Програм стажирања (Википедијанац стажиста) који је део глобалног програма сарадње са институцијама културе ГЛАМ (Galleries, Libraries, Archives, Museums), реализован је у новембру у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин. За Википедијанца стажисту изабран је Александар Радловачки који је написао преко 50 чланака, дигитализовао три књиге и обогатио Викимедијину оставу са преко 400 мултимедијалних датотека.
Зграда Великобечкеречке штедионице у којој се данас налази Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
Википедијанац стажиста представља пројекат сарадње између Викимедијиних огранака и институција културе и реализује се већ 10 година. У оквиру њега изабрани уредник Википедије током месец дана обавља дигитализацију разних материјала, поставља дигитализовани материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе, ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури у институцији и ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката.
Са историчарем Александром Радловачким смо и раније успешно сарађивали. Програм Александровог стажирања је успешно завршен и резултати су видљиви. Иако је са Википедије већина података о непокретним културним добрима на територији Средњебанатског округа тачна, било је и оних података који нису били довољно прецизни, те их је требало исправити и допунити. Поред ажурирања постојећих текстова, постављени су нови чланци за културна добра која су утврђена у протеклих неколико година, а која се нису налазила на списку. Постављене су фотографије новијег датума и квалитетније резолуције на којима се боље сагледава културно добро. Дигитализовано је неколико књига из наше библиотеке које су на овај начин презентоване широј јавности. Задовољни смо резултатима овог пројекта и сматрамо да је веома користан, како институцијама културе, тако и заинтересованим корисницима и целокупној јавности. Препоручили бисмо овај програм и другим установама културе. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин је на свом сајту објавио чланак о Александровом успешно реализованом пројекту стажирања у овом заводу.
Бојан Којичић, историчар уметности, виши документариста у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин
Пинова вила у Зрењанину, 1939.
Католичка црква Светог Ивана Крститеља у Ечки – стара фотографија
Капела на гробљу у Меленцима у време градње
Изградња цркве у Јаши Томићу 1911.
Дворац Каштел у Ечки, 1901.
Дворац Карачоњи у Новом Милошеву 1911.
Алексадар каже да је стажирање протекло у позитивној атмосфери и изузетно му драго да је стекао увид у рад самог Завода за заштиту споменику културе и њихове активности.
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
По струци сам мастер историчар, а уједно уређујем Википедију од 2006. године, па сам сматрао да је то добар спој за потребе пројекта Википедијанац стажиста.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Овакви програми су важни како би шира јавност која, на жалост, ретко посећује установе културе имала увид у културну баштину коју чувају наше институције културе. Претрага на интернет претраживачима најчешће води до одредница на Википедији, па је самим тим ближа публици.
Шта би издвојио као најбитније резултате?
Као најбитније резултате навео бих ажурирање података о споменицима културе за које је надлежан Завод за заштиту споменика Зрењанин, јер неки од споменика нису до сада били евидентирани на Википедији, а за неке су стајали застарели подаци. Исправљене су и грешке до којих је раније дошло услед непознавања некадашњих места у Банату која су касније спојена у једно. Такође, мноштво фотографија сада чини саставни део чланака о споменицима културе у Средњем Банату.
У којој мери је институција излазила у сусрет када је стажирање у питању?
Са институцијом у којој је спроведено стажирање остварена је одлична сарадња, како са ментором тако и са осталим запосленима. Литература и фотографије из документације Завода били су на располагању стажисти, док бих као једини проблем навео проналажење одговарајућих књига за дигитализацију, услед специфичности установе.
Шта је ова инситуција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Завод за заштиту споменика Зрењанин поседује богату библиотеку која се тиче заштите споменичке баштине, културе, историје и етнологије Зрењанина, Баната, Војводине, Србије и шире, а чине је монографије и стручни часописи. Посебно бих истакао књиге у издању Завода.
Српска православна црква Св.Николе у Новом Бечеју – сводови брода
Средњовековна црква Арача – северна страна
Римокатоличка црква у Беодри – брод ка галерији
Реформатска црква у Зрењанину, декорација изнад улаза
Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.
Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.
Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца
Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије
Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика
Фотографија Будислава Буде Будисављевића Приједорског (1843-1919), српског књижевника, посланика и великог жупана
Аутопортрет Аксентија Мародића (1838-1909), српског сликара
Јоаким Вујић (1772-1847), српски књижевник и драматург
Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.
Александар Тумарић, Википедијанац стажиста
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.
Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?
Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима).
Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама).
Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…
Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.
Насловна страна Писама Доситеја Обрадовића (1833)
Насловна страна дечијег листа Радован (1876)
Псалтикија (велики зборник црквених песама на српском језику писаних Кукузељевом нотацијом)
Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића
Насловна страна Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића)
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије Напомена о ауторским правима:
Gavro Manojlović photo.jpg, Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Jovan Pantelić.jpg, Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије, аутор Новак Радонић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Mileva Simić photo.jpg, Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Pismenica serbskoga jezika 1814.jpg, Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића које се чува у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Последње у реду такмичење на Википедији у 2019. години, у организацији Викимедије Србије, донело је Википедији на српском 165 чланака. Шеснаест учесника написало је 142, а допунило 23 чланка на тему знаменитих жена. Укупно је додато 2.844.242 бајта. Прво место освојио је корисник МареБГ, друго место заузела је Милица Буха, док ће трећу награду добити корисник Пинки.
Ово такмичење је организовано у циљу повећања видљивости значајних жена из области науке, књижевости, уметности, спорта и многих других, али и повећања свести о достигнућима ових жена. Викимедија Србије активно ради на смањењу родног јаза кроз низ пројеката и активности и овим подухватом настоји да повећа садржај на Википедији о различитим успесима којима су ове жене оставиле траг у историји.
Такмичари су могли да пишу чланке од 1. новембра до 1. децембра, а поред стварања нових, учесници су охрабривани да преводе чланке са других језичких верзија Википедије. Укупно је написано 142, а допуњено 23 чланка.
Корисник МареБГ је са унетих 1.571.235 бајтова однео победу и тако освојио ваучер од 20.000 РСД за куповину технике. На другом месту се нашла корисница Милица Буха због чега је награђена ваучером од 10.000 РСД за куповину технике, док је трећенаграђени Пинки освојио ваучер од 5.000 РСД за куповину технике. Осим прве три награде, Викимедија Србије додељује две посебне награде у виду књига корисницима Serbian Nickmen и Добрислави.
У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 5, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Жири су чинили искусни уредници Википедије: Марина Симић, Милена Миленковић и Марко Станојевић.
Честитамо победницима и захваљујемо се свим уредницима који су учествовали у овом подухвату.
Ауторка: Ивана Маџаревић
Напомена о ауторском праву: We Can Edit.jpg, у јавном власништву, аутора J. Howard Miller, а прерађена од стране Tom Morrisa са Викимедијине мултимедијалне оставе.
Викимедија Србије ће 3. децембра од 18 часова обележити 14 година од оснивања организације. Прослава ће се одржати у просторијама Викимедије Србије, на адреси Дечанска 4/3, окупљањем пријатеља организације којима ћемо представити постигнуте резултате у још једној години постојања.
На самом почетку окупљања ће се обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић чиме ће и отворити прославу. Након симболичног отварања, Ивана Маџаревић ће представити најбитније пројекте и активности организације у 2019. години. На прослави ћемо вам приказати и нови сајт Викимедије Србије, као и упознати са новом запосленом на позицији Менаџера за сарадњу са институцијама културе. На крају прославе ћемо прогласити најбољи пројекат за 2019. годину и уделити симболичне награде за доприносе нашој заједници.
За све заинтересоване чланове наше заједнице, који нису из Београда, а желе да присуствују окупљању, обезбеђена су средства за рефундацију путних трошкова. Сви заинтересовани за рефундацију се могу пријавити путем мејла kancelarija@vikimedija.org.
О Викимедији Србије Викимедија Србије је волонтерска организација чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.
Викимедија Србије на Википедији на српском језику организује такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака на тему знаменитих жена. Такмичење траје од 1. новембра до 1. децембра. За прва три места су обезбеђени ваучери за куповину технике, а такође су обезбеђене и специјалне награде у виду књига.
Такмичење је организовано у циљу повећања видљивости значајних жена из области науке, књижевости, уметности, спорта и многих других, али и повећања свести о достигнућима ових жена. Викимедија Србије активно ради на смањењу родног јаза кроз низ пројеката и активности и овим подухватом жели да повећа садржај на Википедији о различитим успесима којима су ове жене оставиле траг у историји.
Позивамо све уреднике да се прикључе такмичењу, заједно раде на обогаћивању Википедије, уче од својих сарадника и тако освоје награде. На такмичењу могу учествовати и они који до сада нису уређивали Википедију. Помоћ могу наћи у брошурама за уређивање Википедије на Остави или видео туторијалима Новим учесницима препоручујемо уређивање преко Визуелног уређивача.
Правила и смернице:
Сви регистровани корисници и кориснице могу да учествују у такмичењу.
Такмичари имају слободу у избору тема чланака о којима ће писати.
Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора.
Током трајања такмичења или након завршетка истог сви такмичари и такмичарке прилажу списак чланака које су написали у креираној евиденцији.
У евиденцији је потребно нагласити када такмичар/ка заврши са писањем чланка (нпр. урађено, завршено) како би чланови жирија током такмичења могли да дају оцене. Такође, пожељно је обележити да ли је у питању нов или допуњен чланак.
Чланови жирија који дају оцене и доносе одлуку о победницима су Vilena66, Марина Симић и Марко Станојевић.
Чланови жирија прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5 а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка. Чланци за које се утврди да нису тема такмичења биће изузети из оцењивања. Право на награду добијају прва три корисника са највише бодова, а доделиће се и две посебне награде у виду књига.
Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор потребно је унети шаблон {{Знамените жене (2019)}}.
Број чланака није ограничен. Чланци се не шаљу Викимедији Србије већ се директно постављају на Википедију.
Шта није дозвољено?
Будући да је ово такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака, неће бити признати чланци пребачени са хрватске, бошњачке или српскохрватске Википедије, или написани ботовима.
Дозвољено је писање и допуна чланака искључиво од 1. новембра до 1. децембра. Чланци који су написани ван тог периода неће бити признати.
Тамичење се односи на писање и допуну чланака, па шаблони и спискови неће бити признати. Чланци у којима је више од половине садржаја списак или табела, биће дисквалификовани.
Награде:
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 20.000 динара
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 10.000 динара
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 5.000 динара
специјалне награде: књиге
За сва додатна питања у вези са одабиром теме, референцама и сл, слободно пишите на имејл адресу Викимедије Србије kancelarija@vikimedija.org.
Срећно! 🙂
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима: We Can Edit.jpg, у јавном власништву, аутора J. Howard Miller, а прерађена од стране Tom Morrisa.
