Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Викимедијина остава

Нови круг фото-такмичења Вики воли Земљу

Викимедија Србије, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, организује нови круг фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Такмичење се одржава од 1. до 31. маја, са циљем прикупљања слободних фотографија заштићених природних добара широм Србије.

 

Стопића пећина, аутора Чедомира Жарковића. Прво место на светском такмичењу 2016.

 

Након прошлогодишњег великог успеха Чедомира Жарковића и освојеног првог места на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, заљубљеници у природу  поново имају прилику да допринесу промоцији природних лепота наше земље и највећој светској енциклопедији – Википедији.

У такмичењу могу учествовати сви регистровани корисници Википедије, који треба да поставе фотографије на Викимедијину мултимедијалну оставу. Фотографије морају бити начињене пре или током трајања конкурса и морају представљати заштићено природно добро.

 

Мапа земаља учесница 2017

 

Стручни жири одабраће три најлепше фотографије које ће бити награђене GoPro камером, ваучером за куповину технике и екстерним хард диском. Жири ће ове године радити у проширеном тиму, те ће поред Дејана Вукићевића и стручњака Завода за заштиту природе Србије, фотографије оцењивати и Зоран Јовановић, фоторепортер Вечерњих новoсти и Владислав Митић, уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer.

 

Фотографије ће, поред доступности на Викимедијиној остави, бити представљене јавности и кроз изложбе у градовима Србије: у Београду у Туристичкој организацији Србије, у Нишу на интернационалном џез фестивалу „Нишвил“ и у граду одакле ће стићи победничка фотографија.

 

Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића. Прво место у Србији, 15. на светском такмичењу 2016

Десет најлепших фотографија из сваке земље учествоваће почетком јесени и на светском такмичењу. Поред првог места, Србија је 2016. године заузела и 15. позицију са фотографијом Кањона Раче, аутора Владимира Мијаиловића.

 

Фото-конкурс Вики воли Земљу организује се четврти пут за редом у Србији, а пети пут у свету. Циљ овог међународног пројекта, који укључује 26 земаља света је, с једне стране, фотографисати под слободом лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе. Прошле године је на глобалном нивоу више од 13.500 учесника послало преко 110 хиљада фотографија

 

 

Више информација о конкурсу можете пронаћи на сајту: www.vikivolizemlju.rs.

Више информација о међународном пројекту „Вики воли Земљу“ можете пронаћи на званичној страници конкурса: www.wikilovesearth.org.

Пратите нас и на Фејсбуку facebook.com/wleserbia, Инстаграму wikimedia_serbia, Твитеру @wm_rs,   и Блогу http://blog.wikimedia.rs/.

 

 

 

 


Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Стопића пећина, аутор Чедомир Жарковић; Кањон Раче, аутор Владимир Мијаиловић; Мапа земаља учесница, аутор Saqib; Вики воли Земљу лого, аутор Ivan25. Све фотографије су CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уручена плакета победнику међународног конкурса Вики воли Земљу

У Туристичкој организацији Србије уручена је плакета Чедомиру Жарковићу, аутору победничке фотографије међународног фото-конкурса Вики воли Земљу за 2016. годину. Победник је награђен путовањем у Монтреал на Викимедијину највећу конференцију Викиманија, али и боравком на Тари, као и блогерским путовањем кроз Србију.

 

_pnm1860

Фото: Борис Петковић

 

_pnm1874

Фото: Борис Петковић

Светском победнику плакету и ваучер за Викиманију уручио је Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, истакавши велики допринос свих учесника конкурса  у промоцији слободног знања и природних добара наше земље.

„Приказ Стопића пећине и многе друге фотографије са овог такмичења допринеле су да свету прикажемо српску природну баштину, која је невероватан потенцијал наше државе. Хвала Вама, али и свим такмичарима овог конкурса, што сте омогућили да све ове фотографије буду доступне свима на планети, без икакве надокнаде и под слободним условима” – рекао је Маљковић. 

Наташа Панић, руководилац Групе за образовно-издавачну делатност и комуникације Завода за заштиту природе Србије честитала је г. Жарковићу лични успех на овом такмичењу, али је истакла да овај успех сви доживљавамо и као национални, јер је кроз фотографију Стопића пећине успео да прикаже једно од природних блага Србије и да га учини доступним и отвореним за цео свет.

Весна Раца Радисављевић, помоћник директора Туристичке организације Србије, дубоко верује да ће посета Стопића пећини бити много већа после ове фотографије која је обишла свет, додајући да је природна баштина незаобилазни део туристичке понуде.

Завод за заштиту природе Србије наградио је победника монографијом „Заштићена природна добра Србије”, али и боравком у Образовно-истраживачком пункту Завода у Националном парку Тара, у нади да ће аутор пронаћи нову инспирацију за промоцију природе Србије. Туристичка организација Србије ће позвати г. Жарковића да буде део зимске кампање ТОС-а и блогерског путовања по Србији.

На свечаности је уручена Похвала и г. Владимиру Мијаиловићу, који је са фотографијом кањона Раче победио на конкурсу у Србији, а заузео 15. место на светском такмичењу.

Најлепша светска фотографија заштићеног природног добра – споменик природе Стопића пећина биће приказана и на билбордима широм Србије у наредних месец дана, захваљујући донацијама агенција Аlma Quattro и Babbler Media Group.

 

bilbord-final

Билборд за промоцију победе на светском такмичењу – аутор Милан Спасић

 

Викимедија Србије се захваљује свим такмичарима што су узели учешће у мисији ширења слободног знања и, на фотографијама под слободном лиценцом, приказали најлепше споменике природе наше земље на највећој онлајн енциклопедији – Википедији.

Захваљујемо се и свим партнерима и сарадницима на овом пројекту: Заводу за заштиту природе Србије, Туристичкој организацији Србије, Радио-телевизији Студио Б, Радио-телевизији Војводина, Вечерњим новостима, емисији „Жикина шареница”, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, дневном листу Политика и бројним другим медијима, али и волонтерима Викимедије Србије који су дали велики допринос у реализацији овог такмичења.

Следећи фото-конкурс Вики воли Земљу биће одржан од 1. до 31. маја 2017. године.


Ауторка: Ивана Гусларевић

Фото: Борис Петковић

Share Button

СВЕТСКИ ЖИРИ ПРОГЛАСИО: ФОТОГРАФИЈА ИЗ СРБИЈЕ НАЈЛЕПША НА СВЕТУ!

Фотографија Чедомира Жарковића која приказује бигрене каде Стопића пећине проглашена је најлепшом светском слободном фотографијом заштићеног природног добра за 2016. годину на међународном фото-конкурсу Викимедије Вики воли Земљу (Wiki Loves Earth). Србија је заузела и 15. место, са фотографијом кањона Раче Владимира Мијаиловића.

 

stopica_pecina2-2

Најлепша светска фотографија природе: Стопића пећина, Србија –  Аутор Чедомир Жарковић,  CC-BY-SA 4.0

 

Девет чланова интернационалног жирија бирало је најлепше од 270 фотографија које су победиле у 26 земаља и УНЕСКО-вом пројекту UNESCO Biosphere reserves.

У јакој конкуренцији, фотографија Чедомира Жарковића изабрана је за најлепши приказ заштићеног природног добра са објашњењем да, поред атрактивности и динамичности, има изузетну енциклопедијску вредност.

Победник ће бити награђен путем у Монтреал, на Викимедијину највећу конференцију Викиманија (Wikimania), која ће бити одржана од 9. до 13. августа 2017. године.

Поред првог места, фотографија која је победила на такмичењу у Србији – Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића, освојила је 15. место на листи најлепших светских фотографија под слободном лиценцом.

 

kanjon_race_sa_vidikovca_crnjeskovo_nacionalni_park_tara-1

15. место: Кањон Раче, Национални парк Тара – aутор Владимир Мијаиловић, CC-BY-SA 4.0

 

Победник светског такмичења Чедомир Жарковић, из Београда, каже:

– Веома сам изненађен што је баш моја фотографија изабрана за најлепшу на свету и што тиме представљам своју земљу Србију и њене скривене лепоте.

На конкурсу у Србији ова фотографија је добила похвалу, али нисам очекивао да ће на светском нивоу ући у ужи избор, а посебно да ће избити на прво место. С обзиром да се фотографијом бавим из хобија, и да је ово први фото конкурс на који сам се пријавио, ово је велики успех и велика награда за мене. Захваљујем се Задужбини Викимедија и жирију који је одабрао фотографије.

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Чедомир Жарковић прима Похвалу, јун 2016

Председник Викимедије Србије Филип Маљковић изразио је велико задовољство овом победом, посебно оценом жирија о енциклопедијској вредности фотографије.

– Након три године реализације овог фото-конкурса у Србији и скоро 4000 слободних фотографија које смо прикупили, ову победу сматрамо признањем за активности сакупљања слободног садржаја за највећу светску енциклопедију. Ово је врло леп поклон за 11. рођендан Викимедије Србије који управо обележавамо.

Занимљиво је да смо за рекламу, која се емитовала на РТВ Војводина пре и током такмичења у Србији, изабрали слоган “Прикажимо свету најлепшу Србију”. Испоставило се да смо били потпуно у праву – додаје Маљковић.

Пројекат Вики воли Земљу започела је Википедија на украјинском језику 2013. године, да би се врло брзо проширио на остале земље света где постоје огранци Задужбине Викимедија. Циљ пројекта је, с једне стране, фотографисати под слободном лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе.

У Србији се ово наградно такмичење организује од 2014. године, али је ове године оборен рекорд прикупљањем скоро 2000 фотографија. Фотографије се даље користе за илустрацију чланака на Википедији и другим вики пројектима (Викивести, Википутовања, Викицитат…), али и у свеопштој намени, с обзиром на природу Кријетив комонс лиценца.

Конкурс се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, уз медијску подршку РТВ Студио Б, РТВ Војводина, Вечерњих новости, ТВ Пинк, ТВ Коперникус, Радио Београда, дневног листа Политика и бројних других медија.

Свечано уручење плакете победнику и прослава ове победе биће одржана у среду, 30. новембра у просторијама Туристичке организације Србије (Чика Љубина 8) од 18 сати. Два освојена места на светском такмичењу поздравиће представници Викимедије Србије, Завода за заштиту природе Србије и Туристичке организације Србије.

Извештај интернационалног жирија можете погледати на Викимедијиној остави.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић

Извори

Wikimedia Foundation Blog: The top fifteen phenomenal winning photos from Wiki Loves Earth, by Jeff Elder.

Напомена о ауторским правима: Stopića Pećina2, аутора Чедомира Жарковића (User:Cedomir Zarkovic), Kanjon Rače sa vidikovca Crnjeskovo, Nacionalni park Tara, аутора Владимира Мијаиловића (User:Vladimir Mijailović), под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button

Сачувано од заборава: Маја Стошић донирала фотографије старих занатлија за Викимедијину оставу

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је за Викимедијину оставу 33 изузетне фотографије старих занатлија, из њене ауторске колекције „Сачувано од заборава”. Фотографије су настале током периода од годину и по дана, када је Маја обилазила села и градове Србије у потрази за преосталим уметницима старих заната. Овим врхунским фотографијама Википедијанци су већ почели да илуструју чланке на Википедији на српском језику.

Ковач, фото Маја Стошић

Ковач, фото Маја Стошић, CC-BY-SA 3.0 Србија

 

Сачувано од заборава” је пројекат који је Маја Стошић започела 2012. године са идејом да овековечи фото апаратом занатлије којих има све мање, а чинили су део наше традиције и културе вековима. Више од годину дана трајала је њена потрага за старим занатијама, а резултат су фотографије које одишу духом давних времена, у којима су људи са својих 10 прстију могли да направе све – од корпе до кишобрана.

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Маја прима Похвалу на такмичењу Вики воли Земљу 2016

Мају смо упознали када смо јој додељивали прву Похвалу на овогодишњем такмичењу Вики воли Земљу. Поред неколико фотографија које је поставила за такмичење, Мајин залеђени водопад Прскало запао је за око и стручном жирију, али и публици на изложбама у Туристичкој организацији Србије и Нишвил џез фестивалу. Ова фотографија је посебно интересантна зато што је реткост да фотографи зими излазе на овакве (неприступачне) терене. Осликава и месец јануар у календару овог такмичења за 2017. годину.

Разговарали смо са Мајом о колекцији Сачувано од заборава, сада за поколења архивираној и на Викимедијиној остави – идеалном месту за чување и представљање свету традиције и културно-историјског наслеђа наше земље.

ВМРС: Како је настао овај пројекат? Одакле се родила идеја?

Маја Стошић: Пре почетка пројекта, дуго сам размишљала да фотографишем на тему традиционалних заната, међутим, због других обавеза, стално сам одлагала. На позив пријатеља да направим изложбу у Дому културе у Банатском Брестовцу, решила сам да се представим са потпуно новим фотографијама. Тада сам одлучила да фотографишем занатлије и њихове радионице.

Како је текла реализација? Да ли је било тешко пронаћи занатлије?

Направила сам прво списак заната који су приоритетни и оних које бих волела да нађем ако је могуће. Кроз разговор са познаницима бележила сам адресе и телефоне људи за које су знали да се баве занатом. Затим сам претраживала преко интернета. Кад год бих сазнала да у неком месту има занатлија којег бих волела да сликам, није ми било тешко да говото истог дана кренем на пут, пронађем га, разговарам са њим у његовој радионици и кроз разговор направим фотографије.

Како су они прихватили фотографисање?

Већина њих је врло радо прихватала да буду фотографисани, с обзиром да сам сваком објаснила да је циљ пројекта да фотографије буду отргнуте од заборава, за неке будуће генерације, када ће ови занати засигурно изумрети. Неколицина је одбила да се фотографише и њих сам разумела, нису хтели да се експонирају, није их интересовало о чему се ради…

Зашто Вам је било важно да урадите овај серијал?

Овај серијал је био важан јер је то озбиљна прича о обичним људима поред чијих радњи и радионица само прођемо и не помислимо шта се дешава иза тих врата. Приче и судбине које су они поделили са мном током разговора остаће ми заувек у сећању – њихова лица, руке, хумор и искреност. Мени је рад на пројекту био едукативан и тако сам желела да делује и на публику. Да забележим тај делић атмосфере иза старих врата.

Како реагује публика?

maja-001Изложба је након Банатског Брестовца, путовала по Србији у још три града: мом родном Параћину (Галерија културног центра), Сремској Митровици (Музеј Срема) и Аранђеловцу (Мала галерија). Сви су углавном реаговали позитивно и са једном врстом одушевљења. За многе занате поједини људи нису знали да још увек постоје. Књижица која је пратила изложбу штампана је у 300 примерака који су сви подељени пријатељима, колегама фотографима и људима који су желели да у својој библиотеци пронађу место за њу. У плану је доштампавање, јер још увек добијам молбе за њу.

Сада ће се овим фотографијама илустровати и чланци на највећој светској енциклопедији….

Да, решила сам да ове фотографије ставим под слободну лиценцу, како би се користиле на Википедији и другим сличним пројектима. Едукација је била главни циљ овог серијала, тако да је природно место за ове фотографије управо највећа светска база знања.


Маја Стошић (девојачко презиме Аранђеловић) је рођена 14. јула 1975. године.

Од 2000. до 2008. ради као туристички водич у Црној Гори, где настају прве уметничке фотографије.

2004. године први пут излаже на колективној изложби клуба „Параћин“ и постаје члан истог фото клуба и Фото савеза Србије. 2007. године добија звање F1 FSS, 2011. звање KMF FSS, 2012. стиче међународно звање AFIAP, 2015. међународно звање EFIAP.

До сада је учествовала на 200 међународних групних изложби, освојила око 60 награда и приредила четири самосталне изложбе.

На листи 10 најактивнијих фотографа Фото савеза Србије била је три пута – 2007, 2008. и 2009. године.


 

Све ове изузетне фотографије можете погледати на Викимедијиној остави на овом линку.

 

 

 

Извори

– Чланак 24 сата.

Београд фото

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: The blacksmith.jpgThe Barber 2.jpgThe Cooper.jpgThe Glasscutter 1.jpg, ауторке Маје Стошић, под CC-BY-SA 3.0 Serbia; Prize giving event WLE Serbia 2016 36.jpg, ауторке Иване Маџаревић, под CC-BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button