Викимедија Србије на Википедији на српском језику организује такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака на тему знаменитих жена. Такмичење траје од 1. новембра до 1. децембра. За прва три места су обезбеђени ваучери за куповину технике, а такође су обезбеђене и специјалне награде у виду књига.
Такмичење је организовано у циљу повећања видљивости значајних жена из области науке, књижевости, уметности, спорта и многих других, али и повећања свести о достигнућима ових жена. Викимедија Србије активно ради на смањењу родног јаза кроз низ пројеката и активности и овим подухватом жели да повећа садржај на Википедији о различитим успесима којима су ове жене оставиле траг у историји.
Позивамо све уреднике да се прикључе такмичењу, заједно раде на обогаћивању Википедије, уче од својих сарадника и тако освоје награде. На такмичењу могу учествовати и они који до сада нису уређивали Википедију. Помоћ могу наћи у брошурама за уређивање Википедије на Остави или видео туторијалима Новим учесницима препоручујемо уређивање преко Визуелног уређивача.
Правила и смернице:
Сви регистровани корисници и кориснице могу да учествују у такмичењу.
Такмичари имају слободу у избору тема чланака о којима ће писати.
Сви чланци треба да буду написани у складу са политикама и смерницама Википедије, што између осталог подразумева коришћење енциклопедијског стила писања и навођење извора.
Током трајања такмичења или након завршетка истог сви такмичари и такмичарке прилажу списак чланака које су написали у креираној евиденцији.
У евиденцији је потребно нагласити када такмичар/ка заврши са писањем чланка (нпр. урађено, завршено) како би чланови жирија током такмичења могли да дају оцене. Такође, пожељно је обележити да ли је у питању нов или допуњен чланак.
Чланови жирија који дају оцене и доносе одлуку о победницима су Vilena66, Марина Симић и Марко Станојевић.
Чланови жирија прегледаће све чланке и бодовати сваки понаособ бодовима од 0 до 5 а затим ће оцену помножити са бројем бајтова новог или допуњеног чланка. Чланци за које се утврди да нису тема такмичења биће изузети из оцењивања. Право на награду добијају прва три корисника са највише бодова, а доделиће се и две посебне награде у виду књига.
Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор потребно је унети шаблон {{Знамените жене (2019)}}.
Број чланака није ограничен. Чланци се не шаљу Викимедији Србије већ се директно постављају на Википедију.
Шта није дозвољено?
Будући да је ово такмичење у писању нових и допуњавању постојећих чланака, неће бити признати чланци пребачени са хрватске, бошњачке или српскохрватске Википедије, или написани ботовима.
Дозвољено је писање и допуна чланака искључиво од 1. новембра до 1. децембра. Чланци који су написани ван тог периода неће бити признати.
Тамичење се односи на писање и допуну чланака, па шаблони и спискови неће бити признати. Чланци у којима је више од половине садржаја списак или табела, биће дисквалификовани.
Награде:
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 20.000 динара
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 10.000 динара
награда: Ваучер за куповину технике у износу од 5.000 динара
специјалне награде: књиге
За сва додатна питања у вези са одабиром теме, референцама и сл, слободно пишите на имејл адресу Викимедије Србије kancelarija@vikimedija.org.
Срећно! 🙂
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима: We Can Edit.jpg, у јавном власништву, аутора J. Howard Miller, а прерађена од стране Tom Morrisa.
Ове јесени такмичење на Википедији на тему глуме резултирало је са 165 чланака, од којих је 129 нових, а 36 допуњених. Надметање је трајало месец дана – од 2. септембра до 2. октобра и обогатило је Википедију са 5.729.001 бајтом. Прво место освојио је корисник Миљан Симоновић, друго место заузела је Милена Миленковић, док ће трећу награду добити Николина Шепић.
Дон Ђовани, Опера СНП, Нови Сад, 2007-2008
Такмичење на тему глуме је друго такмичење по реду у овој години. Неке од тема о којима су учесници могли да пишу су филмови, серије, позоришне представе, биографије, награде и признања и многе друге. Осим стварања нових, учесници су охрабривани да преводе чланке са других језичких верзија Википедије, као и да допуњују постојеће чланке новим информацијама и тако увећају количину слободног садржаја на интернету.
Такмичари су могли да пишу чланке од 2. септембра до 2. октобра и признавали су се само чланци написани у том периоду. Укупно је написано 129 чланака, а допуњено 36.
Корисник Миљан Симоновић је са унетих скоро 1.831.578 бајтова однео победу и тако освојио ваучер од 20.000 РСД за куповину технике. На другом месту се нашла корисница Милена Миленковић због чега је награђена ваучером од 10.000 РСД за куповину технике, док је трећенаграђена Николина Шепић освојила ваучер од 5.000 РСД за куповину технике. Осим прве три награде, Викимедија Србије додељује две посебне награде у виду карти за позориште корисницима Lotom и Shiny.
Иако сам се претходних година доста такмичио и више пута побеђивао, у последњем периоду ми обавезе нису дозвољавале да се у потпуности посветим такмичењима. Ипак, овог пута ме је заинтересовала сама тема такмичења, пошто доста волим да гледам филмове и серије, тако да сам одлучио да напишем неколико чланака. Међутим, након неколико чланака о серијама, пребацио сам се на биографије глумаца и глумица, пошто су на Википедији на српском чланци о данас познатим глумцима углавном кратки и садрже свега неколико реченица. Из тог разлога, решио сам да се позабавим уметницима као што су Кристофер Нолан, Ема Вотсон, Ема Стоун, Мишел Вилијамс и други, тако да су ти чланци сада комплетирани и надам се да ће ускоро бити изабрани за сјајне чланке на Википедији.
Миљан Симоновић, победник такмичења на тему глуме
У писању и допуњавању чланака могли су да учествују сви регистровани корисници Википедије. За такмичење су се пријављивали на страни на Википедији, док су чланке уносили у евиденцију. Након истека такмичења, чланови жирија су додељивали оцене од 0 до 5, које су се множиле са бројем унетих бајтова. Жири су чинили искусни уредници Википедије: Мирослав Лоци, Марко Адам и Теодора Лукић.
Честитамо победницима и захваљујемо се свим уредницима који су учествовали у овом подухвату.
У Београду је од 11. до 13. октобра одржана конференција уредника Википедије и волонтера Викимедије из Средње и Источне Европе коју су организовалиВикимедија Србије и Задужбина Викимедија. Конференцију су отворили Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, Валери Да Коста, шефица тима за ангажовање заједнице Задужбине Викимедија, Ирини Рељин, помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација и Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије и организаторка конференције.
Учесници ЦЕЕ конференције 2019
Филип Маљковић је у уводном обраћању подсетио да је прва оваква конференција одржана 2012. године у Београду и истакао је да се на овај начин шири и јача значај региона Средње и Источне Европе. Ирини Рељин је потом указала на значај подршке Министарства трговине, туризма и телекомуникација оваквим догађајима и инцијативама, нарочито имајући у виду што се Министарство бави пројектима заштите људи на интернету.
Ове године се конференција одржала под слоганом Broaden Your Capacity! Конференција је обрађивала теме попут Википедије и осталих Викимедијиних пројеката, слободног знања, доступних алата, али и међусобне сарадње волонтера из овог дела Европе. Догађај је окупио близу 100 учесника из више од 30 земаља.
Поред главног програма, део публике учествовао је у претконференцијском дану, који је био намењен унапређивању њихових вештина. Тренинг је држао Асаф Бартов из Задужбине Викимедија, а исти се фокусирао на мотивацију и ретенцију волонтера, као и на управљање конфликтима.
Програм конференције је био подељен у три сале и то у зависности од тога које теме покривају. Тако су првог дана учесници имали прилику да чују кроз какве пројекте заједнице из Средње и Источне Европе повећавају садржај на Вики пројектима, које алате користе како би садржај био квалитетнији и како улажу у мотивацију волонтера. Викимедијин покрет тренутно ради на стварању стратегије за 2020-2030, па је једна сесија била посвећена свеобухватном процесу израде стратегије. Будући да је један од основних циљева окупљања дељење искуства у циљу имплементације различитих модела сарадње у ЦЕЕ афилијацијама, учесници су приређени “муњевити” говори. Идеја оваквог вида презентације је да већи број људи, а у овом случају чак једанаесторо, кроз неколико минута подели искуство из заједнице из које долази и прикаже другима како могу применити управо тај модел сарадње. Осим тога, пажња је добрим делом посвећена темама о смањењу родног јаза на Вики пројектима и могућностима веће инклузије путем различитих догађаја и пројеката. Поред интерактивних предавања и панел дискусија, део програма чиниле су радионице, од који се може издвојити радионица о коришћењу Википодатака.
Милена Миленковић
За конференцију сам се пријавила како бих упознала што више људи наравно а и како бих сазнала нешто ново. На тај начин сам добила информације о томе шта раде Википедијанци у другим земљама, који су проблеми са којима се суочавају и какве пројекте покрећу. Заједно смо разменили искуства што је наравно и идеја конференције. Највише су ми се допале сесије које се тичу родног јаза, сесије о диверзитету и његовог места на Википедији, као и радионице како задржати новајлије на Википедији. Тако сам добила неке нове идеје о пројектима које желим да имплементирам у својој заједници ускоро, а тичу се диверзитета међу уредницима. Не планирам ту да се зауставим већ да и урадим нешто што су већ други Википедијанци урадили у њиховој заједници, а тиче се новајлија. Пошто ми је ово прва конференција на којој учествујем, надам се да неће ово бити последњи пут и да ћу наредних година бити још активнија на конференцијама као и у заједници.
Милена Миленковић, једна од учесница конференције из локалне заједнице
Другог дана конференције учесницима су представљени начини на које могу успоставити партнерства и како кроз ова умрежавања могу постићи боље резултате. Добар део дана био је посвећен заједници која чини срж покрета. Ове сесије биле су подељене у неколико целина: здрава радна атмосфера, ангажовање волонтера и доступни ресурси. Учесници су учили о здравој радној атмосфери у заједници кроз округле столове и предавања о ретенцији уредника, мотивисању и координацији волонтера, као и повезивању различитих заједница кроз коришћење нове платформе Wikimeda Space. У оквиру ангажовања заједнице представљени су другачији приступи волонтерима, за које су такође представљени онлајн и офлајн ресурси. Ови ресурси би требало да олакшају рад волонтера, као и да им унапреде техничке и софт скил вештине. О техничким вештинама учесници су могли да чују у блоку сесија о Википодацима, али и на радионици о поменутом пројекту. На крају другог дана, говорило се о будућности ЦЕЕ покрета у Викимедијином свету, а дружење се наставило кроз градску туру и вечеру и познатом делу Београда – Скадарлији.
Мирослав Лоци
Изузетно сам задовољан одзивом учесника и предавача, као и уиграношћу целог тима волонтера, који су уложили много труда како би конференција протекла у најбољем реду. Ово је највећи скуп који је Викимедија Србије до сада организовала и доказали смо да можемо бити лидери у ЦЕЕ региону, и да смо спремни да растемо и још више ширимо капацитете.
Мирослав Лоци, члан организационог и програмског тима ЦЕЕ конференције.
Кирил Симеоновски
Ова конференција је сваке године одлична могућност за дељење искустава и идеја у оквиру широког круга људи из земаља које се истовремено одликују са многим сличним и различитим стварима, али сви имају за крајни циљ промовисање и раширивање Викимедијиног покрета кроз постојано учење и заједничку сарадњу. Као председник програмског одбора поносим се својим тимом за стварање свеобухватног програма који је био позитивно прихваћен од стране учесника и успео је да задовољи све потребе њихових заједница. Својим предавањима сам поделио своје знање на једноставан и практичан начин, а мислим да сам успео да подстакнем и усмерим учеснике да размишљају отвореније и креативније за будућност регионалне сарадње и конференције. Ствар која ми се можда највише свидела је позив за експериментисање са новим идејама у сврху мотивисања и задржавања активних корисника на Викимедијиним пројектима. Све у свему, организатори конференције уз драгоцену помоћ волонтера су поставили висок стандард за будуће организаторе.
Кирил Симеоновски, председник Програмског одбора ЦЕЕ конференције
Током трећег дана конференције прожимале су се неке од најзанимљивих тема. У разноликом покрету као што је Викимедијин, волонтери се сусрећу са различитим изазовима када је квалитет садржаја на Вики пројектима у питању. Један од таквих је различито категорисање због родова које постоје, односно не постоје у неким језицима. Без обзира на различите баријере, заједнице из Средње и Источне Европе и даље настављају са сарадњом, нарочито када је у питању сада већ познато такмичење ЦЕЕ Пролеће. Током једне сесије разматрани су иновације које могу бити уведене у оквиру такмичења. Говорећи о иновацијама, не може се заобићи презентација о измени визуелног идентитета Викимедије који се очекује у наредним годинама. Презентација је изазвала занимљиву дискусију међу заједницом. Осим ње, велику пажњу је привукла сесија о селекцији чланова Управног одобра Задужбине. Поред презентација и дискусија, једна од најинтерактивнијих радионица тицала се мапирања различитих радњи које се обављају ради бољег уходавања нових уредника и волонтера. Уходавање нових волонтера ради се великим делом кроз Образовни програм, који је током овог дана представљен кроз Вики клубове у Јерменије или видео туторијале у Србији.
Ивана Маџаревић
Било ми је велико задовољство да организујем једну овакву конференцију, заједно са тимом волонтера Викимедије Србије. Будући да су учесници из земаља Средње и Источне Европе, сви смо повезани сличном културом или историјом. Ово нам омогућава да се умрежимо и да заједно осмислимо начине на које можемо сарађивати и тако остваримо много већи утицај него што бисмо га остварили индивидуално. Управо је ово идеја осмог ЦЕЕ окупљања – да проширимо наше капацитете, не само кроз размену знања и деловањем појединачних организација, већ кроз заједнички рад и коришћење доступних ресурса у различитим земљама. Процес организације је трајао годину дана и иако смо се сусретали са различитим изазовима, успех се исплатио када смо на крају конференције имали задовољне учеснике, пуне идеја и енергије да те идеје покрену.
Ивана Маџаревић, организаторка ЦЕЕ конференције
Организациони тим и волонтери на ЦЕЕ конференцији 2019
Партнери конференције су били Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Тесла вода, Телеком Србија, Висока школа електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду, КарГо, Туристичка организација Београда и Туристичка организација Србије.
Аутори: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић (Викимедија Србије)
Викимедија Србије је расписала конкурс за реализацију и финансирање волонтерских пројеката у домену образовања, сарадње са институцијама културе и волонтирања. Конкурс је трајао од 2. јула до 5. августа 2019. и био је отворен за све појединце, представнике организација, институција културе и образовања. На конкурс је пристигло 17, а одобрено је 7 пројеката који ће званично бити увршћени у годишњи план Викимедије Србије.
Комисија, коју су чинили Миљан Симоновић, Бојан Цветановић, Небојша Ратковић и Ивана Маџаревић, је спровела два круга селекције. Након тога Управни одбор донео је одлуку о прихватању пројеката и подносиоци пројеката обавештени су о коначним резултатима конкурса.
Пројекти који су прихваћени у оквиру области образовања су:
Коришћење википодатака за проналажење информација, обележавање ентитета и унапређење садржаја на вебу (Рударско-геолошки факултет, Ранка Станковић) – У оквиру пројекта биће реализована предавања и радионице о различитим могућностима повезаних отворених података и њихове улоге у семантичком вебу, са акцентом на Википодатке. Планирана предавања и радионице ће бити отвореног типа и биће намењени студентима (првенствено) различитих профила. Циљ пројекта је да се развије интегрисано знање између будућих инжењера, филолога, информатичара, и других заинтересованих, како би се заједнички истражиле могућности примене повезаних отворених података. Током целе кампање ће се унапредити првенствено садржај Википодатака, али и садржај постојећих веб страница уметањем динамичких карата и повезивањем ентитета са Википодацима.
Школарци раде на занимљивом Вики чланку (ОШ „Јован Стерија Поповић”, Сања Јечменица) има за циљ да се ученицима омогући да кроз учешће на пројекту стекну искуство у раду и примене знање које су научили на часу Информатике и рачунарства. Ученици ће научити правила писања чланака на Википедији и моћи ће практично да виде и сазнају шта значи ауторско право.
Пројекти који су прихваћени у оквиру области сарадње са институцијама културе су:
Вики-библиотекар (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Александра Поповић) је пројекат чије су циљне групе радници у библиотечко- информационој делатности, истраживачи, студенти Катедре за библиотекарство и информатику и сви други заинтересовани корисници библиотека. Идеја је да се кроз пројектне активности ради на оспособљавању циљних група за рад на Википедији и Викимедијиној остави. У том смислу се пре свега библиотекари едукују за коришћење модерних платформи у свом раду. Велики акценат је стављен на дигитализацију и постављање библиотечког садржаја (публикације, фотографије, разгледнице и сл) на Викимедијину оставу, Викиизворник или Викикњиге са поштовањем свих ауторских права.
Књига за све, зашто да не? (Арапски културни центар, Ена Поповић) – Идеја је покренута од стране Арапског културног центра и подразумева дигитализацију књига на арапском језику, које постоје у библиотекама у Србији и постављање истих на Викимедијине пројекте. Књиге на арапском језику су прилично ретке, тако да је студентима тешко да набаве примерак одређене књиге за себе. Организациони тим ће дигитализовати и пописати најзначајнија дела арапске књижевности на арапском језику и њихове преводе на српски језик, чиме ће свима, а посебно студентима арапског језика и књижевности и дипломираним филолозима, омогућити бесплатан приступ тим књигама. Арапски културни центар отвара и сопствену библиотеку, тако да ће пројекат обухватити и књиге које се налазе у фундусу библиотеке. Овај пројекат подразумева сарадњу са институцијама попут Народне библиотеке Србије, Филолошког факултета, Библиотеке Града Београда, као и других, мањих и приватних библиотека. Фокус ће бити на књигама од великог значаја за књижевност, језик, културу, науку, уметност…
Пројекти који су прихваћени у оквиру области подстицања волонтеризма су:
Пројекат Градови Војводине (Дарко Гајић) ће обухватити посете и обиласке градова на територији Аутономне Покрајине Војводине, повећање броја фотографија, допуна и израда нових страница на Википедији на српском језику и то о: грађевинама и трговима са архитектонским и споменичким наслеђем, манифестацијама од културног и туристичког значаја, спортским објектима, индустријским објектима, установама културе (музеји, библиотеке, културни центри…), установама образовања (школе и високошколске установе), верским објектима свих конфесија…
Пројекат Вики воли стрижибубе (Хабипрот, Бојана Надаждин) има за циљ обогаћивање Википедије чланцима, фотографијама и мапама распрострањења о стрижибубама у Србији. Такође, један од циљева је и подизање нивоа знања студената о стрижибубама и оспособљавање за рад на Википедији и Викимедијиној остави. Реализацијом ове идеје анимирају се студенте ради промоције слободног знања, тако што им се пре свега преносе знања и искуства стечена дугогодишњим радом на терену и показају колико је битна доступност информација у развоју научне заједнице.
Пројекат Википедија је женског рода(Теодора Лукић) има за циљ повећање знања о женама које су допринеле култури, науци и уметности у Србији и онима које то још увек чине, као и њихова афирмација и повећање свести о важности жена у друштву и интелектуалној заједници. Такође, циљ пројекта је и повећање свести о улози жене у друштву, заједници и религији, као и дестигматизација разних тема везаних за жене, женско тело и женску улогу уопште. Пројекат ће се бавити битним проблемом који се тиче шире масе. Активности које ће бити обухваћене пројектом су радионице о уређивању Википедије, затим само сређивање и додавање чланака о женама и женским темама у Србији, те постављање фотографија жена, њихових дела, достигнућа и доприноса на Викимедијиној остави, као и евентуална дигитализација књижевних дела у вези са темом пројекта. Активности су планиране у Суботици, Новом Саду, Београду, Новом Пазару, Пироту и Нишу. Цео пројекат је намењен како женама, тако и мушкарцима, ученицима и студентима и свим члановима заједнице.
Захваљујемо се свим подносиоцима који су учествовали на конкурсу и честитамо онима којима су пројекти одобрени. Верујемо да ћемо имати успешну сарадњу.
Kategorije: Викимедија Србије, Грантови, Заједница | Komentari su isključeni na Резултати конкурса за реализацију и финансирање волонтерских пројеката Викимедије Србије за 2020. годину
Трећа по реду акција уредника Википедије на српском језику трајала је од 30. августа до 15. септембра 2019. године. Циљ акције био је прављење и проширивање чланака о фудбалским репрезентативцима и тренерима Југославије, свим осталим југословенским фудбалерима и фудбалским тренерима, као и чланцима везаним за југословенски фудбал.
Правила акције била су:
Учесници акције морају бити регистровани корисници.
Чланци који улазе у евиденцију морају бити о југословенским фудбалским репрезентативцима, фудбалским тренерима репрезентације Југославије или уопштено о југословенским фудбалерима и југословенском фудбалу.
Споменицу добијају сви учесници који напишу 5 или више чланака, односно прошире 10 или више са минимум 2500 бајтова.
Код свих новонаписаних и значајно проширених чланака на страници за разговор унети шаблон {{Југо фудбал акција}}.
Акција траје од 30. августа до 15. септембра 2019. године, а чланци у евиденцији рачунаће се само ако су направљени или проширени током трајања акције.
У акцији је укупно учествовало 17 корисника, направљено је 240 чланака, а постављено 1.575.840 бајтова. Највише чланака направио је корисник Soundwaweserb, укупно 77. За њим следе корисници MareBG са 52 и Вукан Ц, који је направио 50 чланака.
Прави успех акције огледа се у томе што су направљени сви чланци који су недостајали о југословенским фудбалским репрезентативцима на Светским првенствима од 1930. до 1990. године, као и чланци о југословенским фудбалерима на Европским првенствима од 1960. до 2000. године и југословенским фудбалским олимпијцима од 1920. до 1988. године. Одрађено је 6 чланака о утакмицама репрезентације Југославије и чланци о свим фудбалским селекторима Југославије. Ажурирани су постојећи и направљени сви чланци који су фалили о сезонама Купа Југославије и Купа Србије и Црне Горе у фудбалу. Осим чланака, током трајања акције Википедија је обогаћена за 77 фотографија југословенских фудбалера.
Марко Лилић, десно
Идеја да организујем „Југо фудбал акцију” развила се након што смо корисник Soundwaweserb и ја приметили да на Википедији на српском језику недостаје велики број чланака о југословенским фудбалским репрезентативцима, нарочито оних који су учествовали на Светским и Европским првенствима, као и на Олимпијским играма. Акцију је подржало доста корисника и у исту се укључило, па смо заједно одрадили све оне фудбалере који су фалили. Писањем чланака у овој акцији знатно је обогаћена тема југословенског и историје српског фудбала. Највише чланака током трајања акције написао је корисник Soundwaweserb, а посебно бих похвалио новајлије Вукан Ц који је написао 50 чланака и корисницу Николину Шепић која је допринела акцији кроз писање 9 чланака.
Тренутно је у току акција чишћења чланака која траје од 16. до 30. септембра. Главни циљ акције је смањење броја почетничких чланака и чланака за чишћење.
