Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od Ivana Guslarević

Нови пројекат за старије генерације — Вики сениор

Милица Буха, библиотекарка Библиотеке града Београда, истакнута Википедијанка и волонтерка Викимедије Србије, покренула је нови пројекат који је подржала наша организација. Ради се о обукама уређивања Википедије за старије људе који су у пензији, који би на овај начин поделили своје знање, али и испунили своје слободно време.

Вики-сениор радионица

Пројекат је започет волонтерски крајем прошле године, да би на управо завршеном конкурсу за микрогрантове био и званично одобрен, што значи да ће бити реализован током целе 2019. Милица нам прича да јој се ова идеја родила гледајући истакнуте Википедијанце-пензионере попут др Милорада Димића и Дарка Гајића, који су своје слободно време посветили уређивању највеће онлајн ризнице знања и огромним доприносима пружили бројне информације о разним појмовима и темама из живота.

—  Посматрала сам др Димића, а пошто имамо 400.000 пензионера у Београду, размишљала сам да постоји бар 10 људи попут њега, који кад заврше свој радни век желе да и даље буду активни и ментално здрави. Њих још увек их држи нека своја, професионална прича о којој имају доста да кажу. Ово им је идеалан начин да одрже своје ментално здравље, да остану у професији, али и да се друже и имају разне друге активности – прича нам Милица и појашњава како су радионице почеле.

Милица Буха

— С обзиром да се у библиотеци „Драган Лукић” већ осам година одржава основна обука коришћења рачунара за пензионере, колегеница која то ради, а која нам се придружила и на Вики-библиотекару прошле године, рекла ми је да је кроз тај њен семинар прошло око 2000 људи за осам година. Будући да они на том курсу уче само неке основе, питале смо се да ли би могли да раде и на Википедији, па смо решили да направимо пробну радионицу – прича Милица.

Међутим, будући да су после прве радионице наступили празници, на другој радионици је Милица схватила да ће ове обуке морати чешће да се одржавају, јер полазници ипак, због година, у међувремену забораве научено.

— Решили смо да радионице буду организоване сваког петка, како би они могли више да вежбају. Проблем је у томе што су они врло несигурни, што за сада морамо да пратимо сваки њихов корак и да им помажемо. Немају још увек слободу ни код куће да мало вежбају, али верујем да ће то за ових годину дана да се промени. Само за ових месец дана рада се осећа велики напредак, с обзиром да нису знали ништа. Највећи проблем им је, чини ми се, координација покрета руку, па треба научити како се држи миш, покреће лево-десно…

Људе који нису знали ни да претражују интернет, Милица је стрпљењем и вољом успела да научи принципима Википедије, па су тако само за месец дана већ написали пет нових чланака.

— Сконцетрисали смо се на нематеријално културно наслеђе Србије, јер сам приметила да на Википедији нема груписано све то, а интересантно им је. Оно што је им је мало компликованије и теже јесу појмови где нема извора, као и убацивање референци, али зато смо ми ту за њих, да то поправимо и да их тако научимо. Ипак су то старији људи, најстарији полазник нам је 1934. годиште, али, кад идеш с њима постепено, усвајају знање, само им треба мало више времена – запажа Буха.

Миличине речи потврђују и све присутне вики-сениорке.

— Све у овим средњим годинама може, ако имате пуно љубави, као што ми имамо, а воље још више. Запињемо, пошто се ту мешају и наша друга интересовања, али петак посвећујемо Викпедији. Редовни смо и надам се да ће моји чланци бити баш добар поклон од мене за наш град – каже 65-годишња Зорка Вишњић, Галеникин пензионер.

Зорка Вишњић

Зорка је написала чланак о отиску спора, генетском запису гљиве, јер јој је ова област тренутно преокупација и обрађује је и са извиђачима, са којима редовно обилази природу Србије.

— Прелистала сам Википедију и видела да о размножавању гљива нема много написано. Онда сам покушала са Милицом да нађем литературу, да би смо то проширили. Успели смо да направимо поприлично нов извештај о томе на Википедији. Био ми је ово баш леп изазов. Није тешко уређивати Википедију, али треба само да се преусмеримо на њу. Планирам још чланака да пишем, хтела сам да се усмерим на писање чланка о Цркви Ћирило и Методије на Бановом брду, али то ћемо полако, отом-потом – каже ова енергична пензионерка.

Мирјана Прокић

Слично нам прича и 73-годишња Мирјана Прокић, дипломирана инжењерка технологије и текстилног инжењерства и професорка у пензији. Она је пошла на иницијални курс како би савладала основе рада на рачунару, јер је спознала да та вештина може да јој помогне у свакодневном животу.

— Пре пар година сам сматрала да ме компјутери не интересују, јер сам мислила да нећу савладати тај рад. С друге стране, са нашом српском пензијом нисам била у могућности да купим било какав уређај тога типа. Пошто немам уређај, не могу на њему ни да учим, ни да радим, јер кад учим и дођем код куће немам на чему да вежбам. Тако да је прошло доста времена које сам узалудно потрошила, а нисам савладала нову технологију за коју сам мислила да мени као пензионеру није потребна. Сада, у овом периоду, видим да без компјутера не могу чак ни да идем на годишњи одмор, да нађем неки јефтинији смештај или да резервишем карту.

Мирјана је редовно долазила на курс са жељом да научи рад на компјутеру, а самим тим и на новим, паметним телефонима, кад је стигао и позив да се укључе на рад на Википедији.

— Није ми било уопште тешко први пут, било ми је интересантно зато што сам осетила да то за мене није компликовано – како ћу да уђем у Википедију, како ћу да прочитам нешто, шта могу да применим, да нешто напишем што је интересантно и да оставим неки траг и ја у тој Википедији – каже Мирјана, која је већ написала један чланак и сад ради на другом.

— Првобитан чланак је био о једној гљиви, јер смо тако били заинтересовани када је колегеница (Зора прим.а) изнела своју љубав према гљивама, па сам се и ја тако заинтересовала и онда смо тако добили неку литературу и нашли смо једну гљиву која није постојала на Википедији, па сам је ја обрадила. То је мој први рад. Ово ми је други рад, пишем о стапарском ћилимарству, и веома ми је интересантно зато што припада текстилству. То је делимично у мојој струци и интересује ме, па смо то одабрали да би неки рад написали – прича Мирјана и потврђује Миличине речи да доза страха ипак постоји.

— Сматрам да нисам довољно савладала рад на компјутеру колико бих ја волела да знам, да бих у својој приватности могла да га користим за све оно што мене интересује. Ја то још увек не знам да урадим, имам једну дозу страха, зато што је то електронски уређај, а немам никог у ближој околини ко може да ми помогне, ако негде запне. Сматрам да је Википедија један шлаг на неком десерту. Ја десерт могу да поједем без шлага, а кад се стави шлаг онда је то права ствар – закључује госпођа Прокић.

Анђа Нинковић, која има 64 године, каже да је имала мука на почетку рада са Википедијом, па чак и главобоље.

Анђа Нинковић

— Кад сам дошла први дан, морам признати да сам се изнервирала, јер ми ништа није било јасно и све ми је звучало компликовано. Чак ме је и глава заболела у једном тренутку, а мене глава никад не боли. Јер, имала сам страх и код куће да се бавим основним стварима, само погледам на интернет шта ми треба и одем. Међутим, кад сам дошла кући и испричала ћерки, она ме је јако охрабрила. Појаснила ми је да је то дивна ствар и да би било јако лепо да савладам. Тако сам наставила да долазим. Још увек немам храбрости да радим без помоћи, али као идеја ми је супер – прича Анђа и појашњава о чему је писала на Википедији.

— Писала сам прво о косовском везу, пошто везем, затим о грокталицама, јер сам о томе доста знала још из детињства, а трећи чланак је о певању уз гусле, пошто сам ја гуслар цео живот, од малена.

Анђино певање и свирање уз гусле Милица Буха планира и да сними како би на тај начин још боље илустровала чланак о овој извођачкој уметности, али је Анђа и ту мало несигурна.

— Импонује ми да се то нађе на Википедији, али морам још да извежбам за снимак (смех). Занимљиво је ово све на Википедији, али ћу ипак ћерку додатно морати да измучим за основе, како бих добро упамтила. Заборавим где да треба да кликнем, не може, године су то…

Милица Буха своју енергију и вољу у раду на вики пројектима, сада и са нашим времешним суграђанима, објашњава као саставни део свог библиотечког посла.

— Википедију видим и схватам као заиста део нашег библиотечког посла, јер је наше званично звање библиотекар-информатичар. Значи, нама је у основи позива информација, а Википедија је информација. Наш посао је такав да га некад има много, али постоје и мирнији дани. Тада ја пишем чланке на Википедији и то ми је јако забавно, јер храни моју личну радозналост. Док напишем један чланак, сазнам успут још хиљаду ствари. Ово све са пензионерима уноси и мени живост у мој посао, а опет мислим да је неки вид осавремењавања библиотека. Билиотека као библиотека је одавно превазишла књигу – закључује Милица и најављује следеће кораке у раду са вики-сениорима.

— Планирали смо једном месечно и посету неком од оближњих музеја, тако да им  то буде као нека мала излет-шетња, да бисмо се и мало дружили, али и прикупили фотографије за чланке на Википедији. Они су сви јако заинтересовани за ове радионице, и да им кажемо да долазе сваки дан, они би долазили, да мало пишу и да се друже, односно да прекрате своје време и унесу нешто ново у своје животе.

Милици и њеној новоокупљеној екипи вики-сениора желимо успешан пројекат са доста нових чланака, али и лепу атмосферу дружења и окупљања, што је такође један од циљева наше заједнице. Верујемо да ће доста допринети својим знањем, али и проширити своје хоризонте, јер, као што нам је рекла госпођа Зорка: „Пензионери не стају! Идемо даље! 105, па опет!”

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Workshop in project Viki Senior in the Belgrade city Library 01.jpg, ауторка Милица Буха, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 14.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 10.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 09.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 18.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

  1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
  2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
  3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

  1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
  2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредник има своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
  3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
  4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично.

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Велико пролећно сређивање Оставе

Викимедија Србије покреће кампању уређивања датотека на Викимедијиној остави, посебно уређивања и сређивања фотографија које су отпремљене у оквиру реализованих ГЛАМ пројеката, фото-такмичења и других пројеката заједнице. Циљ кампање је да се повећа искоришћеност фотографија и других датотека на вики пројектима, али и да се отпремљене фотографије правилно категоришу, опишу и употребе за илустровање чланака на Википедији.

Кампања почиње 15. марта и трајаће до 15. априла, а акција ће почети уређивачком радионицом, која ће бити организована у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, од 11 до 16 сати. У оквиру радионице биће одржано предавање о Викимедијиној остави, али и о основама ауторских права када је у питању ова и друге вики платформе. Након тога, учесници ће имати прилике да у периоду од месец дана уређују фотографије и друге датотеке на Остави. По завршетку акције, а у оквиру локалне конференције Викилајв, саопштићемо резултате и наградити учеснике са највише измена.

Правила учествовања: 

  1. Учесник кампање се постаје уписивањем на страници пројекта
  2. Уколико желе да се такмиче, учесници морају уређивати датотеке само из датих категорија. Уређивање других фотографија на Остави подржавамо и охрабрујемо, али се оне неће рачунати као доприноси у овој кампањи.
  3. Учесници сами рачунају и уписују своје поене у табели на страници према следећим пропозицијама:

ИзменаБрој поена
Додавање натписа (Caption)2 поена по језику
Додавања описа фотографије (Description)2 поена по језику
Уређивање/проширивање описа фотографије1 поен по фотогра-
фији
Додавање категорија2 поена по катего-
рији
Повезивање категорије са ставком на Википодацима1 поен
Креирање нове поткатегорије1 поен по катего-
рији
Додавање фотографије у чланак (илустро-
вање)
5 поена по фотогра-фији
Предлагање новог, разумнијег назива фото-
графије
2 поена

Награде

  1. Ваучер за куповину технике у вредности од 5000,00
  2. Ваучер за куповину технике у вредности од 4000,00
  3. Ваучер за куповину технике у вредности од 3000,00
  4. Набољи новајлија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00
  5. Највише искоришћених фотографија – ваучер за куповину књига у вредности од 1000,00

Напомена: Учесницима ван Србије нисмо у могућности да пошаљемо награде. Али, сви из иностранства који учествују у овој кампањи, добиће разгледницу сачињену од неке од фотографија које су уредили у овој акцији. 🙂

Фотографије за уређивање:

ГЛАМ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Content donations by Museum in Vrbas100344
Content donations by Theatre Museum of Vojvodina82.7172
Content donations by Historical Archives in Pančevo82.2253
Content donations by Institute for the Protection of Cultural Monuments of Serbia81.9528
Historical Archives of Belgrade77.431
Content donations by Museum of Vojvodina73.8291
Content donations by Museum in Smederevo64.957
Fragments of the past5898
Content donations by Museum of Yugoslavia52.7823
Photo Museum45.411
Content donations by Museum of Science and Technology Belgrade44.6121
Content donations by Museum of vojvodinian Slovaks35.365
Content donations by Historical Archive in Pirot27.1351
Terazije Theatre19.4293
Wiki Team Trstenik – Museum in Trstenik17.5816
Digitization of collections from the National Museum of Zrenjanin5.3167
Content donations by Historical Archive of Jagodina5.158

ФОТО-ТАКМИЧЕЊА

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број фотографија у категорији
Images from Wiki Loves Earth 2014 in Serbia15.7796
Images from Wiki Loves Earth 2015 in Serbia35.9829
Images from Wiki Loves Earth 2016 in Serbia9.71,608
Images from Wiki Loves Monuments 2012 in Serbia29.33,760
Images from Wiki Loves Monuments 2013 in Serbia19.92,691
Images from Wiki Loves Monuments 2014 in Serbia23.62,643
Images from Wiki Loves Monuments 2016 in Serbia11.72,209

ДРУГИ ПРОЈЕКТИ

КатегоријаИскоришћеност у % на дан 14.02.2019.Број датотека у категорији
Jestive ili ne upoznajmo ih sve63.1312
Projekat BGB o BGD631265
Wikiproject Southeast through the lens62.9758
World War I – Serbia57.528
Wiki voli panonske slatine59286
Viki škola-naša škola48.5239
Projekat Kolubara i Podgorina u slici43.41064
Projekat Na granici Panonije i Dinarida35.21036
Sacred Trees Serbia34.217903
Projekat Kulturno nasleđe Mačve i Pocerine33.85651
Projekat Upoznajmo geomorfologiju Srbije30.8514
Wikiproject Southeast through the lens 201826.8600
Divlji Viki Parkovi26.51724
Wiki South25.1762
Valjevo Mountains Through the Lens24.51012
Projekat Upoznajmo Frušku goru20.95746
Projekat Kulturno nasleđe Zapadne Srbije20.18893
Wiki South 201718.92128
Wikiproject Roadside memorials and tombstones in Serbia17.74781
Wiki Serbia biodiversity project14.51572
Jedna slika – hiljadu reči, Put oko Pirota13.2505
Wiki Loves Dragonflies12.2147
Рашка у долини векова10.33349
Projekat Slike i reči Smederevske Palanke92347
Wikiproject Traditional crafts of Serbia5.6317
Wikiproject Srpska Sveta Gora u 4 godišnja doba4.81900
Discovering Pešter1.33241
Projekat Brzansko Moravište07584

Практична радионица

Поводом ове кампање одржаћемо уводну радионицу, у петак, 15. марта, у Српско-корејском информатичко приступном центру, на којој ћемо покушати да приближимо свим новајлијама основне принципе Викимедијине оставе и начине њеног коришћења.

Предавање о Викимедијиној остави

  • Викимедијина остава основни појмови
  • Претрага на Остави
  • Категорије; прављење категорија; Хот Кет
  • Постављање фотографија; описи – метаподаци
  • Илустровање

Предавање о основама ауторских права на Остави

  • ЦЦ и ЈВ основе
  • Шта сме на Оставу, шта не
  • Избор лиценце
  • Шаблони за лиценце, ОТРС пендинг
  • Слање дозвола за ослобађање материјала (ВП:ПВ)
  • Пребацивање фотографија са слободних сајтова на Оставу

Молимо све заинтересоване за учешће на радионици да се раније пријаве на мејл kancelarija@vikimedija.org, најкасније до 14. марта у 15 сати, због ограничених места и процедуре СКИП-а. Обезбеђена је рефундација путних трошкова, као и освежење на самој радионици.

За све информације и консултације можете контактирати Ивану на мејл ivana.guslarevic@vikimedija.org.

Срећно! 🙂

Share Button

Позоришна уметност Војводине на Википедији

Програм стажирања уредника Википедије у установама културе реализован је 14. пут по реду у нашој земљи, али први пут у једном позоришном музеју. Позоришни музеј Војводине отворио је своја врата за нашу стажисткињу, као и своје архиве фотографија и других материјала који описују развој позоришта у Војводини за све заљубљенике у ову врсту уметности и оне који би више да науче о томе.

Дунђерсково позориште, 1900.

Стажирање је почело 20. децембра и трајало је до 1. фебруара. За то време, стажисткиња Јелена Латов-Папић предано је истраживала доступну музејску литературу, како би написала 10 нових и допунила три чланка на Википедији на српском језику који говоре о бројним позоришним личностима и дешавањима у Војводини.

Тако су своје прве странице на Викпедији добили Станоје Душановић, чувени глумац и управник Српског народног позоришта, Станислава Стана Јатић, костимографкиња, Шандор Хартиг, свестрани уметник, Влада Поповић,  еминентни културни и позоришни радник, али и сам Позоришни музеј Војводине, као и чувено Дунђерсково позориште.

Поред тога Позоришни музеј Војводине ослободио је 170 ретких архивских фотографија глумаца, позоришних радника, представа, плаката… Сада цео свет може да види фотографије представа с почетка 20. века, заборављене лутке Шандора Хартига, глумце на пробама, глумице у занимљивим костимима…

Више од 40 чланака на Википедији на српском језику илустровано је овим фотографијама, а искоришћене су и у чланцима о Новом Саду на Википедијама на грчком и енглеском језику. Фотографије су употребљаване и на другим вики пројектима, тако да је њихова укупна искоришћеност чак 83 одсто.
У току стажирања дигитализована је и Монографија Позоришног музеја Војводине, издата поводом 30 година рада овог музеја, која је сада, под слободном лиценцом,  доступна свима у електронском облику.

Захваљујемо се Позоришном музеју Војводине на донираним материјалима и плодоносној сарадњи. Верујемо да ћемо у будућности наставити заједнички рад на упознавању јавности са важним личностима и догађајима из позиршне прошлости Војводине.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије.

Напомена о ауторским правима: Dundjerskovo pozorište, razglednica, avers, 1900, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Foto lepeza izrađena povodom otvaranja zgrade Dunđerskovog pozorišta u Novom Sadu i poklonjena upravniku Antoniju Hadžiću.jpg, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Uobraženi bolesnik, SNP, NS, 1933.jpg, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милка Марковић у костиму Керистане, 1895, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из опере Травијата, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Сцена из представе Зона Замфирова, 1924, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Rahela Ferari, SNP, Novi Sad, 1939, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Danica Vasiljević u kostimu Kate, 1902, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Draga Spasić kao Koštana, 1914, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Милорад Душановић као Фаун, 1925, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Andra Lukic u kostimu Živka, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dimitrije Ružić, Kralj Lir, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ljubica Levak Krasić i Petar Matić, 1933, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Dragutin Vrbanjac – Tri Devojcice, SNP, NS, 1922, Позоришни музеј Војводине, јавно власништво; Ivica I Marica, lutke Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Dugouško u TV emisiji „Dugouško i Lažljivko“, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Saksofonista, lutka Šandora Hartiga, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0; Konstantin Kostjukov kao Aleksis Zorbas, Позоришни музеј Војводине, CC BY-SA 3.0.
Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button

Кампања #1lib1ref 2019 остварила сјајне резулате у Србији!

Глобална кампања уређивања референци #1lib1ref сврстала је Србију у сам врх вики заједница које су унеле највећи број референци поводом Википедијиног рођендана. Укупно 28 уредника Википедије на српском језику унело је чак 1672 референце у чланке где су оне недостајале! Апсолутни победник ове акције је корисник Ванилица, који је бриљирао са чак 653 унете референце, чиме се пласирао на друго место на свету!

Радионица уређивања референци у УНИЛИБ-у 2019.
Ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

На другом месту у Србији нашао се корисник Ziva73 који је унео 252 референце, следи га корисница Ojce са 189 уноса, Draganapopovic са 107, и корисница BuhaM која је унела тачно 100 референци. То је уједно и првих пет учесника акције који ће бити награђени ваучерима за куповину књига, од 2000 и 1000 динара.

Доприноси осталих учесника Википедији на српском језику изгледају овако:

Андријана – 52, 11sasapus11 –  46, Djordjes – 46, Intermedichbo – 40, Milas123 – 36, БиблиотекаЈД – 25, Antioksidans – 21, Зорица Јовичић – 19, БиблиотекаЛКМБЈД – 16, Jelenaandonovski – 12, Draganast – 11, Jeja13 – 11, Lotom – 7, NemanjaAnt – 7, Милан Животић – 5, Ivana Guslarevic – 5, Bnikolic.092 – 4, Liki27 – 4, Sanjageni – 3, Nikolaj Filipović – 1.

На глобалном нивоу испред Википедије на српском језику су само Википедија на енглеском и француском језику. На француској језичкој верзији Википедије унето је 3685 референци, док је на највећој светској верзији – Википедији на енглеском језику унето 2863 нових извора. Овим је успех наших уредника још значајнији, јер смо се, као мања заједница, пласирали на треће место у свету.

Глобалне статистиске 2019
Извор: 1lib1ref@Twitter

У знак захвалности свим учесницима који су додајући референцу у чланак унапредили релавантност Википедије на српском језику, Викимедија Србије, Универзитетска библиотека и Библиотека града Београда организоваће дружење у УНИЛИБ-у, на коме ће учесницима бити уручени ваучери и поклон пакетићи.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Share Button