Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od Ivana Guslarević

Приказ глиненог модела зрна пшенице под слободном лиценцом на Вики остави

Музеј у Трстенику омогућио је ексклузивно фотографисање глиненог модела зрна пшенице који се чува у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, за потребе ширења знања на вики пројектима. Зрно је старо око 8000 година и верује се да је на његовој полеђини урезан најстарији урбанистички план на свету.

 

План на глиненом моделу зрна пшенице, пронађен у Благотину, 6000 година п.н.е

 

Глинени модел зрна пшенице пронађен је приликом археолошких ископавања неолитског насеља Благотин у селу Пољнa, у општини Трстеник. Димензија је око 7 цм, и на полеђини се налазе уцртане необичне геометријске шаре. Архелог који је руководио истраживањима Благотина, др Светозар Станковић Нани, дао је оцену да је у питању план насеља Благотин чиме би то био најстарији урбанистички план неког насеља на свету. С друге стране, француски археолог Емилија Масон процењује да урезане представе на полеђини овог зрна пшенице представљају карту неба над Благотином (Месец, Сунце и звезде), чиме био то била најстарија астрономска карта неба у људској историји – прича историчарка Јелена Вукчевић из Музеја у Трстенику.

Будући да се овај археолошки предмет чува у збирци Филозофског факултета и није доступан јавности, Викимедија Србије је добила ексклузивно право да га фотографише под слободном лиценцом и тако омогући да се шири знање о овом културном благу наше земље. Наши волонтери Википедијанци су са полетом дочекали ову могућност, па је тако Марија Гајић подробно фотографисала овај модел зрна, а Милош Тодоровић је  написао чланак о њему на Википедији на српском језику.

 

    

       

 

Дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

На овај начин смо, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећали видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

 

Јелена Вукчевић, историчарка и руководилац Музеја у Трстенику, каже да дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

 Овај модел зрна, који је ископан на архелошком налазишту Благотин, дат је на чување деведесетих година прошлог века Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, заједно са осталим важним ископаним артефактима са овог локалитета. Од тада, последњих двадесет година, грађанство Трстеника је само два пута имало прилике да ужива у овом свом културном благу кроз приређене изложбе у Трстенику. Наиме, ови вредни археолошки налази, међу којима се налази и зрно пшенице су похрањени у Археолошкој збирци и тако недоступни широј јавности — каже Јелена и додаје да је Музеј на овај начин, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећао видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

— Чланак на Википедији о глиненом моделу зрна пшенице, као и о археолошком налазишту Благотин ће јавности бити представљени најпре преко Фејсбук странице Музеј Трстеник – Muzej Trstenik“, а потом ће за поменуте чланке бити дати линкови и на сајту Народног универзитета Трстеник. Како трстенички Музеј нема простора за сталну поставку, дигитализација музејске грађе за нашу установу представља важан корак ка представљању похрањеног културно-историјског блага. У том смислу биће чињени напори да се још више материјала и експоната дигитализује закључује историчарка Вукчевић.

Са Музејем у Трстенику планира се интезивна сарадња у наредној години, кроз дигитализацију колекција ове установе и друге моделе сарадње ГЛАМ програма.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима:
Ауторка фотографија модела зрна пшенице – Марија Гајић. Фотографије су под CC BY-SA 4.0 и преузете су са Викимедијине мултимедијине оставе, из категорије Model of a grain of wheat.

Share Button

Знањем против трговине људима

Викимедија Србије, УНИТАС фонд, Црвени Крст Србије и Универзитетска библиотека Светозар Марковић” обележиће Европски дан борбе против трговине људима радионицом уређивања Википедије на ову тему. Радионица ће се одржати 18. октобра у Универзитетској библиотеци  „Светозар Марковић”, од 10 до 15 сати.

 

Dannielle Blumenthal, CC BY 2.0

 

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Број жртава на глобалном нивоу у 2016. години био је 40.3 милиона жртава, а зарада је била 150 милијарди долара.  

Унитас Фонд се бави борбом против трговине људима путем едукације и превенције, посебно кроз пројекат „Превенција ризика од трговине људима, деце и младих у Србији”, као и подизањем свести путем документано-играног филма Посматрачи”, који је базиран на истинитим причама. Црвени крст Србијe своју улогу у борби против трговине људима заснива на едукацији појединаца и група да препознају проблем a који се обучавају да у својим срединама даље шире знања о опасностима које ова појава носи и последицама које изазива у друштву. У сарадњи са ове две организације, Викимедија Србије и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” даће своју подршку борби против трговине људима реализовањем тренинга за уређивање Википедије, односно увећањем садржаја српске језичке варијанте ове енциклопедије.

 

Радионица је намењена студентима и студенткињама државних и приватних факултета који желе да стекну и унапреде знање о борби против трговине људима, критичко размишљање, вештине писања и читања, комуникационе вештине, информатичку писменост.

Циљ тренинга је да се студенти и студенткиње на занимљив и интерактиван начин упознају са темом борбе против трговине људима и предностима Вики пројеката. Учесници ће имати прилику да прођу бесплатно предавање о борби против трговине људима, а затим и двочасовну обуку и радионицу о уређивању Википедије, након чега ће бити у обавези да напишу чланак на Википедији на српском језику на неку од предложених тема.

 

Програм:

10:00 – 11:30 Предавање о борби против трговине људима

11:30 – 12:00 Википедија и Викимедија

12:00 – 12:15 Пауза и освежење

12:15 – 13:00 Радионица о уређивању Википедије

13:00 – 15:00 Писање чланака на Википедији

 

Број места је ограничен, а пријаве можете слати до 8. октобра 2017. године у 23:59 часова, на мејл nebojsa.ratkovic@vikimedija.org. У пријави је потребно навести:

  • Име и презиме
  • Факултет који студирате и годину студија
  • У неколико реченица објасните разлог и мотивацију зашто се пријављујете

 

Само учесници који истог дана успешно заврше све предвиђене активности добиће потврду о успешно завршеној радионици, а аутора најбоље написаног чланка очекује и награда – блутут звучник.

 

Аутори: Ивана Гусларевић и Небојша Ратковић, Викимедија Србије


Извори: Трговина људима, Википедија на српском језикуalliance87 

Напомена о ауторским правима: Stop Human Trafficking, аутор Dannielle Blumenthal, под CC BY 2.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Википедијанац стажиста у Историјском архиву Суботице

Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

 

Директор Историјског архива у Суботици Стеван Мачковић, менаџерка комуникација и ГЛАМ координаторка Викимедије Србије Ивана Гусларевић и Википедијанац Владимир Нимчевић

 

Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

 

Градски статут из 1745.

Списак војника који су служили у војном шанцу Суботица, 18. век

Рексрипт који је Угарска краљевска комисија издала Суботичанима 1744. године

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

 

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

 

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

 

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

 

             

 

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

 

                   

 

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

     

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

 

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

 

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

 

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста


Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уређивачки маратон „Вики воли прајд”

Викимедија Србије, у сарадњи са организацијом Civil Rights Defenders и удружењем Парада поноса Београд, организује уређивачки маратон у писању нових и допуњавању постојећих чланака на Википедији на српском језику на теме права ЛГБТ+ особа, личности, организација, кинематографије и свих других тема које подржавају људске слободе, права и различитости. Маратон ће се одржати 14. септембра, а у оквиру Недеље поноса, која се обележава од 11. до 17. септембра.

 

 

Викимедијин покрет широм света води се основном мисијом да сви људи на свету имају приступ слободном знању. Милиони добровољаца широм планете доприносе повећању садржаја на 290 језичких верзија Википедије и другим вики пројектима, како самосталним доприносом уређивања, тако и кроз пројекте Задужбине, огранака и корисничких група. Један од таквих пројеката је и „Wiki Loves Pride”, глобална кампања са циљем повећања садржаја о ЛГБТ+ темама на бројним вики пројектима.

Сходно глобалној акцији, али и као подршка равноправности, различитости и поштовању људских права, Викимедија Србије позива уреднике Википедије (и све оне који то желе да постану), волонтере и све друге заинтересоване да допринесу повећању садржаја овим темама на Википедији на српском језику, али и садржају Викимедијине оставе фотографијама са саме параде.

Маратон ће се одржати у четвртак, 14. септембра, од 10 сати, у просторијама Викимедије Србије (Дечанска 4/3). На почетку догађаја биће одржана обука уређивања Википедије, али и Викимедијине оставе – централног места за фотографије и друге датотеке којима се илуструју чланци на Википедији. Обуци могу сви да се придруже, независно од учешћа на маратону. Искусни уредници Википедије биће ту да помогну свим новајлијама и упуте их у принципе уређивања највеће онлајн енциклопедије.

Организација Civil Rights Defenders обезбедила је неколико примерака збирке текстова о хомосексуалности „Међу нама”, као могући извор за чланке. Основна идеја је да се напишу чланци који недостају на Википедији на српском језику, а поред предложених тема, учесници су слободни да изаберу и предложе писање и допуњавање чланака са другом, сличном тематиком.

Такође, позивамо и све ауторе који су фотографисали неку од претходних Парада поноса, а вољни су да под слободном лиценцом донирају те фотографије за Викимедијину оставу, да нам се обрате и тиме помогну илустровање чланака.

За учешће у маратону потребно је пријавити се на мејл kancelarija@vikimedija.org  или се уписати на страницу на Википедији.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: EuroPride 2010 (4819096121), аутора Kuba Bożanowski,  под Creative Commons Attribution 2.0 Generic, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Фрагменти прошлости на Викимедијиној остави

Милорад Стокин, уметник, колекционар, заљубљеник у историју и културно наслеђе донирао је за Викимедијину оставу 100 фотографија из своје велике колекције коју потхрањује и редовно допуњава на Фејсбук страници „Фрагменти прошлости”.  Фотографије су у јавном власништву и приказују неке од значајних момената и личности из историје српског народа.

 

Студија за слику „Сеоба Срба“, Паја Јовановић, 1896. година

 

Фејсбук страница „Фрагменти прошлости” у свом опису наводи да „дели културу и лепоту”. Свакодневно се корисницима ове друштвене мреже презентују фотографије из прошлости  – од историјских личности, преко приказа уметничких дела, раритетних страница књига, разгледница, новчаница или интересантних тренутака из давних дана.

С обзиром да се Викимедијин покрет заснива упрво на дељењу слободног знања и садржаја, ступили смо у контакт са г. Стокином, како бисмо омогућили да се део тих фотографија и других датотека који недостају на Викимедијиној остави, нађу у садржају ове мултимедијалнеј ризнице слободних материјала. Резултат ове сарадње је уступање 100 пажљиво одабраних фотографија, којима ће се илустровати чланци на Википедијама на 290 језика. Ово је посебно значајно за Википедију на срском језику, јер се сада могу обогатити већ постојећи чланци фотографијама које су у њима недостајале. Са Милорадом смо се дружили током процеса донације и преносимо делове разговора и утисака о сарадњи са Викимедијом.

 

Како се један мастер музички уметник нашао у колекционарству архивских записа?

Милорад Стокин

Моје бављење историјом и историјском грађом јавило се знатно пре него што сам се профилисао као музички уметник, тачније оперски певач. Од најранијег детињства био сам склон да прикупљам и класификујем, а експанзија интернета томе је донела знатне могућности. Да своју страст даље продубим много је допринео тренутак када сам одлучио да делим са људима оно што волим и што ме инспирише и тада сам направио на Фејсбуку страницу „Фрагменти прошлости“ која се тренутно приближава броју од 50.000 пратилаца. Рад на страници много је допринео да направим велику архивску базу и да је организујем.

 

 

Где проналазите фотографије и видео записе?

Игњат Бајлони

Већину фотографија које поседујем нашао сам на интернету, али сам такође доста и сам по први пут поставио скенирајући садржаје из књига и монографија које поседујем у својој библиотеци. У том смислу највише се поносим великим бројем дела српских сликара која сам по први пут поставио на интернет и на страници их временом класификовао, тако да су сада Фрагменти прошлости вероватно највећа база дела српског сликарства која постоји на интернету. Затим, много раритетних садржаја нашао сам у старој штампи која је дигитализована на сајтовима Народне библиотеке Србије. Није ме мрзело да прелистам сваки број и да издвојим оно што ми је занимљиво. Та штампа, као и предратне књиге са фотографијама, заправо су један прави рудник будући да је много архивске грађе уништено током рата, а о многим пољима се није водило рачуна након њега. Конкретно мислим на фотографије наших краљевских династија.

 

Колико времена одвајате за селекцију и којим критеријумима се водите?

О томе водим нарочито рачуна, имам посебан систем који сам развио временом и увек ми је било битно да сваки поредак почива на хронолошком. Све што поставим на страници (када класификујем) креће од мојих интересовања (историја) и мог естетског укуса (уметност и популарна култура). Следи раритетност и квалитет у техничком смислу – да фотографија буде што веће резолуције и што чистија и јаснија. Највећа пасија су ми наша културна историја и историја наших краљевских династија, али ништа мање и сликарство и вајарство.

 

Како публика реагује? Да ли и сами можда шаљу неке материјале вредне објављивања?

„Нечиста крв“, новинска најава

Фрагменти прошлости имају рафинирану публику која је културна, образована и која уме да препозна вредност и поруку коју објаве носе у себи. Поготово су такви они пратиоци који се сами јаве приватном поруком како би похвалили рад или дали неке сугестије. Било је доста случајева да сами шаљу садржаје за објављивање, а поготово бих истакао удео господина Петра Илића који је послао фотографије које је забележио његов деда у првим деценијама прошлог века. Те фотографије заиста имају и документарну и уметничку вредност, што је умела да препозна и публика странице. Поменуо бих и удео Немање Ђурасиновића, који је много помогао око видео прилога са неформалним фотографијама царске породице Романов, као и уваженог историчара Дејана Ристића са којим се консултујем око неких историјских података у које сам мање упућен. Јављали су ми се и представници институција културе, добио сам и две лепе књиге од Музеја Рудничко-таковског краја, чије бих залагање на пољу очувања културе сећања на династију Обреновић посебно похвалио. Надам се да ће и културне установе препознати интернет презентовање њихове грађе јер је, примера ради, у албуму Српско сликарство највише материјала из музеја, а уз свако дело наведен је и музеј у ком се налази.  Мислим да ти музеји имају интереса да се те фотографије нађу пред великом публиком на друштвеним мрежама, јер оне одавно више не служе само у забавне сврхе.

 

Зашто је важно да се ове фотографије нађу на Википедији?

Пашко Вучетић

Због свих циљева због којих Википедија постоји – да буду јавно доступне и да стигну до што већег броја људи којима ће оне бити занимљиве. Посебно што ми нисмо нација која има културни континуитет и постоје многе „рупе” у нашем памћењу, нарочито када је реч о нашим краљевскимх династијама. Јако је битно да се такви садржаји нађу у највећој светској бази знања, посебно вредне и раритетне фотогрфије. Примера ради, чланак о вајару и сликару Пашку Вучетићу није имао његову фоторафију, све до сада. Сматрам да је веома битно да у овом времену у ком доминира забава и материјалне вредности гајимо осећај према трајним вредностима, а поготово о нашем културно-историјском наслеђу.    Јер ко ће о томе водити рачуна ако не ми сами?

 

Какви раритети се сада налазе на Викимедијиној остави? Шта се налази међу ових 100 фотографија које сте донирали?

Садржај ове прве серије је шаренолик и састоји се у највећој мери од фотографија које сам скенирао из књига које поседујем, поготово дела српских сликара, будући да ми је једна од пасија скупљање монографија о њима. Поред њих ту су фотографије здања, поготово краљевских резиденција, а затим и српских владара, политичара и уметника. Трудио сам се да одаберем оне неформалније и раритетније и да буду у добром квалитету са техничке стране: велике резолуције и оштрине, што ми је често од пресудног значаја.

 

Да ли ће бити наставка сарадње са Викимедијом Србије?  Какве још фотографије можемо да очекујемо?

Веома ценим рад и циљеве Викимедијиног тима у обради и презентовању архивске грађе, а са друге стране препознао сам у вама исте оне циљеве којима теже и Фрагменти прошлости. Морам да признам да сам веома задовољан сарадњом, али и пријатном атмосфером у Викимедији Србије. Мислим да се бавите дивним послом, који је нажалост код нас редак.

Свакако да ћемо наставити. Нове фотографије можете очекивати врло ускоро и у њима ћу се више базирати на дела српских уметника. Такође планирам да уступим и сопствене фотографије, а волим да фотографишем фасаде и споменике, односно архитектуру.

 

Све фотографије можете погледати у категорији Fragments of the past на Викимедијиној мултимедијалној остави.

Викимедија Србије активно ради на остваривању сарадње и са другим заинтересованим колекционарима и установама културе, а целокупан ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу у наредној години и снажно ће се развијати. Позивамо институције културе и појединце да се укључе у овај пројекат и допринесу представљању кулутрно-историјског наслеђа наше земље на интернету.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Студија за слику „Сеоба Срба“; Паја Јовановић, јавно власништво; Милорад Стокин, ауторка Наташа Рашић, приватна архива; Новинска најава објављивања романа „Нечиста крв“, јавно власништво; Игњат Бајлони, јавно власништво;  Пашко Вучетић, јавно власништво; Владан Ђорђевић, јавно власништво; Сахрана Ђуре Даничића на Ташмајданском гробљу у Београду, јавно власништво; Венчање кнеза Павла и кнегиње Олге, јавно власнштво; Иван Мештровић, јавно власништво; Бранислав Нушић, јавно власништво; Наталија Обреновић, јавно власништво; Кумановска битка, јавно власништво; Патријарх цариградски анатемише раскош, јавно власништво; Херцеговачки бегунци, јавно власништво; Смрт Васе Чарапића на Стамбол капији, јавно власништво; Ђорђе Генчић, јавно власништво; Војислав Илић, јавно власништво; Ђура Јакшић, јавно власништво; са Викимедијине мултимедијалне оставе.

 

Share Button