Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Postovi od admin

Музеј науке и технике поделио знање и открио заборављене приче

У Музеју науке и технике спроведен је двомесечни програм стажирања уреднице Википедије. Верзија на српском језику ове енциклопедије обогаћена је за 20 чланака, док је глобална ризница слободних датотека – Викимедијина остава увећана за више од 500 изузетних фотографија.

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике и Ивана Гусларевић, ГЛАМ координаторка ВМРС

Да ли сте знали да је прво на свету пнеуматски напајано помагало за ходање (ходајући активни егзоскелет) направљен у Институту Михајло Пупин у Београду још 1969. године? Или да је Гојко Варда, као једини представник из Србије на конкурсу Института за интернационално образовање из Њујорка добио Фордову стипендију за дизајн 1963. године? Као и да је др Стеван Милосављевић био први држављанин Србије који је постао доктор медицине и био први Србин начелник здравствене службе? Нисмо знали ни ми. Али је уредница Википедије Теодора Лукић све ово, као и друге приче, открила за Википедију, радећи два месеца на програму стажирања у установи културе Музеј науке и технике у Београду.

Овај музеј се придружио ГЛАМ програму још прошле године, током реализације пројекта стажирања у Музеју Југославије. Тада је Музеј науке и технике ослободио око 50 фотографија фабрика и индустријских комплекса из периода СФРЈ, које су биле део изложбе „Чувари времена: заборављено индустријско наслеђе“, а приредили су је Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Ада Влајић, кустосткиња овог музеја. Убрзо смо са господином Куленовићем започели договоре о имплементацији стажирања и у овој установи, а почетком јануара су се створили услови да реализујемо овај програм. Тако је наша волонтерка Теодора провела два месеца у Музеју науке и технике, предано преносећи из постојеће музејске литературе историју науке и технике на највећу јужнословенску Википедију – Википедију на српском језику. С друге стране, ова установа је ослободила око 500 изузетних фотографија експоната, важних личности, догађаја, грађевина…

Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике, и Слободанка Шибалић, кустоскиња овог музеја, кажу да је овој установи мотив за укључивање у програм стажирања био да омогући слободан приступ једном делу знања и документације које су кустоси прикупили током тридесет година постојања Музеја науке и технике.

– Википедија је добила велики број фотографија и референци на основу којих су написани чланци о различитим појавама, предметима и људима који су значајни за проучавање историје науке и технологије код нас и у свету. За неке од њих су везане интересантне приче – кажу Слободанка и Рифат, а потврђује и наша стажисткиња Теодора.

– Осим фотографија експоната који се могу видети приликом посете музеју, ту су и фотографије скривене од јавности које су ретке, а до којих су искусни кустоси долазили на различите начине. Дивне су приче које сам свакодневно слушала, о томе како су поједине фотографије сасвим случајно проналазили приликом обиласка манастира, па чак и старих пијаца. Још занимљивије су приче које прате поједине експонате, верујте, од тога застаје дах, а управо то сам успела да пренесем и широј маси. Изложба која је посвећена раду, као и утицају Гојка Варде, током мог стажирања била је у јеку, а помоћу литературе кустоса Музеја сам успела да у право време напишем најпрецизније информације, па чак и приче којих се Варда радо сећа – каже Теодора.

Надлежни у музеју сматрају да су најзначајнији написани чланци током бораквка стажисткиње управо они чланци који се тичу предмета, научника и инжењера који до сада нису имали своје странице на Википедији, а посебно ако теме тих чланака сведоче о значају ван граница Србије.

– У збиркама музеја налази се веома значајна и вредна грађа. Богат архивски материјал имају скоро све збирке, а посебно Одељење архитектуре, Српске медицине и Речног бродарства. Такође, релативно мала али изузетно богата збирка Роботике, у оквиру које се чувају предмети и архивски материјал “Београдске школе роботике” Института Михајло Пупин из Београда, први пут је представљена на Википедији. Први пут су своје место на Википедији нашли и “звездасти” авионски мотори  – производ Индустрије мотора Раковица који се налази у фонду Музеја. У збиркама Музеја налазе се такође многи вредни предмети који сведоче о степену технолошког и културног развоја Србије и региона, а неретко и Европе у одређеним историјским тренуцима – кажу Слободанка и Рифат.

И сама стажисткиња издваја неке од чланака које је написала на које је посебно поносна.

Теодора Лукић у Музеју науке и технике

– На мене је највећи утисак оставило сазнање да је тим наших механичара и физичара први у свету направио протетичке справе и уређаје. То је сигурно нешто што је мање познато, а уз квалитетан материјал сам била у могућности да на ту и сличне теме напишем неколико чланака. Осим тога, једна од најпознатијих пивара, Вајфертова пивара, коначно je добила своје место на Википедији. Да не заборавим, посебно сам поносна на чланак о дизајнеру Гојку Варди, изврсном професионалцу кога сам имала прилику да слушам, па чак и упознам – закључује Теодора.

Сјајне фотографије и одлични чланци произашли из овог програма чине културно, историјско и индустријско наслеђе доступним сада целом свету, преко најпосећенијег сајта данашњице, што и Рифат Куленовић и Слободанка Шибалић закључују.

–  Програм је за сваку препоруку јер омогућава дељење различитих културних садржаја преко једне популарне платформе којом се служи велики број људи па тако омогућава ширење акумулираног знања како у музејима, тако и у сродним  установама које су део ГЛАМ програма. Верујемо да ће се захваљујући учешћу Музеја у овом програму повећати и сама видљивост Музеја науке и технике на интернету – кажу у Музеју.

Викимедија Србије се захваљује Музеју науке и технике на гостопримству и подељеном знању са свим корисницима Википедије, чиме је подржана мисија целог Викимедијиног покрета – слободно знање за све на планети.

Све фотографије које је у досадашњој сарадњи ослободио Музеј науке и технике можете погледати на Викимедијиној остави.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Фотографије: Rifat Kulenovic, general manager of Museum of Science and Technology and Ivana Guslarevic, GLAM coordinator of Wikimedia Serbia 02, ауторка Теодора Лукић, CC BY-SA 4.0; Ortotička ruka, 1982. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Aktivni egzoskelet 01, 1974. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Beogradska šaka 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Venac sa Boke, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Folding camera Unicum, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Analogni računar EAI 1960. godina, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Sat, industrija satova INSA Zemun 02, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Lampa SEVOJNO 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Maketa sata, industrija satova INSA Zemun, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dečiji nameštaj, 1964, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Metalna polufotelja sa platnom, 1960. godina, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Gojko Varda 01, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Kuhinjska vaga, oko 1900. godine, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; UV lampa, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Adler typewriter with double, Cyrillic-Latinic keyboard 01, аутор Милош Јуришић, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Prva operacija srca u Srbiji, dr Jovan Mijušković sa pacijentom, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Dr Matija Ambrožić, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Professor Miomir Vukobratović, аутор непознат, извор Музеј науке и технике, CC BY-SA 3.0; Teodora Lukić u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu 02, ауторка Ивана Маџаревић, CC BY-SA 4.0.



Share Button

Википедијанци ширили знање у Београду

Уредници највеће онлајн ризнице знања на свету – Википедије и њене српске језичке верзије окупили су се пети пут у Београду како би разменили знања, мишљења и идеје о томе како да нам Википедија буде још боља и квалитетнија. Ипак, у фокусу дводневне конференције Википедијанаца било је дружење и међусобно умрежавање, обојено јаким вики духом, који подразумева жељу за дељењем знања са свима на планети.

Групна фотографија учесника конференције Викилајв 2019
Аутор: Миомир Магдевски, CC BY-SA 4.0, Wikimedia Commons

Дружење Википедијанаца почело је још у петак, окупљањем у просторијама Викимедије Србије – месту где су свим уредницима и онима који то желе да постану увек отворена врата. Учесници су поделили своје узбуђење предстојећом конференцијом и изнели своја очекивања о темама које ће чути. Укратко су им представљене планиране активности, а ово слободно вече су посветили међусобном упознавању, као и представљању наше престонице гостима из региона.

Филип Маљковић

Субота, 20. април био је дан званичног почетка конференције. Викилајв 2019 отворио је председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који се захвалио учесницима на великом одзиву, представивши им програм конференције, истовремено их позивајући да поштују политику пријатељског простора, али и подржао да буду активни и изнесу своја мишљења на конференцијске теме.

Ивана Маџаревић

Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, истакла је најзначајније активности и постигнућа како организације, тако и саме Википедије на српском језику у последњих годину дана. Међу њима су поменути и глобални вики процеси, попут израде нове стратегије којом ће се водити читав Викимедијин покрет у свету, али и техничке новотарије, као што су парцијално блокирање корисника или могућност креирања нацрта чланка пре његовог објављивања на Википедији. Ивана је приказала и на који начин програми Викимедије Србије утичу на обогаћивање садржаја на Википедији, као и остварене сарадње са образовним институцијама и институцијама културе. Тако је сарадња са Високом школом електотехнике и рачунараства донела и 11 нових видео туторијала уређивања Википедије, а напоре у спровођењу ГЛАМ програма наградило је и Министарство културе и информисања Републике Србије специјалном захвалницом. У оквиру ове презентације, истакнути су и Википедијанци који су, користећи садржај Википедије, уз друге изворе, написали чак и књиге. Један од њих је Марко Станојевић, дугогодишњи уредник Википедије, који је објавио књигу Баточина између два светска рата, која је проглашена за најбољом у Шумадијском округу.

Након овог прегледа, део публике имао је прилику да учествује на јавном часу уређивања Википедије, који је одржала волонтерка и Вики амбасадорка Теодора Лукић.

У исто време, у главној сали се причало о тешкоћама на које наилазе нови уредници, о чему је говорио Мирослав Лоци. Многи се плаше да направе прве измене, али и само окружење на Википедији им неретко не буде од помоћи. Мирослав је изнео интересантан, али и забрињавајући податак да се чак 94% нових уредника не враћа на Википедију. Најчешћи разлози су техничке потешкоће, рад у вики синтакси, конфликти међу уредницима, али и недовољно разумевање како Википедија заправо функционише. Закључено је да о овој теми треба још да се дискутује и то управо на Википедијином тргу.

Ђорђе Стакић

Будући да су обуке уређивања Википедије често основног карактера и временски  ограничене, током њих је тешко приказати виши ниво уређивања. Викилајв конференција је била право место за темељнију обраду ове теме, а Ђорђе Стакић, администратор на Википедији и дугогодишњи уредник, био је права особа за то. Кроз своје излагање је приказао примере како чак и искусни уредници могу правити грешке и како их могу отклонити. Ђорђе се осврнуо на правилну структуру чланка, на праг значаја када пишемо о особама, а нарочито о поштовању правила писања на Википедији.

Зорана Матићевић и Сања Јечменица

Акредитоване семинаре за наставнике – једну од окосница образовног програма представиле су управо професорке које Википедију примењују у настави, као и Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Зорана Матићевић  и Сања Јечменица говориле су о потешкоћама са којима се сусрећу код примене Википедије у образовању, али и предностима уређивања Википедије као активних и иновативних делова наставе. Обе професорке су за подухвате са Википедијом у настави добиле награде – Сања Јечменица, професорка у школи Јован Стерија Поповић, добила је награду Дигитални час, док је Зорана Матићевић, професорка социологије у две београдске школе, добила награду Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Википедијанци стажисти и ГЛАМ координаторка

Паралелно са овом сесијом, у другој сали се одржавао ГЛАМ округли сто, који је модерирала Ивана Гусларевић. Ове године је био намењен програмима стажирања, те су главни учесници били Википедијанци стажисти. Активно се дискутовало о томе како програми могу да се унапреде, а стажисти су међусобно поделили своја искуства у сарадњи са институцијама културе. Ивана је појаснила да је Викимедија усвојила скоро све досадашње сугестије стажиста, али да ипак и даље сви морамо да изнађемо решење да се понекад неповољне ситуације у самим институцијама спрече, или решавају благовремено.

Викимедија Србије веома полаже на децентрализацију активности и стога подржава бројне пројекте ван Београда. Знање – заједничко богатство је један од таквих пројеката и представљен је у оквиру Викилајва. Јелена Петровић и Марина Ћирић, професорке на Филозофском факултету у Нишу, приказале су рад са студентима и чињеницу да Википедија мења однос према знању у односу на традиционално схватање знања. Успешно су показале студентима како да на прави начин користе Википедију и како да јој доприносе.

Како многи Википедијанци наилазе на недоумице које фотографије смеју да поставе на Викимедијину оставу, једна сесија била је резервисана за причу о ауторским правима. Марко Поповић, мастер правник, дао је учесницима информације из прве руке и кроз примере објаснио шта је дозвољено, а шта не када је интелектуална својина у питању. Марко је одговарао на питања публике која се тичу објављивања фотографија уметничких дела, фотографија начињених од стране запослених у институцијама културе, као и наслеђивања права. Будући да је дигитализација све више актуелна у свету културе, разговар се водио и о скенирању књига. Учесници су сазнали да ли могу да скенирају фотографију која је у јавном власништву, а налази се у књизи која је под ауторским правом, да ли је могуће дељење књига којима су истекла ауторска права, а скениране су од стране јавних институција и многе друге сличне ствари. Осим примера у Србији, у презентацији су нашли место занимљиви примери из других земаља.

О томе како се пише и подноси пројекат за који Викимедија може одобрити средства за реализацију, и које су честе грешке, говорила је Ивана Маџаревић. Након приказаних најчешћих омашки, присутни посетиоци су учествовали у врло занимљивом интерактивном квизу, нашавши се у улози Комисије за одлучивање. Ова сесија је, по мишљењу многих учесника, била једна од најдинамичнијих.

Заједница Википедије на српском и Викимедије Србије део је ширег, глобалног покрета који се тренутно налази у процесу израде нове стратегије. Филип Маљковић је говорио о значају овог процеса. Желимо да наше знање буде на услузи бесплатно и слободно, као и правично знање. У овом тренутку девет радних група активно се бави задатим проблемима проналазећи тактичне начине за преусмеравање идеја у остваривање циљева. Филип је позвао све да учествују у овом процесу будући да ће учесници у изради стратегије у јулу прикупљати мишљења из целог света.

Александра Поповић

Александра Поповић, вођа пројекта Вики-библиотекар и начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке у Београду, представила је резултате кампање 1либ1реф на глобалом и локалном нивоу, у којој су учествовали библиотекари ове установе, као и Библиотеке града Београда. Скоро 11 хиљада измена је направљено од стране 708 учесника, на 47 језика. У Србији, 26 уредника обогатило је Википедију на српском са чак 1672 референце. Александра је нарочито истакла успех који је остварио један од наших активних Википедијанаца. Дарко Гајић био је најбољи у Србији, а у свету је заузео друго место.

Милица Буха

Једна од вредних библиотекарки Библиотеке града Београда, активна волонтерка Викимедије Србије и посвећена уредница Википедије Милица Буха представила је нови, занимљив пројекат који је покренула – Вики сениор. Милица, са својим колегама из Библиотеке града Београда, сада обучава наше најстарије суграђане, пензионере, да уређују Википедију и тако своје животно знање и искуство оставе будућим поколењима. У пројектне активности је укључен и професионални фотограф Миомир Магдевски који је донирао своје фотографије настале од почетка 70-их па до данас. Викимедијина остава је тиме обогаћена ретким фотографијама као што је прослава осам векова Студенице или портретима наших познатих глумаца и фото записима значајних концерата.

Крај првог дана конференције био је резервисан за доделу награда учесницима такмичења Велико пролећно спремање Оставе. Ивана Гусларевић је победницима уручила ваучере за куповину техничке робе, као и ваучере за куповину књига.

Иако је формални део конференције био завршен, вики дружење првог дана је настављено шетњом по Београдској тврђави, али и изласком у један београдски клуб, где је организован и квиз за Википедијанце. Са много смеха и позитивне енергије, уредници Википедије су се такмичили између себе, користећи своје знање, а посебно оно прикупљено током година рада на Википедији.

Други дан је започет блоком сесија које су биле техничког карактера. Најпре је Филип Маљковић показао низ алата који могу да олакшају рад волонтерима, али и другим корисницима. Уредницима који преферирају превод чланака рад може бити пријатнији уз алат за директно превођење. Онима који организују уређивачке маратоне или радионице, користан може бити алат Event metrics. Филип је истакао да алати нису намењени само за уреднике и волонтере већ и за представнике медија који, помоћу њих, могу наћи интересантне статистике у погледу најчитанијих чланака, броја написаних чланака у одређеном периоду или количине унетог садржаја. Ништа мање битна није напредна Вики синтакса, о којој је било речи након презентованих алата. Прављење шаблона, комплекснијих табела само су неке од ствари које су учесници могли да науче током радионице.

Још једна у низу техничких радионица, али у паралелној сесији, била је презентација SPARQL упитног језика. Присутни су имали прилику да виде како овај језик функционише и да се опробају у његовом коришћењу.

Марко Адам: Вандализми

Након ове сесије, уследила је тема која је увек у фокусу шире јавности – вандализми на чланцима. Марко Адам је појаснио какви све типови вандала и вандализама постоје, како је најбоље борити се са њима, а у дискусији присутних је закључено да сви треба да обратимо пажњу на овакве недобронамерне измене, а посебно на проверљивост извора које наводимо у чланцима. “Википедију свако може да уређује, али свако може и да је упропасти”, закључио је Филип Маљковић.

Познато је да на интернету, па тако и на Википедији, писано комуницирање може да изазове неочекиване реакције примаоца поруке. Конфликти међу уредницима су на Википедији чести, а у расправама се неретко пређе праг добронамерности, што посебно одбија нове уреднике. Јелена Марушић и Дубравка Ђорђевић, консултаткиње у области људских ресурса, лајф коучеви и тренери, потрудиле су се да прикажу због чега долази до неразумевања у писаном комуницирању, како га је најбоље превазићи, износивши начине за разрешавање конфликата. Предавање је било обогаћено и занимљивим тимским активностима, где су учесници били део демонстрације колико наше предрасуде могу да измене контекст комуницирања.

Такмичења у писању и допуњавању чланака на Википедији Викимедија Србије организује три пута годишње, а Мирослав Лоци се потрудио да појасни све кораке, али и да подстакне дискусију како их унапредити. Учесници су давали своје идеје, попут увођења такмичења у сређивању Википедије, такмичења за тимове, али су изнели и критике као што је пракса неких уредника да за уређивачке маратоне обезбеде себи предност спремајући чланке унапред. Мирослав је изнео и занимљив податак да је током година такмичења у писању чланака Википедија на српском језику обогаћена за 5135 нових и допуњених чланака.

Осим такмичења која се дешавају онлајн, важне активности су и уређивачки маратони о којима је говорила Теодора Лукић. Теодора је објаснила значај маратона и то не само у виду доприноса Википедији, већ и међусобног дружења и бољег упознавања. Будући да се у оквиру њих организује и обука уређивања Википедије, погодни су за новајлије и све оне који би желели активно да пишу чланке. Истакнути су најбољи резултати у претходној години, који су остварени за уређивачки маратон поводом Међународног дана жена, као и страна на Википедији где волонтери могу пратити када ће бити организован наредни маратон.

Викимедијина остава, глобална ризница слободних датотека, има у свом садржају више од 50 милиона фајлова. Међутим, добар део тих датотека није правилно означен, категоризован и описан. Милица Буха, која је врло активна и у уређивању Оставе, појаснила је учесницима зашто је важно да се датотеке правилно категоришу, износећи примере лоше означених фотографија. Поведена је и дискусија о лиценцама које се примењују на овој вики платформи, али је остало и отворено питање о преводу нове верзије Кријејтив комонс лиценце на српски језик и њеној примени у нашој замљи.

Уједно је ово била и званично последња сесија Викилајв конференције 2019, што је значило да је дошао и тренутак да се сумирају утисци, али и прогласни овогодишњи добитник Награде Бранислав Јовановић.

Филип Маљковић, председник Викимедије Србије подсетио је да  је ову награду Викимедија Србије установила 2016. године, у част прерано преминулог потпредседника Викимедије Србије Бранислава Бранета Јовановића, који је много допринео читавом вики покрету ширења слободног знања. Стога су ових година лауреати били управо уредници који су делили Бранетову енергију и посвећеност Викимедијиној мисији. Тако је и овога пута Управни одбор Викимедије Србије донео одлуку да се награда додели посвећеном викимедијанцу –  Горану Обрадовићу. Горан је, како је Филип рекао, уз Викимедију од самог њеног почетка и својом позицијом председника наше организације је много допринео развоју организације, програма и пројеката који се реализују.

Горан Обрадовић, добитник Награде Бранислав Јовановић за 2019. годину

И више него изненађени Горан се захвалио на награди, иако, како је рекао, не придаје велики значај наградама.

“Ово је леп гест, хвала вам. Надам да није покушај да ми се награда додели за животно дело, јер још не намеравам да одем са Википедије”, рекао је Горан у шаљивом тону и насмејао све присутне.

Овом церемонијом је званично завршена локална конференција уредника Википедије – Викилајв 2019. Сви учесници су изразили задовољство програмом, али и сугерисали шта би могло да се унапреди, како би нам ови дани дружења били још кориснији и плодоноснији. Издвајамо утиске неких од гостију:

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Наташа Ненадоска, ГЛАМ Македонија

Викилајв 2019 ми је био корисно искуство у многим аспектима. Стекла сам утисак да сви запослени и волонтери у Викимедији Србије имају племениту мисију и верују у оно што раде и покушавају да испуне своје задатке. Током читавог догађаја, створила се позитивна клима у којој су се разлике међу нама на свим основама чиниле небитне и као да су нестале. Заправо, сви смо  примили и узели са нама позитиван дух овог Викилајва.

Највише ми се свидело гостопримство домаћина и њихов професионализам. Сам догађај је имао добар концепт да је држање предавања након предавања надограђивало на боље и важније информације и теме. За сваку тему изабрани су  одлични предавачи који су на најбољи начин остварили свој циљ. Подршку коју су предавачи пружали једни другима својим додацима била је снажан начин да се покаже одлична сарадња и мислим да је то веома важно.

Оно што је овај догађај учинило посебним је била интеракција током сесија, као и на паузама. Слобода коју смо имали као учесници да коментаришемо, постављамо питања и стварамо закључке био је занимљив начин за свакога да подели своја искуства и добру праксу на дату тему.

Лично, за мене, неколико ствари је било корисно, као што су примери добре праксе у образовању и како стићи до знања као заједничког богатства, како добити ауторска права за слање фотографија и како их правилно категорисати. Научила сам више о вандализмима и то је оно на што би обратила више пажње у нашем пројекту Вики клуб. Оно што је дефинитиво јако користно је што су нам  показали како правилно писати пројекте и користити неке од алатке које нуди Википедија. Сазнали смо да је комуникација и даље најважнија за постизање сваког циља, тако да је дефинитивно тренинг комуникација био корисан за све нас. Хвала и срдачан поздрав свима!

Милица Пелоза-Мојсиловић (први пут међу уредницима Википедије)

Милица Пелоза-Мојсиловић

Хвала целој заједници на пријатној атмосфери. Позвана сам на конференцију захваљујући Википедијанцу који ми је притекао у помоћ и упутио на Ивану Маџаревић за више информација о окупљањима заједнице… и тако… ето мене! Програм конференције је динамичан, обухвата различите теме – како за искусне, тако за новајлије. Условно речено, примедба би се односила на трајање сесија – предлажем продужетке! Генерални утисак је сјајан а свака нова информација у бури информација је драгоцена. Супер сте екипа, нема сујете, класних, генерацијских разлика и то ми се јако допада. Осим конференције, радо ћу посећивати и месечна окупљања заједнице.

Викимедија Србије се захваљује свим учесницима на активном учешћу у конференцији, конструктивним предлозима за побољшање вики пројеката, али и саме конференције. Посебну захвалност упућујемо СКИП центру који нам је уступио простор, свим члановима нашег волонтерског тима: Горани Гомирац, Тамари Јанковић, Милошу Вучковићу и Зорани Милосављевић, као и програмском тиму који je обликоваo програм пете по реду конференције уредника Википедије – Викилајв 2019. Видимо се сви и следеће године!



Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Документацију на конференцији водила Горана Гомирац.

Аутори фотографија: Дарко Гајић, Миомир Магдевски, Мирослав Лоци, Зорана Милосављевић, Милош Вучковић, Бранка Вучковић Вучићевић.
Све фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2019.

Share Button

Конкурс за привремено ангажовање особа на пројекту стажирања у установама културе „Википедијанац стажиста” (Неготин и Зрењанин)

Викимедија Србије расписује јавни позив за ангажовање две особе, из Неготина и Зрењанина, на привремним пословима у оквиру пројекта „Википедијанац стажиста”.  Пројекат подразумева ангажовање уредника/це Википедије у институцији културе како би та особа радила на дигитализацији одређених дела, постављању материјала на одговарајуће вики пројекте и едукацији запослених о Викимедијином покрету, Википедији и Викимедији Србије, али и на успостављању других облика сарадње са установама културе.

Отворена су два радна места: за стажирање у Историјском архиву у Неготину и за стажирање у Народном музеју у Зрењанину. Предвиђено трајање ангажмана је два месеца.

Википедијанци стажисти 2018, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0

Википедијанац стажиста:

  • Обавља дигитализацију разних материјала (књиге, фотографије, разгледнице, документа и сл)
  • Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и друге одговарајуће вики платформе
  • Ради на увећању садржаја Википедије према договореним темама и расположивој литератури
  • Организује и држи радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене у институцији културе
  • Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
  • Посредује између Викимедије Србије и институције културе
  • Промовише идеју Викимедијиног покрета у  установи културе где је ангажован
  • Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Потребне квалификације:

  • Минимум IV степен стручне спреме
  • Основно познавање енглеског језика
  • Напредно коришћење MS Office пакета и интернета; основно познавање рада са Google Drive документима

Потребне вештине:

  • Способност брзог учења
  • Вештине добре организације и планирања у циљу испуњења рокова
  • Оријентисаност на детаље и аналитичност у приступу
  • Висок степен одговорности
  • Презентационе вештине
  • Тимски дух

Предности:

  • Искуство у уређивању Википедије (познавање вики синтаксе)
  • Искуство у раду са институцијама културе

Начин и услови рада:

  • Википедијанац стажиста обавља свој посао у институцији кулутуре у пуном радном времену (8 сати дневно, 40 сати недељно) током два месеца
  • Са стажистом Викимедија Србије закључује Уговор о привременим и повременим пословима. Предвиђена месечна нето зарада је 49.540,00 РСД
  • Програм је интезиван, са унапред јасно дефинисаним метрикама и активностима које треба испунити
  • Стажистима ће бити пружена (бесплатна) обука за рад на Википедији и другим вики пројектима. Трошкови превоза до Београда зарад обуке биће рефундирани.
  • Стажисти ће тесно сарађивати и извештавати о свом раду координатора Викимедије Србије.

Уколико сматрате да сте права особа за овај посао, молимо Вас пошаљите Вашу радну биографију на имејл kancelarija@vikimedija.org. Рок за конкурисање је 10. мај 2019.

Share Button

Нови пројекат за старије генерације — Вики сениор

Милица Буха, библиотекарка Библиотеке града Београда, истакнута Википедијанка и волонтерка Викимедије Србије, покренула је нови пројекат који је подржала наша организација. Ради се о обукама уређивања Википедије за старије људе који су у пензији, који би на овај начин поделили своје знање, али и испунили своје слободно време.

Вики-сениор радионица

Пројекат је започет волонтерски крајем прошле године, да би на управо завршеном конкурсу за микрогрантове био и званично одобрен, што значи да ће бити реализован током целе 2019. Милица нам прича да јој се ова идеја родила гледајући истакнуте Википедијанце-пензионере попут др Милорада Димића и Дарка Гајића, који су своје слободно време посветили уређивању највеће онлајн ризнице знања и огромним доприносима пружили бројне информације о разним појмовима и темама из живота.

—  Посматрала сам др Димића, а пошто имамо 400.000 пензионера у Београду, размишљала сам да постоји бар 10 људи попут њега, који кад заврше свој радни век желе да и даље буду активни и ментално здрави. Њих још увек их држи нека своја, професионална прича о којој имају доста да кажу. Ово им је идеалан начин да одрже своје ментално здравље, да остану у професији, али и да се друже и имају разне друге активности – прича нам Милица и појашњава како су радионице почеле.

Милица Буха

— С обзиром да се у библиотеци „Драган Лукић” већ осам година одржава основна обука коришћења рачунара за пензионере, колегеница која то ради, а која нам се придружила и на Вики-библиотекару прошле године, рекла ми је да је кроз тај њен семинар прошло око 2000 људи за осам година. Будући да они на том курсу уче само неке основе, питале смо се да ли би могли да раде и на Википедији, па смо решили да направимо пробну радионицу – прича Милица.

Међутим, будући да су после прве радионице наступили празници, на другој радионици је Милица схватила да ће ове обуке морати чешће да се одржавају, јер полазници ипак, због година, у међувремену забораве научено.

— Решили смо да радионице буду организоване сваког петка, како би они могли више да вежбају. Проблем је у томе што су они врло несигурни, што за сада морамо да пратимо сваки њихов корак и да им помажемо. Немају још увек слободу ни код куће да мало вежбају, али верујем да ће то за ових годину дана да се промени. Само за ових месец дана рада се осећа велики напредак, с обзиром да нису знали ништа. Највећи проблем им је, чини ми се, координација покрета руку, па треба научити како се држи миш, покреће лево-десно…

Људе који нису знали ни да претражују интернет, Милица је стрпљењем и вољом успела да научи принципима Википедије, па су тако само за месец дана већ написали пет нових чланака.

— Сконцетрисали смо се на нематеријално културно наслеђе Србије, јер сам приметила да на Википедији нема груписано све то, а интересантно им је. Оно што је им је мало компликованије и теже јесу појмови где нема извора, као и убацивање референци, али зато смо ми ту за њих, да то поправимо и да их тако научимо. Ипак су то старији људи, најстарији полазник нам је 1934. годиште, али, кад идеш с њима постепено, усвајају знање, само им треба мало више времена – запажа Буха.

Миличине речи потврђују и све присутне вики-сениорке.

— Све у овим средњим годинама може, ако имате пуно љубави, као што ми имамо, а воље још више. Запињемо, пошто се ту мешају и наша друга интересовања, али петак посвећујемо Викпедији. Редовни смо и надам се да ће моји чланци бити баш добар поклон од мене за наш град – каже 65-годишња Зорка Вишњић, Галеникин пензионер.

Зорка Вишњић

Зорка је написала чланак о отиску спора, генетском запису гљиве, јер јој је ова област тренутно преокупација и обрађује је и са извиђачима, са којима редовно обилази природу Србије.

— Прелистала сам Википедију и видела да о размножавању гљива нема много написано. Онда сам покушала са Милицом да нађем литературу, да би смо то проширили. Успели смо да направимо поприлично нов извештај о томе на Википедији. Био ми је ово баш леп изазов. Није тешко уређивати Википедију, али треба само да се преусмеримо на њу. Планирам још чланака да пишем, хтела сам да се усмерим на писање чланка о Цркви Ћирило и Методије на Бановом брду, али то ћемо полако, отом-потом – каже ова енергична пензионерка.

Мирјана Прокић

Слично нам прича и 73-годишња Мирјана Прокић, дипломирана инжењерка технологије и текстилног инжењерства и професорка у пензији. Она је пошла на иницијални курс како би савладала основе рада на рачунару, јер је спознала да та вештина може да јој помогне у свакодневном животу.

— Пре пар година сам сматрала да ме компјутери не интересују, јер сам мислила да нећу савладати тај рад. С друге стране, са нашом српском пензијом нисам била у могућности да купим било какав уређај тога типа. Пошто немам уређај, не могу на њему ни да учим, ни да радим, јер кад учим и дођем код куће немам на чему да вежбам. Тако да је прошло доста времена које сам узалудно потрошила, а нисам савладала нову технологију за коју сам мислила да мени као пензионеру није потребна. Сада, у овом периоду, видим да без компјутера не могу чак ни да идем на годишњи одмор, да нађем неки јефтинији смештај или да резервишем карту.

Мирјана је редовно долазила на курс са жељом да научи рад на компјутеру, а самим тим и на новим, паметним телефонима, кад је стигао и позив да се укључе на рад на Википедији.

— Није ми било уопште тешко први пут, било ми је интересантно зато што сам осетила да то за мене није компликовано – како ћу да уђем у Википедију, како ћу да прочитам нешто, шта могу да применим, да нешто напишем што је интересантно и да оставим неки траг и ја у тој Википедији – каже Мирјана, која је већ написала један чланак и сад ради на другом.

— Првобитан чланак је био о једној гљиви, јер смо тако били заинтересовани када је колегеница (Зора прим.а) изнела своју љубав према гљивама, па сам се и ја тако заинтересовала и онда смо тако добили неку литературу и нашли смо једну гљиву која није постојала на Википедији, па сам је ја обрадила. То је мој први рад. Ово ми је други рад, пишем о стапарском ћилимарству, и веома ми је интересантно зато што припада текстилству. То је делимично у мојој струци и интересује ме, па смо то одабрали да би неки рад написали – прича Мирјана и потврђује Миличине речи да доза страха ипак постоји.

— Сматрам да нисам довољно савладала рад на компјутеру колико бих ја волела да знам, да бих у својој приватности могла да га користим за све оно што мене интересује. Ја то још увек не знам да урадим, имам једну дозу страха, зато што је то електронски уређај, а немам никог у ближој околини ко може да ми помогне, ако негде запне. Сматрам да је Википедија један шлаг на неком десерту. Ја десерт могу да поједем без шлага, а кад се стави шлаг онда је то права ствар – закључује госпођа Прокић.

Анђа Нинковић, која има 64 године, каже да је имала мука на почетку рада са Википедијом, па чак и главобоље.

Анђа Нинковић

— Кад сам дошла први дан, морам признати да сам се изнервирала, јер ми ништа није било јасно и све ми је звучало компликовано. Чак ме је и глава заболела у једном тренутку, а мене глава никад не боли. Јер, имала сам страх и код куће да се бавим основним стварима, само погледам на интернет шта ми треба и одем. Међутим, кад сам дошла кући и испричала ћерки, она ме је јако охрабрила. Појаснила ми је да је то дивна ствар и да би било јако лепо да савладам. Тако сам наставила да долазим. Још увек немам храбрости да радим без помоћи, али као идеја ми је супер – прича Анђа и појашњава о чему је писала на Википедији.

— Писала сам прво о косовском везу, пошто везем, затим о грокталицама, јер сам о томе доста знала још из детињства, а трећи чланак је о певању уз гусле, пошто сам ја гуслар цео живот, од малена.

Анђино певање и свирање уз гусле Милица Буха планира и да сними како би на тај начин још боље илустровала чланак о овој извођачкој уметности, али је Анђа и ту мало несигурна.

— Импонује ми да се то нађе на Википедији, али морам још да извежбам за снимак (смех). Занимљиво је ово све на Википедији, али ћу ипак ћерку додатно морати да измучим за основе, како бих добро упамтила. Заборавим где да треба да кликнем, не може, године су то…

Милица Буха своју енергију и вољу у раду на вики пројектима, сада и са нашим времешним суграђанима, објашњава као саставни део свог библиотечког посла.

— Википедију видим и схватам као заиста део нашег библиотечког посла, јер је наше званично звање библиотекар-информатичар. Значи, нама је у основи позива информација, а Википедија је информација. Наш посао је такав да га некад има много, али постоје и мирнији дани. Тада ја пишем чланке на Википедији и то ми је јако забавно, јер храни моју личну радозналост. Док напишем један чланак, сазнам успут још хиљаду ствари. Ово све са пензионерима уноси и мени живост у мој посао, а опет мислим да је неки вид осавремењавања библиотека. Билиотека као библиотека је одавно превазишла књигу – закључује Милица и најављује следеће кораке у раду са вики-сениорима.

— Планирали смо једном месечно и посету неком од оближњих музеја, тако да им  то буде као нека мала излет-шетња, да бисмо се и мало дружили, али и прикупили фотографије за чланке на Википедији. Они су сви јако заинтересовани за ове радионице, и да им кажемо да долазе сваки дан, они би долазили, да мало пишу и да се друже, односно да прекрате своје време и унесу нешто ново у своје животе.

Милици и њеној новоокупљеној екипи вики-сениора желимо успешан пројекат са доста нових чланака, али и лепу атмосферу дружења и окупљања, што је такође један од циљева наше заједнице. Верујемо да ће доста допринети својим знањем, али и проширити своје хоризонте, јер, као што нам је рекла госпођа Зорка: „Пензионери не стају! Идемо даље! 105, па опет!”

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Workshop in project Viki Senior in the Belgrade city Library 01.jpg, ауторка Милица Буха, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 14.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 10.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 09.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 18.jpg, ауторка Ивана Гусларевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.


Share Button

Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

  1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
  2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
  3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

  1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
  2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредник има своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
  3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
  4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично.

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button