Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Википедија

Вики воли Земљу: Најлепше светске фотографије природе бира и српски мајстор фотографије Милан Живковић!

Интернационални избор најлепших светских фотографија заштићених природних добара управо се одвија заједничким радом чланова жирија из целог света. Један од изабраних чланова међународног жирија је и Милан Живковић, фотограф, уметник и дизајнер.

 

Међународни тим који организује светски избор, контактирао је Викимедију Србије да предложи члана жирија са великим искуством у области фотографије природе, а да није жирирао национално такмичење. Избор је несумњиво пао на угледног фото-стручњака Милана Живковића, који је 18 година радио као фотограф и дизајнер у Природњачком музеју, потом као уредник фотографског програма Центра за културу у Ковину а затим као уредник часописа Рефото. Сада је предавач у Рефото студију и школи фотографије. У Србији је амбасадор компанија Никон и Профото и власник Диџиграфи сертификата корпорације Епсон.

Фото: Ивана Томановић

Од 2005. радио је као извршни, а од 2012. је главни уредник реномираног часописа посвећеног фотографији  – Refoto. Документовао је и илустровао велики број дешавања, изложби и публикација везаних за природу у земљи и иностранству. Непрекидно популарише фотографисање природе и посебно макро-фотографију. Аутор је шест фото-монографија, више стручних и научних радова, као и фотографских пројеката везаних за природу који су имали више од 100 поставки у преко 20 градова код нас и у иностранству. Своје фотографије донирао је Завичајним и уметничким збиркама, Природњачком музеју Београд, Музеју Војводине у Новом Саду, као и Музеју савремене уметности у Београду.

За наш блог открива да је светском жирирању преостао још један круг гласања, а нас је интересовало и каква нам је конкуренција и како ће се котирати Србија ове године.

Како Вам се чине фотографије које представљају избор 36 земаља (и УНЕСКОВ пројекат о биосфери)?
Веома је занимљиво то што је стигао велику број фотографија које су до сада прошле неколико локалних и два међународна круга жирирања. Све ово говори да људи постају итекако свесни значаја бележења и очувања како материјалне тако  нематеријалне баштине. Јасно је да је фотографија неког предела који представља и посебан екосистем реално jeсте једини начин да се сачува и пренесе информација о његовом постојању. А приказ ових информација на месту које је приступачно свима, као што је Викимедија, свакако је најбољи начин њиховог чувања.

Колике шансе има Србија да поново освоји прво место (или уђе у првих 10)?

Незахвално је прогнозирати било шта јер до краја жирирања има још рада и сабирања гласова тако да сада једино можете да навијате и да се надате – ја морам да останем неутралан и непристрасан.

 

Послушаћемо Милана и снажно навијати да се фотографије из Србије поново пласирају међу најбоље светске фотографије заштићених природних добара, на фото-конкурсу највеће онлајн енциклопедије – Википедије.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Извори: Srbijafoto.rs; Refoto.rs – Milan Živković “Moj Banat”: Otvaranje izložbe

Напомена о ауторским правима: Фотографију Милана Живковића снимила Ивана Томановић; Participating Countries WLE 2017, аутора Saqib, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

 

Share Button

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

Победа новајлије на такмичењу

Победу на овогодишњем такмичењу на тему Народи света однео је корисник Medeniacus, док су друго и треће место освојили корисници MareBG и Његомир158. Похвале су додељене корисницима М Тодоровић и Марко Сарајево. На такмичењу је укупно учествовало 11 уредника Википедије, а њихов допринос огледа се у постављених чак 2.867.630 бајтова.

Викимедија Србије, у оквиру ReFocus пројекта Ноћи истраживача, на Википедији на српском језику организовала је такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака о народима света. Такмичење је трајало од 22. августа до 22. септембра, а током овог периода учесници су писали о разним народима, њиховим културама, језицима, историјским догађајима и многим другим темама. Резултат њиховог учешћа може се видети кроз 225 написаних чланака, од којих су 198 нових, док је 27 допуњено.

 

У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 2, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Улогу жирија имали су дугогодишњи уредници Википедије и то Geologicharka, BokicaK и JustUser.

 

Прво место заузео је корисник Medeniacus, са 36 написаних чланака, односно 671.531 унетим бајтом. Победник је награђен књигом Историја човечанства – Средњи век. Другонаграђени MareBG написао је 33 чланка са 598.070 бајтова и тако освојио књигу Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу. Трећу награду, стручно астрономско осматрање на Народној опсерваторији и стручно вођење кроз Ботаничку башту, добио је Његомир158, са креирана и допуњена 52 чланка, односно 593.101 бајтом.

 

Поред награда, додељене су и похвале уредницима за посебан допринос такмичењу. Милошу Тодоровићу припале су две биљке у епрувети, док је Марко Сарајево добио издање ЦПН-а Шта биљка зна.

 

У оквиру ове сарадње, организован је и уређивачки маратон током Ноћи истраживача, на коме су учесници писали о знаменитим научницима широм света. Укупно је написано и допуњено 33 чланка од стране 15 учесника. Маратон је одржан у библиотеци Гете института, а они који нису били у могућности да присуствују, допринели су маратону онлајн.

Честитамо победницима и захваљујемо се свим такмичарима на учешћу.


Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Researchers’ Night Edit-a-thon 02.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 03.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon  08.jpg, Researchers’ Night Edit-a-thon 09.jpg,  Researchers’ Night Edit-a-thon 14.jpgResearchers’ Night Edit-a-thon 20.jpg, под cc by-sa-4.0, ауторке Иване Маџаревић са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уређивачки маратон „Вики воли прајд”

Викимедија Србије, у сарадњи са организацијом Civil Rights Defenders и удружењем Парада поноса Београд, организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости. Маратон ће се одржати 14. септембра, а у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 11. до 17. септембра.

 

 

Викимедијин покрет широм света води се основном мисијом да сви људи на свету имају приступ слободном знању. Милиони добровољаца широм планете доприносе повећању садржаја на 290 језичких верзија Википедије и другим вики пројектима, како самосталним доприносом уређивања, тако и кроз пројекте Задужбине, огранака и корисничких група. Један од таквих пројеката је и „Wiki Loves Pride”, глобална кампања са циљем повећања садржаја о ЛГБТ+ темама на бројним вики пројектима.

Сходно глобалној акцији, али и као подршка равноправности, различитости и поштовању људских права, Викимедија Србије позива уреднике Википедије (и све оне који то желе да постану), волонтере и све друге заинтересоване да допринесу повећању садржаја овим темама на Википедији на српском језику, али и садржају Викимедијине оставе фотографијама са саме параде.

Маратон ће се одржати у четвртак, 14. септембра, од 10 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Обуци могу сви да се придруже, независно од учешћа на маратону. Искусни уредници Википедије биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

Организација Civil Rights Defenders обезбедила је неколико примерака збирке текстова о хомосексуалности „Међу нама”, као могући извор за чланке. Основна идеја је да се напишу чланци који недостају на Википедији на српском језику, а поред предложених тема, учесници су слободни да изаберу и предложе писање и допуњавање чланака са другом, сличном тематиком.

Такође, позивамо и све ауторе који су фотографисали неку од претходних Парада поноса, а вољни су да под слободном лиценцом донирају те фотографије за Викимедијину оставу, да нам се обрате и тиме помогну илустровање чланака.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org  или се уписати на страницу на Википедији.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: EuroPride 2010 (4819096121), аутора Kuba Bożanowski,  под Creative Commons Attribution 2.0 Generic, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику достигла 350 хиљада чланака

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику достигла је јуче 350 хиљада чланака. Јубиларни чланак написао је дугогодишњи уредник Никола Божић, који је под корисничким именом НиколаБ на Википедију унео текст о америчком хокејашу на леду Броку Нелсону.

 

 

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак  о GNU лиценцама.

Само три године касније имала је 100 хиљада чланака, а до 2013. године 200 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.

 

Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.


Википедија на српском језику данас има више од 22.5 милиона прегледа и 37.5 хиљада измена на месечном нивоу. У просеку се напише 40 чланака дневно.

 

Најпосећенији чланци на овој језичкој верзији у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу, Песми Евровизије… Посећеност чланака углавном зависи од актуелних дешавања у друштву.

 

Никола Смоленски, један од првих уредника који је превео главну страницу са енглеског језика, каже да није очекивао овакав успех Википедије:

„Када сам помогао у преводу интерфејса и писао прве чланке нисам очекивао да ће Википедија на српском језику бити овако препозната у друштву. Данас су правила уређивања ригиднија, што побољшава квалитет чланака” – каже Никола. Он додаје да постоје бројне могућности за њен даљи развој, попут ослобађања значајних извора за чланке и сарадња са научницима.

 

Иако су сви уредници, администратори и други Википедијанци заслужни за раст и развој Википедије, овом приликом смо разговарали са уредником који је написао јубиларни чланак – Николом Божићем.

 

Колико дуго уређујеш Википедију?

Википедију уређујем од јула 2011, дакле још два месеца па пуних 6 година. И сећам се као да је било јуче, био је то чланак о Русији на Песми Евровизије. Од тада па до данас настало је мноштво нових и допуњени су бројни већ постојећи чланци. Углавном је реч о чланцима који имају везе са географијом, а када се „заситим“ географије онда мало ускочим на поља музике или хокеја на леду, моје омиљене спортске разбибриге.

 

Колико чланака си написао?

Званична статистика Википедије каже да сам креирао више од 3.300 нових чланака на Википедији на српском језику. Да се похвалим да је у том периоду настало и неколико нових чланака на рускојезичном одељењу википедије.

 

Шта те највише мотивише у раду на Википедији?

Чињеница  да сваки нови чланак написан на Википедији на српском језику обогаћује српски језик новим појмовима и новим знањима, а неким будућим посетиоцима нашег сајта омогућује једноставан и брз приступ неким новим информацијама. А понајвише чињеница да са сваким новим чланком дограђујем себе и своје знање.

 

Како треба да се развија Википедија на српском језику?

Википедија на српском језику, односно Викимедијина заједница Србије и Викимедијина заједница Републике Српске активно учествују у укључивању нових уредника у рад Википедије организујући разне уређивачке маратоне, тематска такмичења, а посебно захваљујући интензивној сарадњи са средњошколским и универзитетским установама широм земље. Мислим да је то прави пут и одличан начин да се Википедија чији циљ је ширење слободног знања  додатно приближи људима на овом подручју.

 

Када ће се достићи 500 хиљада чланака на Википедији на српском језику?

Искрено се надам да неће пуно времена проћи до тада. Евиденто је да људи  све више и више увиђају предности Википедије као сајта намењеног ширењу слободног знања, па се самим тим број чланака на нашој Википедији сваким даном све више и више повећава, тако да у последње време добијамо и до стотињак нових чланака дневно.

 

На који начин се могу мотивисати нови уредници?

Награде на такмичењима која организује Викимедија Србије су добра, и примамљива, полазна основа. Али једнако тако људи треба да схвате да у свету слободног знања свако од нас може да буде протагониста. Свако од нас преко Википедије има могућност да шири слободно знање. Немој бити киван ако не можеш да пронађеш неки садржај на интернету, напиши чланак о жељеној теми на Википедији и учини га доступним свима широм света. Јер Википедија је најпосећенији сајт на свету и велика је ствар када се и твоје име нађе међу његовим уређивачима.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Дефинитивно слобода и ширење слободног знања. До сада су се највеће научне спознаје налазиле дубоко закопане на прашњавим библиотекарским полицама и биле су доступна само ужем броју људи. Захваљујући Википедији данас су та знања „слободна“ и доступна свима.

 

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија на српском језику

Напомена о ауторским правима: SrWikibaner, промотивни банер, јавно власништво; Fundraising 2010 banner I heart WP.pngWikipedia_wordmark.svg: *Wikipedia-logo-v2-en.svg: Wikimedia Foundation, derivative work: BeaoI_Love_New_York.svgWikipedia-logo-v2.svg, derivative work: fetchcommsпод CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button