Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od Ivana Guslarević

Из Београда, Ниша и Македоније 37 нових чланака о пантомими на Википедији

Светски дан пантомиме – 22. март, обележен је на Википедијама на српском и македонском језику уређивачким маратоном у писању чланака из ове области. Учесници маратона у Србији написали су 24 нова чланка, док су уредници Википедије на македонском језику створили 12 нових и допунили један постојећи чланак.

 

Поред искусних уредника Википедије, Миљана Симоновића, Владимира Нимчевића,  Милице Вучетић и Тадије Милетића, маратону се придружило и осам студената Универзитета Сингидунум у Београду, као и 14 студената овог универзитета у Нишу.

И председник Светске организације пантомимичара Марко Стојановић био је вредан и написао два чланка на Википедији на енглеском језику.

Марко Стојановић и Ивана Гусларевић

„Веома сам задовољан како обележавање Светског дана пантомиме из године у годину постаје масовније, шири се на већи број земаља и поприма нове облике. У Бангладешу је Федерација пантомимичара Бангладеша организовала велики тродневни национални фестивал пантомиме, у Грузији су пантомимичараи Грузијског државног позоришта пантомиме организовало велики флеш-моб и центру Тбилисија и бесплатна улична догађања током целог дана, у Индонезији су имали бесплатне радионице и представе, као и у Пољској и Словачкој, а ми смо се бавили садржајем на Википедији јер га на српском језику нема довољно, као што нема ни књига или уџбеника о пантомими код нас. Надамо се да ћемо наставити ову сарадњу са Викимедијом Србије и наредних година како бисмо информације и знање о пантомими учинили доступним онима који желе да се баве пантомимом или само науче нешто више.

Овом приликом смо промовисали и званичан лого Светског дана пантомиме који нам је поклонио дизајнер Александар Михајловић, арт директор Универзитета Сингидунум и који се већ налази на Вики Остави.“

 

Стефан Митић на маратону у Нишу

Обуку уређивања Википедије у Нишу, као и подршку у писању чланака пружио је  Еду-вики кампер Стефан Митић.

„Било ми је задовољство да помогнем Викимедији Србије, а посебно новајлијама, студентима Сингидунума. И самом ми је донедавно вики свет био нов, а сада сам био у могућности да и друге упутим у могућности ширења знања” – каже Стефан док похваљује марљивост и посвећеност студената.

 

Вики заједница у Македонији је други пут за редом учествовала у овом маратону.

„Уређивачки маратони су увек добар начин да се увећа садржај на Википедији. Радо се одазивамо позивима Викимедије Србије када је овај маратон у питању, јер је тема интересантна и чланци из ове области увек мањкају” – рекао је Кирил Симеоновски,  председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge и уредник Википедије на македонском језику.

Учесницима су подељене захвалнице Викимедије Србије за учешће и допринос маратону, а и медији су изразили интересовање за ову акцију. Аустралијски државни радио АБЦ направио је велику емисију о Светском дану пантомиме и Марселу Марсоу у којој се говорило и о овом уређивачком маратону.

 

Учесници маратона у Београду

 

Фотографије са овог догађаја можете погледати на Викимедијиној остави.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:

World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 03World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade,  World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 24World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 16World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 20; World Mime Day Edit-a-thon Singidunum 2017, Belgrade 17 ауторке Иване Гусларевић; Dan pantomime 15, Dan pantomime 03, Dan pantomime 14Dan pantomime 24, аутора Ивана Миловановића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Светски дан пантомиме на Википедији

Викимедија Србије и Светска организација пантомимичара обележиће Светски дан пантомиме интернационалним уређивачким маратоном у писању чланака на Википедији. Маратон ће се одржати 22. марта, на дан рођења великог пантомимичара Марсела Марсоа, на Универзитету Сингидунум у Београду и Нишу.

 

Светска организација пантомимичара део је ГЛАМ програма Викимедије Србије, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе у циљу повећања доступности културно-историјског наслеђа на интернету.

Прошле године заједничким деловањем успешно је реализован уређивачки маратон, који је обогатио Википедију на српском језику са 14 чланака, а Википедију на македонском језику са девет нових чланака из области пантомиме. Светска организација пантомимичара је том приликом ослободила и фотографије потребне за илустрацију чланака.

Ове године маратону ће се поново придружити Википедијанци из Македоније и Бугарске, али и уредници из Индије.

Марко Стојановић

Марко Стојановић, председник Светске организације пантомимичара, каже: „Веома сам узбуђен што је иницијатива коју смо покренули Офер Блум, пантомимичар из Израела и ја заживела у преко 40 земаља на 4 континета и што другу годину за редом сарађујемо са Викимедијом Србије а преко ове организације и са Википедијанцима из других земаља. Заједно ћемо се постарати да пантомими вратимо значај на целој планети јер је то ипак први језик којим су се људи споразумевали и који сви на планети разумемо. Зато наши слогани и јесу: Пантомиме језик свих!, а самим тим и Пантомима језик мира!“

На маратону могу учествовати сви заинтересовани добровољци, који желе да науче како се уређује Википедија и тиме преноси знање широм света. Учешће се може потврдити на страници Википедије посвећеној овом маратону или пријавом на мејл kancelarija@vikimedija.org.


Аутор: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Pantomima JAPI – Marko Stojanović, ауторка Дара Гравара Стојановић; World Mime Day Edit-a-thon 05, ауторка Ивана Гусларевић, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Прослављен 14. рођендан Википедије на српском језику

Уредници Википедије, волонтери, практиканти, чланови удружења и други гости окупили су се у канцеларији Викимедије Србије да обележе 14 година постојања Википедије на српском језику.

 

Рођенданска торта

 

.

У слављеничкој атмосфери разговарало се о почецима, тренутном развоју, али и будућности ове језичке верзије Википедије. Развој Википедије на српском био је интересантан и припадницима медија, који су интервјуисали дугогодишње уреднике.

 

Посебно су похваљени сви волонтери који су дали свој допринос развоју Википедије, али и других вики пројеката. Рад једне волонтерке је нарочито истакнут, а ради се о Ани Душанић, практиканткињи ИТС – Високе школе струковних студија за информационе технологије која је уложила велики труд и исказала максималну посвећеност у изради новог сајта Викимедије Србије. Филип Маљковић, председник Викимедије Србије уручио је Ани захвалницу и пригодан поклон.

 

Миљану Симоновићу, википедијанцу 2016. године, намењена је књига Уметност и стварање српским очима”, ауторке Светлане Ракић.

 

Окупљени су се сложили да је развој Википедије и даље у рукама уредника – волонтера који одвајају своје време да обогате једну од највећих јужнословенских Википедија.


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским првима: Рођенданска торта, аутора Филипа Маљковића; 14th Birthday of Serbian Wikipedia, аутора Небојше Ратковића, под CC BY-SA-4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедија на српском језику слави 14. рођендан

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику 16. фебруара обележава 14 година од настанка. Од скромних почетака, али са великим ентузијазмом, уредници ове језичке верзије онлајн вики енциклопедије су до данас написали више од 345 хиљада чланака. Викимедија Србије обележиће овај рођендан у петак, 17. фебруара, од 18 сати, у канцеларији у Дечанској бр. 4.

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак. Само три године касније имала је 100 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно. Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.

 

Викимедија Србије своје активности усмерава на пружање подршке развоју Википедије кроз бројне програме и пројекте: организовањем наградних такмичења у писању чланака, кроз образовни програм (писање семинарских радова на Википедији, акредитовани семинари за наставнике, ЕдуВики кампови за студенте), радионице уређивања Википедије, уређивачке маратоне, годишње и микро грантове…

 

Обележавањем 14 година од настанка Википедије на српском језику прослављају се и сви успешни пројекти, партнерства, али и дугогодишња окупљања и дружења Википедијанаца проистекла из стварања базе слободног знања. Управо због тога упућујемо посебан позив Википедијанцима који су дали свој допринос развоју Википедије на српском језику, али и волонтерима, партнерима и другим пријатељима енциклопедије и организације да заједно обележимо 14 година залагања у мисији ширења слободног знања.

Добродошли!

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: 13th birthday of Serbian Wikipedia, аутора Ivana Guslarevic, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уметник Даворин Динић донирао део колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу

Након великог успеха серијала фотографија Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.

 

Железнички мост, срушен 1915.

 

Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.

Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.

Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.

Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…

 

Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?

Нишка бања

Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.

 

Где сте проналазили старе фотографије?

Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.

 

Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?

Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.

 

Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…

Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.

Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.

 

Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…

Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.

 

Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом НИСТОПИА”.

Пројекат НИСТОПИА

Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.

Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.

Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.

У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.

 

Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?

Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.

Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.

 

Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?

Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.

 

Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?

Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.

 

Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.

Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušenNiška Banja; Železinčka stanica NišRovče u Niškoj tvrđaviSaborni hramTrg kralja MilanaTrg Pavla StojkovićaNišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button