Акција писања чланака на тему људских права на Википедији на српском је део глобалне акције писања и проширивања чланака на тему људских права на различитим језичким верзијама Википедије. Акција траје од 23. до 30. јануара и отворена је за све заинтересоване уреднике.
Главна срж овог позива на акцију налази се у Универзалној декларацији о људским правима и њеном стварању. Овај темељни документ и његова историја од суштинског су значаја за разумевање: потребна нам је твоја помоћ како бисмо осигурали да ове теме буду покривене и добро написане на српском језику. Други део овогодишњег позива на акцију фокусиран је на посебну тему: Млади се залажу за људска права. Као део ове теме желе се осветлити идеје, активисти, организације и кампање које препознају позитивну улогу младих и њихову лидерску улогу и учешће у колективном покрету као извор идеја и решења за бољи свет.
Са 1,2 милијарде младих људи узраста од 15 до 24 године на глобалном нивоу, што чини сваку шесту особу широм света, данас постоји више адолесцената и младих људи него било када у људској историји, а многи од њих су у најсиромашнијим земљама или високо изложени разним видовима кршења људских права. У последњих неколико година, млади су често главни покретачи политичких, економских и друштвених промена.
Правила акције:
Трајање акције је од 23. до 30. јануара 2020. године.
Свако може у било ком тренутку пре почетка или током трајања акције да јој се придружи уношењем свог потписа на овој страници.
Викимедија Србије расписује конкурс за финансирање пројеката из области слободног знања и културе. Конкурс је посвећен пројектима мањег обима за које постоји могућност раста у дугорочне и одрживе пројекте. Пријаве су отворене до 20. фебруара 2019. године.
Већ 14 година се бавимо прикупљањем, ширењем и промоцијом слободног знања у циљу веће доступности садржаја на интернету. Програм додељивања микрогрантова реализује се од 2014. године и до сада је пружио подршку подносиоцима 36 пројеката. Преко 25 хиљада фотографија је постављено и више од 1500 чланака написано на Википедији на српском језику. Тематике пројеката биле су разноврсне, а све активности имале су заједнички циљ – увећање слободног садржаја и ширење идеје о слободном знању. Осим што се можемо похвалити разноликошћу пројеката, издвајамо и чињеницу да су учесници у пројектима били из разних градова Србије.
Сада покрећемо нови круг микрогрантова у нади да ћемо привући младе и старије волонтерке и волонтере, људе пуне ентузијазма, оне који воле онлајн, али и офлајн рад и тако обогатити нашу заједницу. Позивамо вас да нам представите своје идеје за стварање и ширење слободног садржаја. Подносиоци могу бити појединци, институције, невладине организације, организације које се баве неформалним образовањем или оне које имају заједничке циљеве са Викимедијом Србије. Имајте у виду да су у питању мањи пројекти и да је горња граница тражених средстава 500 евра по пројекту.
Како да се пријавим?
Најпре посетите део сајта Викимедије Србије намењеног пројектима како бисте стекли бољи увид у то шта је оно на чему ми радимо и како ви можете да допринесете. Такође можете погледати резултате микрогрантова из 2019. и 2017. године. Уколико имате идеју за пројекат, али нисте сигурни да ли је идеја у складу са нашом мисијом или нисте сигурни да ли ћете моћи да сами реализујете све активности, препоручујемо да погледате стратегију наше организације и обратите пажњу на области у оквиру наших стратешких фокуса:
Образовање – у оквиру ове области ради се на остваривању сарадње са школама и факултетима у погледу имплементације образовних пројеката Викимедије Србије у поменутим институцијама. Можете користити већ постојеће моделе сарадње са образовним институцијама попут креирања чланака на Википедији уместо семинарских радова од стране ученика и студената, али можете осмислити и неку другу врсту заједничког рада.
Сарадња са институцијама културе и институцијама од јавног значаја (ГЛАМ институцијама) – у оквиру ове области потребно је остварити двосмерну сарадњу са поменутим институцијама. Фокус може бити на дигитализацији културног наслеђа и обогаћивање Викимедијине оставе или Википедије ослобођеним материјалима.
Подстицање волонтирања је тема која је стално актуелна у Викимедији Србије имајући у виду да је удружење пре свега волонтерске оријентације. Осмислите начине на које можете ојачати заједницу, мотивисати волонтере и промовисати волонтеризам. Посебно охрабрујемо пројекте који укључују припаднике/це осетљивих друштвених група.
Уколико и даље имате недоумице, слободно нас контактирајте и радо ћемо вам појаснити могућности реализације.
Образац за предлоге пројеката можете преузети на овом линку и попуњеног га послати на grants@vikimedija.org. Уколико вам је потребна консултација приликом попуњавања обрасца, пишите нам. Образац се не попуњава онлајн већ се преузима и попуњен шаље на наведену мејл адресу.
Циљеви пројекта морају бити у вези са слободним знањем и резултати морају бити објављени под слободном лиценцом.
Желимо иновативне пројекте, свеже идеје, али ћемо, наравно, узети у обзир и пројекте који су осмишљени по већ постојећим моделима. Уколико имате идеју за обимнији пројекат, позивамо вас да кроз микрогрант реализујете један његов део, а да следеће године (или кроз више година), на обострано задовољство, наставимо рад на свеобухватнијем пројекту.
Предлоге нам доставите најкасније до 20.02.2020. године.
Сви подносиоци пројеката ће до 10. марта бити обавештени о исходу.
Напомена: Имајући у виду да је Викимедија Србије волонтерска организација и да на пројектима раде добровољци који не добијају новчану накнаду, кроз конкурс доделе микрогрантова се не практикује исплата хонорара.
Временски оквир реализације:
20.02.2020 – Завршетак пријава и почетак селекције.
01.03. 2020 – Први круг селекције.
10.03.2020 – Коначна одлука о пројектима који ће бити финансирани.
10.03 – 20.03.2020 – Почетак реализације пројеката.
15.12.2020 – Завршетак реализације пројеката и почетак писања завршних извештаја.
10.01.2021 – Крајњи рок за достављање завршних извештаја.
Верујемо да ћете бити креативни и пуни идеја за нове вики подухвате.
Пројекти којима су додељени микрогрантови Викимедије Србије настављају да ређају успехе. У 2019. години подржано је чак осам разноврсних идеја које су успешно спроведене у дело. Подухвати су, осим у Београду, реализовани на територији планине Ртањ, у Нишу и Новом Саду. Учесници су обогатили Викимедијину Оставу за 4283 фотографије, а Википедију на српском за 580 чланака.
Микрогрантови су мањи грантови у износу до 500 евра које Викимедија Србије додељује почетком године. Конкурс је био отворен од 17. јануара до 20. фебруара, а право подношења пројеката имали су појединци, институције, невладине организације и сви они са жељом ширења слободног знања. Искуство у реализацији пројеката није било неопходно, све док су волонтери имали добру замисао и жељу да је реализују. Иако је одзив био велики, Викимедија Србије је подржала осам пројеката:
Вики сениор – пројектне активности су обухватале серију радионица уређивања чланака на Википедији за пензионере и људе старије доби, као и фото-туре по музејима. Пројекат је водила искусна уредница Милица Буха која је у 2018. године реализовала пројекат Библиотекари града Београда о Београду. Током 2019. године, учесници су написали и допунили 232 чланка, а такође су поставили 519 фотографија, од којих 164 представљају старе, архивске фотографије.
Пољопривредне науке у Србији – пројекат је подразумевао постављање тексуалног и мултимедијалног садржаја на Википедију и Викимедијину оставу у вези са пољопривредним и њима сродним наукама, као и организовање изложбе о првом српском доктору пољопривредних наука Ђорђу Радићу. Пројекат су покренули учесници пројекта Вики-библиотекар Игор Живановић и Оја Кринуловић. У 2019. је постављено 16 публикација и 95 фотографија, а написано и допуњено 58 чланака.
Биодиверзитет планине Ртањ са освртом на угрожене врсте – пројекат је подразумевао прикупљање фото-материјала са планине Ртањ, као и писање чланака на ту тему. Пројекат је водила Милица Алексић, нова уредница која је са својим тимом током године прикупила и поставила 501 фотографију и написала и допунила 49 чланака.
У шифоњеру: Одевни предмети српске народне ношње је био пројекат проширивања садржаја на Викимедијиним пројектима на тему делова српских традиционалних ношњи. Пројекат води Тара Вујовић, а осим ње, активности подржава и бивша Википедијанка стажискиња Јована Обрадовић. Укупно је постављено 429 фотографија, а написано је и допуњено 35 чланака.
Вики чува шуме – овим пројектом група волонтера на челу са Николом Вељковићем из Новог Сада, настојала је да обогате количину слободних информација о врстама шумских станишта Србије, како би се повећала свест о њиховом значају. Пројекат је водио тим из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ који је претходне године реализовао је пројекат Водена станишта и инвазивне врсте Србије. У оквиру њиховог пројекта поставили су 500 фотографија, а написали и допунили 82 чланка.
Ваздух који дишемо је био пројекат Биолошког друштва „Др Сава Петровић”. У склопу пројекта тим је заједно са студентима биологије ПМФ-а Ниш, обогатио Википедију чланцима о лишајима града Ниша и Викимедијину оставу сликама лишаја са теренских истраживања. Пројекат је водио волонтер Слободан Марковић који је био део пројекта Дивљи Вики паркови. Постављена је 101 фотографија, а написано је и допуњено 49 чланака.
Геоморфологија за све је био наставак пројекта „Упознајмо геоморфологију Србије”. Његовом реализацијом вођа пројекта Стефан Митић наставио је да ради на повећању, ширењу слободног знања и илустровању чланака из области геоморфологије на Википедији. Током године је постављено 637 фотографија, а написано и допуњено 75 чланака.
У додиру са природом – крајњи циљ овог пројекта био је пружање доприноса популаризацији дивљих врста које живе код нас, као и заштићених подручја која се суочавају са негативним утицајем човека. Пројекат је водио Марко Николић, а обухватао је теренске обиласке и фото-конкурс током којих су прикупљање фотографије. Укупно је постављено је 1485 фотографија, од којих је више од половине искоришћено за илустровање чланака на Википедији.
Вође пројеката, као и волонтери из њихових тимова носе позитивно искуство и надају се да ће наставити да раде на промоцији и ширењу слободног знања.
Милица Буха
Циљ пројекта је да се у креирање Википедије, највеће светске енциклопедије, укључе људи који су, одласком у пензију, завршили свој радни век али још увек желе да се баве својом професијом, као и да наставе активно да доприносе заједници. Бројна социолошка истраживања вршена на тему пензионисања и волонтерског рада навела су на закључак да би овакав вид ангажовања нашим најстаријим суграђанима донео низ бенефита. У првом реду то је осећај сврсисходности и друштвене корисности, затим испуњење слободног времена, праћење нових технологија и низ других. Поред тога, обзиром да су се радионице одржавале редовно једном недељно, стварале су полазницима осећај извесне обавезе, а и пружале су могућност за једно квалитетно дружење. Резултати после прве године пројекта показују да су наше претпоставке биле исправне. Полазници наших радионица заиста уживају у овим активностима, али то није све. На овај начин Библиотека града Београда се активно укључила не само у процес ширења слободног знања, већ и у процес перманентног образовања одраслих, а Википедија на српском језику обогаћена је великим бројем квалитетних чланака. Највећу корист од овог пројекта ипак имају крајњи корисници, којима је олакшан приступ великом броју корисних информација, говори Милица Буха, вођа пројекта Вики сениор.
Никола Вељковић
С обзиром да смо приметили да је поузданост и прецизност доступних информација о врстама организама који насељавају шумовите пределе Србије, релативно мала, а како су ова станишта често деградирана (не)легалном сечом, изградњом инфраструктуре итд., пројектом ,,Вики чува шуме“ подржаним од стране Викимедије Србије смо настојали да обогатимо количину слободних информација о биљкама, гљивама и животињама шумских станишта, са циљем повећања свести о њиховом значају. Пројекат је обухватао више теренских излазака током пролећа, лета и јесени са циљем прикупљања фотографија врста шумских екосистема, које су накнадно искоришћене у писању чланака о њима на Википедији. Поред испуњених метрика пројекта, квалитетно написани текстови, широј јавности непрестано пружају, и пружаће, могућност информисања у смеру заштите природе. Уз јачање тимског духа и непрестаног дружења са људима сличних интересовања на терену, у природи, свако стечено искуство у вези координисања и организовања било каквих догађаја нас спрема за боље организовање наредних сличних активности. Стога бих охрабрио све заинтересоване, да окупе екипу и без имало оклевања, пријаве се на неки од наредних конкурса Викимедије Србије, прича Никола Вељковић, вођа пројекта Вики чува шуме.
Оја Кринуловић
Игор Живановић
На конкурс Викимедије Србије пријавили смо се у жељи да број чланака на Википедији на српском језику повећамо из области пољопривреде и сродних наука. Уједно је био циљ да се српски научници који су допринели развоју пољопривреде, а пали су у заборав, представе широком аудиторијуму. Пројекат је обухватао писање чланака из области пољопривреде и сродних наука, обилазак пољопривредних институција и пољопривредних добара, пољопривредног сајма, пољопривредне школе, дигитализација старих публикација на тему пољопривреде из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Успешно је организована изложба у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду „Великан српске пољопривреде чија дела трају и данас: 180. година од рођења Ђорђа Радића“, са пратећим каталогом. Све пројектне активности су успешно завршене и можемо рећи да укупна имплементација ни једним сегментом није одступила од планиране. Учесници су били врло заинтересовани и одушевљени идејом да се чланци из области пољопривреде као и научници из те области нађу на Википедији. Ми смо задовољни како је све прошло, па се надамо се да ћемо имати и даље успешну сарадњу са Викимедијом Србије. Викимедија Србије је врло успешна организација и послује професионално дуги низ година и сваки вид сарадње са њима је право задовољство, мишљења су Игор Живановић и Оја Кринуловић, вође пројекта Пољопровредне науке у Србији.
Програм стажирања (Википедијанац стажиста) који је део глобалног програма сарадње са институцијама културе ГЛАМ (Galleries, Libraries, Archives, Museums), реализован је у новембру у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин. За Википедијанца стажисту изабран је Александар Радловачки који је написао преко 50 чланака, дигитализовао три књиге и обогатио Викимедијину оставу са преко 400 мултимедијалних датотека.
Зграда Великобечкеречке штедионице у којој се данас налази Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
Википедијанац стажиста представља пројекат сарадње између Викимедијиних огранака и институција културе и реализује се већ 10 година. У оквиру њега изабрани уредник Википедије током месец дана обавља дигитализацију разних материјала, поставља дигитализовани материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе, ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури у институцији и ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката.
Са историчарем Александром Радловачким смо и раније успешно сарађивали. Програм Александровог стажирања је успешно завршен и резултати су видљиви. Иако је са Википедије већина података о непокретним културним добрима на територији Средњебанатског округа тачна, било је и оних података који нису били довољно прецизни, те их је требало исправити и допунити. Поред ажурирања постојећих текстова, постављени су нови чланци за културна добра која су утврђена у протеклих неколико година, а која се нису налазила на списку. Постављене су фотографије новијег датума и квалитетније резолуције на којима се боље сагледава културно добро. Дигитализовано је неколико књига из наше библиотеке које су на овај начин презентоване широј јавности. Задовољни смо резултатима овог пројекта и сматрамо да је веома користан, како институцијама културе, тако и заинтересованим корисницима и целокупној јавности. Препоручили бисмо овај програм и другим установама културе. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин је на свом сајту објавио чланак о Александровом успешно реализованом пројекту стажирања у овом заводу.
Бојан Којичић, историчар уметности, виши документариста у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин
Пинова вила у Зрењанину, 1939.
Католичка црква Светог Ивана Крститеља у Ечки – стара фотографија
Капела на гробљу у Меленцима у време градње
Изградња цркве у Јаши Томићу 1911.
Дворац Каштел у Ечки, 1901.
Дворац Карачоњи у Новом Милошеву 1911.
Алексадар каже да је стажирање протекло у позитивној атмосфери и изузетно му драго да је стекао увид у рад самог Завода за заштиту споменику културе и њихове активности.
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
По струци сам мастер историчар, а уједно уређујем Википедију од 2006. године, па сам сматрао да је то добар спој за потребе пројекта Википедијанац стажиста.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Овакви програми су важни како би шира јавност која, на жалост, ретко посећује установе културе имала увид у културну баштину коју чувају наше институције културе. Претрага на интернет претраживачима најчешће води до одредница на Википедији, па је самим тим ближа публици.
Шта би издвојио као најбитније резултате?
Као најбитније резултате навео бих ажурирање података о споменицима културе за које је надлежан Завод за заштиту споменика Зрењанин, јер неки од споменика нису до сада били евидентирани на Википедији, а за неке су стајали застарели подаци. Исправљене су и грешке до којих је раније дошло услед непознавања некадашњих места у Банату која су касније спојена у једно. Такође, мноштво фотографија сада чини саставни део чланака о споменицима културе у Средњем Банату.
У којој мери је институција излазила у сусрет када је стажирање у питању?
Са институцијом у којој је спроведено стажирање остварена је одлична сарадња, како са ментором тако и са осталим запосленима. Литература и фотографије из документације Завода били су на располагању стажисти, док бих као једини проблем навео проналажење одговарајућих књига за дигитализацију, услед специфичности установе.
Шта је ова инситуција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Завод за заштиту споменика Зрењанин поседује богату библиотеку која се тиче заштите споменичке баштине, културе, историје и етнологије Зрењанина, Баната, Војводине, Србије и шире, а чине је монографије и стручни часописи. Посебно бих истакао књиге у издању Завода.
Српска православна црква Св.Николе у Новом Бечеју – сводови брода
Средњовековна црква Арача – северна страна
Римокатоличка црква у Беодри – брод ка галерији
Реформатска црква у Зрењанину, декорација изнад улаза
Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.
Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.
Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца
Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије
Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика
Фотографија Будислава Буде Будисављевића Приједорског (1843-1919), српског књижевника, посланика и великог жупана
Аутопортрет Аксентија Мародића (1838-1909), српског сликара
Јоаким Вујић (1772-1847), српски књижевник и драматург
Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.
Александар Тумарић, Википедијанац стажиста
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.
Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?
Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима).
Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама).
Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…
Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.
Насловна страна Писама Доситеја Обрадовића (1833)
Насловна страна дечијег листа Радован (1876)
Псалтикија (велики зборник црквених песама на српском језику писаних Кукузељевом нотацијом)
Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића
Насловна страна Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића)
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије Напомена о ауторским правима:
Gavro Manojlović photo.jpg, Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Jovan Pantelić.jpg, Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије, аутор Новак Радонић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Mileva Simić photo.jpg, Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Pismenica serbskoga jezika 1814.jpg, Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића које се чува у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
_Mi%C5%A1ar.jpg){kind=link}
_valley_35.jpg){kind=link}
