Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od TM

Како изнервирати Википедијанца

Стопе потврђеног плагирања у чланцима различитих група корисника, како директног, тако и суптилнијег, ближег парафразирању.

Додавање плагијата чланку је један од најбржих начина да се изнервира један Википедијанац. То умањује интегритет Википедије — доприносиоци имају права да објављују само свој лични рад под слободном лиценцом — а њихово исправљање захтева много труда. Као заједница писаца, ми врло озбиљно схватамо оригинално ауторство. Образовни програм Википедије помаже професорима при задавању задатака на Википедији, путем којих студенти унапређују Википедију у склопу својих предавања. (Желиш ли да се укључиш као инструктор или волонтер и помогнеш у покретању оваквих предавања? Контактирај нас.) А када студенти уредници плагирају у својим доприносима Википедији, нико није срећан.

У покушају да боље разумемо проблем плагирања — широм Википедије, а посебно међу студентима уредницима — мој тим из Задужбине Викимедије је релативно скоро  извршио један мали истраживачки пројекат. Индентификовали смо чланке енглеске Википедије које су писали студенти уредници, учесници Образовног програма Википедије у Сједињеним Америчким Државама и Канади, као и чланке других уредника сличних студентима, новим уредницима различитих година, и Википедијанаца ветерана. Затим смо сарађивали са компанијом ТаскАс (ен:TaskUs) и сваки чланак ставили на проверу комерцијалног плагирања. Први резултати које смо добили су показали изненађујуће високе стопе плагирања у свакој групи. Међутим, већина плагијата су били случајеви када су други сајтови копирали Википедију, те смо ручно проверили који од њих су били стварни плагијати. (Интересантно је где све можете наћи радове уредника Википедије, широм мреже, као и у штампаним изворима.) На крају смо сазнали да је проценат утврђеног плагирања у новим чланцима нових корисника 2006, 2009, и 2012. године био 10–12 посто.

Што се тиче нових чланака студената уредника, износио је 5 посто, док је контролна група уредника који нису студенти са сличним уређивачким навикама, у својим чланцима имала чак 13 посто утврђених плагијата. Наишли смо на вишу стопу плагирања у чланцима које су проширили студенти уредници: око 8.5 посто. Не постоји контролна група за проширене чланке са којом бисмо упоређивали, али ми и очекујемо вишу стопу плагирања у проширеним чланцима у глобалу, с обзиром на то да постоји мање препрека у проширивању чланка на енглеској Википедији него у стварању новог чланка. Такође смо погледали и стопу плагирања — у новим и проширеним чланцима — међу раним доприносима администратора, као и најплоднијих уредника који нису администратори. У оквиру обе групе смо открили да је стопа плагирања око 3 посто — од којих је нешто додато од стране других, а затим проширено од стране уредника који сада већ имају доста искуства. Ове бројке нису савршене, и још увек постоји много тога што не знамо о плагирању на Википедији. (На нашој страници истраживања можете видети детаље пројекта, упозорења о методологији, како преузети чисте податке…)

Што се овог истраживања тиче, не можемо бити сигурни колико плагијата смо превидели без њиховог откривања, или да ли је врста извора који су студенти плагирали тежа за откривање. Али нам оно даје основну идеју о распрострањености плагирања међу новим уредницима. Што се тиче студената уредника, с обзиром на то да имамо прилику да им пружимо боље структурисане смернице и обуку него са типичним новајлијом, мислимо да можемо боље. На основу онога што смо открили овим истраживањем о плагирању, направили смо нови видео за  модуле обуке студената који објашњава шта је плагирање, зашто је оно лоше за Википедију, и шта се дешава ако се неки уредник ухвати у плагирању.
Видео можете погледати овде.

Сејџ Рос

Oнлајн комуникације, Образовни програм Википедије

Превод: Тања Милошевић

Лектура: Мирослав Лоци

Share Button

Саудијски студенти се придружују Едукативном програму Википедије

Након успешна три семестра Едукативног програма Википедије у Египту, Јордану и Алжиру, студенти у Саудијској Арабији ће овог семестра допринети арапској Википедији на Универзитету краља Сауда у Ријаду. С обзиром на то да сам добио позив да се састанем са професорима и студентима да бих помогао са уводном радионицом, овог месеца сам путовао у Ријад са доктором Нидалом Јусефом са универзитета Исра из Јордана. Могућност да уз себе имам професора који активно учествује у овом едукативном програму у Јордану, била је идеална прилика за даље развијање регионалних контаката и размена за Едукативни програм Википедије у арапском свету.

Белешке на различитим језицима прекривају огласну таблу на универзитету Краља Сауда.

Универзитет краља Сауда osnovao је свој Центар за учење превођења Википедије (WTCT, или مركز تدريب ويكيبيديا للترجمة на арапском) 2011. године, и они од тада охрабрују професоре Факултета језика и преводилаштва да користе чланке са Википедије као задатке за превођење. Центар надгледа  др Мухамед ал-Габан, шеф катедре савремених језика и преводилаштва на Универзитету краља Сауда и професор хебрејског, као и активна група студената волонтера. Центар такође добија подршку и од чланова локалне заједнице Википедијанаца у Саудијској Арабији.

Пре него што су учествовали у преводилачким пројектима за Википедију, студенти који уче језике и преводилаштво на Универзитету краља Сауда преводили су књиге на арапски језик са енглеског, шпанског, француског, немачког, кинеског, јапанског, персијског и хебрејског, као и других језика. Међутим, ти преводи нису могли да буду објављени због  ауторских права. Већина њих доступна је на универзитету. Сада, превођењем Википедијиних чланака, труд студената ће допринети покривености чланака на арапској Википедији и они ће бити доступни свакоме ко има приступ Википедији.

Студенти су током прва три семестра Едукативног програма Википедије у арапском свету допринели арапској енциклопедији преко 2,3 милиона речи. Студенти су такође допринели и квалитетном садржају. Од око 250 битних чланака и 240 добрих чланака на арапској Википедији, преко 30 њих су доприноси студената који учествују у овом програму.

Студенти, професори и чланови заједнице су учествовали у дводневном тренингу Википедије на универзитету Краљ Сауд.

Центар на Универзитету краља Сауда нада се да ће труд за доприношење Википедији на арапском језику бити подржан широм краљевства, а не само на универзитету.  Током дводневне радионице, студенткиње и професорке са Универзитета принцезе Норе су нам се придружиле у женској секцији, и надају се да ће и оне учествовати у програму током овог семестра.

Радионица на Универзитету краља Сауда је пружила својим учесницима, којих је било 118, основни увод у Едукативни програм Википедије, арапску Википедију, као и праксу кроз уређивање путем новог Визуелног Едитора. Половина учесника су чиниле студенткиње и професорке са Универзитета принцезе Норе, а Википедијанци из локалне заједнице су били у могућности да помогну и у мушкој и у женској секцији. Користећи нови Визуелни Едитор, студенти и професори су се лако уходали у уређивању директно на Википедији.

Овај почетак је покривен од стране локалне штампе на арапском језику.

Током нашег боравка у Ријаду, били смо у могућности и да посетимо групу активних студената на медицинском факултету Универзитета краља Сауда бин Абдулазиза, где један активни Википедијанац са задовољством охрабрује своје колеге са којима студира да допринесу Википедији у погледу здравствених и медицинских тема.

Према плановима за 2014. годину, могуће је да ће се многе земље придружити Едукативном програму Википедије у арапском свету. Универзитет у Катару и универзитет Хамид бин Халифа у Дохи су показали интересовање за започињање пробног програма у сарадњи са Институтом за рачунарска истраживања у Катару; културни центар Султан Кабус  сарађује са Задужбином Викимедије ради могућности успостављања пробног програма у Оману; а једна активна група младих волонтера жели да “направи буку” ове године у Сани, Јемен.

Изгледа да арапску Википедију очекује светла будућност. Уз помоћ мале, али ипак посвећене заједнице арапских Википедијанаца, постоји сјајна количина потенцијала за унапређење квалитета и разноликости арапске енциклопедије. Побољшања као што је Визуелни Едитор су такође добродошла за учеснике у едукативним програмима широм света,  с обзиром на то да омогућавају студентима да се више фокусирају на садржај, а не на техничке проблеме и кодове.

Тиге Фланаган
Менаџер Едукативног програма у арапском свету

Превод: Тања Милошевић

Лектура: Мирослав Лоци

Share Button

Како арапске земље учествују у „Вики Воли Споменике“ такмичењу по први пут, учешће је веома високо у Сирији

 

Таваница у Кан Асад Паша џамији у Дамаску, Сирија.

Дамаск, Алеп, и Хомс су међу  најстаријим стално насељеним градовима у свету. Споменици у овим градовима су међу  најстаријима на планети.  То су зграде, цркве, позоришта, и капије које датирају чак из другог века.

Нажалост, недалеко од ових античких градова одвија се брутални грађански рат. “Вeћина споменика је већ оштећено донекле,” каже Абад Диранија. “Скоро сви они се налазе на пар километара од борбених линија.”

Диранија ја организовао Вики Воли Споменике 2013 у Сирији и Јордану, део интернационалног такмичења, на коме се  историјски споменици фотографишу, а затим и отпремају на  Викимедијину оставу. “Уредник сам арапске Википедије много година, и написао сам велики број чланака о мојој земљи,” каже овај Јорданац, “Међутим, увек сам имао проблема са налажењем одговарајућих фотографија за њих. Имамо врло мало фотографија на Остави које документују историју и наслеђе овог региона”.

Диранија је потпомогао и подржао организаторе у четири земље, укључујући и његову родну земљу, Јордан, у покушају да услика и  отпреми што више фотографија. Сирија, Јордан, Алжир, Тунис и Египат чине скупину нација које говоре арапски језик и које су по први пут учествовале у такмичењу Вики Воли Споменике; на све ове земље су, индиректно или директно, утицали догађаји Арапског пролећа.

“Као и велики део овог региона, Јордан има доста споменика који датирају још из периода пре неколико хиљада година, из исламских, римских и грчких времена, па чак и много раније,” каже Диранија, ,,Ово такмичење нам даје нову прилику да откријемо и сачувамо наслеђе наше земље.”

Велика Џамија у Алепу, пре него што је оштећена током немира у Сирији.

Иако су превирања Арапског пролећа тренутно утихнула, Сиријски грађански рат још увек траје. Поставља се питање, да ли ће становници Сирије  отпремљивати фотографије историјских места док се око њих још увек води рат?

“Није лако рећи људима да би требало да им је стало до нечега „секундарног“ као што су споменици и културно наслеће у тренутку када велики део основних потреба за живот није испуњено,” признаје Диранија. “Али, због тренутне ситуације, то постаје битније него икада, с обзиром на то да постоји велика опасност да ће наслеђе овог региона бити изгубљено током ратова.”

Зачуђујуће, упркос широко паспрострањеном насиљу  и стопи смртности изнад 100,000, Вики Воли Споменике се показало као веома успешно у Сирији. Отпремљено је око 1,300 фотографија. Неки споменици фотографисани током овог такмичења, као што је Омејадска џамија у Дамаску, недавно су оштећени током ратовања.

Упркос рату – или можда због њега – Сиријци су учествовали и отпремили  највише фотографија у току Вики Воли Споменике такмичења у целом арапском свету.

Иако је такмичење завршено за 2013. годину, фотографије су још увек добродошле. Инфраструктура за отпремање коју користи Вики Воли Споменике је још увек у функцији и свака фотографија која се сада отпреми ће бити вредна због чувања важне историје овог региона, посебно у областима које свакодневно трпе насиље. Можете отпремити додатне фотографије овде: https://commons.wikimedia.org/wiki/Commons:Wiki_Loves_Monuments_upload

Џошуа Ерет, волонтер за комуникације Задужбине Викимедије

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Позив за нове доприносиоце на техничким пројектима Викимедије

Тренутна рунда Гугловог лета кодова  и FLOSS -а је при крају, и време је за почињање новог круга техничких пројеката Викимедије.

Погледај и допринеси листи могућих пројеката на mediawiki.org ако си:

  • уредник на пројекту Викимедије који чека посебну врсту софтвера;
  • организација са буџетом за техничке активности које су у потрази за краткотрајним циљем;
  • технички доприносилац са кул идејом за пројекте Викимедије или МедијаВикија у целини.

Иако је развијање софтвера веома цењена активност, такође охрабрујемо и предлоге који се фокусирају на друге техничке области: осигуравање квалитета, дизајн, администрацију, промоције и тако даље.

Постави свој предлог ускоро и често га допуњуј. Давањем предлога на страници могућих пројеката ћеш добити пажњу и помоћ од стране техничке заједнице у облику провере изводљивости и контаката са могућим менторима, заинтересованим пројектима и изворима за финансирање. У последњој рунди је изабран 21 пројекат.

Настављамо да тражимо нове могућности за усмеравање ових пројеката, како у оквиру покрета Викимедије (индивидуалне субвенције, огранци…), тако и свуда другде (oрганизације које охрабрују бесплатне софтвере и разноликост у технологији).

Желимо да чујемо ваше повратне информације! Користите страницу за разговор о могућим пројектима  или оставите коментар испод.

Квим Џил
Координатор за техничке доприносе, Задужбина Викимдије

са енглеског превела: Тања Милошевић

Share Button

Истакнути фотограф дивљине донира фотографије Викимедијиној остави

За оне који воле природу и фотографију, ево веома узбудљиве вести у заједници малајамске Викимедије. Фотографије једног од најпознатијих фотографа Индије су објављене на Викимедијиној остави. Н. А. Насеру су пришли представници Mалајам Воли Википедију-3 програма  у покушају да охрабре фотографе да отпреме своје фотографије и друге документе на страницу малајамске оставе. Као гест солидарности према више од 75 Викимедијанаца који су учествовали у овом пројекту, Насер и његов пријатењ Џозеф Лазар су додали више од 350 оригиналних фотографија.

Насер је фотограф дивљине из Јужне Индије. Објавио је своје белешке и фотографије у бројним часописима, међу којима су Sanctuary Asia, Hornbill, Frontline, Outlook, и Traveler. Насер практикује Таи Чи-Чи кунг, карате, јогу, таидо, и упасана медитацију. Током последњих 35 година, Насер је често истраживао Керала прашуму. Као адвокат за очување дивљине, Насер је соновао Друштво фотографа за очување природе. Он је такође и дугогодишњи члан  Природњачког друштва Бомбаја. Насерова књига, “Шуме и фотограф” је била прва књига тог типа на малајамском. Књига садржи фотографије фауне у области Јужне Индије. Након објављивања је распродата у року од три месеца.

Више од 14,000 фотографија је прикупљено у оквиру Mалајам Воли Википедију-3 кампање. Насерова колекција фотографија нам пружа нове фотографије велике резолуције великог броја ретких животињских врста, као што је дивљи бизон, , нилгири мартен, индијски бизон, риђи брбљивац, као и велики број слонова, медведа и лењиваца. Како за аматерске, тако и за фотографе са искуством, Насерове фотографије су узбудљиве и чине један веома користан ресурс.

Насерове фотографије можете видети у овој категорији на Остави.

МВВ3 је прикупио 14606 (32.54 GB) фотографија, а корисник Vinayaraj (7869) је отпремио највише фотографија у оквиру овог пројекта.

Mанојк (Малајамски Викимедијанац)

са енглеског превела: Тања Милошевић

Белешке:

Share Button