Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Викимедијина остава

Вики воли Земљу у Параћину и на београдском Грин фесту

Најбоље фотографије природе Србије са фото-конкурса „Вики воли Земљу 2017” биће приказане од 16 – 30. новембра у Културном центру Параћина – граду одакле долази национална победница Маја Стошић. Истовремено, од 14 – 17. новембра, најлепших 20 радова са конкурса из 2016. године биће изложене у оквиру Грин феста, 8. Међународног фестивала зелене културе у Дому омладине Београда.

 

Врело Грзе, ауторке Маје Стошић, CC BY-SA 4.0 – ПРВА НАГРАДА Вики воли Земљу 2017, Србија

 

Четврто учешће Србије у међународном фото-такмичењу „Вики воли Земљу(Wiki Loves Earth) донело је скоро 2000 нових фотографија заштићених природних добара наше земље, које ће се користити широм света за чланке на Википедији и на другим вики пројекатима. Тиме је наша земља, као активни учесник у овом интернационалном пројекту у коме учествује 36 земаља, још једном приказала свету своје најлепше пределе и такмичиће се за најбољу енциклопедијску фотографију природе. Подсећања ради, прошле године Србија је освојила прво место на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, аутора Чедомира Жарковића.

Маја Стошић, победница националног такмичења за 2017

Ове године стручни жири одабрао је приказ врела Грзе ауторке Маје Стошић за најлепшу фотографију заштићеног природног добра Србије, а ауторка је награђена GоPro камером. Радови су излагани у Туристичкој организацији Србије и на Нишвил џез фестивалу.

Изложба ових радова сада се сели у Параћин, одакле долази победница, која је и 2016. године на овом фото-конкурсу освојила похвалу за фотографију залеђеног водопада Прскало, а дала је допринос слободном садржају на Википедији и ослобађањем уметничких фотографија старих занатлија.

Свечано отварање изложбе заказано је за четвртак, 16. новембар у 18 сати у Културном центру Параћина. Посетиоцима ће се обратити победница овог фото-конкурса Маја Стошић, представници Културног центра Параћина и Ивана Гусларевић, представница Викимедије Србије.

 

14 – 17. новембар

У исто време, у оквиру 8. Међународног фестивала зелене културе „Грин фест” у Дому омладине Београда, од 14 – 17. новембра биће приказано 20 најбољих радова из 2016. године, који укључују и победничку светску фотографију Стопића пећине. Поред изложбе, посетиоце очекује и Вики-штанд, где ће бити приказани резултати сарадње Ботаничке баште Јевремовац и Викимедије Србије на програму стажирања који је резултирао са преко 1000 слободних фотографија биљних врста овог заштићеног природног добра. Штанд ће бити отворен после 16 сати, док се слике могу несметано погледати свих дана трајања фестивала.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Врело Грзе, ауторка Маја Стошић, CC BY-SA 4.0; Маја Стошић на проглашењу победника, аутор Небојша Ратковић, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

ГЛАМ радионице у Министарству културе

Током три дана радионица у Министарству културе и информисања, тим Викимедије Србије едуковао  је 60 запослених у 29 институција културе о могућностима доприноса слободном садржају, слободним лиценцама, важности дељења знања и повећању видљивости материјала институција културе на интернету.

 

Радионице су одржане за представнике музеја, архива и библиотека у Србији, који су се пријавили за овај курс, а да је организовање ових едукација биле потребно, говори податак да се за сваку од радионица тражило место више. Окупљене је поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности, надајући се почетку успешних сарадњи и што већем присуству институција културе на интернету и Википедији.

       

Редом су представљани Викимедијин покрет, Задужбина, огранак у Србији, разлике између Википедије и Викимедије, да би уследио главни акценат са презентацијом о ГЛАМ програму и његовим резултатима широм света и у нашој земљи. Драган Сатарић је упознао присутне са слободним лиценцама и ауторским правима на вики пројектима, а практичан део радионице се састојао у основној обуци уређивања Википедије, као и обуци уређивања Викимедијине оставе, са адекватним примерима материјала у јавном власништву и под CC лиценцама. Радионица намењена библиотекама у Србији била је обогаћена и представљањем пројекта Вики-библиотекар, чију је успешност презентовала Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић” и вођа овог пројекта.

    

    

Помоћник министра културе Дејан Масликовић сматра да је неопходно да на интернету буду релавантни и верификовани садржаји како бисмо позиционирали нашу културу у односу на светску и на догађаје који су тренутно актуелни у свету, додајући да је интересовање за ове радионице било велико.

Наталија Вуликић из Музеја Војводине истакла је да су радионице врло значајне и додала да Министарство културе први пут организује озбиљне семинаре и радионице применљиве у пракси што запосленима у установама кутуре много значи.
Са њом се слаже и Слађана Бојковић из Историјског музеја Србије која примећује да дигитализација на велика врата улази у Србију”. 

Ово је корак да се то стварно учини, да буде прихваћено, схваћено и спроведено на прави начин” –  закључује Бојковић.

           

           

„Дигитализација је будућност чувања колекција посебно имајући у виду да може свашта да се деси као што су пожари или поплаве. Публика нема много од тога што се колекције чувају у архивима и депоима. То је слободна култура и као таква треба да остане“, истакла је Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка Викимедије Србије. Она верује да је Викимедијин тим успео да приближи установама културе свет слободног знања и важност дељења слободних садржаја, као и да их охрабри у самосталном раду на вики пројектима.

 

Полазницима све три радионице додељени су и сертификати о похађаном вики курсу. 

Атмосфера са радионица забележена је и на фотографијама полазника и релизатора, које су смештене на Викимедијину оставу.


Извори: Танјуг; Вечерње новости

Напомене о ауторским правима: Фотографије Иване Маџаревић, Иване Гусларевић и Небојше Ратковића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.


GLAM workshops at the Serbian Ministry of culture

 

During the three-day workshop in the Serbian Ministry of Culture and Information, Wikimedia Serbia had the opportunity to present the ways of contributing to free content, free licenses, the importance of sharing knowledge and increasing the visibility of cultural heritage on the Internet in front of 60 representatives from 29 cultural institutions.


The workshops were held for the employees of various notable museums, archives and libraries in Serbia, and the importance of organizing this event was proved by the fact that each workshop had larger number of participants than originally planned. The audience was greeted by Dejan Masliković, Assistant Minister of Culture for the development of digital research infrastructure in the field of culture and art, who announced the beginning of successful cooperation and the greater presence of cultural institutions on the Internet and Wikipedia.

 

Each workshop involved the introduction about Wikimedia Movement, Wikimedia Foundation, Wikimedia Serbia, the differences between Wikipedia and Wikimedia, and finally the main focus was on the presentation of the GLAM program and its results in Serbia and worldwide. Dragan Satarić introduced free licenses and copyrights on wiki projects, and the practical part of the workshop consisted of basic training in Wikipedia editing, as well as editing on Wikimedia Commons, with adequate examples of the material under CC and public domain. On the third day, the workshop for Serbian libraries was enriched with the presentation of the project called Wiki librarian, whose success was presented by Aleksandra Popović, Head of the Scientific Information and Development Department of the University Library „Svetozar Marković“, who is also the leader of this project.

 

Assistant Minister of Culture, Dejan Masliković believes that it is necessary to have relevant and verified content on the Internet in order to position our culture to be more visible in the world and to be more accessible to the general public, adding that the interest in these workshops was great.
Natalija Vulikić from the Museum of Vojvodina pointed out that the workshops were very significant and added that the Ministry of Culture organized serious seminars and workshops applicable in practice for the first time in recent years, which means a lot for the employees in cultural institutions.
Slađana Bojković from the Historical Museum of Serbia agrees with her colleague and notices that “digitization is coming to Serbia and it’s here to stay“.
„This is a proper step to really do it, to be accepted, understood and implemented in the right way,“ Bojkovic concluded.

 

Digitization is the future of heritage preservation, especially bearing in mind that anything can happen like fires or floods. The society does not benefit from the fact that collections are stored in archives and depots. It is a free culture and it should remain such“, emphasized Ivana Guslarević, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia. She believes that the Wikimedia team succeeded in bringing the world of free knowledge and the importance of sharing free content closer to cultural institutions, as well as encouraging them to work independently on wiki projects.

 

All the participants received the certificates of attendance at the course.
The participants and organizers recorded the workshop atmosphere, and the photos can be seen on Wikimedia Commons.


Author: Ivana Guslarević, Wikimedia Serbia

Translated by Miroslav Loci, Wikimedia Serbia

Sources: TanjugVečernje Novosti

Note: Photographs by Ivana Madžarević, Ivana Guslarević and Nebojša Ratković, under CC BY-SA 4.0, from Wikimedia Commons, category WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information.

Share Button

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

 

Студија за слику „Сеоба Срба“, Паја Јовановић, 1896. година

 

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

 

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

 

 

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

 

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

 

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

 

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

 

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

 

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

 

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Студија за слику „Сеоба Срба“; Паја Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Проглашење победника Вики воли Земљу 2017 – Србија

Викимедија Србије, Завод за заштиту природе Србије и Туристичка организација Србије позивају вас на свечано проглашење победника и отварање изложбе најлепших радова са овогодишњег фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Свечаност ће бити одржана у четвртак, 15. јуна, од 18 сати, у просторијама Туристичке организације Србије, Чика Љубина 8, Београд.

 

Плакат за изложбу 2017, аутор Милан Спасић

 

Четврто по реду фото такмичење „Вики воли Земљу” донело је више од 1700 фотографија заштићених природних добара у Србији. Скоро стотину учесника фотографисало је лепоте природе наше земље и на тај начин допринело глобалном Викимедијином покрету прикупљања и ширења слободног садржаја.

 

Поред познатих предела виђених из другачијег угла, ове године је на конкурс стигло и доста фотографија мање познатих природних добара под заштитом државе, што омогућава да се илуструју чланци на Википедијама на 290 језика. Осим тога, фотографије ће служити и у друге јавне сврхе, као што су медији током претходних година радо илустровали своје садржаје.

 

Најбоље фотографије одабрао је жири који је састављен од стручњака Завода за заштиту природе Србије, али и професионалних фотографа – господина Зорана Јовановића Мачка (фоторепортер Вечерњих новости) и г. Владислава Митића (уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer).

 

Награде (GO Pro камера, ваучер за куповину технике и екстерни хард диск) победницима ће уручити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, а окупљенима ће се обратити представници Завода за заштиту природе Србије, Туристичке организације Србије, као и чланови жирија. Поред нагарада, биће уручене и похвале жирија, али и захвалнице Викимедије Србије за учешће на конкурсу.

 

Београдска изложба биће отворена до 22. јуна, а следећа ће бити постављена на интернационалном џез фестивалу Нишвил, од 10 – 13. августа.

 

Фотографије које су ушле у полуфинале можете погледати на Фејсбук страници такмичења.

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: IvanaMadzarevic, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине оставе, категорија WLE Serbia 2016

Share Button

Нови круг фото-такмичења Вики воли Земљу

Викимедија Србије, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, организује нови круг фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Такмичење се одржава од 1. до 31. маја, са циљем прикупљања слободних фотографија заштићених природних добара широм Србије.

 

Стопића пећина, аутора Чедомира Жарковића. Прво место на светском такмичењу 2016.

 

Након прошлогодишњег великог успеха Чедомира Жарковића и освојеног првог места на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, заљубљеници у природу  поново имају прилику да допринесу промоцији природних лепота наше земље и највећој светској енциклопедији – Википедији.

У такмичењу могу учествовати сви регистровани корисници Википедије, који треба да поставе фотографије на Викимедијину мултимедијалну оставу. Фотографије морају бити начињене пре или током трајања конкурса и морају представљати заштићено природно добро.

 

Мапа земаља учесница 2017

 

Стручни жири одабраће три најлепше фотографије које ће бити награђене GoPro камером, ваучером за куповину технике и екстерним хард диском. Жири ће ове године радити у проширеном тиму, те ће поред Дејана Вукићевића и стручњака Завода за заштиту природе Србије, фотографије оцењивати и Зоран Јовановић, фоторепортер Вечерњих новoсти и Владислав Митић, уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer.

 

Фотографије ће, поред доступности на Викимедијиној остави, бити представљене јавности и кроз изложбе у градовима Србије: у Београду у Туристичкој организацији Србије, у Нишу на интернационалном џез фестивалу „Нишвил“ и у граду одакле ће стићи победничка фотографија.

 

Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића. Прво место у Србији, 15. на светском такмичењу 2016

Десет најлепших фотографија из сваке земље учествоваће почетком јесени и на светском такмичењу. Поред првог места, Србија је 2016. године заузела и 15. позицију са фотографијом Кањона Раче, аутора Владимира Мијаиловића.

 

Фото-конкурс Вики воли Земљу организује се четврти пут за редом у Србији, а пети пут у свету. Циљ овог међународног пројекта, који укључује 26 земаља света је, с једне стране, фотографисати под слободом лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе. Прошле године је на глобалном нивоу више од 13.500 учесника послало преко 110 хиљада фотографија

 

 

Више информација о конкурсу можете пронаћи на сајту: www.vikivolizemlju.rs.

Више информација о међународном пројекту „Вики воли Земљу“ можете пронаћи на званичној страници конкурса: www.wikilovesearth.org.

Пратите нас и на Фејсбуку facebook.com/wleserbia, Инстаграму wikimedia_serbia, Твитеру @wm_rs,   и Блогу http://blog.wikimedia.rs/.

 

 

 

 


Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Стопића пећина, аутор Чедомир Жарковић; Кањон Раче, аутор Владимир Мијаиловић; Мапа земаља учесница, аутор Saqib; Вики воли Земљу лого, аутор Ivan25. Све фотографије су CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button