлијама и да им пруже подршку у даљем раду. Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух који је свеприсутан у заједници која уређује Википедију.

 

 

 

   

   

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Документација Марије Браловић и Миљана Симоновића

Аутори фотографија: Марко Николић, Ивана Маџаревић, Милорад Димић и Ивана Гусларевић. Фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2017.

 

Share Button