Vikimedija Srbije

Blog Vikimedije Srbije

Нови вики семинар за институције културе

Министарство културе и информисања Републике Србије и Викимедија Србије организују нови тродневни семинар о примени вики пројеката у представљању културно-историјског наслеђа на интернету. Семинар ће се одржати 4, 5. и 6. јуна у Српско-корејском информатичком приступном центру, Добрињска 11, а пратиће га и практичне радионице уређивања Википедије.

 

 

Циљ семинара је представљање могућности коришћења вики пројеката у побољшању видљивости установа културе и њихових колекција на највећој светској енциклопедији – Википедији, као и оспособљавање запослених за самостални допринос представљању културних добара на интернету, али и подршка дигитализацији културне баштине. 

Семинар са радионицама наставак је успешно започете сарадње са Сектором за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности Министарства културе и информисања, које је дало пуну подршку развоју Викимедијиног програма сарадње са институцијама културе. Током ове сарадње већ су одржана два семинара, у Министарству културе и Музеју Војводине, које је похађало скоро 100 запослених из 50 културних установа. Министарство културе и информисања ове године финансира и три програма стажирања уредника Википедије у институцијама културе, који ће помагати процес дигитализације културне баштине и повећање њене видиљивости, постављањем материјала на Википедију и друге вики пројекте.

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Ауторка фотографије: Весна Шљивић, Министарство културе и информисања Републике Србије

Share Button

ВикиЛајв 2018: Фабрика идеја и позитивне енергије

Уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.

 

Групна фотографија учесника конференције ВикиЛајв 2018

 

Претконференцијски део почео је окупљањем учесника вече уочи конференције, када је организовано дружење кроз пешачку туру подземним Београдом. Поред лагума и поземних бункера којима су се прошетали, српски Википедијанци са гостима из региона имали су прилику и да дегустирају вино у винском лагуму.

 

Четврту ВикиЛајв конференцију, у суботу, 14. априла, званично је отворио Филип Маљковић, председник Викимедије Србије и дугогодишњи члан Википедијанске заједнице. Он је изразио задовољство због сталног прилива нових чланова, али и због присуства старих уредника. Истакао је значај окупљања Википедијанаца и Викимедијанаца као добар начин за размену нових идеја и могућности дискусије и позвао све окупљене да буду активни и покрећу нове теме.

Кејти Лав и Сати Хјустон поздрављају учеснике

Да су окупљања Википедијанаца важна за заједницу, подсетиле су и Кејти Лав и Сати Хјустон из Задужбине Викимедија, које су се обратиле учесницима видео порукомОне су честитале Википедијанцима значајан јубилеј – 15 година од настанка Википедије на српском језику, као и велику посећеност српске језичке верзије онлајн енциклопедије која је у 2017. години имала 257 милиона посета, али и чињеницу да је организовано преко 300 догађаја у циљу окупљања заједнице.

На самом почетку програмског дела учесници су имали прилику да виде шта се све  значајно десило од прошлог ВикиЛајва до сада, на који начин су учесници претходних окупљања покренули Вики иницијативе и шта се очекује од актуелне локалне конференције Википедијанаца.

Будући да је све било у знаку веома важног јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, једна од првих презентација приказала је осврт на то како је Википедија изгледала на самим почецима, а како се променила до сада. Приказан је сам почетак рада, раст и напредак заједнице. Под овим се поред изгледа интерфејса, подразумевала и измена техничких ствари, додавање категорија, измена корисничких права уредника, као и масовни уноси. Презентацију су припремили Филип Маљковић и Ђорђе Стакић, који су паралелно са развојем Википедије развијали и себе као уреднике. Ђорђе се осврнуо и на чињеницу да до 2005. године није било окупљања и да је Трг био место на коме су се Википедијанци договарали око правила и политика, а данас се на њему углавном предлажу нове идеје.

Током година градила се мрежа уредника, али и мрежа администратора који су на ВикиЛајву одговарали на питања других Википедијанаца, али и оних који су желели да сазнају више о систему контроле на Википедији. Учеснике конференције занимала је разлика између администратора на Википедији и чланова Викимедије Србије, али се и полемисало о томе да администратори треба да делују у име заједнице.

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије, говорио је о Семинарским радовима на Википедији и досадашњим оствареним резултатима ученика и студената.  Препознатљивост ових радова видљива је кроз шаблоне на самим чланцима, али су као проблем издвојене примедбе на писменост и мањак енциклопедијског стила писања, што је доводило и до брисања чланака.

Имајући у виду да су учесници изразили жељу за интерактивним радионицима, Викимедија Србије се потрудила да им то пружи кроз Светски кафе. У оквиру ове сесије три модератора су обрађивала три теме смењујући се од једне до друге групе учесника. Теме су биле регионална сарадња, децентрализација активности и теме за такмичења и уређивачке маратоне. Учесници су били врло активни и кроз дискусију долазили до закључака које су на крају модератори презентовали.

 

Једна од веома важних ствари у 2017. години свакако је била стратегија Викимедијиног покрета, а паралелно са тим и стратегија Задужбине Викимедија. Ивана Маџаревић и Филип Маљковић представили су три главна фокуса Викимедије Србије за наредне три године – Образовни програм, слободни садржај и подршка заједници, али и како је то усклађено са стратегијом Викимедијиног покрета.

Начин на који се заједница може охрабрити јесте и додељивање микрогрантова за пројекте мањих обима. Овај програм се реализује већ четири године, а на ВикиЛајву су вође пројеката поделили са публиком успехе и изазове на које су наишли и тиме охрабрили оне који имају идеју да се одваже и покрену иницијативу којом ће допринети људском знању.

Сваке године са задовољством позивамо и колеге из региона, те нам је конференцију обогатила и презентација Снежане Штрковске, вође корисничке групе ГЛАМ Македонија. Она је приказала како су у овој земљи основани Вики клубови за ученике, који се тако мотивишу да пишу чланке на Википедији. Најуспешнији ученици добијају и награде, али је и читав пројекат награђен од стране Међународног савета музеја.

Током првог дела дана, а паралелно са наведеним сесијама организовани су округли сто и панел дискусија са сарадницима у оквиру Образовног и ГЛАМ програма, јавни час уређивања Википедије и радионица писања Вики пројеката.

У панел дискусији о ЕДУ програму су учествовале Сања Јечменица, наставница информатике и математике у ОШ “Јован Стерија Поповић” у Београду, Милена Марић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији “Михаило Петровић Алас” у Београду, Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду и Јелена Петровић, доценткиња на Департману за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењавању традиционалне наставе.

Округли сто са ГЛАМ сарадницима окупио је партнере из установа културе са којима се сарађивало, али и оне са којима је сарадња тек у повоју. Александра Поповић из Универзитетске библиотеке, Милица Шевкушић из Института техничких наука Српске академије наука и уметности, Милица Буха из Библиотеке града Београда, Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије, Миша Стојановић из Народне библиотеке Србије, Јелена Вукчевић из Завичајног музеја у Трстенику, Маја Пујин из Историјског архива Панчева, али и ГЛАМ волонтери, бивши стажисти и други учесници конференције, дискутовали су о могућностима које пружа ГЛАМ програм за установе културе и обрнуто. Учесници су се сложили да је подршка Министарства кулутре пресудна за озбиљан развој овог програма у нашој земљи, али су давали и друге корисне сугестије и савете како да се унапреди приступ установама културе и на које пројекте се треба више фокусирати.

Јавни час уређивања Википедије био је отворен за све заинтересовани који, су због ограничених места, морали да се пријаве. Овакви часови ће се одржавати периодично управо у Српско-корејском Информатичко приступном центру у коме се одржала конференција.

Поред микрогрантова, Викимедија Србије додељује и годишње грантове, а како до њих можете доћи објаснила је Ивана Маџаревић на радионици писања Вики пројеката. Истакнуте су круцијалне ствари које је потребно истражити пре подношења пројеката, а објашњени су делови формулара на основу ког се врши одабир пројеката. Учесници су имали мини радионицу кроз коју су се нашли у улози подносиоца пројеката и Комисије која одлучује о томе који пројекти пролазе селекцију.

На крају првог дана, учесници су писали о томе шта им се највише свидело и шта их је инспирисало. Без сумње су то били само окупљање, размена идеја и умрежавање уредника.

 

 

Други дан је започео кратким енерџајзером, а затим и обуком уређивања Википедије, али овог пута преко Визуелног уређивача. Обука је била погодна за оне који се не сналазе у коду и за саме почетнике, а успешно ју је савладало 10 полазника.

Надовезала се презентација о вики платформи у експанзији – Википодацима. Горан С. Миловановић, психолог и дата научник који ради за Викимедију Немачке, представио је основе Викидате учесницима конференције на врло једноставан начин, чиме су се многи мотивисали да се укључе и у овај вики пројекат. Горан је најавио план за покретање оваквих радионица у наредном периоду, које треба да буду одскочна даска за окупљање заједнице која ради на Википодацима.

 

Да ли подржати масовне уносе и колико користи они доносе Википедији дискутовали су са публиком Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Драган Сатарић, администратори на Википедији. У интерактивној дискусији чули су се аргументи обе стране, а посебно су расправљали они који долазе од активних уредника онлајн енциклопедије.

За конференцијским столом Википедијанци стажисти сменили су администраторе. Милица Вучетић, Марија Гајић, Душан Ружић, Владимир Нимчевић, Стефан Митић и Милош Тодоровић причали су о својим искуствима у програму стажирања, посебно стављајући акценат на савете будућим стажистима у овом пројекту, чији део ове године финансира Министарство културе и информисања.

Милош Тодоровић је потом представио своје истраживање и рад на тему оглашавања на Википедији. Учесници су имали прилике да чују шта све Википедија добија без реклама, да ли постоје плаћени чланци и како може да изгледа потенцијални спој ове енциклопедије и адвертајзинга.

Гост из Македоније, Иван Живковић из корисничке групе Shared Knowledge, говорио је о томе како је Википедија на македонском језику представљена на друштвеним мрежама, како се развијао број пратилаца и колико и ове интернет платформе могу да допринесу повезивању вики заједнице.

Уследила је непресушна тема – ауторска права и слободне лиценце. Драган Сатарић је изнео нове примере и, као и увек, у томе био врло интересантан, а одмах након њега је Ивана Гусларевић презентовала развој и успех уређивачких маратона до данас, што је била и последња презентација на конференцији.

Дошао је и тренутак да се сумирају утисци, а учесници су имали мали задатак да на стикерима различитих боја означе шта је било добро, шта лоше, а шта тек треба радити. Овакве директне повратне информације врло су значајне за планирање наредних конференција, али и опипавање генералног пулса заједнице.

 

НАГРАДА БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

На самом крају конференције Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свима што су били активни учесници, изражавајућу наду да су покривене све битне теме, али наглашавајући да су теме из вики света непресушне, те да се нада да ће следеће године конференција бити још већа и занимљивија.

Подсећајући да је Викимедија Србије установила награду “Бранислав Јовановић”, у знак сећања на рано преминулог потпредседника Викимедије Србије, Филип је нагласио да се, иако одлука није била лака, Управни одбор потрудио да издвоји уредника Википедије који је предано стварао Википедију на српском језику од њеног самог оснивања. Будући да је ова цела година у знаку јубилеја  – 15 година од настанка Википедије на српском језику, одлучено је да награда “Бранислав Јовановић” за 2018. годину припадне господину Дражену Дражети, који је под корисничким именом Drazetad направио више од 147.000 измена и написао невероватних 16.189 чланака.

 

Дражен Дражета, добитник Награде “Бранислав Јовановић” 2018

 

Проглашавањем добитника награде конференција уредника Википедије ВикиЛајв 2018 званично је завршена. Незванично, конференција је настављена у кафићима и шетњама београдским улицама, где су наставиле да се множе идеје за нове активности у вики свету, о којима ћемо причати наредне године, са новим темама на новом издању конференције.

 

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

 

Теодора Лукић

ВикиЛајв конференција је за мене била веома позитивно искуство. Посебно сам одушевљена организацијом, садржајем и паралелним предавањима која су омогућила да учесници посећују теме које их највише интересују. Теме су биле интересантне, а предавачи јасни, стручни и посвећени. Такође, моје учешће у једној од сесија као модератор ми је у великој мери помогло да усавршим своје презентационе вештине. Следеће године очекујем нове, занимљиве теме, још већи број учесника и дружење као и до сада. (Теодора Лукић, Вики амбасадорка)

Аца Ђурђевић

 

Носим изузетно позитивне утиске са конференције. Највише су ми се допале радионице, али сам доста научио о функционисању заједнице, у којој ћу се, мотивисан од стране других учесника, свакако више активирати. Следеће године очекујем исти квалитет презентација, али и више предавача. (Аца Ђурђевић, Дивљи вики паркови)

 

Снежана Штрковска

Драго ми је да сам била део овогодишње ВикиЛајв конференције у Београду. Оно што сам понела као утисак је програм који је био разноврстан, укљученост публике у дискусијама, као и отвореност да се прича о темама као што су масовни унос података и администраторски начин деловања на Википедији. Како ја радим на ГЛАМ-у и образовном програму у Македонији, сесије повезане са овим областима су ми биле драгоцене. Имала сам прилику да чујем какав је прогрес у Србији, и честитам колегама за њихове напоре и успех у успостављању позитивног контакта са владиним институцијама, које разумеју потребу за отвореним знањем, и спремни су на сарадњу. (Снежана Штрковска, ГЛАМ Македонија)

 

Јелена Вукчевић

Са конференције носим најлепше утиске. Осим одличне организације, прецизно планираног времена за панел дискусије, округле столове, савршене логистике, добро избрендиране и изрекламиране конференције носим и дивне личне утиске. Велики број креативних људи, сарадника и пријатеља Викимедије Србије, на једном месту који желе да промене свет, велика количина позитивне енергије и права фабрика идеја. Највише ми се допало учествовање на Округлом столу са ГЛАМ сарадницима где сам могла да разменим утиске са колегама из бранше. Увидела сам да и велике институције са јаким годишњим буџетом, великим бројем упошљених лица из струке се сусрећу са истим проблемима као и моја мала кућа културе која је тек у повоју. Нова сазнања, нове идеје и размишљање које смо разменили на ВикиЛајв конференцији и те како су примењиве на музеалску браншу. Викимедија Србије кроз своје програме подршке омогућава већу видљивост наших инстисуција, њихових садржаја и њихових програма. То је управо начин да нашим циљним групама пружимо информације о нашим збиркама, материјалној и нематеријалној вредности трстеничког краја. На наредној конференцији очекујем да будем један од говорника који ће представити резултате пројекта „Формирање Вики-тима Трстеник“, а надам се и друге реализоване пројекте са Викимедијом Србије. (Јелена Вукчевић, Завичајни музеј Трстеник, Народни универзитет Трстеник)

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 


Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Белешке на конференцији водила Нена Богић

Напомена о ауторским правима: WikiLive 2018 in Serbia, Group photo, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Gunpowder hall.jpg, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Underground Belgrade tour, Wine cellar.jpg; аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Message from Katy Love, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia,Wikipedia 15, Filip and Đorđe, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Ask the Admins, Goran, Filip and Vladimir, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, EDU panel with partners, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0;  WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, GLAM panel with partners 4, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Feedback, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Mass uploads on Wikipedia 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikidata, Goran 1, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 3, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; 12th Birthday of Wikimedia Serbia 17, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, how to apply for a Grant, Ivana 5, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wiki club, Snežana 2, аутор Mickey Mystique, CC BY-SA 4.0; Korisnik Drazetad, dobitnik nagrade Branislav Jovanović za 2018. godinu, аутор Bojan Cvetanović, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе, из категорије WikiLive 2018.

Share Button

Вики стажирања у установама културе: Јака партнерства, значајни резултати и изазови који предстоје

Пројекат Википедијанац стажиста тренутно је један од програма у експанзији када је реч о ГЛАМ програму који развија Викимедија Србије у нашој земљи. Прошле године реализована су три стажирања која су дала одличне резултате у погледу увећања садржаја Википедије и Викимедијине оставе, али и у погледу присутности културно-историјске ризнице наше земље на интернету. Ова година доноси и нове изазове: додатна три програма у двомесечном трајању финансираће Министарство културе и информисања Републике Србије.

 

 

Историјски архив у Суботици отворио је врата за Википедијанца стажисту у августу месецу, када је поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

Иако је првобитно планиран један програм стажирања у 2017, Викимедија Србије је успешним преусмеравањем средстава омогућила крајем године боравак још два уредника Википедије у две установе културе – Народном музеју у Лесковцу и Музеју Југославије. Тако су у децембру истовремено стажирали Стефан Митић и Душан Ружић.

 

Стефан је у лесковачком музеју написао и допунио 40 чланака на Википедији на српском језику о споменицима културе и природе у Јабланичком округу, знаменитим Лесковчанима и културним удружењима, из литературе која се чува у богатој библиотеци Музеја, а која му је била на располагању све време стажирања. Такође је дигитализовао и поставио на Викимедијину оставу две књиге из 19. века. Књига Српско хришћанско домаће васпитање штампана је 1888.  и то је била прва књига која је штампана у Лесковцу, док је Ча Митина школа јединствени стари примерак описа настанка школства у овом крају. У питању је прва формирана школа у Лесковцу, названа према једном од најранијих учитеља Мити Николићу.

Стажирање у Народном музеју Лесковца донело је Викимедијиној остави више од 300 нових датотека. Музеј је ослободио 168 фотографија које приказују делове збирки ове установе културе, од предмета из 11. века п.н.е, до архивске грађе из НОР-а и старих разгледница. С друге стране, стажиста је фотографисао и нову сталну поставку, две старе сталне поставке, две галерије у Музеју и изложбу у једној од њих, као и библиотеку ове установе и укупно сачинио 127 нових фотографија.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Одржана је и радионица уређивања Википедије за запослене у музеју и том приликом је седморо запослених отворило налоге на Википедији, али је касније и другим запосленима омогућено упознавање са основним вики принципима, посебно мисијом Википедије – ширење слободног знања.

Лесковачки стажиста Стефан Митић је мишљења да је ова активност од велике користи за ширу јавност, јер је омогућила видљивост културно-историјске грађе Јабланичког оркуга.

„Током стажирања је значајно обогаћена Викимедијина остава и увећан садржај на Википедији вредним материјалима музеја који је проглашаван за најбољим у Србији. Истовремено је и сајт музеја повезан са чланцима и другим датотекама на Википедији и Викимедијиној остави, што повећава видљивост музејских колекција. Запослени су се детаљније упознали са Википедијом и Викимедијом и доста њих је изразило жељу за даљим уређивањем, што мислим да је одлично, јер се повећава број стручних уредника, а они ће најбоље презентовати своју институцију на Википедији. Стажирањем се и шира јавност упознаје са идејом Викимедије и њеним уредницима и на тај начин се разбијају предрасуде о Википедији.”

 

Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима, савршен је алат у томе.

 

Као резултат подршке Министарства културе истакла се остварена сарадња са Музејом Југославије, чији су представници присуствовали радионицама и препознали значај присуства ове институције на Википедији. Са овим музејoм одмах су договорена и успешно остварена два модела сарадње: уређивачки маратон и програм стажирања.

За дан одржавања маратона изабран је симболичан датум – 29. новембар, бивши Дан републике, када се окупило 16 учесника, волонтера Викимедије Србије и запослених у Музеју Југославије. Написано је рекордних 50 чланака о знаменитим личностима из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Музеј Југославије је ослободио 69 фотографија личности потребних за илустрацију текстова.

 

Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије;       Фото: Марија Васиљевић

 

Радован Цукић, начелник Одељења за истраживање и заштиту музејског фонда Музеја Југославије, сматра да је уређивачки маратон била прва прилика да се музеј и запослени ближе упознају са Википедијанцима.

„Упознавање је било на обострану корист, јер иако су нам начини деловања различити, имамо један заједнички циљ-повећање знања и доступности знања о темама којима се бавимо. У раду на тим циљевима можемо бити добра потпора једни другима. Са становишта утицаја на крајњег корисника/публику ефекат је још већи. Циљ сваког музеја јесте да допре до што шире публике и пренесе јој своју поруку, а Википедија као место где данас углавном почиње потрага за знањима савршен је алат у томе.

Процес ослобађања фотографија значајних СФРЈ личности је настављен одмах после маратона, јер је од следећег дана у овој установи као Википедијанац стажиста био ангажован Душан Ружић.

Током месец дана стажирања, Душан је написао 60 чланака, биографија знаменитих личности из периода СФРЈ, на Викимедијину оставу поставио је више од 300 фотографија које је ослободио Музеј, a пројекту ће бити придодато још фотографија за илустрацију чланака из фонда ове установе. Ове фотографије су од велике важности за Википедију на српском језику, будући да су хронично недостајале, како за илустрацију постојећих чланака, тако и за креирање нових одредница на српској верзији највеће онлајн енциклопедије. Пројекат је изазвао велику пажњу јавности, те су се, како Музеју, тако и Викимедији Србије, непрестано јављали људи са предлозима о којим личностима треба писати. И заједница Википедијанаца је позитивно прихватила ово стажирање, тако да су поједини уредници својски помагали стажисти у сређивању чланака, као и са другим предлозима и сугестијама.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

„Програмом стажирања је омогућено да у току месец дана у музеју имамо једну младу и посвећену особу која је била ту да нас запослене додатно упозна са начинима функционисања Википедијине заједнице и да ради на повећању доступности информација о темама којима се бавимо. Резултатима можемо да будемо задовољни и ми јер смо допринели да један велики број нових чланака буде написан и пристојно илустрован, али и сви који користе Википедију јер ће лакше моћи да дођу до одређених информација” – каже Радован Цукић, и додаје:

„Један ниво видљивости музеја постигнут је већ самом објавом вести о одржавању уређивачког маратона Википедије у Музеју Југославије, посебно јер је маратон организован на тако значајан датум. Други, трајнији ниво видљивости постижемо резултатима маратона и сарадњом успостављеном између Викимедије Србије и Музеја Југославије. Број, квалитет и документарна утемељеност чланака о темама из историје Југославије свакако ће упућивати и на Музеј Југославије као установу која помаже њихово писање.”  

Нови изазови

С обзиром на успех овог програма и добре резултате које остварује, али и растућег интересовања институција културе за рад са Википедијом, Викимедија Србије је испланирала реализацију три оваква програма у 2018. Поред тога, конкурисали смо и за добијање финансијских средстава код Министарства културе и информисања за овај програм. Предлог пројекта је прихваћен, тако да ће ове године бити реализована још три оваква стажирања, али у трајању од два месеца. Википедијанаци стажисти који ће бити ангажовани у институцијама културе биће више фокусирани на дигитализацију материјала у установама, али ће спроводити и остале моделе стажирања као што су писање чланака на Википедији и обуке уређивања Википедије и Викимедијине оставе намењене запосленима у институцијама.

Снажна подршка Министарства културе и шест програма стажирања ове године омогућиће значајно увећање садржаја Википедије и других вики пројеката, али и боље разумевање институција културе о предностима ширења слободне културе и дељења знања на најзначајнијој енциклопедији данашњице. С тим у вези, расписан је конкурс за ангажовање особа које би обављале овај посао, а бивши стажиста Стефан Митић саветује оне који се пријављују:

Стажирање је лепо искуство за младе људе, јер омогућава повезивање са културним радницима и доноси нове вештине и знања из области културе. Научио сам како боље да се организујем током радног времена, усавршио сам своје знање и вештине у раду на Вики пројектима, али и како су организовани и како функционишу музеји. Поручио бих свима који се пријављују за овај посао да ће стећи вредно искуство, упознати много људи, сазнати шта све институција културе има да понуди, али и стећи радну навику. Важно је да следе инструкције о стажирању, али и корисне савете и искуства старијих колега-стажиста.”

 

Википедијанци стажисти на конференцији ВикиЛајв 2018

 

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: WMRS Presentations at Ministry of Culture and Information, Serbia 01, ауторке Иване Маџаревић, CC BY-SA 4.0; Radionica za zaposlene u Narodnom muzeju u Leskovcu 11, ауторке Сузане Ранђеловић, CC BY-SA 4.0; WikiLive 2018 in Serbia, Wikipedians in residence 1, аутора Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0; Avers statera Filipa II Makedonskog iz perioda 359-336. p.n.e. , аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0Uprava Sokolskog društva, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Časopis BORAC, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Rozeta sa tavanice, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Pozivnica VELIKA ZABAVA SA IGRANKOM CRKVENO PEVAČKE DRUŽINE BRANKO, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0;  Suncobran, XIX vek, аутор непознат, извор Народни музеј Лесковац, CC BY-SA 3.0; Uređivački maraton – SFRJ 27, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0;  Uređivački maraton – SFRJ 31, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Uređivački maraton – SFRJ 25, ауторке Иване Гусларевић, CC BY-SA 4.0; Dolazak maršala Tita na zbor u Okruglici, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dolazak predsednika Tita na aerodrom u Batajnici, na povratku sa Briona, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Govor Branka Kostića na VIII kongresu Saveza omladine Jugoslavije, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Grupna fotografija predsednika Tita sa generalima, posle čestitanja 66. rođendana, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jovanka Broz i supruga finskog predsednika u vladinoj palati, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Dušan Popović 1975, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Franc Hočevar, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Jože Brilej, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Gojko Žarković, аутор непознат, извор Музеј Југославије, CC BY-SA 3.0; Википедијанци стажисти групна фотографија, аутор Mickey Mistique, CC BY-SA 4.0. Све наведене фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе. Ауторка фотографије Радована Цукића: Марија Васиљевић.

Share Button

Вики-семинар у Музеју Војводине

Министарство културе и информисања Републике Србије, Музеј Војводине и Викимедија Србије организују дводневни семинар о примени вики пројеката у представљању културно-историјског наслеђа на интернету. Семинар ће се одржати 17. и 18. априла у Музеју Војводине, Дунавска 35, и намењен је представницима 15 војвођанских музеја. 

 

Циљ семинара је представљање могућности коришћења вики пројеката у побољшању видљивости музеја и њихових колекција на највећој светској енциклопедији – Википедији, као и оспособљавање запослених у музејима за допринос представљању културних добара на интернету, али и подршка дигитализацији културне баштине.

Викимедија Србије, као званични огранак Задужбине Викимедија, у Србији спроводи глобални програм ГЛАМ (Galeries, Libraries, Archives, Museums), са циљем остваривања двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. У складу са политиком очувања културне баштине, Министарство културе и информисања пружило је пуну подршку развоју ГЛАМ програма у нашој земљи и заједничким напорима ће се у наредном периоду радити на успостављању стабилне и дугорочне сарадње институција културе и Викимедије Србије, у циљу представљања колекција и установа на Википедији и другим вики пројектима.

Први дан семинара предвиђен је за презентације о широким могућностима примене вики пројеката у култури, као и о слободним лиценцама и ауторским правима, док су за други дан планиране практичне радионице уређивања Википедије и Викимедијине оставе.

Стратешки партнер семинара у Музеју Војводине је компанија Positive.

Програм:

Дан 1:

Презентације

Презентер

Сатница

Уводна реч

Министарство културе; Музеј Војводине

10:00 — 10:10

1.

Википедија и Викимедија

Небојша Ратковић, Викимедија Србије

10:10 — 10:30

2.

Програм: ГЛАМ

(Установе културе на Википедији)

Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

10:30 — 11:15

Пауза освежење

11:15 — 11:45

4.

Слободне лиценце на Википедији

Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

11:45 — 12:15

5.

Успешне приче:
Народни музеј Зрењанин

Јелена Гвозденац Мартинов,

ВД директора Народног музеја Зрењанин

12:15 — 12:30

6.

Закључак

Викимедија Србије

12:30 – 13:00

Дан 2:

Радионица

Предавачи

Сатница

Обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе и практична радионица

Ивана Гусларевић, Миљан Симоновић, Викимедија Србије

10:00 – 14:30

Share Button

Радионица о борби против трговине људима

Викимедија Србије, УНИТАС фонд, Црвени Крст Србије и Правни факултет Универзитета у Београду организују радионицу уређивања Википедије на тему борбе против трговине људима. Радионица ће се одржати 25. априла у Рачунарском центру Правног факултета, са почетком у 16 сати.

 

 

Трговина људима, према дефиницији Уједињених нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације. Број жртава на глобалном нивоу у 2016. години био је 40.3 милиона жртава, а зарада је била 150 милијарди долара.  

Унитас Фонд се бави борбом против трговине људима путем едукације и превенције, посебно кроз пројекат „Превенција ризика од трговине људима, деце и младих у Србији”, као и подизањем свести путем документано-играног филма „Посматрачи”, који је базиран на истинитим причама. Црвени крст Србијe своју улогу у борби против трговине људима заснива на едукацији појединаца и група да препознају проблем a који се обучавају да у својим срединама даље шире знања о опасностима које ова појава носи и последицама које изазива у друштву. У сарадњи са ове две организације, Викимедија Србије даће своју подршку борби против трговине људима реализовањем радионице за уређивање Википедије, односно увећањем садржаја српске језичке варијанте ове енциклопедије.

Радионица је намењена студентима и студенткињама Правног факултета Универзитета у Београду који желе да стекну и унапреде знање о борби против трговине људима, критичко размишљање, вештине писања и читања, комуникационе вештине, информатичку писменост.

Циљ радионице је да се студенти и студенткиње на занимљив и интерактиван начин упознају са темом борбе против трговине људима и предностима Вики пројеката. Учесници ће имати прилику да прођу бесплатно предавање о борби против трговине људима, а затим и двочасовну обуку и радионицу о уређивању Википедије, након чега ће бити у обавези да напишу чланак на Википедији на српском језику на неку од предложених тема.

Број места је ограничен, а пријаве можете слати до 20. априла 2018. године у 23:59 часова, на мејл cuckovic@ius.bg.ac.rs. У пријави је потребно навести:

– Име и презиме

– Годину студија

– У неколико реченица објасните разлог и мотивацију зашто се пријављујете

Више информација о радионици можете добити путем мејла nebojsa.ratkovic@vikimedija.org

Само учесници који истог дана успешно заврше све предвиђене активности и напишу чланак на Википедији у договореном року, добијају потврду о успешно завршеној радионици, а аутора најбоље написаног чланка очекује и награда – блутут звучник.

 


Аутори: Ивана Гусларевић и Небојша Ратковић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Stop Human Trafficking, аутора Lembagai KITA, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Share Button