Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od Ivana Guslarević

Проглашење победника Вики воли Земљу 2017 – Србија

Викимедија Србије, Завод за заштиту природе Србије и Туристичка организација Србије позивају вас на свечано проглашење победника и отварање изложбе најлепших радова са овогодишњег фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Свечаност ће бити одржана у четвртак, 15. јуна, од 18 сати, у просторијама Туристичке организације Србије, Чика Љубина 8, Београд.

 

Плакат за изложбу 2017, аутор Милан Спасић

 

Четврто по реду фото такмичење „Вики воли Земљу” донело је више од 1700 фотографија заштићених природних добара у Србији. Скоро стотину учесника фотографисало је лепоте природе наше земље и на тај начин допринело глобалном Викимедијином покрету прикупљања и ширења слободног садржаја.

 

Поред познатих предела виђених из другачијег угла, ове године је на конкурс стигло и доста фотографија мање познатих природних добара под заштитом државе, што омогућава да се илуструју чланци на Википедијама на 290 језика. Осим тога, фотографије ће служити и у друге јавне сврхе, као што су медији током претходних година радо илустровали своје садржаје.

 

Најбоље фотографије одабрао је жири који је састављен од стручњака Завода за заштиту природе Србије, али и професионалних фотографа – господина Зорана Јовановића Мачка (фоторепортер Вечерњих новости) и г. Владислава Митића (уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer).

 

Награде (GO Pro камера, ваучер за куповину технике и екстерни хард диск) победницима ће уручити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, а окупљенима ће се обратити представници Завода за заштиту природе Србије, Туристичке организације Србије, као и чланови жирија. Поред нагарада, биће уручене и похвале жирија, али и захвалнице Викимедије Србије за учешће на конкурсу.

 

Београдска изложба биће отворена до 22. јуна, а следећа ће бити постављена на интернационалном џез фестивалу Нишвил, од 10 – 13. августа.

 

Фотографије које су ушле у полуфинале можете погледати на Фејсбук страници такмичења.

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фото: IvanaMadzarevic, CC BY-SA 4.0, са Викимедијине оставе, категорија WLE Serbia 2016

Share Button

Википедија на српском језику достигла 350 хиљада чланака

Једна од највећих јужнословенских Википедија – Википедија на српском језику достигла је јуче 350 хиљада чланака. Јубиларни чланак написао је дугогодишњи уредник Никола Божић, који је под корисничким именом НиколаБ на Википедију унео текст о америчком хокејашу на леду Броку Нелсону.

 

 

 

 

Википедија на српском језику настала је 2003. године, када је преведен већи део главне стране са енглеског језика, а потом написан и први чланак  о GNU лиценцама.

Само три године касније имала је 100 хиљада чланака, а до 2013. године 200 хиљада чланака. Чланци су на почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године је уведен софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно.

 

Ову енциклопедију је до данас уређивало скоро 200 хиљада регистрованих корисника, а данас је активно око хиљаду уредника. Више од 27 хиљада мултимедијалних датотека је постављено за потребе илустрације чланака.


Википедија на српском језику данас има више од 22.5 милиона прегледа и 37.5 хиљада измена на месечном нивоу. У просеку се напише 40 чланака дневно.

 

Најпосећенији чланци на овој језичкој верзији у последњих месец дана су о Ленки Дунђерски, Лази Костићу, Песми Евровизије… Посећеност чланака углавном зависи од актуелних дешавања у друштву.

 

Никола Смоленски, један од првих уредника који је превео главну страницу са енглеског језика, каже да није очекивао овакав успех Википедије:

„Када сам помогао у преводу интерфејса и писао прве чланке нисам очекивао да ће Википедија на српском језику бити овако препозната у друштву. Данас су правила уређивања ригиднија, што побољшава квалитет чланака” – каже Никола. Он додаје да постоје бројне могућности за њен даљи развој, попут ослобађања значајних извора за чланке и сарадња са научницима.

 

Иако су сви уредници, администратори и други Википедијанци заслужни за раст и развој Википедије, овом приликом смо разговарали са уредником који је написао јубиларни чланак – Николом Божићем.

 

Колико дуго уређујеш Википедију?

Википедију уређујем од јула 2011, дакле још два месеца па пуних 6 година. И сећам се као да је било јуче, био је то чланак о Русији на Песми Евровизије. Од тада па до данас настало је мноштво нових и допуњени су бројни већ постојећи чланци. Углавном је реч о чланцима који имају везе са географијом, а када се „заситим“ географије онда мало ускочим на поља музике или хокеја на леду, моје омиљене спортске разбибриге.

 

Колико чланака си написао?

Званична статистика Википедије каже да сам креирао више од 3.300 нових чланака на Википедији на српском језику. Да се похвалим да је у том периоду настало и неколико нових чланака на рускојезичном одељењу википедије.

 

Шта те највише мотивише у раду на Википедији?

Чињеница  да сваки нови чланак написан на Википедији на српском језику обогаћује српски језик новим појмовима и новим знањима, а неким будућим посетиоцима нашег сајта омогућује једноставан и брз приступ неким новим информацијама. А понајвише чињеница да са сваким новим чланком дограђујем себе и своје знање.

 

Како треба да се развија Википедија на српском језику?

Википедија на српском језику, односно Викимедијина заједница Србије и Викимедијина заједница Републике Српске активно учествују у укључивању нових уредника у рад Википедије организујући разне уређивачке маратоне, тематска такмичења, а посебно захваљујући интензивној сарадњи са средњошколским и универзитетским установама широм земље. Мислим да је то прави пут и одличан начин да се Википедија чији циљ је ширење слободног знања  додатно приближи људима на овом подручју.

 

Када ће се достићи 500 хиљада чланака на Википедији на српском језику?

Искрено се надам да неће пуно времена проћи до тада. Евиденто је да људи  све више и више увиђају предности Википедије као сајта намењеног ширењу слободног знања, па се самим тим број чланака на нашој Википедији сваким даном све више и више повећава, тако да у последње време добијамо и до стотињак нових чланака дневно.

 

На који начин се могу мотивисати нови уредници?

Награде на такмичењима која организује Викимедија Србије су добра, и примамљива, полазна основа. Али једнако тако људи треба да схвате да у свету слободног знања свако од нас може да буде протагониста. Свако од нас преко Википедије има могућност да шири слободно знање. Немој бити киван ако не можеш да пронађеш неки садржај на интернету, напиши чланак о жељеној теми на Википедији и учини га доступним свима широм света. Јер Википедија је најпосећенији сајт на свету и велика је ствар када се и твоје име нађе међу његовим уређивачима.

 

Шта је највећа снага Википедије?

Дефинитивно слобода и ширење слободног знања. До сада су се највеће научне спознаје налазиле дубоко закопане на прашњавим библиотекарским полицама и биле су доступна само ужем броју људи. Захваљујући Википедији данас су та знања „слободна“ и доступна свима.

 

 

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија на српском језику

Напомена о ауторским правима: SrWikibaner, промотивни банер, јавно власништво; Fundraising 2010 banner I heart WP.pngWikipedia_wordmark.svg: *Wikipedia-logo-v2-en.svg: Wikimedia Foundation, derivative work: BeaoI_Love_New_York.svgWikipedia-logo-v2.svg, derivative work: fetchcommsпод CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уређивачки маратон „Вики воли Земљу”

Викимедија Србије и Завод за заштиту природе Србије организују уређивачки маратон у писању и допуњавању чланака о заштићеним природним добрима у нашој земљи. Маратон ће се одржати у среду 24. маја, истовремено у Београду и Нишу, у просторијама Завода за заштиту природе Србије у Београду и у Рачунарском центру Природно-математичког факултета у Нишу.

 

 

Уређивање чланака на Википедији на српском језику о заштићеним природним добрима, подршка је актуелном наградном фото-конкурсу Вики воли Земљу, који траје до 31. маја. У овом периоду прикупљамо слободне фотографије заштићених природних добара, са циљем обогаћивања Викимедијине оставе, али и повећања свести о очувању природе.

 

.

Истим поводом, уредници Википедије и волонтери Викимедије Србије из Београда и Ниша у среду, 24. маја писаће чланке који недостају на Википедији на српском  језику о природним добрима под заштитом државе, из литературе које ће обезбедити Завод за заштиту природе Србије. Маратон у Београду ће се одржати у просторијама Завода од 10-15 сати, док ће волонтери-биолози из Ниша писати чланке из литературе нишког огранка Завода за заштиту природе Србије, али у Рачунарском центру Природно-математичког факултета у Нишу, од 16 сати.

 

Позивамо све Википедијанце и оне који би желели да науче како се уређује и илуструје највећа светска ризница знања да нам се придруже и допринесу овом међународном пројекту.

 

Своје учешће можете потврдити пријавом на страници маратона на Википедији или на мејл kancelarija@vikimedija.org

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Википедија на српском језику

Напомена о ауторским правима: Radionica uređivanja Vikpedije i izložba Viki voli spomenike, Knjaževac, аутора Sasa Milutinović Leteći, под CC BY-SA 4.0; Лого Вики воли Земљу, аутора Ivan25, под CC BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Нови круг фото-такмичења Вики воли Земљу

Викимедија Србије, у сарадњи са Заводом за заштиту природе Србије и Туристичком организацијом Србије, организује нови круг фото-конкурса „Вики воли Земљу”. Такмичење се одржава од 1. до 31. маја, са циљем прикупљања слободних фотографија заштићених природних добара широм Србије.

 

Стопића пећина, аутора Чедомира Жарковића. Прво место на светском такмичењу 2016.

 

Након прошлогодишњег великог успеха Чедомира Жарковића и освојеног првог места на светском такмичењу са фотографијом Стопића пећине, заљубљеници у природу  поново имају прилику да допринесу промоцији природних лепота наше земље и највећој светској енциклопедији – Википедији.

У такмичењу могу учествовати сви регистровани корисници Википедије, који треба да поставе фотографије на Викимедијину мултимедијалну оставу. Фотографије морају бити начињене пре или током трајања конкурса и морају представљати заштићено природно добро.

 

Мапа земаља учесница 2017

 

Стручни жири одабраће три најлепше фотографије које ће бити награђене GoPro камером, ваучером за куповину технике и екстерним хард диском. Жири ће ове године радити у проширеном тиму, те ће поред Дејана Вукићевића и стручњака Завода за заштиту природе Србије, фотографије оцењивати и Зоран Јовановић, фоторепортер Вечерњих новoсти и Владислав Митић, уредник фотографије у компанији Ringier Axel Springer.

 

Фотографије ће, поред доступности на Викимедијиној остави, бити представљене јавности и кроз изложбе у градовима Србије: у Београду у Туристичкој организацији Србије, у Нишу на интернационалном џез фестивалу „Нишвил“ и у граду одакле ће стићи победничка фотографија.

 

Кањон Раче, аутора Владимира Мијаиловића. Прво место у Србији, 15. на светском такмичењу 2016

Десет најлепших фотографија из сваке земље учествоваће почетком јесени и на светском такмичењу. Поред првог места, Србија је 2016. године заузела и 15. позицију са фотографијом Кањона Раче, аутора Владимира Мијаиловића.

 

Фото-конкурс Вики воли Земљу организује се четврти пут за редом у Србији, а пети пут у свету. Циљ овог међународног пројекта, који укључује 26 земаља света је, с једне стране, фотографисати под слободом лиценцом што више природних споменика, а са друге стране допринети повећању јавне свести о очувању природе. Прошле године је на глобалном нивоу више од 13.500 учесника послало преко 110 хиљада фотографија

 

 

Више информација о конкурсу можете пронаћи на сајту: www.vikivolizemlju.rs.

Више информација о међународном пројекту „Вики воли Земљу“ можете пронаћи на званичној страници конкурса: www.wikilovesearth.org.

Пратите нас и на Фејсбуку facebook.com/wleserbia, Инстаграму wikimedia_serbia, Твитеру @wm_rs,   и Блогу http://blog.wikimedia.rs/.

 

 

 

 


Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Стопића пећина, аутор Чедомир Жарковић; Кањон Раче, аутор Владимир Мијаиловић; Мапа земаља учесница, аутор Saqib; Вики воли Земљу лого, аутор Ivan25. Све фотографије су CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Уживо о вики темама – ВикиЛајв 2017

Заједница уредника Википедије у Србији окупила се прошлог викенда у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.

 

Групна фотографија учесника првог дана конференције

 

Конференцију је отворио председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који је нагласио значај оваквих окупљања за развој заједнице, а самим тим и развој Википедије и других вики пројеката. Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, представила је пројекте који се реализују у 2017. години, позивајући волонтере да се прикључе некима од њих.

  

 

Како се све може обогатити Википедија објашњавали су Дарко Гајић, Миљан Симоновић и Ивана Маџаревић. Дарко је представио пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине, који реализује кроз грант Викимедије Србије, а у оквиру којег је написао 104 чланка, са циљем да их буде 500 на Википедији на српском језику. Миљан је појаснио активности у оквиру пројекта Вики Југ, које су подразумевале писање и уређивање чланака на Википедији, као и туристичке и фото туре. Ивана Маџаревић je подсетила да се уредници увек могу прикључити такмичењима у писању чланака и повећати број од скоро 3000 чланака на Википедији на српском језику који су настали на овај начин.

 

Кирил Симеоновски

Запажене су биле и сесије гостију из региона. Кирил Симеоновски, уредник Википедије на македонском језику и председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge, представио је занимљив пројекат ове заједнице Викиексперименти, који подразумева документовање и архивирање научних експеримената, који доприносе визуелизацији чланака на Википедији. До сада су успешно документовали 45 експеримената, а видео записи су искоришћени више од 500 пута на 40 језичких пројеката.

 

 

 

Чедомир Жарковић и Даворин Динић

Посебни гости били су уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су допринели овој енциклопедији. Чедомир Жарковић, светски победник фото-конкурса Вики воли Земљу 2016 поделио је први утисак који је имао када се као такмичар сусрео са Викимедијином оставом – да обележавање фотографија шаблонима није најједноставније за новајлију, али је сада савладао употребу ове слободне мултимедијалне ризнице и наставиће да јој доприноси. Нишки уметник Даворин Динић, који је ослободио део своје колекције Сенке старог Ниша, није скривао своје задовољство што је допринео светском пројекту ширења слободног знања. Штавише, како је рекао, мотивисао је и друге колеге-уметнике да поставе своје фотографије под слободном лиценцом на Викимедијину оставу.

 

Вики амбасадори

Уследило је представљање Образовног програма Викимедије Србије (Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма ВМРС),  да би Вики амбасадори – Миљан Симоновић, Милош Тодоровић, Вукашин Живковић, Марко Адам и Ратко Ђорђевић говорили о искуствима и изазовима са којима се сусрећу, али и, заједно са учесницима конференције, дискутовали о томе како анимирати студенте и асистенте на факултетима да више укључе Википедију у образовање. Обратили су се и Марко Станковић, који у Врању самостално реализује Еду пројекат, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, која је представила рад ученика Викидахије са којим је освојила другу награду у оквиру конкурса Дигитални час.

Радионица „Новајлије на Википедији“

 

Тема о новајлијама на Википедији покренула је конструктивну дискусију учесника конференције. Мирослав Лоци, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић и др Милорад Димић поделили су своја искуства као новајлија на Википедији, али и активности које спроводе у помоћи новим уредницима. Учесници су разматрали начине да новајлије буду охрабрени у уређивању Википедије и сложили се да свако треба да допринесе мотивацији нових уредника, као и да активно треба радити на обезбеђивању свих помоћних средстава.

 

Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске, приказала је искуства ове заједнице у имплементацији ГЛАМ пројекта у бугарске архиве, док је Кирил Симеоновски (Македонија) истакао највеће уређивачке изазове на Википедији на македонском језику.

О новој стратегији целокупног покрета Викимедије говорио је Филип Маљковић, позивајући окупљену заједницу да се укључи са својим идејама, сугестијама и коментарима, јер ће нам управо нова стратегија дати правце и циљеве којима треба да стремимо у наредних 15 година.

    

Крај званичног дела првог дана обележила је занимљива сесија Марка Адама о вандализмима на чланцима на Википедији. Активност учесника конференције у оквиру ове теме довела је и до директне активности на Википедији, када су учесници уживо, као што име конференције налаже, поправили могући скривени вандализам на једном чланку и анализирали проблеме и у другим текстовима.

 

Јавни час уређивања Википедије

Јавни час

Првог дана је одржан и јавни час уређивања Википедије, као паралелна активност конференције. Шесторо заинтересованих грађана (испоставило се већином наставника), било је знатижељно да научи како се уређује ова слободна енциклопедија, а то им је корак по корак објашњавао и показивао Небојша Ратковић. Занимљиво је да је већина полазника основног курса остала до краја дана да слуша и друга предавања, а још је лепше што су дошли и следећи дан на конференциу, у жељи да чују и друге теме из вики окружења.

 

Изненађење за волонтерку Милану

Атмосфера дружења и заједништва која је пратила конференцију омогућила је и један „слатки испад” из званичног програма. Тренутак између две сесије био је идеалан да изненадимо Милану Влаовић, која је тог дана славила рођендан. Слику са пројектора сменила је рођенданска честитка са Миланином сликом, а Бојан Цветановић, менаџер канцеларије ВМРС, изнео је Милани симболичну тортицу са свећицом. Милана је чланица и пријатељица удружења Викимедија Србије, која вредно помаже у преводу извештаја и других докумената на енглески језик.

  

Гости победили на домаћем терену

Неформални део дружења настављен је паб квизом, где су учесници конференције тестирали своје енциклопедијско знање, стечено између осталог и на Википедији. Победу је однео тим  у саставу википедијанаца из Македоније, Ивана Живковића и Кирила Симеоновског, уз помоћ Панчевца Милоша Плавшића. Питања за квиз осмислили су Марија Браловић и Миљан Симоновић.

 

Други дан конференције почео је презентацијом Иване Маџаревић и Небојше Ратковића на тему волонтеризма. Будући да је мотивација волонтера променљива, учесницима конференције додељен је задатак да у две подељене групе разматрају овај проблем. Тако су се могла чути занимљива запажања са становништа волонтера који се први пут јављају у тој улози, као и угао гледања оних који су били у улози организације која их окупља.

   

  

Википодаци, пројекат који се сматра будућношћу Википедије, били су тема следеће сесије. Филип Маљковић је представио ову структурирану базу података која омогућава једноставан начин ажурирања застарелих податка на свим језичким верзијама Википедије. Ова сесија настављена је паралелном радионицом коришћења ове платформе.

Уручење чланских карти за Универзитетску билблиотеку

Као увод у презентацију пројекта Вики-библиотекар, Ивана Гусларевић је истакла важност библиотека у стварању Википедије, приказавши окупљенима неке од примера доприноса библиотека у оквиру ГЛАМ програма широм света.

Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа пројекта Вики-библиотекар, приказала је резултате овог успешног пројекта у Србији, нагласивши да је до сада обучено скоро 300 библиотекара за рад на Википедији. Овом приликом, Александра је уручила чланске карте Универзитетске библиотеке заслужним википедијанцима Миљану Симоновићу, Милошу Тодоровићу, Марку Адаму и Вукашину Живковићу.

  

Досадно-занимљиве” лиценце тема су којом се, као и прошле године, позабавио Драган Сатарић. Анализирани су разни примери ауторства над фотографијама, попут чувене приче о мајмуну који је усликао селфи, а да би ова правила била што више разумљива, побринула се Ивана Маџаревић, која је организовала и квиз на ову тему, са задатком учесника да препознају врсту ЦЦ лиценце.

 

  

 

Уследила је још једна интерактивна сесија – Светски кафе. Теме су биле ретенција волонтера, такмичења на Википедији и побољшање Википедије у техничком смислу. Учесници су активно давали предлоге и идејна решења, што ће касније бити покушано да се имплементира у Викимедијине пројекте.

 

Након тога, Марко Адам је представио окупљеним википедијанцима неке од алата који им могу помоћи у уређивању Википедије, а уредници су се највише заинтересовали за алатку која броји неискоришћене фотографије.

Последња сесија била је резервисана за анализу позиције Википедије и Викимедије у медијима. Учесници су били врло активни, износивши своје идеје и решења за нека од најчешћих медијских питања, попут оног о веродостојности и тачности података на Википедији.

 

Награда Бранислав Јовановић

 

Сам крај конференције била је прилика да се сумирају утисци и закључци, али и да се додели Награда Викимедије Србије Бранислав Јовановић”.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је на Бранетово огромно залагање за вики свет ширења слободног знања, као и целокупан Викимедијин покрет, повезујући и изглед саме награде – део пузле који недостаје.

Нагласивши да се ова награда додељује за изузетан допринос Википедији, Филип је поносно прогласио добитника за 2017. годину – Дарка Гајића. Дарко је, под корисничким именом Ванилица, написао 1600 чланака и уредио скоро 7000 страница на Википедији на српском језику. Такође, реализујући пројекте у протекле две године, знатно је премашивао циљеве и тиме знатно обогаћивао Википедију и Викимедијину оставу.

Дарко Гајић, добитник награде Бранислав Јовановић за 2017. годину

„Нисам ни сањао да бих ја могао бити носилац, за мене овако вредног признања, које ме обавезује да и у наредном периоду уређивања наставим истим темпом, ако не и боље. Мојим колегама, нарочито новим, уз сву подршку, бих пожелео пуно идеја о називима нових страница, успеха у раду и да се ослободе предрасуда да успех постижу само неко други уз помоћ и подршку  нас „старијих“ – рекао је Дарко.

 

На самом крају, учесницима су додељене захвалице за присуство конференцији, а дводневно дружење обележено је још једном групном фотографијом.

Групна фотографија учесника другог дана конференције

 

  

Сјајни организациони тим

Несебична помоћ у реализацији конференције стигла је управо од волонтера Викимедије Србије, посебно од оних који су се пријавили да чине део организационог тима. Тако су Марија Браловић, Миљан Симоновић, Нена Богић, Анђела Зувић, али и Филип Маљковић и Марко Адам помогли у идејном, логистичком и промотивном делу организације ове конференције.

 

  

    

Све фотографије са конференције можете погледати на Викимедијиној остави у категорији WikiLive 2017.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Почела сам озбиљније да размишљам о улози уредника

 

Јелена Станковић (прва с десна), са друштвом биолога из Ниша

С обзиром да је ово прва конференција којој сам присуствовала, сва моја очекивања су превазиђена. Захваљујући пријатној и интерактивној атмосфери указала ми се прилика да разговарам са другим ученицима који су далеко искуснији и којима је ова конференција само још једна у низу. Као уреднику – „бруцошу“ много тога је било познато, али не у тој мери. Са сваког аспекта сам обогатила своје знање (који су то програми Викимедије, CC лиценце, алати за уређивање чланака, вандализми итд). Поред овога, много битније је то што сам имала прилике да чујем искусне и успешне уреднике, њихове почетке, искуства, успехе и савете. Чињеница је да сам после конференције почела мало озбиљније да размишљам о улози уредника. Добила сам нове идеје о потенцијалним чланцима и вољу да слободно време искористим за писање и уређивање чланака из области које су мени блиске.

Лепо је видети лица која се крију иза корисничких имена

Милош Тодоровић

Конференција је заиста била корисна, јер осим што доста тога може да се научи, имамо прилику да упознамо људе који уређују Википедију. Истина је да смо мала заједница и међусобно знамо једни за друге, али је лепо видети лица која се крију иза корисничких имена. Научио сам нешто ново о слободним лиценцама и чуо сам о новим пројектима Викимедије Србије. Ипак, највише ми се допало дружење са википедијанцима из Србије и региона.

 

Бићу анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката

Милена Миленковић

Било је дивно чути искуства других људи и чути њихова мишљења јер су и мене мотивисали на тај начин. Надам се да ћу бити анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката. Сматрам да је због тога и важна ова конференција – због умрежавања људи унутар Викимедије. Јако су ме заинтересовали пројекти Вики амбасадор, као и Creative Commons лиценце и ауторска права.

 

Сазнао сам како функционише вики заједница

Марко Николић

Конфренција је заиста испунила сва моја очекивања. Сазнао сам како функционише вики заједница, што ми се посебно допало. Оно што ми је највише привукло пажњу јесте прича о CC лиценцама. Било је заиста занимљивих сесија, али и предавача. Сигурно ћу се сада више ангажовати и подстаћи сараднике из Биолошког друштва да се оствари дугорочна сарадња са Викимедијом Србије.

 

 

Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух заједнице

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице ВМРС

Радује ме што смо успели да окупимо чланове заједнице, чујемо њихово мишљење о досадашњим резултатима и заједно поделимо изазове, што је и био и главни циљ конференције. Ове године увели смо нове радионице, панел дискусије, интерактивне сесије кроз које смо покушали да ослухнемо заједницу и помогнемо им кроз наше активности и пројекте.

Посебно ми се допало што су сви присутни активно учествовали у припремљеним сесијама, што су имали нове предлоге и што су их несебично поделили са другима. Нарочито је приметно било и то да су искусни википедијанци били вољни да помогну новајлијама и да им пруже подршку у даљем раду. Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух који је свеприсутан у заједници која уређује Википедију.

 

 

 

   

   

 


Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Документација Марије Браловић и Миљана Симоновића

Аутори фотографија: Марко Николић, Ивана Маџаревић, Милорад Димић и Ивана Гусларевић. Фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2017.

 

Share Button