Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od Sanja Pavlović

Одржан први регионални Женски Вики Камп

Први регионални Женски Вики Камп одржан је у Приштини од 24. до 26. априла, а присуствовале су учеснице из регија Србије, Косова и Албаније.

Ženski Viki Kamp

Женски Вики-камп

На идеју за Камп заједно су дошле Грета, чланица Open Labs колектива у Тирани која ради на образовним пројектима у вези са Википедијом и пројектима који за циљ имају мотивисање жена да се укључе у уређивање Википедије на албанском језику и Сања, чланица Викимедије Србије и покретачица ФемВики иницијативе. Оне су ступиле у контакт са Блертом која у Приштини води групу Girls Coding Kosova, те су заједничким ангажманом успеле да остваре циљ и организују Женски Вики Камп.

Главни мотив за Камп је био да се обезбеди простор и време у реалном свету где би жене из ових крајева могле да се окупе, размене искуства и науче нешто више када је реч о Википедијанској заједници, као и да – уређују Википедију!
Кампу је присуствовало по осам жена са Косова, из Србије и из Албаније, а мотивације за пријаву су биле разне. Неке од њих су желеле да науче да уређују Википедију, неке су желеле да унапреде своје знање, али свака од њих имала је и мотив сусрета са осталим женама са ових простора.

Уређивање Википедије

Током та три дана написале смо/дорадиле око 20 чланака; радиле смо и у групама, и индивидуално. Неке од жена из Србије писале су чланке о познатим Албанкама, па је тако на Википедији на српском језику настао чланак о Хелени Кадаре. Писале смо о женама које су се бавиле/се баве књижевношћу, уметношћу и/или активизмом (Дарија Жилић, Одри Лорд, bell hooks), али и о неким ширим појмовима, попут Жена у науци, или Феминизму трећег таласа. На Википедији на албанском језику рађено је на чланцима о Мајци Терези, Принцези Софији и многим другим женама важним за албанску културу и историју.

Чланак о Дарији Жилић

Поред самог уређивања Википедије, имале смо и доста offline активности. Организовале смо дискусије током којих смо се бавиле узроцима малог процента жена које уређују Википедију, као и разговоре током којих смо заједно тражиле најбоље начине за побољшање ових статистика. Заједнички закључци су били да жене обично немају довољно времена да се посвете и овој врсти активности услед често тесног и захтевног распореда, затим да је Википедија и даље “табу” тема јер се претпоставља да је потребно знање програмирања и других техничких способности да би се уређивало. Закључак је такође био да велики број људи, не само жена, и даље није упознат са чињеницом да је Википедија енциклопедија која је отворена за свакога/сваку да је уређује!
Када је реч о начинима мотивисања и оснаживања жена да уређују, општи закључак је био да су догађаји попут самог Кампа који су тематски усмерени на жене, врло битна мотивација и подстрек за улазак у свет уређивања Википедије. “Самопоуздање ми знатно расте када сам окружена другим женама које уређују. Тада осећам да имам право на грешку или да нешто не знам, а да нећу бити осуђена нити омаловажена због тога, већ да ће ми бити пружена потребна подршка”, написала је једна од учесница на свом папирићу када смо записивале шта мислимо да је потребно како бисмо помогле и другим женама да се укључе.

Share Button

FemWiki 2014: Rekonstrukcija

FemWiki je volonterski projekat koji je zvanično započet u maju 2014. godine sa ciljem da se na Vikipediji na srpskom jeziku poveća broj žena koje je uređuju, a u isto vreme i da se kvalitativno i kvantitativno unaprede članci koji obuhvataju feminističku terminologiju, pitanja roda i biografije žena.

Ideja Vikipedije, kao najveće online enciklopedije, jeste da omogući pristup zajedničkom stvaranju celokupnog ljudskog znanja svim ljudima na svetu, čime bi upravo njihove različitosti došle do izražaja i očuvale diverzitet njihovog iskustva. Globalne statistike pokazuje drugačije, poražavajuće rezultate: od svih ljudi koji uređuju Vikipediju, žene čine samo 8-9%. Kada je reč o Srbiji, ne postoje precizna istraživanja, ali da se procenjuje da je taj broj još manji i da iznosi oko 3%.

Ideju za FemWiki projekat dobila sam tokom međunarodne Wikimedia Diversity konferencije koja se održala u oktobru 2013. godine u Berlinu. Tokom te konferencije upoznala sam veliki broj Vikipedijanki iz različitih zemalja koje angažovano rade na tome da se rodni jaz prevaziđe. Motivisana, inspirisana i uzbuđena, u Beograd sam se vratila sa mnoštvom ideja i podstrekom za početak aktivnosti.

Vikipedija je “muška” enciklopedija?

U sličnom periodu, dobila sam poziv od aktivistkinja ŽINDOK centra da održim predavanje na temu vidljivosti žena na Vikipediji u okviru serije diskusija pod nazivom Rod i levica. Za te potrebe, uradila sam prvo mini istraživanje sadržaja na Vikipediji na srpskom jeziku.

Podaci su bili poražavajući: iako lako primenljiv u srpskom jeziku, rodno senzitivan govor nije bilo moguće uočiti; članci o nekim najpoznatijim feminističkim teoretičarkama nisu postojali; odrednica Rod nije postojala kao poseban članak; u tekstu o diskriminaciji nije bilo ni reči o diskriminaciji na osnovu pola/roda…

Zaključak je bio vrlo jasan: sadržaj koji se postavlja na Vikipediju dominantno pišu muškarci. Otuda, nije mogla da čudi činjenica da nije dovoljno potkrepljen rodno senzitivnim temama, feminističkim pojmovima, kao ni biografijama žena.

Radionice

Nakon Roda i levice povezala sam se sa još nekoliko feminističkih organizacija i FemWiki radionice su počele da se održavaju širom Srbije. Tako je nastala saradnja sa Ženskim prostorom iz Niša, organizacijom

FemWiki radionica

Fenomena iz Kraljeva, aktivistkinjama iz Kragujevca. Iako sam putovala kako bih držala radionice i prenosila svoje znanje, svaka radionica uređivanja Vikipedije pokazala je koliko žene već imaju znanja koje nije prepoznato i priznato. Svaka radionica donela mi je nova saznanja o ženskoj istoriji koja nije vrednovana u patrijarhalnom društvu, te samim tim nije vidljiva ni na Vikipediji. Virtualni prostor je samo predstavljao ogledalo realnog sveta.

Vikipedija je pružila prostor da sva ta znanja postanu dostupnija.

Nakon jedne od radionica u Beogradu, sa aktivistkinjama neformalne organizacije Žene sa Interneta, pokazala se potreba da se radionice održavaju češće. U hakerspejsu u Beogradu, čija sam članica već nekoliko godina, ukazao se slobodan termin i od tada, petak poslepodne rezervisan je za FemWiki.

U nekoliko navrata susretale smo se sa negativnim stavovima pojedinih članova koji su ovakav tip događanja videli kao diskriminaciju naspram muškaraca, ali zajednica Haklaba, i sama dominantno ispunjena muškarcima, prepoznala je potrebu da se žene dodatno motivišu za rad sa tehnologijom, računarima i Vikipedijom, te je radionica women-only koncepta bila prihvaćena za stalnu.

Radionice su, iz pukog uređivanja Vikipedije, prerasle u prijateljstva, u savete, u osnaživanje i u cirkulisanje znanja.

Takođe, Vikimedija Srbije je dobila pet novih članica koje su zainteresovane za dalje aktivnosti u okviru organizacije nevezano za konkretan FemWiki projekat.

Takmičenje na ženske teme

U međuvremenu, tokom oktobra i novembra, na Vikipediji je od strane Vikimedije Srbije bilo organizovano takmičenje u pisanju članaka na ženske teme. Kao koordinatorka takmičenja, pozvala sam tri žene da budu članice žirija, što do tada nije bio slučaj. Iako je bilo različitih šumova u komunikaciji, do kraja takmičenja u žiriju jesu ostale tri žene, a to je dovelo do različitih vrsta diskriminatornih i seksističkih komentara na stranici za razgovor.

I pored toga, takmičenje se uspešno završilo sa ukupno 246 novih napisanih članaka! Među nagrađenima, u prva tri mesta, dva su zauzele žene, od kojih je jedna odlučila da sve svoje članke sa takmičenja obeleži FemWiki šablonom kako bi dala svoj doprinos ideji projekta.

U toku takmičenja, putem mejla se javilo devet žena koje nikada nisu uređivale Vikipediju, ali ih je tematika takmičenja privukla. Neke od njih su u međuvremenu odustale, neke su poslale svoje članke, neke su izrazile želju da se priključe aktivnostima.

Sve ovo je još jednom dokazalo da sadržaj na Vikipediji manjka kada je reč o ženskim temama, ali da raspoloženje za pisanje o tome postoji i da žene i te kako imaju motivaciju da rade na Vikipediji ukoliko osete da nisu usamljene u tome.

Rečnik Rodne Ravnopravnosti

U toku godine takođe smo stupile u kontakt sa autorkama knjige Rečnik rodne ravnopravnosti, Vesnom Jarić i Nadeždom Radović, koja je izašla 2010. godine. One su odobrile da se sav sadržaj Rečnika postavi na Vikipediju, čime će se sadržaj na Vikipediji uvećati za više od 102 odrednice! (Iako neke od njih već postoje, članci će biti dopunjeni i sređeni i sadržajem iz Rečnika).

Ovo je jedan od velikih koraka koje smo postigle tokom 2014. godine, ne samo zbog sadržaja koji će biti dodat, već zbog toga što smo ideju FemWiki projekta zajedno uspele da proširimo i van radionica, a borba za bolju vidljivost ženskih tema na Vikipediji se vodi na više frontova.

Malo o statistikama

FemWiki radionica

Tokom 2014. godine započele smo, dopunile ili sredile ukupno 80 članaka.

Učestvovale smo na dva javna događaja gde smo predstavljale temu žena na Vikipediji i projekat FemWiki. Tokom pomenute serije tribina Rod i levica u Domu omladine Beograda govorile smo na panelima Redefinisanje feminizma: izazov stereotipima, simplifikaciji, predrasudama u februaru, Biografije feministkinja u aprilu, i u okviru istog ciklusa održale prvu FemWiki radionicu pod naslovom Feminizam na Vikipediji, u maju. Drugi događaj na kome smo učestvovale u okviru panela o ženama i tehnologiji bio je BeFem, festival feminističke kulture i akcije, u decembru, u prostorijama KC Grada.

  • Takođe, FemWiki projekat predstavljen je i na regionalnoj konferenciji Women Rock IT koja se održavala u Sarajevu tokom decembra meseca.
  • Van Beograda održale smo radionice u Nišu, Kraljevu i Kragujevcu i stupile u kontakt sa još nekoliko ženskih organizacije sa kojima ćemo sarađivati u budućnosti.
  • U prostorijama Haklaba Beograd od septembra imamo stalan termin petkom koji smo koristile za radionice i priču o Vikipediji i ženskim temama.
  • Poslednji petak u godini održale smo prvu muško-žensku FemWiki radionicu tokom koje su napisana četiri nova članka.
  • Takođe smo u istom prostoru održale predavanje sa diskusijom Žene i tehnologija koje je bilo otvoreno za sve, a tokom koga smo, između ostalog, predstavile biografije žena sa Vikipedije koje su dale bitan doprinos STEM (Science, Technology, Engineering, Mathematics) oblasti.
  • Bile smo u Tirani, gde smo drzale prezentaciju Mind the gap i prenele iskustva sa zenskih radionica.

U oktobru smo predstavile FemWiki i na Ada kampu koji se održao u Berlinu, gde smo imale priliku da potražimo savete i inspiraciju od drugih žena koje se bave Vikipedijom i/ili temom žena u otvorenoj tehnologiji i kulturi (open technology and culture).

FemWiki: planovi

  • FemWiki u 2015. godini donosi mnoštvo novih radionica, tematskih uređivačkih maratona i proširenje na LGBT kvir tematiku.
  • Takođe, već na proleće organizovaćemo prvi regionalni Ženski Viki kamp za žene iz Tirane, Prištine i Beograda koji će se odvijati jedan vikend aprila u Prištini!
  • Pratite nas preko FB stranice FemWiki za sve nove informacije!

Autorka: Sanja Pavlović

Izvori


Share Button

„Energise! Network! Mobilise!“ u Beogradu

Konferencija pod nazivom „Energise! Network! Mobilise!“ koju organizuje Evropska inicijativa za digitalna prava će se održati u Beogradu 4. i 5. septembra 2014, u Kulturnom centru Parobrod.

Dvodnevni program ispunjen predavanjima, diskusijama i radionicama za cilj ima podizanje svesti o pravima na Internetu. Ukoliko želite nešto više da naučite o ljudskim pravima u digitalnom i online okruženju ili da podelite svoje znanje i iskustvo sa nama, posetite Parobrod tokom ova dva dana.

Konferencija se održava u organizaciji Evropske inicijativa za digitalna prava (EDRi), u saradnji sa Vikimedijom Nemačke, Vikimedijom Srbije i Share Fondacijom.

 

Program događaja možete videti na sledećem linku: http://energise-network-mobilise.tumblr.com/

 

Vidimo se!

Share Button

Википедија, мајмуница и право на заборав

Током протекле недеље, Задужбини Викимедије, организацији у чијем су власништву сервери где се складишти садржај са Википедије, стигло је, у само неколико дана, више десетина захтева да се из Гуглове претраге у европским земљама обришу одређени линкови који воде ка Википедији.

Ово се десило као резултат одлуке Европског суда, популарно назване „право на заборав“, а која је дефинисана као право појединца да затражи од претраживача на Интернету да се садржај о њима изостави из резултата претраге.
Одговор Задужбине Викимедије на овај захтев суда уследио је 6. августа, када су објавили став у коме снажно стају против оваквог начина имплементације тог закона. Због сузбијања права људи на приступ релевантним и неутралним информацијама највеће светске Интернет енциклопедије, овај закон се у потпуности коси са начелима Задужбине Викимедије.
„Пројекти Викимедије обезбеђују информативне, едукативне и историјске вредности целом свету. Садржај Википедије не сме бити скривен од корисника Интернета који траже истиниту и релевантну информацију“, написала је на блогу Задужбине Викимедије Лајла Третиков, извршна директорка ове организације.

Такође, протекле недеље, Викимедија је објавила свој први извештај о транспарентности, у коме наводи све захтеве од појединаца, организација и влада за брисањем садржаја, откривањем приватности корисника и захтеве који се односе на уклањање садржаја који је под строгом копирајт лиценцом. Више о извештају можете видети на овом линку: http://transparency.wikimedia.org/

#Monkeyselphie објашњење

Паралелно са овим, протекле недеље вики свет је задесио још један занимљив случај. Медији из разних делова света преносили су вест, а друштвене мреже су биле преплављене тзв. monkeyselphie фотографијама. Заправо, мајмуница се у целој причи нашла случајно.
Током 2011. године, фотограф Дејвид Слејтер је био на индонезијском острву Сулавеси где је фотографисао макаки мајмуне. У неком моменту, мајмуни су почели да истражују његову опрему и једна од њих је успела да направи чувени селфи.

Macaca_nigra_self-portrait_(rotated_and_cropped)

Још тада, фотографија је кружила медијима и ускоро је доспела на сајт Викимедијине мултимедијалне базе датотека под слободним лиценцама, тзв. Оставу (Wикимедиа Цоммонс), где је под лиценцом наведено да је реч о јавном власништву. Објашњење за ово налази се у чињеници да фотографија не може да подлеже ауторским правима јер њима, према америчком закону где се налазе сервери Оставе, не подлеже нико сем људских бића. С обзиром на то да је мајмуница фотографисала сама себе, та фотографија није ничије власништво и налази се у јавном домену.

Међутим, фотограф Слејтер је сматрао да он има ауторска права на фотографију и тражио је да буде уклоњена са сајта где су фотографије под слободним лиценцама.
Заједница окупљена око организације Викимедије и Википедије уопште, је, већ поменутих дана, одбила ово да уради, те се тренутно се у свету води озбиљан спор који надмашује границе фотографије мајмунице и залази у срж и филозофију ауторских права и њихове флексибилности. Википедија и сви други пројекти Задужбине Викимедије, функционишу по врло флексибилним тзв. копилефт лиценцама. Ове лиценце подразумевају да свако може да ради ремикс или прераду, као и комерцијално да користи одређено дело, уз услов да се наводи име аутора и да се лиценца у даљим итерацијама не мења.

Ова фотографије мајмунице је до сада већ обишла свет и изазвала велике контроверзе, те је успела да замагли и врло битну одлуку Задужбине Викимедије поменуту на почетку текста. Међутим, кроз оба ова догађаја, укључујући и објављену Политику транспарентности, можемо закључити да се Википедија и организација која стоји иза ње у овом тренутку суочавају са врло битним изазовима: који је најбољи начин да се на пут цензури и како одбранити значај слободних, копилефт лиценци.
Битност ових питања односи се на саму срж функционисања највеће Интернет енциклопедије на свету, те ако желимо имати знање доступно свима, важно је да се одупремо свим покушајима да се оно наруши. И да сачувамо мајмуницу у јавном домену!

Share Button

Уређивачки маратон „Први светски рат: 100 година после“

У оквиру свог пројекта „Први светски рат: 100 година после“, Викимедија Србије, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, вас позива на уређивачки маратон који ће се одржати у суботу, 28. јуна 2014. од 11:00 до 15:00 часова у просторијама Народне библиотеке.

Искористите јединствену прилику да на лицу места слободно користите литературу Народне библиотеке како бисте, заједно са осталим Википедијанцима и Википедијанкама, уређивали чланке на тему Првог светског рата.

Својим доприносом обогаћујете историјске теме и учествујете у очувању знања на највећој енциклопедији на српском језику – Википедији.

Пројекат  „Први светски рат: 100 година после“ је наставак прошлогодишњег пројекта „Први светски рат: 99 година после“ који реализују Викимедија Србије, а оба за циљ имају организовање уређивачких маратона са тематиком Првог светског рата, како би се чланци на ту тему проширили, како квалитативно, тако и квантитативно.

Сарадња са Народном библиотеком Србије пружа јединствену прилику да заједно радимо на прикупљању и умножавању слободног знања на српском језику – прикључи се и ти!

Више о догађају можеш видети и на Википедијиној страници: Википедија уживо.

 

Share Button